Претрага

Упит dcterms_subject_txt:G" rudno telo

273 items

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... pirita je sledeći: Au = 3,00 g/t, Ag = 4,26 g/t. Cu= 0,50%; S = 30%, As = 0.003%, — Hemijski sastav flotacijske jalovine je sledeći: Au = 0,062g/t, Ag = 1,218g/t. Cu= 0,038%; S = 3,29%, As = 0.007%, 3.2. Razmera, moćnosti morfološke karakteristike rudnog tela Prema knjizi koju je 1974. napisao ...
    ... e o rudnom ležištu. Rezultat ovog proučavanja treba da bude mentalni model rudnog tela u geološkom okruženju. Na osnovu ličnog praktičnog iskustva u podzemnom otkopavanju, kao i dobrog poznavanja metoda i tehnoloških postupaka, inženjer vizualizuje konstrukciju otkopa u modelu rudnog tela. Mentalni ...
    ... promenljivosti njihovih spoljnih kontura. Od toga da li mineralizovani prostor (rudno telo odnosno ležište) ima veću ili manju moćnost zavise i bitni tehničko-ekonomski faktori i pokazatelji buduće proizvodnje. Rudna tela relativno velike moćnosti pružaju mogućnost primene savremenih visokoproduktivnih ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... fakultet Datum odbrane: REZIME Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno ...
    ... POTENCIJALNOST Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije (slika 2.17). Na teritoriji Srbije ova jedinica, poznata i pod nazivom Borska zona senmso stricfo (u užem smislu), je deo rudnog rejona Bor ...
    ... . Njegov pad je, duž pružanja, vrlo promenljiv: kod grupe rudnih tela Tilva Mike Borski rased pada vrlo strmo oko 80% prema JZ, dok je Jjugoistočno od Tilva Mike i od Tilva Rontona prema rudnom telu Kamenjar ugao pada znatno blaži (oko 50-60"), da bi u nastavku prema Brezaniku, pad postao još blaži ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... primarnih rudnih tela odvojeni i mehanički prineti u vulkansku breču. U ležištu Stari Trg postoji veći broj rudnih tela (uglavnom stubastog oblika, žična i sočivasta) koja se mogu grupisati u a) centralna, b) rudna tela “severnog krila” i c) rudna tela “južnog krila”. Prostorno, rudna tela su nastala ...
    ... Geološka osnova rudnog polja sačinjena Je od jurskih serpentinita koji su u velikoj meri prekriveni flišnim sedimentima krede. U samom rudnom ležištu rasprostranjen je gornjokredni fliš (konglomeratični peščari, laporci, alevroliti i krečnjaci) u kome su i smeštena rudna tela. Najveća rudna tela lokalizovana ...
    ... metasomatski izmenjenim stenama (Stojanović et al., 2016). Skarnovska rudna tela grupisana su u centralnom delu ležišta, dok su žična rudna tela u vidu individualnih pojava rasejana po obodnom delu ležišta. U smislu prostornog razmeštaja, rudne Žžice često prate kvarclatitske i dacitske dajkove ili se javljaju ...

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... 12 Izrada optimalnog konusa za tri rudna tela Metoda prvo ispituje rudna tela najbliža površini, u ovom slučaju Je to rudno telo koje ima vrednost +40 i rezultati pokazuju da nema odgovarajuću vrednost otkopavanja (+40-20-30=-10). Zatim se ispituje rudno telo sa desne strane +200, koje je povoljno ...
    ... krajnji rezultat biti da će se +40 i +200 rudna tela otkopati, a rudno telo +60 se neće otkopati. Sledeće rudno telo koje se ispituje je +60. Trenutni sadržaj konusa je 60 - 70 + 40 - 20 = +10, tako da program otkopava ovu rudu, što je pogrešno. Rudno telo +60 nikada ne bi trebalo da se otkopava ...
    ... a geometrije rudnog tela (ili nekog drugog domena) je zasnovana na manuelnoj digitalizaciji velikog broja profila. Nakon mnopgobrojnih i iscrpnih analiza, geometrija rudnog tela se interpretira na profilima sa bušotinama. Na ovaj način se analiza kompleksne geometrije rudnog tela uprošćava, jer ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... (слика 3-4). Слика 3-4. Еколошки статус природних водних тела и еколошки потенцијал значајно измењених и вештачких водних тела у Србији, обухваћених мониторингом статуса у периоду 2012.-2014.г. (АЗЖС 2015а) Од природних водних тела обухваћених мониторингом највећи број је имао умерен статус ...
    ...  у зонама сулфидних лежишта и одлагалишта јаловине која садржи сулфиде, али који су комплетно оксидовани током припреме и/или експлоатације рудног тела, Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 18  у лежиштима која поред сулфида садрже и високе садржаје карбоната који неутралишу ...
    ... површинских копова Методе површинске експлоатације се масовно примењују при експлоатацији угља и металичних сировина. Један од предуслова је да се рудно тело налази релативно плитко како би експлоатација била економична, мада постоје и примери веома дубоких површинских копова („Bingham Canyon“ – дубина ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... Proračun rudnih rezervi se zasniva na „Pravilniku o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih mineralnih sirovina ı vođenja evidencije o njima“. Prema ovom Pravilniku, rudna tela bakra se razvrstavaju u četiri grupe. Ovo rudno telo Je svrstano u prvu grupu, odnosno rudno telo porfirskog ...
    ... području istraživanja ne postoje značajno ovodnjene izdani. 2.2. Kvalitet mineralne sirovine i rudne rezerve Kvalitet rude podrazumeva odnos korisnih i štetnih komponenti. Određivanje kvaliteta rude u rudnom telu zavisi od metode oprobavanja, intervala oprobavanja, mase probe itd. Pojedinačna proba ...
    ... Čedomir Beljić, redovni profesor, član Rudarsko-geološki fakultet Datum odbrane: Rezime: Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan ...

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... kompanija u regionu, slika 6.1. Slika 6.1. Ležište Kraku Bugaresku Cementacija sa izdvojenim rudnim telima „C1“, „C2“, „C3“ i „C4“ Rudno telo „C2“ Rudno telo „C3“ Rudno telo „C1“ Rudno telo „C4“ 244 Ovo ležište pripada tipu porfirskih ležišta, koja se karakterišu sekundarnim ...
    ... primeru (slika 4.7), u ranom periodu sadržaj je podignut na čak 2,4% iz rudnog tela sa prosečnim sadržajem rude 1,5%, (Whittle, G. i Whittle, J., 2007). Slika 4.7. Efekti formiranja rudnih zaliha sa nižim sadržajem (Whittle, G. i Whittle, J., 2007) 144 4.2.6. Uticaj visokih cena metala ...
    ... drugoj (višoj) kategoriji sadržaja ležišta k'', tada H=k’’-k’+1 predstavlja broj kategorija sadržaja u rudnim zalihama, uključujući [g(1), g(2)], [g(2), g(3)], ..., [g(H-1), g(H)]. Očigledno, g(1)=gl i g(H)=gc na krivi sadržaj-tonaža koja reprezentuje zalihe. Sada, ako je λ = k’’-k’>0, onda jednačine ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... pojavom, pored tipičnih porfirskih ruda, takođe i skarnovskih Pb-Zn rudnih tela. b. Porfirsko Cu-(Au) ležište Bor, u okviru kojeg se javljaju i rudna tela masivnih sulfida, odnosno visoko-sulfidaciona epitermalna Cu-Au rudna tela manjih dimenzija (do par stotina metara). c. Porfirsko Cu ležište ...
    ... ima, a iz tog razloga ovaj deo ležišta sadrži raznovrsne tipove orudnjenja i rudnih tela (Vujić et al., 2005; Živković & Momčilović, 2005). Pored rudnih tela porfirskog tipa, značajno je razviće i skarnovskih rudnih tela sa polimetaličnom Au-Ag-Cu-Pb-Zn mineralizacijom (r.t. Tenka). Inače, ležište ...
    ... dimenzija (i rudnih rezervi) i jedno od najvećih rudnih ležišta u ovom delu Evrope, nije obuhvaćeno ispitivanjem u celosti u okviru ovog doktorata, već je za prilike ovog istraživanja izabrano jedno rudno telo tipične porfirske rude, a sa znatnim učešćem magnetita – Dolovi 1. Ovo rudno telo je bilo dostupno ...

  • Geohemija

    Dejan Prelević (2021)
    geohemija

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... sada poznata rudna tela ovog ležišta, njih preko 30, raspoređena su u jednoj uzdužnoj relativno uskoj zoni, dugoj 2 km, koja se pruža pravcem severozapad-jugoistok. Oblici rudnih tela su pretežno sočiva, ili imaju sličnosti sa nepravilnim pločama različite moćnosti. Veličina rudnih tela Je različita ...
    ... 10-300.000 m? i dužine 30-200 m. Rudna tela ležišta "Rudnik" se značajno razlikuju u pogledu sadržaja rudnih i nerudnih minerala. Najvažniji korisni minerali su galenit, marmatit i halkopirit uz značajno prisustvo minerala srebra, bizmuta ı kadmijuma. Osnovnu rudnu masu čine kvarc, skarnovski minerali ...
    ... minerali, pirhotin, markasit i pirit, dok su oksidni minerali ređe prisutni. Rudna tela, u zavisnosti od dela ležišta, mnogo se razlikuju po prisustvu korisnih minerala i međusobnom odnosu istih. U nekim delovima dominantni su olovo i cink, dok je u drugim njihovo prisustvo minimalno, a povećava ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... прекидима на дужини од 1,1 km. Геолошким истраживањима (Мојић, 2010) на рудном пољу "Игрош- Видојевићи" утврђена су два рудна тела: "рудно тело 1" и "рудно тело 2". Картирањем терена као и експлоатационим радовима на "рудном телу 1" утврђено је да се слој зеолитисаног туфа пружа правцем север-југ ...
    ... средњим статистичким падом према северу под углом од око 4о. Просечна вредност капацитета катјонске измене на "рудном телу 1" износи 166,9 meq/100 g. Картирањем терена на "рудном телу 2" утврђено је да се слој зеолитисаног туфа пружа правцем северозапад-југоисток и може се пратити на дужини од ...
    ... 10о . Просечна вредност капацитета катјонске измене на "рудном телу 2" износи 137,85 meq/100 g. 34 Слика 2.7. Попречни геолошки профил I-I' кроз лежиште зеолитског туфа Игрош код Бруса (према Мојић, 2010) На "рудном телу 1" на делу на коме се врши експлоатација, терен има висок ...

  • Fuzzy stohastički model izbora sistema otvaranja podzemnog rudnika

    Saša M. Jovanović (2016-05-16)
    Investiciono okruženje skopčano sa rudarskom industrijom je veoma svojstveno kada seuporedi sa okruženjima koje susrećemo u tipičnim proizvodnim industrijama. Neke odkarakterisitka rudarstva, koje su često naznačene kao jedinstvene su: visok intenzitetinvesticija, dugi predproizvodni periodi, visok rizik i neobnovljivost resursa.Investiranje u sistem otvaranja rudnika predstavlja dobar primer ireverzibilneinvesticije. Takva investicija zahteva pažljivu analizu, jer nakon njene realizacije ona sene može nadoknaditi bez značajnog gubitka vrednosti. Očigledno je da izbor sistemaotvaranja podzemnog rudnika pripada strateškom planiranju...
    otkopavanje; otvaranje; mreže i grafovi; fuzzy skupovi; stohastičkiprocesi; indeks konveksnosti; sistemi podrške odlučivanju
    ... iskorišćenja. Ovaj koeficijent predstavlja procentualni deo rude koji je otkopan iz primarnog rudnog tela. On zavisi od mnogih parametara kao što su: veličina i oblik rudnog tela, ugla pada, debljine rudnog tela, raspodele sadržaja korisne komponente, fizičko-mehaničkih karakteristika rude i okolnih ...
    ... koeficijent predstavlja procentualni deo rude koji je otkopan iz primarnog rudnog tela. Koeficijent iskorišćenja zavisi od mnogih parametara, kao što su:  veličina i oblik rudnog tela,  ugao pada,  moćnost rudnog tela,  raspodela sadržaja korisne komponente,  fizičko-mehanička kar ...
    ... osnovu geoloških istraživanja omogućava menadžmentu rudarske kompanije da proceni rezerve mineralne sirovine koje joj stoje na raspolaganju. Rudna tela ili rudne rezerve koje su interesantne za eksploataciju predstavljaju one delove mineralnih resursa koji se ekonomski mogu vrednovati. Količine ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... oblasti u Istočnoj Srbiji. Zbornik radova Rud. met. fak. i Inst. za bakar u Boru, VI, Bor, 5-14. Nikolić, P., ĐorĎević, G., 1975. Vreme i uslovi postanka ruda i rudnih tela, njihov mineraloško-hemijski sastav i ekonomska vrednost u leţištima Bor i Krivelj. Monografija “Bor i okolina”, II, Bor, ...
    ... se sastoje od četiri tela, koja imaju malo lateralno rasprostranjenje i jednog većeg tela. Magmatske stene 2 na modelu CD su prikazane kao dva subparalelna tela. Magmatsko telo, koje se nalazi u blizini magmatskih stena 1 ima mnogo veće rasprostranjenje, u odnosu na telo zapadno od njega, koje ...
    ... području. Prostorni poloţaj magmatskih tela koji se ne vide na površini istraţnog područja i odnosi magmatskih tela prema okolnim stenama su definisani pomoću geofizičkih podataka. Za odreĎivanje prostornog poloţaja magmatskih tela i granice tih tela prema okolnim stenama, na geofizičkim podacima ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... карактеристика и еволуције, анализи примарних извора рудних елемената, процеса њиховог мобилисања, транспорта и обарања у различитим срединама. Размотрени су, такође, и бројни, пратећи процеси формирања рудних тела. Уочене карактеристике рудне минерализације у хидротермалном систему Чукару Пеки упоређене ...
    ... бакра и злата у масивно-сулфидним, високо-сулфидационим рудним телима. Циљ комплексних геолошких истраживања хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки у дисертацији је разумевање генезе, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. У првом делу дисертације анализирани ...
    ... al., 2016; Banješević et al., 2019). У већини радова, положај и услови стварања рудне минерализације разматрани су са геолошко-економског аспекта, преко анализе уочених морфогенетских и технолошких типова рудних тела и руда, средине њихове просторне локализације и пратећих процеса стварања минерализације ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... 1224m. Utvrđena moćnost rudnih tela po pružanju i padu kreće se 1-30 m. Česte promene moćnosti rudnih tela po pružanju i padu uslovljene su velikom varijabilnosti raspodele metala cinka i olova u okviru rudnih tela. Ona Je prouzrokovana tektogenezom ležišta. Rudna tela ( žice i žiličastocimpregnacione ...
    ... andezita, u revirima Stara jama i Zapadna struktura, ne postoji. Istraženo rudno telo “Istočna struktura” je definisana kao žiličasto-impregnaciona u dužini od 250 m ı otvoreno je ka dubini, izgrađeno je od nekad subekonomskih rudnih žica (SI i SZ pravca pružanja), žilica različito orijentisanih (SZ I ...
    ... iz istražnih bušotina utvrđen Je granični sadržaj 0,8 % (Zn+Pb) između mineralizacije i Jalovine. Na osnovu njega izvršeno je okonturivanje rudnih tela na profilima i u prostoru. 5.2. Izbor i tehnički opis utovarno-transportnog sistema Izbor osnovne rudarske mehanizacije i sistema za realizaciju ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... очиваста рудна тела, 2. рудна тела неправилног облика у кречњацима, мермерима и у фолијацији шкриљаца, Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 49 3. жична рудна тела у пукотинама и раседима, 4. рудна тела у виду омањих ...
    ... 5. сочиваста и/или рудна тела у фолијацији шкриљаца, 6. стубасто-призматична рудна тела (Јанковић, 1990). Геохемијске карактеристике рудног поља указују на честу асоцијацију рудних метала: Pb-Zn праћени са Cu, Cd, Bi, Ag и In (Симић, 2001). Највеће рудно лежиште је Благодат у склопу ...
    ... постмагматске промене (Симић, 2001). Ово рудно поље се састоји од више рудних тела. Генерални пад серије је према североистоку под углом до 200 (Симић, 2001). У рудном пољу су констатоване раседне структуре смера СЗ-ЈИ и ЗСЗ- ИЈИ. У зависности да ли су рудна тела настала селективном метасоматозом ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... очиваста рудна тела, 2. рудна тела неправилног облика у кречњацима, мермерима и у фолијацији шкриљаца, Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 49 3. жична рудна тела у пукотинама и раседима, 4. рудна тела у виду омањих ...
    ... 5. сочиваста и/или рудна тела у фолијацији шкриљаца, 6. стубасто-призматична рудна тела (Јанковић, 1990). Геохемијске карактеристике рудног поља указују на честу асоцијацију рудних метала: Pb-Zn праћени са Cu, Cd, Bi, Ag и In (Симић, 2001). Највеће рудно лежиште је Благодат у склопу ...
    ... постмагматске промене (Симић, 2001). Ово рудно поље се састоји од више рудних тела. Генерални пад серије је према североистоку под углом до 200 (Симић, 2001). У рудном пољу су констатоване раседне структуре смера СЗ-ЈИ и ЗСЗ- ИЈИ. У зависности да ли су рудна тела настала селективном метасоматозом ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... boksita, koje je sastavljeno od tri rudna tela ito: = rudnotelo l, " rudnotelo2i " rudno telo 3. Ležište ima površinu od oko 200.000m? čija se nadmorska visina kreće od 700-800 metara. Linija terena se od Jugoistoka prema severozapadu diže pod uglom od 5%. Rudno ležište je najvećim delom pokriveno ...
    ... sedimenata nalaze se kredni krečnjaci, nepravilno slojevitog je oblika i rasedima ispresecano. Rudno telo zaleže prema jugozapadu pod uglom koji se kreće od 20-50*, a ponegde i više. Prosečna debljina rudnog tela je oko 28 metara. Na osnovu izvedenih istražnih radova i njihove interpretacije, može se ...
    ... paleontoloških ispitivanja šire okoline. Diskordantno preko trijaskih krečnjaka leži ĐoAsit (bx), ispunjavajući udubljenja u paleoreljefu. Moćnost rudnog tela je veoma ncujednačena i kreće se od 1,5-82 metra (u proseku 28m). Bazalni kredni sedimenti (Ki) koji su ranije tretirani kao "neogen" leže ...