Претрага

Упит dcterms_subject_txt:aluvijalne naslage

104 items

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... Smanjena efikasnost protoka: Naslage mogu sužavati unutrašnji prečnik cevovoda i bušotina, dovodeći do smanjenih brzina protoka i povećanih razlika u pritiscima. Ovo direktno utiče na kapacitet proizvodnje i potrošnju energije operacije. 2. Oštećenje opreme: Naslage se mogu nagomilavati na površinama ...
    ... se najčešće dešava zbog promena pritiska i temperature, što uzrokuje da rastvoreni minerali izađu iz fluida i formiraju čvrste naslage unutar cevi i pumpi. Ove naslage povećavaju trenje, smanjuju protok, i na kraju mogu dovesti do povećanih troškova održavanja ı prekida u radu, što negativno utiče ...
    ... talože na unutrašnjim površinama sistema. Taloženje karbonatnih naslaga može izazvati ozbiljne probleme u radu električnih centrifugalnih pumpi. Naslage smanjuju prečnik cevi, povećavaju otpor protoka fluida ı smanjuju ukupnu efikasnost pumpe. Kao posledica, dolazi do smanjenja protoka, povećanja ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... Izdašnosti izvorišta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m3/s) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Ba ka i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Ma va, Sava ...
    ... podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m°/s) Osnovni Hidrogeoloska ee vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Lo Aluvijalni . . Ukupno jedinica . kompleks naslage sredina sredina nanosi er (Vojvodina) Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45 Srem, Macva, 6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84 Sava / Tamnava ...
    ... Srbiji (bez vešta kog prihranjivanja) (m3/s) (Institut za vodoprivredu J. erni 2001) Hidrogeološka jedinica Aluvijalni nanosi Osnovni vodonosni kompleks (Vojvodina) Neogene naslage Karstna sredina Pukotinska sredina Ukupno Ba ka i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Ma va, Sava ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... istražne lokacije učestvuju srednjemiocenski sedimenti, a na čitavom istražnom prostoru, pokriveni su jezerskim, deluvijalno-proluvijalnim i aluvijalnim sedimentima. SEDIMENTI BELICE - ĆM») U litološkom smislu predstavljaju peskovite i šljunkovite gline i konglomerate. Predstavljaju najmlađu ...
    ... Vrednost zapreminske težine za ovu sredinu je određena na osnovu stručnog iskustva. – _ Zapreminska težina y= 18.0 kN/m? DELUVIJALNO-PROLUVIJALNE NASLAGE (dpr) — glina prašinasto peskovita, smeđe boje. Mestimično zastupljeni oksidi mangana (Mn) i gvožđa (Fe) sa karakterističnom bojom rđe, nastalih ...
    ... zavise od morfologije, geološkog sklopa i litološkog sastava, odnosno zastupljenog tipa poroznosti. Nasip je predstavljen pretaloženim prirodnim naslagama, peskovito- prašinastom . glinom sa uklopcima građevinskog materijala. Odlikuje ih intergranularna poroznost i seckundarno prslinsko pukotinska ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... terase rijeke Drine, pravca SZ-JI, se nalaze na zapadnom, odnosno Jugozapadnom obodu aluvijalne ravni Semberije. Rijeka Sava, u svom pomjeranju prema sjeveru, stvorila Je slabo izražene terase na samoj aluvijalnoj ravni. 3. PREGLED REZULTATA „RANIJE „IZVEDENIH ISTRAŽIVANjA Za podesnu podlogu ...
    ... dijela terena, do mladih kvartarnih naslaga. Starije paleozojske i jurske naslage nisu zastupljene u rejonu. – MEZOZOIK (Mz): Mezozoik na istražnom području, u poređenju sa susjednim rejonima, je u kontaktu sa naslagama iz lista Tuzle i Šabac. Na teritoriji Tuzle se viđaju i izdanci pomenutih ...
    ... a, jer su, tokom pliocena i kvartara vladali isti tektonski uslovi i približno slični fizičko-geografski uslovi. Pliopleistocenske naslage obično leže na naslagama gornjeg ponta. Litološki su predstavljeni sivosmeđim do sivožućkastim glinama, veoma bogatim krečnjačkim konkrecijama, dok su Fe ı ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Omphalopthicha, Undularia (Anđelković, 1978). Naslage gornjeg trijasa su manje zastupljene na Staroj planini u poređenju sa donjim i srednjim trijasom. Najstarije naslage obuhvataju alevrolite, zelene peščare ı dolomitične krečnjake, dok mlađe naslage uključuju karnijske i retske sedimente sačinjene ...
    ... dominiraju debeloslojeviti arkozni konglomerati (Anđelković, 1978). U dolini reke Jelovice, donjotrijaske naslage pokazuju transgresivni karakter i leže preko permskih crvenih peščara. Ove naslage se mogu podeliti na dva segmenta: stariji (sajski kompleks), sastavljen od gruboklastičnih sedimenata ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... u okviru ovih naslaga je prvenstveno montmorijonitskog tipa. Aluvijalne naslage Aluvijalne naslage Zapadne Morave zauzimaju centralni deo područja obuhvaćenog istraživanjima. Reč je o peskovito-šljunkovitim naslagama, u okviru kojih sa povećanjem dubine raste udeo šljunkovite frakcije ...
    ... skoro u potpunosti zahvaćene aluvijalne naslage, ali i laporovite gline u njihovoj podini (PJ-7, PJ-9). Može se zaključiti da su glinovito-peskovite naslage ispod puta predstavljale sredinu koja je zadržala front zagađenja od naglog spuštanja ka aluvijalnim naslagama i reci. S obzirom na hip ...
    ... izdani. M, Pl sedimenti Naslage miocensko-pliocenske starosti su jezerskog porekla i javljaju se na širem području Kraljevačkog basena. Značaj ovih sedimenata u zoni obuhvaćenoj istražnim radovima je u tome što predstavljaju podinu aluvijalnim naslagama. Preciznije, reč je o laporovitim ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... najčešće su to pjeskoviti šljunkovi, pijesak, sugline i dr. Debiljina ovih sedimenata je do 10 m. (Vrhovčić i saradnici, 1986). 4.21.3.Aluvijalni klastiti Aluvijalni sedimenti (al) su dobro otkriveni tamo gdje su rijeke duboko usjekle svojJa korita. Litološki sastav zavisi od litološkog sastava matičnih ...
    ... na paleogenskim klastitima. Debljina badenskih naslaga, kreće se u relacijama od 50 do 300 m. Na ove sedimente normalno dolaze naslage sarmata, ili transgresivno naslage panona (Buzaljko i saradnici, 1986). Badensku transgresiju na području Ugljevika potvrđuju nalasci morskih ostrakoda: Acan ...
    ... sedimenti ..........aaa e aeaieaaaaaeaeaaeaaeeaeeaeaaaaaktaee 27 4.21.2. Proluvijalni klastiti........aaa a aeaaaaeaaaaaeaaaattt 27 4.21.3. · Aluvijalni klastiti...aa a aeaaaaeaaaaeaaaaaeaatetet 27 TEKTONIKA .. a ee e ee a aaaeaaaaaaaaee a eaaaeaa a aR aaaakttat 28 5.1. Pregled tektonike Dinarida ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... debljine i do 5 m (Gordanić et al., 2004). Od drugih litoloških jedinica, zastupljene su paleozojske i mezojske tvorevine, te kvartarne naslage u vidu aluvijalnih i deluvijalnih tvorevina. Paleozojske tvorevine predstavljene su devon-karbonskim peščarima i škriljcima sa mestimičnim proslojcima krečnjaka ...
    ... cevovodima, u prifiltarskoj zoni, itd.), pri čemu naslage inkrustacije povezane sa bakterijskom aktivnošću podrazumevaju taloge gvožđe-sulfida, manganove depozite, oker naslage i taloge sumpora. U okviru naslaga trovalentnog gvožđa, zajednički nazvanih oker naslagama, koje se mogu formirati na tehničkim elementima ...
    ... hidroksida u uzorcima. Takođe, Gunnlaugsson et al. (2014) navode podatke o naslagama inkrustacije karbonatnog porekla (kalcit i aragonit) izuzetno bele boje u bunarima termalnih voda, što nije bio slučaj sa ispitivanim naslagama inkrustacije, imajući u vidu prisustvo dodatnih primesa;  Prilikom m ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... (without artificial recharge) (m*/s) (Institute for water management J. Cerni 2001) Osnovni . xb taint Aluvijalni vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Hidrogeoloska jedinica ; F . Ukupno nanosi kompleks naslage sredina sredina (Vojvodina) Backa i Banat 9,39 4,91 0,55 0 0 14,85 Srem, Macva, Sava / 21,11 0,55 ...
    ... podzemnih voda se sistematski prati u aluvijalnim izdanima preko uspostavijene osmatracke mreze u nadleznosti Republi¢kog hidrometeoroloSkog zavoda, koji takode u saradnji sa Agencijom za Zivotnu sredinu prati kvalitet vodotoka na jednom broju stanica. Za razliku od aluvijalnih, sistematsko pracenje kvaliteta ...
    ... veStaékog prihranjivanja aluvijalnih izdani ili regulacijom karstnih izdani. Prema vodoprivrednoj osnovi Srbije, kao i na osnovu raspolozivih informacija, primenom vesta¢kog prihranjivanja moze obezbediti dodatnih 40 m 7/5 vode, odnosno mogu se duplirati resursi podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Kolicéina ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... godine. HIDROGEOLOSKE KARAKTERISTIKE IZVORISTA | AKTUELNA PROBLEMATIKA Izvoriste “Vié bare” formirano je u aluvijalnoj ravni reke Save u meandarskom podruéju koje izgraduju kvartarne aluvijalne naslage do dubine od oko 20 m (sl. 1). PovrSinski deo terena preteZno izgraduju gline mestimiéno peskovite sa prelazima ...
    ... peskove koje se €esto oznacéavaju kao uslovno _,bezvodni* (koeficijenti filtracije 1.0x10° m/s do 7.0x10” m/s). Izdan je formirana u dobro sortiranim naslagama od sitnozrnih do srednjozrnih peskova debljine do 15 m, u gornjem delu serije i Sljunkovitin peskova i Sljunkova u podini. Sedimenti se karakteriSu ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... terenu, ovaj tip izdani predstavlja osnovni tip izdani. U okviru zbijenog tipa izdani izdvajaju se: 1) Zbijeni tip izdani u aluvijalnim peskovito-šljunkovitim naslagama Pelike Morave. Najznačajniji deo ovog tipa izdani, razvijen je na potezu ot Stalaća do Dunava. Na potezu od Svilajnca do Požarevca ...
    ... filtracije su reda veličine 10 m/s, dok je za peskovito-glinovite naslage reda veličine 10* - 107 m/s. Izdašnost pojedinih bunara iznosi od 10-18 1/s. 18 U zoni sela Trnovče-Miloševac-Lozovik je karakteristična veća debljina aluvijalnih naslaga, koja iznosti 10-14 m, a od toga je debljina peskov ...
    ... 110-128 m. Uslovi prihranjivanja su ograničeni. Zone hranjenja su obično po obodima tercijarnih kotlina, najčešće maskirane mlađim aluvijalnim i terasnim naslagama. Uslovi isticanja su takođe nepovoljni ı nedovoljno poznati. 4.2.4. Uslovno ,„,bezvodni “ delovi terena Uslovno „bezvodni“ delovi ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... терцијарним наслагама. 20 У панонским наслагама највећег дела Војводине туфови нису примећени, док се њихово присуство индицира само у Северној Бачкој. Сарматски седименти поуздано садрже вулканогене творевине у средњој Бачкој и средњем Банату. У оквиру тортона, вулканокластичне наслаге дебљине ...
    ... Кобиле, док је Петковић (из Милићевић и др., 2013) дао преглед изведених истраживања вулканита Врања и подручја северно од Власотинца. Наслаге Тесовишког басена, наслаге угља у Грделичкој клисури и вулканске туфове око Лепенице проучавао је Павловић (из Милићевић и др., 2013). Вулканске туфове Врањског ...
    ... даје Долић (1997). Он овде издваја: кластичну формацију Великог Села као најстарији пакет језерских седимената, затим праве језерске басенске наслаге „сланачке формације“ у чијем базалном делу су местимично присутне појаве угља а у различитим нивоима и слојеви туфова и туфита. Најмлађи пакет ...

  • Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka

    Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović (2024)
    Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...
    matematičke transformacije podataka, kontakti, neogeni baseni

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... (Q!) ........aaaaaaa a aanatavaaaaano 35 6.2.1. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni — eolski sedimenti .........aaaaannn.. 36 6.2.2. Kopneno barski sedimenti — lesne naslage u izdanskoj zonmi ........................... 39 6.2.3. Aluvijalno – jezerski sedimenti (Q).............aaaaaaaaaaaaaaaaekee ...
    ... formiranja sezonskih izdani. Lesne naslage u izdanskoj zoni od kote 79,0 do kote pojave aluvijalno barskih sedimenata = 70,0 mnv intenzivno su fizičko-hemijski izmenjene (degradirane), tako da po svojim strukturnim karakteristikama ne predstavljaju tipične lesne naslage, već se nazivaju lesoidima, ...
    ... zaravni, novoizvedenim istraživanjima nije utvrđena. Geološka građa terena ispod aluvijalnog nanosa Dunava Ispod aluvijalnog nanosa Dunava, je po dubini, utvrđena ista geološka građa kao i u zoni lesne zaravni. Aluvijalni sedimenti facije korita, peskovi ı peskovi lokalno šljunkoviti, prašine i ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... (Q!) ........aaaaaaa a aanatavaaaaano 35 6.2.1. Lesne naslage u nadizdanskoj zoni — eolski sedimenti .........aaaaannn.. 36 6.2.2. Kopneno barski sedimenti — lesne naslage u izdanskoj zonmi ........................... 39 6.2.3. Aluvijalno – jezerski sedimenti (Q).............aaaaaaaaaaaaaaaaekee ...
    ... formiranja sezonskih izdani. Lesne naslage u izdanskoj zoni od kote 79,0 do kote pojave aluvijalno barskih sedimenata = 70,0 mnv intenzivno su fizičko-hemijski izmenjene (degradirane), tako da po svojim strukturnim karakteristikama ne predstavljaju tipične lesne naslage, već se nazivaju lesoidima, ...
    ... zaravni, novoizvedenim istraživanjima nije utvrđena. Geološka građa terena ispod aluvijalnog nanosa Dunava Ispod aluvijalnog nanosa Dunava, je po dubini, utvrđena ista geološka građa kao i u zoni lesne zaravni. Aluvijalni sedimenti facije korita, peskovi ı peskovi lokalno šljunkoviti, prašine i ...

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... plastičnosti, Jako visoke vlažnosti. Prema načinu postanka se mogu podijeliti na dva sloja: naslage prašinaste i muljevite gline sive do tamno sive boje ı tresetne muljevite naslage crne boje. Naslage facije starača zauzimaju znatno rasprostranjenje i vrlo su nepovoljna sredina za bilo kakve ...
    ... uspostavilo da na datoj lokaciji dominiraju aluvijalni sedimenti facije starača, u okviru koje Je uočeno slabonosivo organsko tlo, te Je samim tim ona predmet istraživanja ovog rada. Facija starača je izdvojena na potezu od ~km:48+450-49+550 u aluvijalnoj zaravni Dunava. Po sastavu su organske prašinaste ...
    ... indeks nosivosti CBR). 5.2. Rezultati istraživanja Što se geomorfoloških karakteristika tiče, radi se o ravničarskom terenu koji predstavlja aluvijalnu zaravan nanosa Dunava. U hidrogeološkom smislu, teren se posmatra kao dvoslojni kompleks: u podini su dobro vodopropusni pjeskovito-šljunkoviti ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... preko kojih leže lesoliki alevritični peskovi i alevritične gline. Aluvijalne naslage u području Jastrepca i njegove neposredne okoline (Slika 5-23, Prilog 1) su holocenske starosti i rasprostranjene su u vidu širokih aluvijalnih ravnica u dolinama svih većih tokova Zapadne Morave, Rasine, Pepeljuše ...
    ... sastojaka, kao i slabim sadržajem glinovitih čestica. 5.7. Kvartarne naslage U neposrednom okruženju Jastrepca deponovane su kvartarne tvorevine pleistocenske do holocenske starosti. Genetski, to su pretežno aluvijalni, proluvijalni i deluvijalni deponati različitih geoloških i morfoloških ...
    ... nja aluvijalnih naslaga na Jastrepcu i u njegovom neposrednom okruženju. Kod većine akumulacionih ciklusa, Krstić et al. (1980) zapažaju zakonite odnose položaja šljunkovito-peskovitih i alevritičnih čestica, tako da su stariji delovi profila predstavljeni psamitsko-psefitskim naslagama facije ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... druge stene. Iznad ovih tvorevina leže suglinasti deponati lesoidnog habitusa. Naslage kvartara predstavljene su većim brojem genetskih tipova, među kojima sc ističu aluvijalni, proluvijalni, mešoviti aluvijalno-deluvijalni, koluvijalni i homogeni. Deluvijum-proluvijum Razvijen je na velikom ...
    ... izdani, a vode zatim podzemno dalje cirkulišu do sekundarne zone isticanja i to na kontaktu sa aluvijalnim naslagama (pr. vrelo “Klok”). Dreniranje je u vidu podzemnog isticanja u hipsometrijski niže naslage, ali delom i preko evapotranspiracije. Pukotinski tip izdani Ovaj tip izdani ima najveće ...
    ... slojeva varira od nekoliko desetina metara (trijaske i dogerske naslage), do preko 1000 m (obodni delovi planinskih masiva istražnog područja). Stepen vodopropusnosti se takođe razlikuje u vertikalnom profile, posebno u trijaskim i naslagama dogera. Prihranjivanje se vrši infiltracijom atmosferskih ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... ravničarskog dela izdvoje na su dva dela prema nadmorskim visinama odnosno aluvijalna ravan Save i Dunava i Zemunsko-bežanijski lesni plato. Lesni plato je odvojen strmim odsecima od aluvijalne ravni. 10 Nadmorska visina aluvijalnog dela na prostoru Novog Beograda je u rasponu od 70-75 mnm , dok lesni ...
    ... sedimenata prisutne su različite tvorevine u vidu: Barskih sedimenata (b), različitih facija aluvijalnih sedimenata (ap) ı (a), kopnenog lesa (-w) kao i terasnig naslaga (t). Recentne bare (b) U okviru aluvijalne ravni Dunava i Save u današnjem reljefu Jasno se zapažaju udubljenja lučnog oblika čiji ...
    ... izdani u okviru pliocensko-miocenskih sedimenata 20 JIntergranularni tip izdani veće izdašnosti u okviru aluvijalnih i terasnih tvorevina Intergranularni tip izdani u okviru aluvijalnih i terasnih tvorevina ima kontinualno rasprostranjenje od jugo-zapadnog dela opštine do ušća Save u Dunav. ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... kvartarnih naslaga, koje uključuju glinu, pesak i šljunak. Ove naslage su taložene tokom geološke prošlosti, kada je oblast Panonskog basena bila prekrivena plitkim morem i kasnijim jezerima. Glavni geomorfološki elementi opštine uključuju aluvijalne ravnice i terase, koje su formirane kroz dugi niz godina ...
    ... (a1) Južno od Kanjiže formirana je mlađa terasa iz starijeg holocena. Aluvijalna ravan terase je blago talasasta, u pravcu toka reke Tise (SI-JZ). Izgrađena je od slabo vezanog peska i aleverit-peska. Ove peskovite naslage nemaju karakteristike klasične terase zbog svoje visine od 3-5 m koja ...
    ... gornjeg pliocena i mindela, identifikovani su policikličko-rečni sedimenti, poznati i kao aluvijalni sedimenti sa značajnom debljinom. Ovi sedimenti su rezultat intenzivnog taloženja rečnog materijala u aluvijalnim okruženjima. Neposredno iznad ovih policikličko-rečnih sedimenata nalaze se rečno-barski ...