Претрага

Упит dcterms_subject_txt:acidofilne bakterije

34 items

  • Upravljanje proizvodnjom nafte – novi alat na bazi fazi logike

    Мирослав Црногорац, Душан Даниловић, Лола Томић (2020)
    ... meat, API 50 CHL 1.UVOD Rod Leuconostoc kako ga je opisao Garvie 1, obuhvata Gram pozitivne (G+), heterofermentativne, fakultativno anaerobne bakterije. Sreću se na istim supstratima zajedno sa mlečnim streptokokama i laktobacilima. Kolonije na agaru su obično manje od 1mm, glatke, sivo bele boje ...
    ... inkubirani na temperaturi 25℃ u vremenskom intervalu od 24-48 časova. Tokom ovog vremena praćene su promene boje i gustine. U prisustvu dekstranogenih bakterija podloga se zgušnjava i postaje mlečno bela. U procesu nakupljanja kultura primenjen je princip višekratnog presejavanja iz tečnog u tečni selektivni ...
    ... fazi identifikacije, G+, katalaza negativne koke podvrgnute su ispitivanju ugljenohidratnog metebolizma, karakterističnog za grupu mlečno kiselih bakterija. Sposobnost fermentacije ugljenih hidrata, utvrđena je primenom API 50 CHL Lactobacillus idenfikacionog sistema 8. Biohemijski niz čini 50 mik ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... sadržaj dvovalentnog gvožđa rastvorenog u podzemnim vodama, ređe povišen sadržaj mangana, kao i produkata bioloških aktivnosti određenih vrsta bakterija prisutnih u podzemnim vodama, zatim neadekvatan režim eksploatacije, tehničke karakteristike bunara koje nisu usklađene sa granulometrijskim ka ...
    ... podzemnih voda, među kojima su najznačajniji sadržaj dvovalentnog i ukupnog gvožđa, redoks potencijal podzemnih voda, broj i biološka aktivnost bakterija koje inhibiraju kolmiranje. Naročit značaj za istraživanja u ovoj fazi je imalo definisanje početnih vrednosti hidrauličkih karakteristika drenova ...
    ... definisali tzv. indikatore procesa biohemijskog kolmiranja drenova – sadržaj dvovalentnog gvožđa, redoks potencijal, biološku aktivnost određenih vrsta bakterija. Tom prilikom, autori su definisali parametar koji nazivaju specifičnom depresijom („depresija po jediničnom proticaju bunara“; odnos između razlike ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... kriptokristalastu masu bez vidljive unutrašnje građe (uništava se primarna građa alohema). Pri mikritizaciji veoma bitnu ulogu imaju alge, gljivice i bakterije koje nastanjuju površine zrna i buše svoju podlogu (bušaći organizmi). One buše površinski dio zrna koji im sluţi za rast, u obliku tankih cjevastih ...
    ... naročito značajna i odigrava se u zaštićenim morskim plićacima i lagunama, gdje postoje povoljni uslovi za razvoj endolitnih algi, gljivica i bakterija. Cementacija kao dijagenetski proces od rasutog, trošnog taloga dovodi do međusobnog povezivanja, odnosno cementacije primarnih strukturnih satojaka ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... debljine do 5 m sa Megaxinus incrassatus (Dubois), Lucina sp., Ostrea sp. Lucine pripadaju infauni i žive u simbiozi sa sulfido-oksidacionim bakterijama. Nastanjuju intertajdal zonu, litoralne grebenske prostore sa morskom travom, na granici sa kopnom (Amler i dr., 2000). Profil se završava slojem ...
    ... intertidajdalu i/ili gornjem subtajdalu, na primer poluzatvorenim lagunama. Diplodonta je poznata još od karpatskog kata, nosi hemosimbiotske bakterije u svojim tkivima i dobro je prilagođena sedimentima osiromašenim kiseonikom. Diplodonta rotundata Montagu je nađena samo u potoku Kaitović (Jadarski ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... sirovina. Prema ovoj teoriji, joni metala se transoprtuju u sulfatnim rastvorima koji se redukuju u oblastima pražnjenja pomoću sulfatoredukujućih bakterija, u reakciji sa H2S ili na organskoj materiji kao što je ugalj, treset ili metan. Teorije cirkulacije podzemnih voda su primenjivane i u objašnjenju ...

  • Синтеза, структурне и магнетне особине Ca1-xGdxMnO3 нанопрахова

    Milena Rosić (2014-12-05)
    У оквиру ове докторске тезе, испитиване су оптималне методе за добијањенанопраха – калцијум манганског оксида допираног јонима гадолинијума. Циљистраживања је испитивање одговарајућих прекурсора који су подесни да седобију чисти нано прахови манганита са перовскитском структуром, као имонофазни чврсти раствори са перовскитском структуром. Као подесан методкоришћена је модификована глицин нитратна метода, а од прекурсора нитрати иацетати одговарајућих метала. Модификација глицин нитратне методе се односина делимичну замену нитрата ацетатима, чиме је ублажена бурност реакције.Испитан је различити однос прекурсора, који дају наночестичне ...
    Наноструктурни материјали, Оксиди, Термална анализа,Рендгенструктурна анализа, Магнетна мерења.
    ... пример, типична дужина везе два атома угљеника је 0,12-0,15 nm, а пречник двоструке хеликоиде ДНК је око 2 nm. Најмање ћелијске животне форме, бактерија из рода Mycoplasma, су око 200 nm. Термин „наночестица“ није јасно дефинисан. Грубо речено, сваку честицу на нанометарској скали треба назвати ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... mV) koncentracije rastvorenog As mogu značajno povećati usled redukcionog rastvaranja Fe i As. Rastvaranje skorodita može biti ubrzano prisustvom bakterija Shewanella alga ili Desulfuromonas palmitatis koje oslobađaju rastvoreni arsenat kao razultat redukcije Fe(Ill) u Fe(Il). U opsegu pH od 5 do 9 ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... počinje porast deformacija - raspadanje a time i stvaranje gasova karakteriše ekspoencijalni porast bakterija i - deformacije usled raspadanja direktno su proporcionalne broju prisutnih bakterija u deponiji Wall i Zeiss (1995) su radi utvrđivanja uticaja biodegradacije na sleganje proučavali ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... počinje porast deformacija - raspadanje a time i stvaranje gasova karakteriše ekspoencijalni porast bakterija i - deformacije usled raspadanja direktno su proporcionalne broju prisutnih bakterija u deponiji Wall i Zeiss (1995) su radi utvrđivanja uticaja biodegradacije na sleganje proučavali ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... su šumski požari. Međutim, najveći deo azotovih jedinjenja prisutan u atmosferi rezultat je mikrobijološke redukcije nitrata u zemljištu pomoću bakterija. Značajne količine azota emituju se u redukovanim oblicima, uglsvnom kao NH3, NO2 ili amino- azot. Veštačka đubriva čine značajan izvor azota, ...
    ... i dr.), stalno se sitni i pri tome delom pretvara u aerosol. Specifičnu vrstu biogenog aerosola pretstavljaju čestice polenskog praha, spore, bakterije, virusi. Vrlo značajan izvor kontinentalnog aerosola predstavljaju šumski i stepski požari, dajući ćađ i čestice pretežno organskog sastava, i ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... su šumski požari. Međutim, najveći deo azotovih jedinjenja prisutan u atmosferi rezultat je mikrobijološke redukcije nitrata u zemljištu pomoću bakterija. Značajne količine azota emituju se u redukovanim oblicima, uglsvnom kao NH3, NO2 ili amino- azot. Veštačka đubriva čine značajan izvor azota, ...
    ... i dr.), stalno se sitni i pri tome delom pretvara u aerosol. Specifičnu vrstu biogenog aerosola pretstavljaju čestice polenskog praha, spore, bakterije, virusi. Vrlo značajan izvor kontinentalnog aerosola predstavljaju šumski i stepski požari, dajući ćađ i čestice pretežno organskog sastava, i ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... zaštićenim morskim plićacima i u lagunama gde je niska energija vode. Tu su povoljni ekološki uslovi za intenzivan rast endolitnih algi, gljivica i bakterija koje buše podlogu (bioklasti, skeleti, ooliti ili neko drugo zrno) na kojoj žive. Kasnodijagenetski procesi (prekristalizacija i silifikacija) ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... dna vrtača u slivu dovodi do pojave jakih zamućenja voda karstnih izvora. Uporedo sa pojavom zamućenja, na izvorima se javlja i povišen sadržaj bakterija. Topli izvori nemaju povišenu mutnoću (uglavnom su vrednosti ispod 1 NTU), a što se vezuje za dužinu cirkulacije voda kroz podzemlje, odnosno za ...