Претрага
49 items
-
Tectonic evolution of the Circum-Moesian orocline of the Carpatho-Balkanides: Paleomagnetic constraints
Emő Márton, Vesna Cvetkov, Miodrag Banješević, Gábor Imre, Aleksandar Pačevski. "Tectonic evolution of the Circum-Moesian orocline of the Carpatho-Balkanides: Paleomagnetic constraints" in Journal of Geodynamics, Elsevier BV (2024). https://doi.org/10.1016/j.jog.2024.102058
-
Geološka građa istočnog dela Velikog Jastrepca
Darko Spahić (2006)Darko Spahić. Geološka građa istočnog dela Velikog Jastrepca, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2006
-
Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike
Milanka N. Negovanović (2015-06-30)Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina... kopa ″Veliki Krivelj″ iz 2010. godine [88]. Slika 3-1. 3D prikaz stanja površinskog kopa″Veliki Krivelj″ iz 2010. godine [88] Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geološki fakultet Milanka Negovanović, doktorska disertacija 113 Slika 3-2. Površinski kop ″Veliki Krivelj″ G ...
... ležištu „Veliki Krivelj“ za kapacitet 8.5 x 106 tona vlažne rude godišnje, RTB Bor - Grupa, Institut za Bakar d.o.o, Bor, 2010. 89. Glavni Rudarski Projekat otkopavanja ležišta ″Veliki Krivelj″, Institut za bakar Bor, 1978. 90. Studija stabilnosti kosine za površinski kop ″Veliki Krivelj″ do kote ...
... LOKACIJE TERENSKIH ISTRAŽIVANJA 3.1.1 Geološke karakteristike ležišta ″Veliki Krivelj″ Ležište bakra ″Veliki Krivelj″ [88] nalazi se na oko 3 km horizontalnog rastojanja severno od centra Bora i pripada porfirskim ležištima velikih razmera, koja su formirana u dubini, u i oko magmatskih stena porfirske ...Milanka N. Negovanović. "Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-30)
-
Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike
Milanka N. Negovanović (2015-06-30)Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina... kopa ″Veliki Krivelj″ iz 2010. godine [88]. Slika 3-1. 3D prikaz stanja površinskog kopa″Veliki Krivelj″ iz 2010. godine [88] Univerzitet u Beogradu, Rudarsko - geološki fakultet Milanka Negovanović, doktorska disertacija 113 Slika 3-2. Površinski kop ″Veliki Krivelj″ G ...
... ležištu „Veliki Krivelj“ za kapacitet 8.5 x 106 tona vlažne rude godišnje, RTB Bor - Grupa, Institut za Bakar d.o.o, Bor, 2010. 89. Glavni Rudarski Projekat otkopavanja ležišta ″Veliki Krivelj″, Institut za bakar Bor, 1978. 90. Studija stabilnosti kosine za površinski kop ″Veliki Krivelj″ do kote ...
... LOKACIJE TERENSKIH ISTRAŽIVANJA 3.1.1 Geološke karakteristike ležišta ″Veliki Krivelj″ Ležište bakra ″Veliki Krivelj″ [88] nalazi se na oko 3 km horizontalnog rastojanja severno od centra Bora i pripada porfirskim ležištima velikih razmera, koja su formirana u dubini, u i oko magmatskih stena porfirske ...Milanka N. Negovanović. "Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-30)
-
Geohemijske karakteristike izmenjenih i mineralizovanih zona u ležištu Veliki majdan
Zoran Starčević (1999)Zoran Starčević. Geohemijske karakteristike izmenjenih i mineralizovanih zona u ležištu Veliki majdan, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1999
-
Geohemijske karakteristike i korelacija dajkova tercijarnih magmata u području Velikog Majdana
Dejan Prelević (1995)Dejan Prelević. Geohemijske karakteristike i korelacija dajkova tercijarnih magmata u području Velikog Majdana, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1995
-
Seizmo-tektonske karkteristike terena između Velike Morave i Drine : I tekstualni deo
Milorad Vukašinović (1970)Milorad Vukašinović. Seizmo-tektonske karkteristike terena između Velike Morave i Drine : I tekstualni deo, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1970
-
Prilog proučavanju magnetnih pojačavača za automatizaciju izvoznih i drugih velikih mašina u rudarstvu
Vojislav Grujić (1965)Vojislav Grujić. Prilog proučavanju magnetnih pojačavača za automatizaciju izvoznih i drugih velikih mašina u rudarstvu, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1965
-
Prilog proučavanju magnetnih pojačavača za automatizaciju izvoznih i drugih velikih mašina u rudarstvu
Vojislav Grujić (1965)Vojislav Grujić. Prilog proučavanju magnetnih pojačavača za automatizaciju izvoznih i drugih velikih mašina u rudarstvu, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1965
-
Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude
Ivana M. Jovanović (2016-01-13)U oblasti procesa prerade rude, flotacijska koncentracija predstavlja jednu od najznačajnijih i najčešće primenjivanih metoda separacije korisnih od nekorisnih minerala. Samim tim, veoma je važno osigurati uspešan rad flotacijskog postrojenja kroz dostizanje zadovoljavajućih tehno-ekonomskih pokazatelja. Cilj upravljanja procesom flotacijske koncentracije je upravo optimizacija kvaliteta i iskorišćenja korisne komponente u koncentratu uz maksimizaciju profita. Shodno tome, istraživanja na polju modelovanja i upravljanja ovim procesom zauzimaju značajno mesto u praksi kontolnog inženjenringa.Teorijska istraživanja u okviru doktorske disertacije obuhvatila su analizu položaja ...flotacijska koncentracija, modelovanje, upravljanje, inteligentni sistem, soft kompjuting, fazi logika, veštačke neuronske mreže... niti u finoći domeljavanja koncentrata 47. Ruda koja se prerađuje u flotaciji „Veliki Krivelj” eksploatiše se iz istoimenog ležišta „Veliki Krivelj”48, metodom površinske eksploatacije. Ležište „Veliki Krivelj” predstavlja porfirsko ležište bakra u kome je glavni nosilac bakra mineral halkopirit ...
... na dalju metaluršku preradu. 7.2.6 Odvodnjavanje jalovine Jalovište „Veliki Krivelj” je formirano u dolini Kriveljske reke, u neposrednoj blizini rudnika. Kompletni akumulacioni prostor jalovišta „Veliki Krivelj” je, sa tri brane, podeljen u dva polja (jezera). Transport definitivne jalovine ...
... Industrijsko flotacijsko postrojenje „Veliki Krivelj” koje je poslužilo kao postrojenje za testiranje adekvatnosti modela je aktivan proizvodni sistem u kome postoji redovno praćenje relevantnih procesnih parametara. * Proces flotacije u postrojenju „Veliki Krivelj” je fino podešen u smeru dobijanja ...Ivana M. Jovanović. "Model inteligentnog sistema adaptivnog upravljanja procesom prerade rude" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-01-13)
-
Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda
Dušan Stojadinović (1992)Dušan Stojadinović. Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1992
-
Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia
... deponija na kojima se odlaže reaktivan otpad, nezavisno od klasifikacije ot- pada prema sastavu. Primer takve analize je flotacijsko jalovište Veliki Krivelj u Boru, čijom procenom rizika je ustanovljeno da bi usled neispravnosti drenažnog sistema moglo doći do pojave erozije na spoljašnjoj kosini ...
... RS, br. 41/2019 [9] D. Nišić, D. Knežević, and N.Lilić: Assessment of risks associated with the operation of the tailings storage facility Veliki Krivelj, Bor (Serbia), Archives of Mining Sciences, vol. 63, no. 1, 2018 [10] L. N. Bowker: Potential risk index for any tailings portfolio or facility ...
... gotovo svi su bili zaposleni u rudniku [15, 16]. Pitanje je etike i morala da li manji ili veći broj smrtnih slučajeva prestavlja „manju“ ili „veću“ štetu, ali nesumnjivo je da je ova nesreća jedna od najvećih koja je zadesila Brazil poslednjih godina, te se i bez svrstavanja ove deponije u kategoriju ...Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić. "Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia" in Tehnika, Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES) (2021). https://doi.org/10.5937/tehnika2105575N
-
Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље
Мрежу пловних путева Републике Србије чини мрежа међународних и међудржавних пловних путева. Међународне пловне путеве чине реке Дунав, Сава, Колубара, Дрина, Канал Дунав-Тиса-Дунав (Д-Т-Д) „Нови Сад – Савино село“ и Беочински рукавац – канал, док међудржавни пловни пут на коме важи међународни режим пловидбе чини река Тиса. Поред наведених пловних путева који већим делом обухватају територију Аутономне покрајине Војводине, Република Србија има потенцијал проширења мреже пловних путева и у централном делу Србије пре свега у Поморављу. Проширењем мреже пловних ...Милан Кресојевић, Весна Ристић Вакањац, Драган Трифковић. "Проширивање мреже пловних путева Републике Србије у функцији одбране земље" in 50. симпозијум о операционим истраживањима - SYM-OP-IS 2023, Тара, 18–21. септембар 2023., Београд : Медија центар „Одбрана” (2023)
-
Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium
Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)The Velika Morava River originates at the junction of the Južna Morava and Zapadna Morava at the town of Stalać in Serbia. It is 185 km long and empties into the Danube. The Velika Morava River Basin occupies a land area of 37 444 km2. The river flows through central Serbia, which features the most fertile land and the highest population density in the country. Public water supply in this region of Serbia relies on groundwater formed in alluvial ...Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić. "Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium" in National Conference with International Participation “GEOSCIENCES 2023”, Review of the Bulgarian Geological Society, Sofia : Bulgarian Geological Society (2023)
-
Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)
Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac. "Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)" in Zbornik radova III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, Neum, 21-23.9.2023., Ilidža : Udruženje/udruga geologa u Bosni i Hercegovini (2023)
-
Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"
Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović. "Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"" in 15. Simpozijum „Rudarstvo 2024“ Održivi razvoj u rudarstvu i energetici, Vrnjačka banja, 21-24. maj 2024., Beograd : Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (2024)
-
Impact of river bank filtration on alluvial groundwater quality: A case study of the Velika Morava River in central Serbia
Branislav Petrović, Vladimir Živanović (2016)филтрација кроз обалске и седименте речног корита, алувијални седименти, прихра- њивање подземних вода, квалитет подземних вода, Велика МораваBranislav Petrović, Vladimir Živanović. "Impact of river bank filtration on alluvial groundwater quality: A case study of the Velika Morava River in central Serbia" in Annales geologiques de la Peninsule balkanique, National Library of Serbia (2016). https://doi.org/10.2298/GABP1576085P
-
Dvodimenzionalna geometrijska morfometrija prvih gornjih molara hominina sa teritorije Srbije - taksonomska i metodološka analiza
Predrag N. Radović (2022)Primarni cilj ove studije tiče se taksonomske identifikacije fosilnih prvih gornjih molara (M1) hominina pronađenih u Srbiji, primenom metoda dvodimenzionalne (2D) geometrijske morfometrije. U prvoj (metodološkoj) fazi istraživanja ispitana je efikasnost 16 različitih pristupa (geometrijskih modela) u klasifikaciji M1 neandertalaca i anatomski modernog čoveka. Modeli su testirani na dva seta okluzalnih projekcija krunica (n = 34 i n = 64) dobijenih orijentisanjem digitalnih 3D modela u virtuelnom okruženju ili fotografisanjem fizičkih primeraka zuba. Prilikom testiranja primenjena je klasifikacija zasnovana ...2D geometrijska morfometrija, prvi gornji molar (M1), taksonomska identifikacija, neandertalci, anatomski moderni ljudi, Pešturina, Velika Balanica, SrbijaPredrag N. Radović. Dvodimenzionalna geometrijska morfometrija prvih gornjih molara hominina sa teritorije Srbije - taksonomska i metodološka analiza, Beograd : [P. Radović], 2022
-
Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa
Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo... kompleksa 128 Literatura Aleksić, D., 1969. Rezultati dvogodišnjih istraţivanja u Velikom Krivelju. Zbornik Rudarsko-metaluškog fakulteta, 9, Bor, 27-40. Aleksić, D., 1979. The deposit Veliki Krivelj. Guide for field excursion. Int. Conf. Europ. Copper Deposit, Bor, 39-51. Andrić, B., ...
... i paragenetski odnosi u porfirskom leţištu bakra Veliki Krivelj. Vesnik Geozavoda – Geologija, 49, Beograd, 165-183. Vakanjac, B., Koţelj, D., Vučković, B., Tomanec, R., 2002. Paragenetical researches of the deposit of Cerova-Drenova-Mali Krivelj system. In: Koţelj, D., Jelenković, R., (eds). I ...
... industrije i stranovništva u Boru. Topli izvori se nalaze u Brestovačkoj banji. Od naseljenih mesta, pored grada Bora, izdvajaju se veće seoske zajednice Jasikovo, Vlaole, Krivelj, Oštrelj i Zlot. Na ovom području prolaze dva magistralna puta: Ţagubica-Bor, preko Crnog Vrha i Paraćin-Zaječar, kao i ţeleznička ...Snežana M. Ignjatović. "Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-30)
-
Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)
Милош Велојић (2021)Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS... Црни Врх, Марков Kамен – Градиште и Потај Чука - Тисница), односно у 10 рудних поља (Тилва Тома, Мајданпек, Влаоле-Јасиково, Церово-Мали Кривељ, Велики Кривељ, Бор, Брестовац, Црни врх, Тилва Њагра и Марков камен-Савинац) (Jelenković et al., 2016). Јанковић и др. (2003) на основу минералних асоцијација ...
... одређивања старости преко циркона у порфирском лежишту бакра Велики Кривељ, закључују да је ово лежиште настало у распону 86,29 и 86,17 Ма. Из претходног следи и да је хидротермални систем Чукару Пеки сличне старости као порфирски систем у Великом Кривељу. Одређивања старости лежишта бакра и злата Бор ...
... (2008) су вршили одређивање старости методом Re-Os и добили вредности од 86,24±0,4 и 85,94 ± 0,4 Ма за лежиште бакра Бор и 87,88 ± 0,5 за лежиште Велики Кривељ. Коlb et al. (2013) су вршили мерења старости циркона из Тимочког магматског комплекса и закључили да је старост стена у његовом источном делу ...Милош Велојић. Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија), Београд : [М. Велојић], 2021