Претрага

Упит dcterms_subject_txt:basen reke Dunav

303 items

  • Популарна хидрогеологија: Да ли је Дунав карстна понорница? = Popular hydrogeology: Is the Danube a karstic sinking streams?

    Стевановић Зоран (2013)

  • Interpretacija gravimetrijskog reziduala i njena promjena u području Savske i Dunavske potoline

    Željko Zagorac (1975)
    Gravimetrija, rezidual, Sava, Dunav

  • Geohemija Fe, Co i Cr u Dunavu u sistemu voda-sediment, voda-suspendovani materijal i voda-biokomponenta

    Radoslav Radosavljević (1975)
    Geohemija, Fe,Co,Cr,Voda, Biokomponenta,Dunav

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... miliona godina. Sedimenti koji su zapunili basen u Panonu, doneti su rekama sa margina basena a najveći uticaj su imali tokovi paleo-Dunava i paleo-Tise sa severa i severoistoka (Radivojević 2023). 2.2. Opšta geološka građa Fruška gora je izgrađena od paleozojskih metamorfita, mezozojskih sedimenata ...
    ... istražnom prostoru basen bio relativno plitak bez mogućnosti za formiranje ovih formacija. Ipak može se takođe konstatovati da je nešto dublji južni deo basena u odnosu na severni. Sistem kasne riftogeneze vezan je za sedimente deltne ravnice ı aluvijalne sedimente meandrirajućih reka. Ujfalu formaciju ...
    ... najčešće Mactra podolica, Cardium plicatum, Pirinela picta (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Panonski kat je obeležilo zapunjavanje basena, materijalom koji je donet rekama u relativno dubok jezerski sistem, zbog čega Je prisutno više različitih facija. Ove facije su vezane za deltni sistem i njegovu ...

  • Numerical Modeling and Simulation of the Effectiveness of Groundwater Source Protection Management Plans: Riverbank Filtration Case Study in Serbia

    Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Dragan Pamučar (2022)
    The paper describes the establishment and testing of an algorithm for developing sustainable management plans associated with groundwater source protection against potential pollutants and discusses the effectiveness of individual systems. The applied methodology pertains to groundwater resource management, particularly those cases that involve riverbank filtration. Namely, groundwater (numerical) modeling is employed to examine the groundwater regime and balance, as well as to create protection systems and illustrate their effectiveness. Particle tracking analysis is used to study pollutants’ travel and ...
    Water Science and Technology,Aquatic Science,Geography, Planning and Development,Biochemistry

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... aluvijalne ravni reke Save, u najnizvodnijem delu njenog toka, od ušća u reku Dunav pa sve do 55. km uzvodno. Predmetni bunar RB−5m lociran je na desnoj obali reke, na području Makiškog polja. Od ušća Save u Dunav bunar je udaljen oko 13 km, dok je bunarski šaht od linije korita reke udaljen oko 120 ...
    ... vodopropusnih i slabijepropusnih naslaga u profilu izdani karakteristično za aluvijalnu ravan reke Save uzvodno od njenog ušća u Dunav (Sava je jedna od najdužih, a količinom voda najbogatija pritoka reke Dunav), u kojem je formirano izvorište podzemnih voda Beograda, koje je, kao što je rečeno, sa 99 ...
    ... proučavanja zbijene izdani u širokoj aluvijalnoj ravni reke Save datira još od kraja 19. veka, kada su vršena prva namenska hidrogeološka istraživanja na prostoru od najuzvodnijeg dela Makiškog polja pa nizvodno sve do ušća Save u reku Dunav za potrebe organizovanog, centralizovanog vodosnabdevanja ...

  • Stratigraphic implications of the Mio-Pliocene geodynamics in the area of Mt. Avala: new evidence from Torlak Hill and Beli Potok (Belgrade, Serbia)

    Ljupko Rundić, Meri Ganić, Slobodan Knežević, Dejan Radivojević, Miloš Radonjić (2019)
    Mt. Avala is located on the southern margin of the Pannonian basin (SPB), a border zone between the uplifted morphostructures of the Dinarides and Carpathian-Balkanides. Similar to the Pannonian basin, tectonostratigraphic evolution of the Mt. Avala area during the last 23 Ma has is characterized by syn- and post-rifting processes as well as tectonic inversion. Here, we present the results of field investigations of the Miocene‒Pliocene dynamics that led to different spatial positions of the same stratigraphic units (e.g. ...
    мио-плиоценска геодинамика, јужни Панонски басен, Авалски и Торлак хорст, Белопоточки трог, Србија
    ... Topčiderska Reka and Zavojnička Reka valleys (Fig. 16). These valleys represent the principal drainage systems of the study area. At the same time, Torlak Hill and Mt. Avala represent a drainage divide be- cause the Topčiderska Reka water course flows to the Sava River whereas the Zavojnička Reka runs to ...
    ... Numbers mark the studied outcrops and figure numbers in the text. Key: TO – Torlak fault; RF – Rakovica fault; TR – Topčiderska reka fault; BP – Beli Potok fault; ZR – Zavojnička reka fault; ZU – Zuce fault, KA – Kaludjerica fault. Note: Traces of the aforementioned faults are taken from MAROVIĆ et al. 2007) ...
    ... streams have Figure 16. The digital elevation model (DEM) of the studied area with the positions of the two main drainage systems (Topčiderska reka and Zavojnička reka) as well as the topographic cross-sections with locations of the main faults (1–4). For the legend, see Fig. 1. The original elevation data ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... područke Donji Dunav), Lubnička reka (vodno područke Donji Dunav), Bogovinska reka (vodno područke Donji Dunav), Vinska reka (vodno područke Donji Dunav), Podvis (vodno područke Donji Dunav), Vlaško polje (vodno područke Donji Dunav), Rakitska reka (vodno područje Morava), reka Izgara (vodno područke ...
    ... uglja. Južnim obodom bogovinskog basena protiče reka Crni Timok, tako da svi površinski tokovi koji su formirali svoja korita kroz bogovinski basen, predstavljaju njene leve pritoke. Najznačajnije su: Bogovinska reka, Velika reka, Ogašu Asak, Saraka i Zlotska reka. Ukupna površina sliva Crnog ...
    ... sokobanjskom basenu, osnovnu hidrografsku mrežu tokova u području ležišta uglja „Soko“, čini reka Izgara, sa Čitlučkom rekom i Suvim potokom. Reka Izgara protiče južnim obodom ležišta uglja, a oko 1,5 km nizvodnije od rudnika „Soko“ u pravcu zapada, uliva se u reku Moravicu. Reka Izgara formira ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... блока и Карпато − балканида (слика 2). Око 57 појава угљокиселих вода Србије припада Црноморском сливу (река Дунав), две појаве Егејском (Неродимка) и три Јадранском (Бели Дрим). У сливу реке Дунав угљокиселе воде се јављају у сливовима: Западне Мораве, Биначке Мораве, Расине, Топлице и Колубаре ...
    ... 53 Паланачки и младеновачки басени у домену којих се јављају угљокиселе воде чине јужни обод Панонског басена. Угљокиселе воде паланачког басена маркирају велики разлом који се пружа (СИ-ЈЗ) од Наталинаца према Смедеревској Паланци, долином реке Јасенице (Брковић и други, 1980). Највећа ...
    ... кучевског терцијарног басена. Ужа област припада једној типичној међупланинској тектонској депресији, котлини Звижд. Угљокиселе воде су каптиране бунарима у домену мезозојских карбонатних стена (слика 6). Ове воде маркирају зону укрштања раседа који се пружа долином Буковске реке (Кисела вода) и раседа ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Плана са југозападне, Жабари са јужне, Мало Црниће и Велико Градиште са источне и реком Дунав са северне стране (слика 4.2.1). Општина Пожаревац се простире на плодном земљишту између ушћа Велике Мораве и Млаве у Дунав и даље на исток ка Пеку. Према попису из 2011. године (Републички завод за с ...
    ... Када је реч о хидрографским и хидролошким карактеристикама, доминантну улогу на режим подземних вода има река Дунав. У природним условима, пре изградње хидроелектране „Ђердап I“ , Дунав је представљао ерозиони базис површинских и подземних вода јужног Баната. Изградњом дренажног система, каналска ...
    ... каптирају аноксичну подземну воду са повишеним садржајем гвожђа и ниским вредностима сулфата. Издан је у директној вези са режимом површинских вода реке Дунав, од чијих водостаја зависи протицај дренажних бунара. Њихова основна функција је заштита подручја од успора изазваног режимом рада ХЕ „Ђердап ...

  • Analiza emisije štetnih gasova pomoćne mehanizacije na površinskim kopovima RB Kolubara

    Filip Miletić, Stevan Đenadić, Aneta Kovač, Jovan Ivanović, Predrag Jovančić (2018)

  • The use of biological markers in determination of origin and type of organic matter in the Tisza river sediments

    Snežana Štrbac, Gordana Gajica, Aleksandra Šajnović, Nebojša Vasić, Ksenija Stojanović, Branimir Jovančićević (2013)
    The objective of the study was to determine the origin and type of organic matter (OM) of the Tisza recent sediments along the distance of 153 km through the territory of Serbia. For this purpose group organic-geochemical parameters and biomarker compositions were used. All samples contain approximately same amount of OM, which was deposited under uniform, slightly reducing conditions. Based on the distribution of n-alkanes, the origin and type of OM could not be precisely estimated. However, n-alkane patterns ...
    sediments, Tisza River, organic matter, biomarkers, oil pollutants
    ... указују да седи- менти реке Тисе, поред незреле нативне органске супстанце садрже нафтну загађујућу супстанцу антропогеног порекла. Идентичне расподеле ових биомаркера у свим узор- цима потврђују да рецентни седименти реке Тисе, у делу тока од места Кањижа до ушћа у реку Дунав, садржe исти тип нафтног ...
    ... are also grateful to the anonymous reviewers. И З В О Д ПРИМЕНА БИОЛОШКИХ МАРКЕРА У ОДРЕЂИВАЊУ ПОРЕКЛА И ТИПА ОРГАНСКE СУПСТАНЦЕ У СЕДИМЕТИМА РЕКЕ ТИСЕ СНЕЖАНА ШТРБАЦ 1 , ГОРДАНА ГАЈИЦА 2 , АЛЕКСАНДРА ШАЈНОВИЋ 2 , НЕБОЈША ВАСИЋ 3 , КСЕНИЈА СТОЈАНОВИЋ 4 и БРАНИМИР ЈОВАНЧИЋЕВИЋ 4 1Факултет ...
    ... Универзитет у Београду, Студентски трг 12–16, 11000 Београд Циљ рада је био да се утврди порекло и тип органске супстанце у рецентним седи- ментима реке Тисе, у делу тока који се налази на територији Србије, укупне дужине 153 километра. У ту сврху коришћени су групни органско–геохемијски параметри ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice u blizini Smedereva, teče pravcem jug, jJugoistok-sever, severozapad. Sliv Crnice i Grze zauzima površinu od 339 km? između Paraćina na zapadu, Sisevačkog basena, Kučaja ...
    ... („Južni Kučaj“). Rudarstvo je razvijeno u severnim delovima područja istraživanja, u okviru senjsko- resavskog basena gde su rasprostranjena ležišta uglja kao što su „Ravna reka“, „Senjski Rudnik“ i ka jugu „Sısevac“ i „Grza“. 1.2. Klimatske karakteristike područja istraživanja Oblast r ...
    ... Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı II, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1982. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1983. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... viennensis (d'Orbigny) u selu Šetonje. Baden u Braničevskom basenu zahvata terene uz istočni obod basena kod Golupca, odakle se širi prema jugu i jugozapadu prema selima Sladinci, Vojilovo, Maleševo, Kudrež, kao i u izvorišnom delu Žitkovačke reke. Sam grad Golubac leži na badenskim sedimentima, a više ...
    ... i Kruševačkog basena, zatim Dunavskog ključa i Posavine kao i Beogradsko-gročanskog Podunavlja. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 35 5.4.1.1. Badenske tvorevine Dunavskog ključa i Posavine Duž reke Save, od Beograda ...
    ... incrassatus Dubois, Amalda glandiformis Lamarck, Pecten, Glycymeris (Žujović, 1889). 5.5.2. JADARSKI BASEN U Jadarskom basenu badenski sedimenti zauzimaju površinu sa obe strane reke Jadra su od Tršića do Badanje i Korenite kao i u okolini Koceljeve i Uba (Banjani, Pambukovica), prema ...

  • Hydrographic and hydrological characterization of the Vodenička and Rosomačka rivers

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Jelena Ratković (2017)
    The Visočica River rises in Bulgaria, on the Berovo Mountain. Its course in Bulgaria is 16.7 km long. It enters Serbia near the village of Donji Krivodol. Up to the village of Pakleštica, or the beginning of Lake Zavoj, its right-bank tributaries are the Krivodolštica, the Vodenička, the Rosomačka and the Dojkinačka. There are no left-bank tributaries. Among the tributaries, water levels and discharges are gauged only on the Dojkinačka River. The Vodenička had also been gauged but only ...
    hydrographic characteristics, river discharge, the Vodenička River, the Kamenička River
    ... уравнати падови износе: - Росомачке реке од њеног ушћа па до споја Заношке реке и Царичиног потока износи 37 ‰; - Заношке реке износи 138 ‰; - Царичиног потока 168 ‰; - Росомачке реке од извора Заношке реке па до њеног ушћа у Височицу износи 47 ‰. Воденичка река (након села Каменица овај ток се ...
    ... Е РАЗМАТРАНИХ РЕКА Росомачка река настаје на коти 1068 м спајањем, односно уливањем Царичиног потока у Заношку реку, а улива се код села Славиња у реку Височицу на коти 724 м. Генерални правац течења јој је од севера ка југу, а њено сливно подручје налази се између сливова реке Јеловице, која ...
    ... Пљоске (826 м н. в.) све до ушћа Воденичке реке у Височицу. У овом делу вододелница одваја слив Воденичке реке од Криводолштице и непосредног слива реке Височице. Слив Воденичке реке је лепезастог облика, с тим да је у доњем делу, као и код Росомачке реке, изузетно сужен и такође у овом делу не прима ...

  • Modeliranje tehnoloških procesa u rudarstvu u uslovima nedovoljnosti podataka primenom teorije grubih skupova

    Zoran M. Štirbanović (2015-07-01)
    Rudarstvo, a u okviru njega i priprema mineralnih sirovina, se odlikuje složenošću tehnoloških procesa što je posledica velikog broja uticajnih parametara. Samim tim je potrebno biti veoma obazriv prilikom donošenja odluka u oblasti rudarstva. U cilju što efikasnijeg funkcionisanja procesa, moguće je primeniti različite metode koje služe za pojednostavljenje procesa odlučivanja. Jedna od takvih metoda jeste i teorija grubih skupova. Ona predstavlja relativno novu matematičku teoriju koja je pogodna za razumevanje nepreciznih i nepotpunih podataka kao i za otkrivanje ...
    rudarstvo, priprema mineralnih sirovina, teorija grubih skupova, višekriterijumsko odlučivanje, flotacijsko jalovište, flotacijski kolektor, flotaciona mašina
    ... probijanje kolektora ispod starog flotacijskog jalovišta u Boru, kada je velika količina jalovine dospela u Borsku reku a zatim i u Veliki Timok i Dunav [80]. Kao posledica toga, Borska reka je i danas zagađena u toj meri da u njoj nema živih organizama, kao i zemljište u njenom slivu koje se više ne ...
    ... pucanje brane jalovišta rudnika zlata u mestu Baja Mare u Rumuniji i izlivanje oko 120 tona materijala zagađenih cijanidom i teškim metalima u reke Tisu i Dunav [81], kao i pucanje brane u mestu Aznalcollar u Španiji [82,83]. Sve ovo jasno ukazuje na potencijalne opasnosti koje sa Zoran Štirbanović ...
    ... Prerast Veliki Pek Šaška reka PINS V. Mastaka- Prerast 0,0000 0,0000 3,3825 Veliki Pek 1,0000 0,3825 0,56375 Šaška reka 1,0000 1,0000 Tabela 25. Matrica saglasne dominacije PIS = 0,5 (prosečan indeks saglasnosti). V. Mastaka- Prerast Veliki Pek Šaška reka V. Mastaka- Prerast ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Režim pogranične reke Jerme

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Boris Vakanjac, Peđa Kostić (2019)
    Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni u zoni Vlasinskog jezera, teče prema severozapadu padinama planine Gramade kroz selo Klisuru. Kod sela Strazimirovci prelazi u susednu državu Bugarsku, prolazi kroz Trnovsko ždrelo i zatim se ponovo vraća u Srbiju nedaleko od sela Petačinci. Uliva se kod sela Gradište u Nišavu. Ukupna dužina ove reke je 72.1 km od toga je 45.1 km formirala na teritoriji Srbije a preostali deo pripada Bugarskoj. Posmatrajući površine sliva nešto manje od 50 % pripada ...
    klimatske promene, režim reke, monitoring, međugranična saradnja, Jerma

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Измењено: 2024-10-03 07:34:59 Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) Ivan Rutović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) | Ivan Rutović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs ...
    ... stvaranja sedimenata vladala aridna klima sa elementima vlažnije klime. Gostuška reka Hygrofiti Kserofiti SI. 7- Procentualna zastupljenost kserofitnih i higrofilnih palinomorfa na lokalitetu Gostuška reka. 18 5. Prikaz paleontološkog materijala Rod Endosporites Wilson & Coe, 1940 ...
    ... sakusa 15 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: Gostuška reka (G - 4/76). Botanička pripadnost: Gymnospermophyta. 32 7. Zaključak Istraživanje permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka obuhvatilo je detaljnu analizu palinološkog kompleksa iz stenskih uzoraka ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... i iiiR 7 2.4. GEOLOŠKA GRAĐA LEŽIŠTA BORSKA REKA ln ii aaai ita diii iii dii iaaiaataakı 10 2.5. GENEZA LEŽIŠTA BORSKA REKA....caaaaaaaananaanaanntatanaiaatinaia iii iii iii diii aa da iiil iii iii kkatnkatakaNaı 14 2.6. TEKTONIKA LEŽIŠTA BORSKA REKA ..l aai ii eatiaaiaNa ii ata i iii iii dkaai ...
    ... Geološki profil kroz hidrotermalni sistem bakra i zlata Bor, sa označenim položajem ležišta Borska reka (obrađeno prema profilu: M.Miličić, 1979). 2.4. GEKOLOŠKA GRAĐA LEŽIŠTA BORSKA REKA Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim ...
    ... kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka Jovana Mirčeta Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka | Jovana Mirčeta | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac ...