Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Interni Dinaridi

38 items

  • Tektonska evolucija severoistočnih Dinarida

    Nikola Ranđelović, Branislav Trivić, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Uroš Stojadinović (2022)
    ... Princetonlaan 4, 3584CD Utrecht, The Netherlands; E-mail: nikola.randjelovic@rgf.bg.ac.rs Ključne reči: Konvergencija Adrije i Evrope, Unutrašnji Dinaridi, ekstenzija Panonskog basena, strukturna analiza Severoistočna margina Unutrašnjih Dinarida, koja se nalazi blizu kontakta sa Karpato- Balkanidima ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... okviru Dinarida izdvojio jadransku spoljašnju zonu, zonu donjih i zonu gornjih dinarskih navlaka. Kober je u radu iz 1951. godine istakao da iako Dinaridi posjeduju šarijašku građu ona nije takvog obima kao u zapadnim i istočnim Alpima. Prema Panonskom basenu izdvojio je prelaznu Sava zonu. Kosmat ...
    ... predstavljeni su muljevima, pjeskovima, zatim šljunkovima i šljunkovito-pjeskovitim facijama. 27 5. TEKTONIKA 5.1. Pregled tektonike Dinarida Dinaridi predstavljaju Jugoistočni ogranak kompleksa Alpskog orogena koji se dalje nastavlja ka jugu u Helenide (Slika 12). Nastali su kao rezultat zatvaranja ...
    ... tri kao periplatformne), apulijsku platformu i Jadranski predgorni blok (stari kristalasti blokov1). Činjenica oko koje se svi slažu je da su Dinaridi jedna složena navlačno- nabrana oblast (Marović, 2001). Danas u pogledu tumačenja tektonike Dinarida postoji znatan broj šema geotektonske re ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... Dimitrijević (1974) koji izdvaja tri subzone: internu na istoku, centralnu i eksternu na zapadu (Slika 6-3), dok je Karamata et al. (1994) deli na istočnu, centralnu i zapadnu subzonu. Marović (2001) navodi d a se posmatrano od juga ka severu, interna i centralna Vardarska subzona pružaju pravcem ...
    ... migracije i smanjenja intenziteta ekstenzije u pravcu povlatnih struktura. Ključne reči: kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi Naučna oblast: Geo-nauke Uža naučna oblast: Dinamička geologija UDK: 551.24.05(497.11)(043.3) 551.432(497.11)(043.3) ...
    ... Dimitrijević i Krstić (1999). Uokviren prostor aproksimativno odgovara području Srbije (Slika 6-3). Smatra se da južnoj grani Alpida pripadaju Dinaridi, koji se generalno odlikuju dinarskim pravcem pružanja (SZ-JI) i njihovim istočnim i jugoistočnim delovima izgrađuju terene zapadne Srbije, dok ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Dakijski basen (1), Karpato-balkanidi Srbije (2), Srpsko kristalasto jezgro (Srpsko-makedonska masa)(3), Šumadisjko-kopaonička-kosovska zona (4), Dinaridi zapadne Srbije (5), Panonski basen (6) 47 U skladu sa Vodoprivrednom osnovom Srbije (lit. 7), a u cilju kasnijeg sagledavanja količina podzemnih ...
    ... deo Panonskog basena i severozapadni deo Dinarida) 3. region jugozapadne Srbije (jugozapadni deo Dinarida), 4. region zapadne Srbije (zapadni Dinaridi), 5. region centralne Srbije (srpsko-makedonski masa i šumadijsko-kopaoničko-kosovska zona), 6. region istočne Srbije (Dakijski basen i Karpa ...

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... садржаја фосфора (BONAVALLET et al., 2019). Територија наше земље, као и регион, обухватају области које би погодовале за овакав тип истраживања. Динариди се у ширем смислу састоје од дебелих карбонатних седимената мезозојске старости, док су на истоку у Карпато- Балканидима развијене карбонатне ј ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... istražni prostor severnog Banata (slika 4.2). Srpski deo Panonskog basena veoma je značajan zbog odnosa tri velike tektonske jedinice (Tisa, Dakija i Dinaridi), koje se na ovom prostoru nalaze u zonama spajanja (suture zone) ili smicanja (shear zone) (slika 4.2). Uz to, na ovom prostoru se nalaze ...
    ... prostora, konstatovano je da su i južne i jugoistočne margine jezera Panon takođe migrirale u pravcu basena. Iako je izvor sedimenata (Dinaridi i Karpati – slika 7.2, prilog 1) različit, geometrije progradirajućih tela su iste (slike 7.3–7.7). Ovo ukazuje na to da se sedimentacija sa ...
    ... et al., 1994; Juhasz et al., 2007; Răbăgia, 2009; Magyar et al., 2013). Sekundarni izvor sedimenata, sa znatno manjim uticajem, predstavljaju Dinaridi i Južni Karpati, što se uočava progradirajućom geometrijom u suprotnom pravcu. Progradacija se odvijala u pravcu zapada u odnosu na j ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... podrinjskoj oblasti. Geomorfologiju terena podrinjske oblasti zatim opisuje Cvijić (1924). Navodi da lokalni nabori poseduju isto pružanje kao Dinaridi sa retkim izuzecima i mnogobrojne poprečne pukotinske sisteme, što Je pre njega opazio F. Katzer (1926). Ali zapravo geologija zapadne Srbije ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... kupanje i piće Obrenovačka Banja Basen/Unutrašnji Dinaridi zapadne Srbije Zbijeno-karstnij (arteskic) Bunari „OB-1“ i „OB-2“ 600 (bunar „OB-1“)k, 455 (bunar „OB-2“)l >2c Balneoterapijska primena – kupanje Bogatić Basen/Unutrašnji Dinaridi zapadne Srbije Karstnic Bunari „BB-1“ i „BMe-1“ ...
    ... jezgro (Vranjska Banja, Lomnica, Velika Vrbnica i Selters Banja), Šumadijsko-kopaoničko-kosovska zona (Vrnjačka Banja i Lukovska Banja), Unutrašnji Dinaridi zapadne Srbije (Bogatić, Metković, Radaljska Banja i Obrenovačka Banja) i Panonski basen (Slankamen Banja i Torda). Karakteristike istraživanih ...
    ... 50c Toplifikacija naselja Bogatić Metković Pukotinsko- zbijeni 627a 10n Trenutno bez namene Radaljska Banja Magmatogeni masiv/Unutrašnji Dinaridi zapadne Srbije Pukotinskic Više izvora i istražnih bušotinac 100-400c 2,7-3,1c Balneoterapijska primena – kupanje i piće Brestovačka Banja Magmatogeni ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... ić M., 1974: Dinaridi: jedan model na osnovama "Nove globalne tektonike".- Simpozijum: Metalogenija i koncepcije geotektonskog razvoja Jugoslavije, Katedra ekonomske geologije, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 119-151, Beograd. Dimitrijević M., 1982: Dinaridi - jedan pogled ...
    ... podelu Vardarske zone na tri podzone prema Mersijeu (Mercier, 1966): interna (na istoku), centralna i eksterna (na zapadu) (sl. 3-4). Slika 3-4: Podela Vardarske zone na podjedinice (Dimitrijević, 1992, mod.). 42 Internu podzonu neki autori smatraju za obod Srpsko-makedonske mase, koji je ...
    ... Geological Society, London, Special Publication 260, p. 155–178. Karamata S. i Divljan S., 1980: Studija tercijarnih magmatskih kompleksa SR Srbije - Dinaridi, Srpsko- makedonska masa.- Fond Geoinstituta, 2376, 129 str., Beograd. Karamata S. and Đorđević P., 1980: Origin of the upper Cretaceous and Tertiary ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... ić M., 1974: Dinaridi: jedan model na osnovama "Nove globalne tektonike".- Simpozijum: Metalogenija i koncepcije geotektonskog razvoja Jugoslavije, Katedra ekonomske geologije, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 119-151, Beograd. Dimitrijević M., 1982: Dinaridi - jedan pogled ...
    ... podelu Vardarske zone na tri podzone prema Mersijeu (Mercier, 1966): interna (na istoku), centralna i eksterna (na zapadu) (sl. 3-4). Slika 3-4: Podela Vardarske zone na podjedinice (Dimitrijević, 1992, mod.). 42 Internu podzonu neki autori smatraju za obod Srpsko-makedonske mase, koji je ...
    ... Geological Society, London, Special Publication 260, p. 155–178. Karamata S. i Divljan S., 1980: Studija tercijarnih magmatskih kompleksa SR Srbije - Dinaridi, Srpsko- makedonska masa.- Fond Geoinstituta, 2376, 129 str., Beograd. Karamata S. and Đorđević P., 1980: Origin of the upper Cretaceous and Tertiary ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... Dinarida, 49-56 str., Beograd. Ćirić, B., 1975: Spoljašnji Dinaridi u Crnoj Gori-njihova građa i razvoj. Acta geologica, VIII/1-25. Prirodoslovna istraţivanja, knj. 41, 317-344 str., Zagreb. Dimitrijević, M. D., 1974: Dinaridi, jedan model na osnovama ”Nove globalne tektonike”. Metalogenija ...
    ... kraljušti imaju pruţanje sjeverozapad - jugoistok, uz izvjesna odstupanja u području Grahova (Ledenice) i u graničnom dijelu prema Albaniji. Interna strukturna građa starocrnogorske tektonske jedinice je veoma sloţena, a karakterišu je brojni metarski, dekametraski i hektometarski nabori kao i ...
    ... potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 48 - osobine kontakta slojeva, - interne teksturne osobine slojeva, - sadrţaj konkrecija, - fosilni sadrţaj, - dijagenetske promjene, te - strukturni elementi duţ profila. Formacioni ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... , Димитријевић М.Н., Крајнић М. и Ракић М.О., 1977: Тумач за лист Врање, Основне геолошке карте 1:100.000. Београд. Димитријевић М. Д., 1982: Динариди – један поглед на тектонику. Весник (геологија). Књига XL. Серија A. Том XL. YU ISSN 0514-5961. UDK: 55.001. Завод за геолошка и геофизичка и ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... интересантне минералне сировине. Минерагенетска скица Србије На територији данашње Србије сучељавају се следеће регионалне геотектонске јединице: Динариди, Карпато-балканиди и Српско- македонска маса, а присутни су такође и Панонски и Дакијски басен. Све те геотектонске јединице излазе ван граница ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... delovi badenske serije. 9.1.1.2. КOLUBARSKO - TAMNAVSKI ZALIV Na prostoru zapadno od linije duž koje se dodiruju Šumadidi i Unutrašnji Dinaridi do planine Cera i Gučeva, a na jugu do planine Vlašić, Bukulje, šire okoline Pambukovice i Lazarevca, za vreme badenskog veka prostirao se Kolu ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija