Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Toplička kotlina

44 items

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... koji predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja. Severno od planine Jastrepca nalazi se kruševačka (Fotografija 2-1), a južno toplička kotlina (Fotografija 2-2). Planina Jastrebac je okružena rekama J. Moravom, Rasinom i Toplicom. Reke Zapadna Morava, Rasina i Južna Morava pripadaju ...
    ... kanida u području Jastrepca 5 Fotografija 2-1: Pogled na severne padine Jastrepca iz kruševačke kotline (Kruševac) Fotografija 2-2: Pogled na južne padine Jastrepca iz topličke kotline Na širem području Jastrepca najvažnija saobraćajnica je savremeni put prvog reda Beograd—Niš (E—5) ...
    ... tvorevina Južne Morave kod Grejača. Fotografija 5-67: Pliocensko-kvartarni šljunkovi Južne Morave kod Grejača. Najmlađi delovi moravske kotline su prema Krstić et al. (1980) izgrađeni od šljunkovito-peskovitih naslaga koje se karakterišu ritmičkom sedimentacijom i predstavljaju delove ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... Anguinae indet., Pseudopus sp., Colubridae indet. i Viperidae indet. 15 Prebreza (PRE) Selo Prebreza se nalazi u Topličkoj kotlini, oko 4 km severozapadno od Blaca na obroncima planine Veliki Jastrebac (sl. 9). Fosilno nalazište otkriveno je u useku Gluvog potoka oko 1 km uzvodno ...
    ... Prebrezi kod Blaca. Zapisnici Srpskog geološkog društva za 1959. godinu: 187–192. Mihailović, D. 2009. Pećinski kompleks Balanica i paleolit Niške kotline u regionalnom kontekstu. Arhaika, 2: 3–26. Mihailović, D. 2014. Paleolit na centralnom Balkanu – kulturne promene i populaciona kretanja. Srpsko ...
    ... Rad Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, Razred za prirodne znanosti, 449(24): 77–87. Pavlović, M.B. 1969. Miocenski sisari Topličke kotline. Paleontološko–stratigrafska studija. Geološki anali Balkanskog poluostrva, 44: 269–394. Pejović, D. 1951. O nalasku vilice fosilnog krokodila u ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... raseda: stariji sa većim i mlađi sa manjim stepenom intenziteta. Pvi su učestvovali direktno u stvaranju kotline, odnosno duž preovlađujućeg dinarskog pravca resedanja, došlo je do spuštanja kotline. Drugi tip raseda (mlađi rasedi) različitog stepena intenziteta i mrežastog rasporeda, uslovili su ...
    ... The True Cost of Coal, China. 98. Zeremski M., 1965: Hidrografske osobine sjeničke kotline, Zbornik radova Geografskog instituta „Jovan Cvijić“, kn.20., Beograd. 411 99. Zeremski M., 1969: Sjenička kotlina geomorfološka studija, st., 1-220., Rukopis, Beograd. 100. Žemčužnikov J.A., 1948: ...
    ... koji su se odvijali duž zlotske i crnorečke dislokacije, došlo je do spuštanja mezozojskog kompleksa i formiranja bogovinske, odnosno crnorečke kotline. Nakon formiranja ugljonosnih oligocenskih sedimenata, naknadnim uticajima gravitacionih raseda različitog stepena intenziteta i različitih pravaca ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... pripremnih radnji koje prethode početku radova na otvaranju kopa. Navedeni rudnici se nalaze u krajnjem jugoistočnom ı južnom potezu Pelagonijske kotline. Po svojoj morfologiji navedena 3 ležišta su stvorena u neogenim sedimentima u jezerskim uslovima sedimentacije a dolaze u kontakt i sa prekambrijumskim ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... sa granicom Kučajsko-beljaničkog masiva Sa severne strane masiv je ograničen Žagubičkom kotlinom, koja ga deli od Homoljskih planina, dok južnu granicu predstavlja Crnorečka, odnosno Krivovirska kotlina (OGK, 1970), koja ga zajedno sa Čestobrodicom odvaja od planinskog masiva Rtanj. Zapadnu ...
    ... od strane B. Filipovića, N. Dimitrijević, Z. Stevanović i drugih. Godine 1978. B. Filipović i grupa autora bavili su se ispitivanjem Krivovirske kotline i južnog Kučaja, dok su ispitivanja za potrebe zahvatanja većih količina toplih voda u selu Milanovac (Krupajsko vrelo i Banjica), vršili ’80-ih ...
    ... fluvijalno-limničko i kontinentalno. U oblasti Kučajsko-beljaničkog masiva neogene tvorevine su konstatovane u okviru žagubičke i krivovirske kotline, senjsko-resavskih i bogovinskih basena (Antonijević et al, 1970; Stevanović, 1981). (M1,2) Sedimenti donjeg i srednjeg miocena konstatovani ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... aluvion. Takođe, aluvijum se javlja i u dolnini Banjske rijeke. Morava je u toku produbljivanja korita razarala meke jezerske sedimente u širokoj kotlini, pri čemu je imala ı dosta materijala i dovoljno prostora za meandriranje, izlivanje i proširivanje korita. Pritom su Je obilato snabdijevale ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... рудоносне формације наших неогених вулкано-седиментних језерских басена у оквиру Српско-македонске провинције. То је на првом месту подручје Врањске котлине са већ познатим лежиштима и појавама (Златокоп, Каталенац, Мечковац и др). Поред Врањанског басена потенцијално најинтересантнији и најзначајнији ...
    ... случајевима то морденит. Геолошка и технолошка сазнања о неким 116 појавама зеолитских туфова (Каталенац, Дуге Њиве и Мечковац-Врањска котлина) су недовољно позната првенствено због тога што су они при досадашњој експлоатацији посматрани као туфови (сировине за цементну индустрију), док ...

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Majevica. Pruža se pravcem severozapad - jugoistok između Posavine na severu, Semberije na severoistoku i istoku, Sprečanske kotline na jugu, i planine Ratiš i Tinjske kotline na zapadu. Duga je 56 km, a maksimalno široka do 25 km. Najviši vrh je Stolice (916 m). Badenske školjke jugoistočnog oboda ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... ких вода је вероватно везано за разбијену издан у гранодиоритима и андезитима. У бању дотичу воде дуж крупних разломних зона по ободу врањске котлине или у оквиру шкриљавих и других комплекса. Слично је порекло вода констатованих у доводном тунелу ХЕ „Врла 3‟ код Масурице, а уочени су и јаки ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... ких вода је вероватно везано за разбијену издан у гранодиоритима и андезитима. У бању дотичу воде дуж крупних разломних зона по ободу врањске котлине или у оквиру шкриљавих и других комплекса. Слично је порекло вода констатованих у доводном тунелу ХЕ „Врла 3‟ код Масурице, а уочени су и јаки ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... висини од 289 до 335 m. Долина Сушице и њених притока Јазине и Заслапнице, представља праву композитну долину, састављену из проширења у виду мањих котлина преграђених сутјескама. Долина је окружена атрактивним стрмим кањонским странама од 600 до 800 m релативне висине. У оквиру Хумина источне Херцеговине ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... a značajan je i uticaj tercijarnih piroklastita i proboja i izliva andezita (lecki andezitski kompleks). Pojave mineralnih voda u Bujanovačkoj kotlini (Božinjevac, Partizanska česma, Ljiljance i izvorište flaširane vode „Heba“) vezuju se za proterozojske škriljce i paleozojske granitoidne stene ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... • eroziona i tektonska rasčlanjenost reljefa, koja uslovljava otkrivanje (presecanje) izdani rečnim dolinama, jarugama ili kotlinama • prostorna nejednorodnost stena u pogledu poroznosti i vodopropusnosti: litološke/granulometrijske promene, promene u stepenu ispucalosti i k ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... Slika 1.52 Bivete za točenje mineralnih voda izvorišta „Jezero“ 1.2.3.2 Mineralne vode Lomnice i Velike Vrbnice U erozionom udubljenju Kruševačke kotline, na oko 9 km južno od Kruševca, u dolini Lomničke reke, smeštena je pojava ugljokiselih mineralnih voda Lomnice na nadmorskoj visini od 180 m. Južno ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... životna sredina Uvod Ležište uljnih šejlova „Aleksinac“ nalazi se u eksploatacionom području Aleksinačkih rudnika mrkog uglja u Aleksinačkoj kotlini, između dve reke: Južne Morave i Moravice. Pruža se neposredno od grada Aleksinca u pravcu sever-severozapad u dužini od 10 kilometara, dok je površina ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... нас справом се процењује да ће се површинском експлоатацијом деградирати преко 100,000 hа површина и то квалитетног пољопривредном земљишта у котлинама, алувијонима река, насељеним местима као и на просторима са развијеном инфраструктуром. У циљу санације последица експлоатације лежишта минералних ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare, a samo manjim delom direktno slivu Save. Prostrana dolina Kolubare usečena je u središnji deo donjokolubarskog basena ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare, a samo manjim delom direktno slivu Save. Prostrana dolina Kolubare usečena je u središnji deo donjokolubarskog basena ...