Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Zapadni krečnjački pojas istočne Srbije

938 items

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... Vladimirci. Vetrovi su pod uticajem planinskog venca Cera i Fruške gore, pri čemu preovlađuju vetrovi iz jugoistočnog pravca, dok istočni vetrovi povećavaju isparavanje, a zapadni i severni donose svežinu i kišu (Filipović i dr., 1967). 11 10. METODE IZDVAJANJA FOSILA Metode u paleontološkim ist ...
    ... peraja riba oslanjaju se na rameni i karlični pojas, koji se sastoje od hrskavičavih ili koštanih poluga. Rameni pojas čini par hrskavičavih ploča, skapularnu ı korakoidnu, dok je karlični pojas slično izgrađen. Kod hrskavičavih ganoida, u ramenom pojasu se nalaze i dve pokrovne kosti: klejtrum i ...
    ... Upotreba kiselina je češća od baza u procesu izdvajanja fosila. Razblažena sona kiselina (HCI) se koristi za izdvajanje fosila iz laporovitih i krečnjačkih stena, a izbor 17 kiselinskog rastvora zavisi od specifičnog slučaja. Sonom kiselinom se mogu preparisati hitinski skeleti, a može se koristiti ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... Измењено: 2024-07-16 10:27:21 Петрологија црвених пешчара источне Србијe Андреј Марковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Петрологија црвених пешчара источне Србијe | Андреј Марковић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008737 ...
    ... a 1941, pp. 5-7. – IlerkoBuh, K. (1937): Problem starosti "formacije crvenih peščara" u istočnoj Srbiji. Geološki anali Balkanskog poluostrva, 14, pp. 43-73 – Petković V. (1935): Geologjja istočne Srbije. Posebna izdanja SAN, knj. CV, Beograd. – IIlerkonuh, K. (1949): O nojaBaMa GakapHHx py/la ...
    ... memuapa noMĐer TpHjaca Ha Crapoj mnaHHHH. I ecOOMIKHM aHajIH Bajkanckor rnojtyocTpBa, 28, pp. 279-292. – Protić M. (1966): Permski crveni peščari istočne Srbije – sredine njihovog stvaranja. Savez geoloških društava SFR Jugoslavije, Referati 6 savetovanja, 2, Ohrid, pp. 217-230. – Protić M. (1967): ...

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)
    ... ac.rs 17. Конгрес геолога Србије  17 th  Serbian Geological Congress  Књига апстраката  Book of Abstracts  747‐751  Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018. Vrnjačka Banja, May 17‐20, 2018.    747      ПАЛЕОМАГНЕТСКИ РЕЗУЛТАТИ ИЗ ТИМОЧКОГ МАГМАТСКОГ КОМПЛЕКСА,  ИСТОЧНА СРБИЈА    Лесић, В.1, Márton ...
    ... резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија | Весна Лесић, Емо Мартон, Драган ...
    ... УВОД     Тимочки магматски комплекс припада вулканско‐седиментном комплексу Карпато‐Балка‐ нида познат као Банатитски магматски и металогенетски појас (Berza и др., 1998). Геотектонски он  припада Гетикуму и  горњо кредне  је  старости  (радиометријски подаци, Banješević, 2010 и рефе‐ ренце  унутра) ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... se prostire između geografske dužine 22 36' istočno od Grinviča i geografske širine 43* 09' severno od Ekvatora (Anđelković i dr., 1977). Stara planina (SI. 1) spada u planine srednjih visina, čiji manji deo je smeštena u jugoistočnom delu Srbije (između doline reke Morave i Timoka), dok se ka ...
    ... Induced Landslide Prediction for Zavoj Lake, Serbia, str. 4. Milivojević J., 2001: Palinomorfe permsko — trijaskih sedimenata Stare planine (istočne Srbije), Beograd, str. 1 — 98. Milovanović B., 2010: Klima Stare planine. Geografski institut „Jovan Cvijić" Srpske akademije nauke i umetnosti, ...
    ... Legend MB 7avoj Lake [—_] Visok • Gauges Elevation m.a.s.l. 2169 |.. LO NE • Vilages —— River SL. 4 – 4) Lokacija Srbije u Evropi, B) Topografska karta srbije sa obuhaćenim istraživanim prostorom, C) Geografski prikaz područija Crne planine sa istražnim područijem Gostuška reka (Marković ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Vardarska šavna zona, odnosno "kompozitni teran Vardarske zone" sastoji se od istočne, centralne i zapadne vardarske subzone, odnosno (1999) od Glavne Vardarske zone, Kopaoničkog bloka i grebena i Zapadnog pojasa (sl. 3-5), i ne obuhvata Jadarski blokapendiks3-1. Slika 3-5: Podela Vardarske ...
    ... alkalno-bazaltoidna formacija istočne Srbije (nedovoljno istražene mafične alkalne vulkanske stene koje se javljaju od Donjeg Milanovca do Pirota); B. kasnopaleogeno-ranoneogena granitoidna formacija, koja obuhvata podgrupe: 46 a) magmati dinaridskog granitoidnog pojasa (Boranja, Kosmaj, Željin ...
    ... evolucija terena Srbije vezana sa evolucijom Tetisa, odnosno relativnim odnosima Evroazijske i Afroarabijske ploče i pojedinih njihovih delova. S obzirom da je geološka evolucija Vardarske zone vezana za evoluciju okeanskih subdomena Tetisa, za njene granice se uzimaju Zapadni i Istočni dubinski razlom ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Vardarska šavna zona, odnosno "kompozitni teran Vardarske zone" sastoji se od istočne, centralne i zapadne vardarske subzone, odnosno (1999) od Glavne Vardarske zone, Kopaoničkog bloka i grebena i Zapadnog pojasa (sl. 3-5), i ne obuhvata Jadarski blokapendiks3-1. Slika 3-5: Podela Vardarske ...
    ... alkalno-bazaltoidna formacija istočne Srbije (nedovoljno istražene mafične alkalne vulkanske stene koje se javljaju od Donjeg Milanovca do Pirota); B. kasnopaleogeno-ranoneogena granitoidna formacija, koja obuhvata podgrupe: 46 a) magmati dinaridskog granitoidnog pojasa (Boranja, Kosmaj, Željin ...
    ... evolucija terena Srbije vezana sa evolucijom Tetisa, odnosno relativnim odnosima Evroazijske i Afroarabijske ploče i pojedinih njihovih delova. S obzirom da je geološka evolucija Vardarske zone vezana za evoluciju okeanskih subdomena Tetisa, za njene granice se uzimaju Zapadni i Istočni dubinski razlom ...

  • Geoheritage and Mining Heritage in the Promotion of Theme Parks: An Example of the National Park Đerdap (Carpathian-Balkan Thrust-And-Fold Belt, Eastern Serbia)

    Ivana Mojsić Velikić, Dragoman Rabrenović, Danica Srećković-Batoćanin, Darko Spahić (2022)
    The National Park Đerdap (eastern Serbia, vicinity of the Danube River) occupies a segment of the Carpathian-Balkan fold-and-thrust belt and has a significant geoheritage potential, accounting for the impressive natural (geological) and cultural legacy. In addition to the extraordinary orogenic-type landscape or nappe-stacked mountainous configura tion, the region contains evidence of ancient mining activities, uncovered within its immediate neighbourhood. The ancient mining activities date back a few thousand years ago and represent a solid ground for the idea of ...
    Karpatobalkanski pojas nabora i navlaka, Geopark Djerdap, Tematski park "Muzej rudarstva", Konzervacija, Održivi razvoj, Geotopi, Srbija

  • Radiolarije i biostratigrafija mezozojskih silicijskih stena Vardarske zone i Dinaridskog ofiolitskog pojasa Srbije

    Nevenka Đerić (2008)
    Radiolarije, biostratigrafija, mezozojske silicijske stene, Vardarska zona, Dinaridski ofiolitski pojas Srbije.

  • Određivanje karstnih hidrogeoloških sistema u ofiolitskom pojasu unutrašnjih Dinarida SR Srbije

    Neven Krešić (1987)
    Hidrogeološki sistemi, karst, ofiolitski pojas, Dinaridi

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... peskovite gline, ugalj, laporci, glinci, lap. i pes. krečnjaci; α – dacito-andeziti; K13,4 – krečnjaci Kučaja („istočni krečnjački pojas“); J33 – krečnjaci titona („istočni krečnjački pojas“); J31+2 – krečnjaci oksfor-kimeridža („ravanički krečnjaci“); T1,2 – peščari i krečnjaci donjeg i srednjeg ...
    ... području resavsko-moravskog basena imaju i “ravanički krečnjaci” (slika 15.). Za razliku od njih, tzv. “istočni krečnjački pojas” (karstni masivi Kučaja i Beljanice), koji se protežu duž istočnog oboda ovog basena, čini istovremeno i paleoreljef ugljonosnoj miocenskoj seriji (slika 15.). Tokom ...
    ... uglja ”Štavalj“. U području resavsko-moravskog basena, karstni tip izdani je formiran u autohtonim krednim krečnjacima, odnosno tzv. ”istočnom krečnjačkom pojasu” (slika 85.). Proces karstifikacije je veoma duboko zahvatio ove krečnjake, stvorivši pritom pravi karstni reljef sa brojnim površinskim ...

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Postojanje navlake "Rtnja i Kučaja" podržava i B. Maksimović (1952), u okviru koje izdvaja zapadni krečnjački pojas Kučaja - pojas "ravaničkih krečnjaka", pojas crvenih peščara, i istočni krečnjački pojas Kučaja - pojas "brezovičkih krečnjaka" (Stevanović, 1981). Geomorfološka građa istražnog prostora ...
    ... sitnetskih radova “Krš istočne Srbije” i “Jame i pećine SR Srbije” (1974-1976). D. Petrović opisuje u studijama geomorfološke karakteristike sliva Zlotske reke (1954) i sliva Crnog Timoka (1970), a pored toga u brojnim radovima daje opise nekih speleoloških objekata, uvala i krečnjačkih dolina na Kučajskom ...
    ... postojanju intenzivnih horizontalnih kretanja i navlaka, pa u svojim radovima “O tektonskom sklopu Istočne Srbije” (1930) i “Geologija Istočne Srbije” (1935), piše o alpskoj strukturi istočne Srbije, gde se ovim pokretima formiraju strukturni oblici (kraljušti i navlake, polegle bore) vezani za hercinsku ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... Pirotske kotline. 32 Stevanović (1987, 1988) analizira kvalitativna svojstva karstnih izdanskih voda istočne Srbije. Stevanović (1991, 1995) daje ocenu rezervi u ležištima karsta istočne Srbije, između ostalih e izdvaja i karstna ležišta podzemnih voda „Vidlič“ ı „Stara planina“ koja se dreniraju ...
    ... (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju preko karstnih vrela čine oko 18% od ukupno iskorišćenih podzemnih voda za vodosnabdevanje. Mnogi gradovi ...
    ... nalazi na jugoistoku Srbije, na oko 300 km od Beograda i teritorijalno pripada gradu Pirotu. Uže istražno područje- izvorište Krupac, nalazi se u Velikom Selu (Slika 2.1.).Geografske koordinate istražnog područja su: • 43?09'07" severne geografske širine • 22935'06" istočne geografske dužine ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... et al. 1991). Многи аутори су дошли до закључка да су офиолити западног појаса претежно MORB типа, док они у источном појасу представљају супрасубдукционе офиолите типа океанског острвског лука. Ова два офиолитска појаса се у северној Албанији спајају у јединствену већу офиолитску навлаку која ...
    ... Највећи број офиолитских навлака овог екстерног појаса лежи преко екстерних делова Дринско-ивањичке јединице, а мањи део преко интерних делова Источнобосанско-дурмиторске навлаке у Србији и Црној Гори. Интерни офиолитски појас Karamata (2006) назива Западни вардарски офиолити, а у литератури се срећу ...
    ... срећу још и називи Унутрашњи динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991), Екстерна вардарска субзона (Димитријевић 1995; Dimitrijević 2001), или само Вардарска зона (Pamić et al. 2002). Југозападни офиолитски појас (динарски по Карамати) Западне вардарске офиолитске јединице је у највећем делу ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... et al. 1991). Многи аутори су дошли до закључка да су офиолити западног појаса претежно MORB типа, док они у источном појасу представљају супрасубдукционе офиолите типа океанског острвског лука. Ова два офиолитска појаса се у северној Албанији спајају у јединствену већу офиолитску навлаку која ...
    ... Највећи број офиолитских навлака овог екстерног појаса лежи преко екстерних делова Дринско-ивањичке јединице, а мањи део преко интерних делова Источнобосанско-дурмиторске навлаке у Србији и Црној Гори. Интерни офиолитски појас Karamata (2006) назива Западни вардарски офиолити, а у литератури се срећу ...
    ... срећу још и називи Унутрашњи динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991), Екстерна вардарска субзона (Димитријевић 1995; Dimitrijević 2001), или само Вардарска зона (Pamić et al. 2002). Југозападни офиолитски појас (динарски по Карамати) Западне вардарске офиолитске јединице је у највећем делу ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... mezozojske i kenozojske tvorevine (Slika 21). Paleozojske tvorevine pripadaju velikom paleozojskom pojasu koji predstavlja direktno produženje sedimentno-metamorfnih tvorevina iz Bosne i zapadne Srbije. Izdvojeni su kao posebna tektonska jedinica pod imenom Drinsko-ivanjička ili Golijska zona ( ...
    ... PEŠTERA 45 6. GEOLOŠKE KARAKTERISTIKE Područje jugozapadne Srbije odlikuje se izuzetno složenom geološkom građom i sastoji se od kontinentalnih jedinica (Drinsko-Ivanjičke i Istočno-bosansko- durmitorske), kao i ofiolitskog pojasa, koji predstavlja ostatke okeanske kore Neotetisa (Robertson ...
    ... ne osnove Srbije, iz 2001. god., Golija ima najgušću mrežu vodotoka u Srbiji od 2100m/km2, što je u proseku tri puta više u odnosu na ostale delove Srbije. Tu mrežu čini 15 manjih i većih reka pa se može zaključiti da Golija predstavlja veliko hidrografsko čvorište zapadne Srbije. Ljiljana ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... чајан пад нивоа воде у језеру, тако да су пострифтни седименти  депоновани  у  оквиру  системског  појаса  високог  нивоа  воде  (highstand  systems  tract  –  HST)  и  трансгресивног системског појаса (transgressive systems tract – TST), (Ivanišević  Radivojević, 2018).  Висок принос  седиментног  ...
    ... и.  Површина  максималног  плављења  (MFS),  формациона  граница  (FB),  трансгресивна  површина  (TS),  системски  појас  високог  нивоа  воде  (HST),  трансгресивни  системски  појас  (TST),  временски  трансгресивна  горња  граница  формације  (TTFT),  депресија  Банатско  Аранђелово (BAD), депре ...
    ... чине угљоводоника утврђене су у турбидитским пешчарима у  депресији Банатско Аранђелово западно од Сегединског раседа (КМ‐117, 17, 1 и 2), док су источно  од њега присутне некомерцијалне количине гаса у бушотинама КМ‐3, 4 и 5 (слика 1а и 1б). Подаци  добијени у процесу испитивања бушотина и током ра ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... 84 Slika 4.11. - Istočno-zapadni profil E1 prikazuje rasprostiranje slojeva i uslove stratifikacije Slika 4.12. - Istočno- zapadni profil E2 prikazuje rasprostiranje slojeva i uslove stratifikacije Slika 4.13. - Istočno-zapadni profil E3 prikazuje rasprostiranje ...
    ... .................... 84 Slika 4.11. - Istočno-zapadni profil E1 prikazuje rasprostiranje slojeva i uslove stratifikacije .......................................................................... 85 Slika 4.12. - Istočno- zapadni profil E2 prikazuje rasprostiranje slojeva ...
    ... i uslove stratifikacije .......................................................................... 85 Slika 4.13. - Istočno-zapadni profil E3 prikazuje rasprostiranje slojeva i uslove stratifikacije .................................................... ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... Поникава, Лебршника и Живња у виду појаса широког 5-15 km и правца пружања сјеверозапад–југоисток. Драгослав Р. Бањак Докторска дисертација 33 Најраспрострањеније су банковите и слојевите кречњачке брече дебљине између 0,5 и 10 ...
    ... покривачем Поповог поља (Натевић, 1970). У сјеверним дијеловима слива, седименти доње креде (K1) заступљени су на крајње источним (Ковијоц) и крајње западним дијеловима (уски појас Луковица и Бјелшнице). Представљени су углавном кречњацима, који конкордантно леже преко слојева горње јуре (Мирковић ...
    ... Hercegovina“, који је штампан у Бечу 1896. године. Јован Цвијић 1900. године објављује дјело „Карсна поља западне Босне и Херцеговине“, у коме излаже и резултате проучавања карсних поља Источне Херцеговине. У то вријеме, Г. Буковски (1901) спроводи обимна геолошка истраживања и издваја седименте ...