Претрага

Упит dcterms_subject_txt:2050. godina

487 items

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... društva 1991. i 2021. godine. Nagradu „Branislav Milovanović“ dobio je 2004. godine, a Društva „Milutin Milanković“ 2021. godine. Dobio Je i nekoliko diploma · zahvalnosti stranih univerziteta - i istraživačkih centara. (Italija 2009, Kina 2013, SAD 2007, 2015). Godine 2022. dobio je specijalnu ...
    ... 1997. godine u Trebinju, Bosna i Hercegovina. Osnovne akademske studije završava septembra 2020. godine, a master akademske studije septembra 2021. godine, stičući tako titulu master inženjera geologije, iz oblasti hidrogeologije. Doktorske akademske studije upisuje u oktobru 2021. godine. Radni ...
    ... disertacija (Stevanović, 2011). Od 1971. godine do danas odbranjen je veći broJ doktorskih disertacija na temu snabdevanja podzemnim vodama i hidrogeologije karsta. Među njima je i autor ovog priloga, koji je odbranio doktorsku disertaciju 1987. godine. Krajem te godine doktorirao je i Neven Krešić sa temom ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... deset godina, zabeležene su Januaru 2016. godine (-1,2 "C), a najviše tokom jula 2021. godine (22,8 ?"C). Najtoplija je bila 2019. godina, a najhladnije 2016. i 2021. godina. 14 Tabela 2.6. Pregled srednje mesečnih i srednje godišnjih temperatura vazduha ("C) za period 2013-2022. godine, me ...
    ... obuhvatala su period od 12.3.2021. do 22.3.2022. godine. Analizom krive recesije obuhvaćen je letnji period 2021. godine. Analiza recesije nije rađena za 2022. godinu budući da su osmatranja završena (22.3.2022. godine) pre početka recesionog perioda 2022. godine. Analiza obuhvata period recesije od 13 ...
    ... izluči u toplijem period godine (oko 55% ukupnih sumiranih padavina) (Milovanović & Ristić Vakanjac, 2014).Za period od 1991- 2020. godine: mesec sa najvećom količinom padavina bio je avgust 2005. godine sa 202,3 mm kiše, dok je mesec sa najmanje padavina bio avgust 2000. godine, kada tokom celog meseca ...

  • 50 godina Departmana za hidrogeologiju

    urednici Dušan Polomčić, Vladimir Živanović, Ana Vranješ, Ljiljana Vasić (2021)
    hidrogeologija, Departman za hidrogeologiju

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... средине, хидролошко-метeоролошки параметри показали су једну годину у границама нормале (2010. година) и две сушне године (2011. и 2012. годину). Сушни период који је започео у априлу 2011. године и трајао је до октобра 2011. године. На ширем подручју изворишта Кључ, према анализи хидрометеоролошке ...
    ... факултета 2003. године; Члан Савета Београдског Универзитета, представник студената 2003.-2004. године; Члан Сталне комисије БУ за задужбине, фондације и фондове 2004. године; Члан Савета Рударско-геолошког факултета у периоду 2004.-2005. године. Новембра 2007. године уписала је Докторске ...
    ... режим рада бунара. Две сушне године значајно су утицале на издашности испитиваних бунара, али су истовремено пружиле могућност да се испитају евентуалне разлике у степену оксичности средине током хидролошки водне (2010. година) и хидролошки сушне године (2011./2012. година). Хидрауличка веза реке ...

  • Analiza toplotne moći i Vobeovog indeksa prirodnog gasa različitog porekla

    Lana Mitrović (2024)
    U radu su prikazane najznačajnije osobine prirodnog gasa, uključujući hemijski sastav, jednačine sagorevanja i termodinamičke karakteristike koje predstavljaju osnovu za dalje razumevanje rada. Prikazane su količine prirodnog gasa na evropskom trţištu prema zemlji porekla, kao i njihove zasebne hemijske i termodinamičke karakteristike.Kvalitet prirodnog gasa u Republici Srbiji je posebno poglavlje u radu u okviru kog je detaljnjije opisano snabdevanje Republike Srbije prirodnom gasom, kao i zahtevani kvalitet.Na kraju, obuhvatajući sve prethodno navedeno, prikazan je postupak rešavanja Studije slučaja koja ...
    prirodni gas, toplotna moć, Vobeov broj, zahtevani kvalitet prirodnog gasa, namešavanje

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... седиментима представљају важно достигнуће у области геологије у последњих двадесет година. Резолуција је унапређена у временском и просторном смислу. Од почетне временске скале од 108 година дошло се до нивоа од 100 година, док је просторна скала унапређена од нивоа који је био већи од 1000 m до нивоа ...
    ... представља геолошку методу која се 70-их година прошлог века развија из сеизмостратиграфије, када VAIL et al. (1977) издвајају секвенце на сеизмичким профилима и одређују њихове међусобне геометријске односе. Појам секвенце се први пут појављује двадесетак година раније и у употребу су га увели SLOSS ...
    ... бушотинским и подацима са изданка. Анализа ових података је временске и просторне скале сеизмичких профила (104-107 година и 104-106 m) заменила скалама које су реда величине 102-105 година и 100-101 m (Слика 2). Секвенционом стратиграфијом високе резолуције дефинишу се секвенце IV и мањег реда. Бољу ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... 1976. godine izradom jednog bunara dubine do 90 m i kapaciteta oko 10 l/s. Dalje proširenje nastavljeno je izradom novih bunara, posebno u periodu 1995-1999. godine. Poslednji bunar izrađen je 2008. godine, a kompleksna hidrogeološka istraživanja izvršena su u periodu 2006-2009. godine u cilju ...
    ... 487 11.0 8.6 30.0 176.0 4.8 400 113 Bečejska banja osnovana je 1904. godine, zatim banja u Kanjiži 1908. godine, banja u Bezdanu 1910. godine, a banja „Junaković„ kod Apatina predstavlja prvu banju u kojoj je 1983. godine termomineralna voda počela da se koristi i za zagrevanje objekta. Isk ...
    ... da se broj stanovnika u većim gradovima do 2030. godine poveća za 5% u odnosu na 2020. godine, kao i da je realno da prognozirano smanjenje broja stanovnika u seoskim naseljima na istraživanom području 2030. godine bude 7 % u odnosu na 2020. godinu. Tabela 34. Prognozirani broj stanovnika obuhvaćen ...

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... januara 2013. godine, s 350 ng/m? (Ne sme se tim da se granica tolerancije od 1. prekoračiti više od 24 puta u Januara 2015. godine i svakih 12 500 uag/m? Jjednoj kalendarskoj godini) meseci nakon toga smanjuje na Jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) ...
    ... puta u 125 ug/m3 Jjednoj kalendarskoj godini) 150 ng/mž(Ne sme se prekoračiti više od 18 puta u Jjednoj kalendarskoj godini) 75 ug/m? (50 % od granične vrednosti) 1. januara 2013. godine, stim da se granica tolerancije od 1. Januara 2015. godine i svakih 12 meseci nakon toga smanjuje ...
    ... do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 40 ug/m? (47 % od granične vrednosti) 1. januara 2013. godine, stim da se granica tolerancije od 1. Januara 2015. godine i svakih 12 meseci nakon toga smanjuje na Jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 20 ug/m ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... vrednosti) l. januara 2013. godine, s tim da se granica tolerancije od l. meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) prekoračiti više od 24 puta u januara 2015. godine i svakih 12 500 ug/m? jednoj kalendarskoj godini) meseci nakon toga ...
    ... više od 18 puta u | januara 2015. godine i svakih 12 | 225 Hhg/m? jednoj kalendarskoj godini) meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 40 Hg/m?*. (47 % od granične vrednosti) l. januara 2013. godine, stim da se granica tolerancije ...
    ... januara 2015. godine i svakih 12 | 125 Hg/m* meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 20 ug/m* (50 % od granične vrednosti) l. januara 2013. godine, s tim da se granica tolerancije od 1. 40 ug/m? januara 2015. godine i svakih 12 ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... 2011. godine izabrane za analizu.................................................................................. 3 PRILOG 2A. Poremećaji na noćnim VLF signalima, snimljeni u periodu od marta 2008. do juna 2011. godine, sistemom AbsPAL u Beogradu; uokvireni primeri iz 2008. godine izabrani ...
    ... 2008. do juna 2011. godine, sistemom AbsPAL u Beogradu; uokvireni primeri iz 2009. godine izabrani su za dalju analizu……………........................................……. 9 PRILOG 2C. Poremećaji na noćnim VLF signalima, snimljeni u periodu od marta 2008. do juna 2011. godine, sistemom AbsPAL u Beogradu; ...
    ... uokvireni primeri iz 2010. godine izabrani su za dalju analizu……………........................................….… 33 PRILOG 2D. Poremećaji na noćnim VLF signalima, snimljeni u periodu od marta 2008. do juna 2011. godine, sistemom AbsPAL u Beogradu; uokvireni primeri iz 2011. godine izabrani su za dalju ...

  • Репозиторијум дигиталних идентификатора објеката – доиФил: изградња, стање и перспективе

    Милош Утвић, Михаило Шкорић (2017)
    Филолошки факултет Универзитета у Београду је крајем јула 2015. године склопио уговор са агенцијом Crossref и тиме стекао право да својим публикацијама додељује дигитални идентификатор објекта (DOI), као и публикацијама других издавача које заступа. Истовремено, у склопу уговора, Филолошки факултет је развио репозиторијум доиФил који за све регистроване публикације чува њихове библиографске метаподатке, хипервезу ка комплетном тексту и сам DOI. После припремних радњи и разраде процеса на којима је заснован рад репозиторијума, у новембру 2016. године је репозиторијум доиФил ...
    DOI, дигитални идентификатор објекта, Crossref, Филолошки факултет
    ... омогућила је прву примену система DOI 2000. године управо за цитирање и идентификовање електронских чланака помоћу одговарајућег диги- талног идентификатора објекта. Међународна организација за стан- дарде (ISO) је усвојила стандард ISO 26324:2012(en)6 2012. године којим се описује систем DOI. На основу ...
    ... серијске публикације или монографске збирке су потом разврстани према називу, а затим према години издања. Остали типови зборника (вишетомне и једнотомне монографске публикације) су разврстани најпре према години, а потом према називу. Сваки чланак, односно 87 БИБЛИОИНФО рад у зборнику, постоји ...
    ... преузела унос метаподатака за потребе репозиторијума доиФил, мада, по потреби и студенти старијих година, посебно мастер студија, активно доприносе у време када је издавачка продукција током године најинтензивнија, тада Марина Милошевић такође обавља и функцију контролора унетих метаподатака. Милош ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... 2003 2004 2005 2006 2007 godina OB-2 godina Slika 3. Dijagrami opadanja izdaSnosti bunara RB-1 i OB -1 i efekti njihove regeneracije Figure 3. Diagrams of declining well capacities RB-1 and OB-1 and effects of their regeneration REZULTATI MODELSKIH ISPITIVANJA Od 2007. godine Departman za _ hidrogeologiju ...
    ... «trend eksploatacije ; 75 71 Vodostaj (mnm) 0 T godina 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 69 Slika 2. Uporedni dijagram srednjih vrednosti eksploatacije i vodostaja Save tokom jesenjih meseci (sept-dec.) u periodu 2001-2011. godine Figure 2. Comparative diagram of mean values of ...
    ... Hajdin B., 2008) na izvoriStu “Vié bare”, nakon €ega su 2010. godine istrazivanja nastavijena kako bi se na izvoriStu uspostavile zone sanitarne zaStite (Stevanovié Z., Hajdin B., 2011). Jednogodisnjim istrazivanjima u periodu 2007-2008. godine izvrSena su rezimska osmatarnja i prikupljeni podaci za izradu ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... 2013. Godinu [9], u nadležnosti RHMZ-a bilo je ukupno 406 mernih stanica, kojima je prostorno „pokriveno“ 41 TPV, odnosno, oko 27%, od ukupno 153, koliko ih je izdvojeno na teritoriji RS. Slika 1 ilustruje „(ne)pokrivenost“ teritorije RS mrežom osmatračkih stanica PV RHMZ-a u 2008. godini, koja ...
    ... PV podeljen je u dve faze: do 2020. i nakon 2020. godine, odnosno, okvirno do 2027., što bi bilo u skladu sa planovima EU, u pogledu nove ocene stanja ispunjenosti ciljeva ODV. To bi, ujedno, bio i period kome odgovaraju dva ciklusa od po 6 godina, tokom kojih se vrši evaluacija, popravka i usklađivanje ...
    ... period nakon 2020. godine. - Ukoliko je konkretno (G)TPV pod pritiskom, a u okviru istog ne postoje aktivni pijezometri RHMZ, izradu osmatračkog pijezometra (ili aktiviranje nekog iz monitoring mreža JP Đerdap ili JP Vode Vojvodine) treba projektovati za period do 2020. godine. Ukoliko je ocenjeno ...

  • 40 godina Departmana za hidrogeologiju

    Polomčić Dušan, Ristić-Vakanjac Vesna (2011)

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... +/- 1.2 godine, za Belosavac +/- 0.9 i za Belosavac 2 +/- 0.7 godina. Što znači da Mlava drenirana u septembru 2015. godine može imati minimalnu starost od 4.8 godina do maksimalno 7.2, Belosavac minimalno 11.6 do maksimalno 13.4 godine, a Belosavac 2 minimalno 25.9 do maksimalno 27.3 godine. ...
    ... se javljaju u maju 2014. godine i martu Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 100 i aprilu 2015. godine, što se poklapa sa ciklonom koji je izazvao poplave u 2014. godini i naglim topljenjem snežnog pokrivača i porastom padavina u prolećnom periodu 2015. godine. U aprilu mesecu proticaji ...
    ... sigma 3H/3He starost (godine) Neposredna starost (godine) Mlava 6.28 0.18 6.0 1.2 Tabela 90. Sadržaj radioaktivnih izotopa 3H i 3H/3He u vodi vrela Belosavac Sadržaj radioaktivnih izotopa 3H (TU) (+/-) 1 sigma 3H/3He starost (godine) Neposredna starost (godine) Belosavac-1 6.14 0 ...

  • 40 godina Departmana za hidrogeologiju

    Polomčić Dušan, Ristić-Vakanjac Vesna (2011)

  • 130 година од првог међународног геолошког конгреса (1878-2008)

    Рундић Љупко (2011)

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... proračuna, u okviru svake godine (period od 6 do 10 godine) konstruisane su transportne trase za svaku fazu (radilište) duž koga se vrši eksploatacija. Transportne trase za jalovinu i rudu sa geometrijskim elementima puta po deonicama i fazama razvoja kopa u periodu od 6 do 10 godine, prikazane su na slikama ...
    ... optimizovane su po pitanju transportnih dužina ı organizacije proizvodnje. Kako bi se povećala pouzdanost proračuna, u okviru svake godine (period od 6-10 godine) konstruisane su transportne trase za svaku fazu (radilište) duž koga se vrši eksploatacija. Ključne reči : Talpac, Površinski kop, ...
    ... iiiaaaaeeeoiiiiiiiitH 49 Slika 5.3 Transportna trasa za Fazu 1, jalovinu, Južno odlagalište, od 6-10 godine... Slika 5.4 Transportna trasa za Fazu 2, jalovinu, Severno odlagalište, od 6-10 godine.......... 54 Slika 5.5 Uprošćena tehnološka šema rada za Sistem_ ... 57 Slika 5.6 Uprošćena tehnološka ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija