Претрага
97 items
-
Šematizacija hidrograma i nivograma radnog nivoa kod bunara sa horizontalnim drenovima
Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković, Đorđije Božović. "Šematizacija hidrograma i nivograma radnog nivoa kod bunara sa horizontalnim drenovima" in Proceedings of the XVI Serbian Symposium on Hydrogeology, Zlatibor, Serbia, 28. September - 02. October, 2022, University of Belgrade - Faculty of mining and geology (2022)
-
Metodologija izrade 3D konceptualnog hidrogeološkog modela za potrebe hidrodinamičkog modeliranja bunara sa horizontalnim drenovima
Đorđije Božović, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić . "Metodologija izrade 3D konceptualnog hidrogeološkog modela za potrebe hidrodinamičkog modeliranja bunara sa horizontalnim drenovima " in Proceedings of the XVI Serbian Symposium on Hydrogeology, Zlatibor, Serbia, 28. September - 02. October, 2022, University of Belgrade - Faculty of mining and geology (2022)
-
Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)
Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)“Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...Petar Dokmanović, Veljko Marinović. "Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)" in Geoloski anali Balkanskoga poluostrva (Annales geologiques de la Peninsule balkanique), University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology (2021). https://doi.org/10.2298/GABP210311002D
-
Wells calculation for the protection of opencast mine Radljevo North from groundwater
Za projektovanje kvalitetnog sistema zaštite jednog površinskog kopa od podzemnih voda bitno je da ulazni podaci budu verodostojni, kako bi se na osnovu njih izvršili potrebni proračuni objekata odvodnjavanja podzemnih voda. Proračunima za površinski kop Radljevo Sever je omogućeno da se dobije potreban broj bunara kako bi oni pravilno funkcionisali i obezbedili potrebno obaranje podzenih voda.Dušan Polomčić, Vladimir Petković, Miloš Jeremić. "Wells calculation for the protection of opencast mine Radljevo North from groundwater" in XIII Međunarodna konferencija OMC, Zlatibor, 2018, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2018)
-
Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska
Igor Glavaš (2024)Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...... litološki profil bunara Bij-1 Izradom hidrogeotermalne bušotine ' GD-2 je u potpunosti dokazan hidrogeotermalni potencijal trijaskih krečnjaka na istražnom području, čiji prognozni litološki profil Je dat na sledećoj slici: 40 Prognozni litološki profil GD-2 Datum izrade: tokom 2009. god ...
... m Slika 4.4. Prognozni litološki profil bunara S-2 36 Konstrukcija bušotine Sv-1 (ranije S-3) nije dostupna u literaturi ovog rada. Kada nije nabušila naftu i gas pomenuta bušotina je takođe likvidirana: Prognozni litološki profil Sv-1 Datum izrade: 1958-1961. god. x: 4 967 998 Temperatura ...
... LLPEIJ 1500 m. 1500.00 m) Slika 4.6. Prognozni litološki profil bunara Dv-1 Najpotencijalniji i najdublji objekat predstavlja Bij-I (ranije B-1) na kojoj je ustanovljena najviša temperatura vode u izdani koja otvara mogućnost izrade geotermalne elektrane i eksploatacije ovog vida energije. Konstrukcija ...Igor Glavaš. Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska, 2024
-
Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije
Vladimir Šaraba (2021)Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik... zona njihove zaštite. Izrada bunara bez adekvatnih uslova utiče na „ranjivost“ podzemnih ekosistema, pri čemu je narušavanje kvaliteta podzemnih voda povezano sa dubinom i vrstom bunara, upotrebom septičkih jama, prisustvom deponija, te nepravilnim održavanjem ili napuštanjem bunara (Maran et al., 2016) ...
... pukotina i prslina predstavlja zone cirkulacije mineralnih voda, što pogoduje zagrevanju i povećanju mineralizacije mineralnih voda. Tako je tokom izrade bunara „VBJ-1/78“, registrovano postojanje rasedne zone u neposrednoj blizini objekta. Zaključeno je da mineralne vode uz pomoć gasa CO2 cirkulišu duž ...
... mikrobiološkog diverziteta, odnosno mogu da pogoduju opstanku ekstremofilnih mikroorganizama; 2. Bunari podzemnih (mineralnih) voda podstiču razvoj mikrobioloških zajednica, budući da njihova izrada u izvesnoj meri doprinosi narušavanju prirodne ravnoteže, što za posledicu ima i veće bogatstvo mik ...Vladimir Šaraba. Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije, Beograd : [V. Šaraba], 2021
-
Tehno-ekonomska analiza varijanti sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda do kraja eksploatacije
Odvodnjavanje površinskog kopa Drmno od podzemnih voda je jedan od najznačajnijih podsistema u procesu eksploatacije u veoma zavodnjenoj radnoj sredini Kostolačkog basena uglja. Već od 2006. godine, Inovirani dugoročni program razvoja eksploatacije uglja predviđa izradu ekrana, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara. Iako je kasnijim Glavnim rudarskim projektom, takođe, bila predviđena izrada ekrana, njegova realizacija nije započela. Na osnovu realnog sagledavanja postojeće projektne dokumentacije, početak izrade ekrana se predviđa od 2023. godine. ...Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović. "Tehno-ekonomska analiza varijanti sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda do kraja eksploatacije" in XIII Međunarodna konferencija OMC, Zlatibor, 2018, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2018)
-
Analiza sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda sa severnim savršenim ekranom
Izrada nesavršenog ekrana do drugog sloja uglja na površinskom kopu Drmno, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara, predviđena je poslednje decenije u celokupnoj rudarskoj projektnoj dokumentaciji. Iz objektivnih i subjektivnih razloga njegova realizacija nije ostvarena do danas. U međuvremenu je, uz dodatna geološka istraživanja i promenu dinamike i parametara sistema površinske eksploatacije, došlo do određenih značajnih prostornih promena geoloških i rudarskih uslova u eksploatacionom polju. Ovo je omogućilo preliminarno inoviranje pristupa procesu i konceptu ...Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović. "Analiza sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda sa severnim savršenim ekranom" in Zbornik apstrakata sa 9. Međunarodne konferencije Ugalj, Zlatibor, 2019., Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2019)
-
Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu
Aleksandar Balubdžić (2024)Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...... proticajem - bunari i „no flow“ Uticaj eksploatacionih bunara na izvorištima, koji se nalaze na području i eksploatišu podzemne vode iz slojeva aluvijona reke Velike Morave, simuliran je preko graničnog uslova zadatog proticaja. Na modelu vrednosti kapaciteta eksploatacionih bunara su zadavani ...
... modelskom sloju. U tabeli 8 su prikazani bunari koji su aktivni na istražnom području, njihov prostorni položaj, nadmorske visine podina slojeva, u kom sloju je ugrađen filter, kao i eksploatacioni kapaciteti bunara. Tabela 8. Prikaz podataka o bunarima na području istraživanja. Redni Interval ...
... 135-150 m. Izdrašnost bunara iznosi oko 6 1/s u uslovima samoizliva. Kod Aleksandrovca (na oko 19 km južno od Požarevca) dokzano je postojanje izdani sa 3 vodonosna horizonta na dubinama: od 51-54 m, 83,5-88 m, od 139-174 m. Opitom crpenja određene su izdašnosti bunara od 6–25 l/s. U lokalnosti ...Aleksandar Balubdžić. Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu, 2024
-
Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)... srpskoj i ma arskoj strani. Tokom izrade modela javili su odre eni problemi, od kojih su najizraženiji: upotreba razli itih koordinatnih sistema, razli ita geološka nomenklatura, nepostojanje karata pograni nih vodnih tela, razli ita "gustina" lokacija bunara, dokumentacioni materijali na maternjim ...
... 4), srpskoj i madarskoj strani. Tokom izrade modela javili su odredeni problemi, od kojih su najizrazeniji: upotreba razlicitih koordinatnih sistema, razlicita geoloSka nomenklatura, nepostojanje karata pograniénih vodnih tela, razli¢ita "gustina" lokacija bunara, dokumentacioni materijali na maternjim ...
... u podzemne vode na podru ju istraživanja. Svi bunari koji su izabrani, reprezentativni su u pogledu predstavljanja celokupnog podru ja. Istovremeno na bunarima mereni su i nivoi podzemnih voda, da bi se obezbedilo pouzdano i esto merenje u bunare su ugra eni "Diver" instrumenti dužine 125 mm i ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić. "Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela" in Vodoprivreda 42 no. 04-Jun, Beograd : Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2010): 223-235
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... појединих извора и бунара креће се од 0,1 до 10 l/s. Највеће издашности су бунара који каптирају угљокиселе воде у домену карбонатних стена екранираних комплексом седимената (Буковичка бања, Врњачка бања и Нересница). Најмању издашност, мању од 0,02 l/s, имају извори и бунари који дренирају угљокиселе ...
... регионалног дренирајућег базиса; 5. зона истицања угљокиселе воде у бунару; 6. област храњења; 7. зона истицања угљокиселих вода; 8. правац миграције угљендиоксида. Угљокиселе воде Велике Врбице дренирају се преко више копаних бунара', и природно, у виду разбијеног изворишта на левој обали реке Пепељуше ...
... различитим дубинама констатована у експлоатационом бунару. Главна издан је формирана у приповршинским слојевима квартарних и терцијарних седимената. У хидрауличкој је вези са површинским током. Ова веза се директно одражава на промену нивоа воде у бунару. Промене режима минерализације и садржаја у ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Osnovi hidrogeologije
Petar Dokmanović (2021)... e o l o g i j e 22.1.2. Bunari Bunari su vertikalno bušeni ili kopani objekti za zahvatanje PV. Dubina, prečnik i ostale tehničke karakteristike bunara zavise od litološkog (hidrogeološkog) profila terena, očekivane izdašnosti i namene bunara. Svrha izrade bunara je prodor u dubinu terena, do ...
... Napredak tehnike omogućio je i usavršavanje metoda i veće dubine izrade bunara, pa je već 1126. godine, kod mesta Artoa, u Francuskoj, izbušen bunar kojim je zahvaćena PV pod pritiskom (sa samoizlivom), pa se i danas ovakvi bunari nazivaju „arteskim“. Termin hidrogeologija prvi put navodi francuski ...
... između kaptaža izvora i ostalih vrsta vodozahvata ? 4/ Prema načinu izrade i osnovnim tehničkim karakteristikama, bunari se dele na...? 5/ Objasniti način funkcionisanja bunara. 6/ U kojim sredinama se najčešće grade kolektorski bunari, a u kojim vodozahvatne galerije ? 7/ Tri osnovna načina veštačkog ...Petar Dokmanović. Osnovi hidrogeologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Hydrodynamic analysis application of contaminated groundwater remediation to oil hydrocarbons
U ovom radu sagledana je primena hidrodinamičke analize u okviru odabrane remedijacione metode ,,pumpanja i tretiranja” kontaminiranih podzemnih voda ugljovodonicima, na primeru pretakališta rafinerije nafte u Pančevu. Primenjena hidrodinamička analiza predstavlja pravilan, a sve češće i neophodan pristup u savremenoj hidrogeologiji. Prethodnim hemijskim analizama uzoraka tla i podzemnih voda na istražno-osmatračkim objektima detektovano je zagađenje produktima nafte. Novoizvedena istraživanja obuhvatila su izvođenje 12 pijezometara različitih dubina, geoelektrično sondiranje tla, ,,in situ” merenja prisutnog kontaminanta, izdvojenog kao hidrofobna faza LNAPL, ...Predrag Pajić, Aleksandar Čalenić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić. "Hydrodynamic analysis application of contaminated groundwater remediation to oil hydrocarbons" in Tehnika, Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES) (2018). https://doi.org/10.5937/tehnika1706825P
-
Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije
Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević (2022)Rastuća potražnja za mineralnim sirovinama, zavisnost evropske industrije od njihovog uvoza, kao i otvaranje tržišta u zadnjih 20-ak godina bili su pokretač intenzivnih istraživanja ležišta mineralnih sirovina na području Srbije. Ova istraživanja za rezultat su imala otkriće važnih ležišta bora i litijuma „Jadar“ i „Valjevo“, sedimentnih ležišta zlata „Bigar i Korkan“ i bakra i zlata „Čukaru Peki“. Sastavni deo ovih aktivnosti, posebno u okviru značajnijih novootkrivenih metaličnih ležišta, bila je hidrogeološka karakterizacija ležišta i okolorudnih terena. U razmatranom periodu ...Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević. "Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje
Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka BanjaVladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković. "Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Doprinos proučavanju uticajnih činilaca na izradu hodnika minerskim radovima
Dragan Marković (1980)Dragan Marković. Doprinos proučavanju uticajnih činilaca na izradu hodnika minerskim radovima, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1980
-
Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)... zahvatanja podzemnih voda (izuzev kaptiranja manjih izvora) vezan je za 1850.god., kada je izbušen „arteški bunar“ u Banatskom Karlovcu (Vojvodina) (lit. 3). Do kraja 19. veka arteski bunari su izbušeni u svim većim urbanim oblastima Bačke, Banata i Srema (Subotice, Sombora, itd.), kao i u centralnoj ...
... rečne vode Save koje se prerađuju. Sistem za vodosnabdevanje Beograda na račun zahvatanja podzemnih voda sastoji se od većeg broja bušenih bunara i oko 100 bunara sa horizontalnim drenovima (slika 10). Količine podzemnih voda koje se zahvataju za vodosnabdevanje gradova (naselja i opštinskih centara) ...
... vezana su aluvijalne nanose gornjeg kvartara. Slika 10: Jedan od bunara sa horizontalnim drenovima Beogradskog izvorišta na Adi ciganliji Slika 11: Prikaz rasporeda izvorišta za vodosnabdevanje Novog Sada sa prikazom bunara sa horizontalnim drenovima RB-III na izvorišta Štrand (lit. 3) ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić. "Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive" in Naših 40 godina, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2011): 49-77
-
Analiza postignutih rezultata na izradu hodnika u rudniku Rudnik"sa predlogom za poboljšanje učinaka"
Vladimir Nastić (2002)Vladimir Nastić. Analiza postignutih rezultata na izradu hodnika u rudniku Rudnik"sa predlogom za poboljšanje učinaka", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2002
-
Nekonvencionalne metode izrade podzemnih prostorija
Saša Ognjanović (2011)Saša Ognjanović. Nekonvencionalne metode izrade podzemnih prostorija, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2011
-
Izvorišta i zahvati podzemnih voda
Dušan Polomčić (2021)Dušan Polomčić. Izvorišta i zahvati podzemnih voda, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021