Претрага

Упит dcterms_subject_txt:kameni i mrki ugalj

3294 items

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit. Lignit predstavlja najmlađi oblik uglja sa najnižom toplotnom vrednošću i najvećim sadržajem vlage, dok je antracit najstariji i najkvalitetniji oblik uglja sa visokom toplotnom vrednošću i niskim sadržajem nečistoća. Karakteristike uglja, kao što su ...
    ... od stepena karbonizacije uglja, teksture, zdrobljenosti i hidrogeoloških uslova sredine u kojoj se nalazi ugljeni sloj. Sadržaj ukupne vlage dostiže u trestu 90%, u mrkim ugljevima do 60%, kamenim ugljevima i antracitu 3-15%. Deo ukupne vlage koji se izdvaja iz uglja prirodnim isparavanjem p ...
    ... petrografskog sastava čistog uglja (fruzen 1,37-1,52; vitren 19 1,28-1,30; klaren 1,27-1,29 i duren 1,20-1,36 g/cm3) ı stepena karbonizacije (treset 0,70 ı raste preko mrkih i kamenih ugljeva do antracita, kod kojih ova vrednost iznosi oko 1,60). Pod zapreminskom težinom uglja podrazumeva se težina ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... Ђурђевик Басен мрког угља Бановићи налази се 30 km јужно од Тузлe у Босни и Херцеговини (Слика 2.1) и захвата површину од око 65 km2. Подељен је на три лежишта угља/мања басена: 1) Ђурђевик, у источном делу, 2) Бановићи, у централном делу и 3) Сеоне, у западном делу басена. Басен мрког угља Ђурђевик ...
    ... угљени слој и јасно је одвојен од кровинских седимената. Угаљ је црне боје, мрког огреба, стакласте сјајности, и према квалитету припада сјајним мрким угљевима. Дебљина слоја у јами Ђурђевик II се креће од 5 - 25 m, просечно 18 m, са генералним правцем пружања северозапад - југоисток и падом према ...
    ... х метода и техника у истраживању угљева. Циљеви истраживања постављени су тако да задовоље принципе научно-истраживачког приступа проблематици, као и да дају драгоцене податке за процес планирања и усмеравања процеса експлоатације угља у оквиру јамских просторија рудника мрког угља ''Ђурђевик'' ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Petrografske i organsko geohemijske karakteristike mrkih ugljeva iz ležišta istočne Srbije

    Dragana Životić (2008)
    Petrografske i organsko geohemijske karakteristike, mrki ugljevi, ležišta, istočna Srbija.

  • Петрографске и органско-геохемијске карактеристике у мрких угљева Србије

    Животић Драгана (2014)

  • Увођење доменских и семантичких маркера за област рударства у српске електронске речнике

    Иван Обрадовић, Александра Томашевић, Ранка Станковић, Биљана Лазић (2017)
    ... развоју +Ore Минералне сиро- вине Предложен нови маркер угаљ, лигнит, мрки угаљ, камени угаљ, руда гвожђа, хематит, магнетит, руда бакра, халкопирит, ковелин, руда олова, галенит, нафта, гас, геотер- мална вода, шљунак, песак, камен +Activity Рударска активност Предложен нови маркер пр ...
    ... А л ек с ан д р а Т о м аш ев и ћ , Р ан к а С тан ко в и ћ , Б и љ ан а Л ази ћ 1 5 0Табела 1. Доменски из области рударства Маркер Опис Статус Примери +Mining Рударство Постојећи маркер рудник, рудар, руда, експлоатација, угаљ, минерална сировина, руда бакра, ета- жа, јаловина, окно ...
    ... рударски корпус Тип текстова Б р о ј те к ст о в а Б р о ј р еч ен и ц а Б р о ј р еч и Б р о ј р аз л и ч и ти х р еч и Б р о ј р аз л и ч и ти х л ем а В ел и ч и н а те к ст а (M B ) И н д ек с Л Р ( у % ) Законска регулатива 94 25.250 459.912 26 ...

  • Потенцијално токсични микроелементи у мрким угљевима Србије

    Животић Драгана, Симић Владимир, Гржетић Иван (2014)

  • Потенцијално токсични микроелементи у мрким угљевима Србије

    Животић Драгана, Симић Владимир, Гржетић Иван (2014)

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 27 Слика 1.18. a и б - Експлоатација и рекултивација површинског копа Bergheim Слика 1.19. а и б - Траса транспортера предвиђена за зелену пешачку и бициклистичку стазу 1.6.3. Површински коп мрког угља Niederlausitz ...
    ... ски стуб лежишта угља Кленовник Лежиште Кленовник сачињава меки мрки угаљ (лигнит) који је изграђен од седимената понта, који су на графичкој документацији означени као доњи плиоцен (Пл1), (по старој подели), затим од квартарних наслага - плеистоцена и холоцена (Слика 6.1 и 6.3). У оквиру ...
    ... северозападној Бохемији [51], представљени су ремедијацијом еколошких и социјалних поремећаја проузрокованих експлоатацијом на површинском копу мрког угља у северо-западном делу Бохемије. Овакви примери рестаурације старих и напуштених рударских радова из прошлости, постављени су као приоритет ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... Срећа 4831731 7592484 A1 Угаљ Силикати- карбонати 41500 Не 5 Нова Брза Паланка Камени угаљ Аликсар 4929428 7612833 A2 Угаљ Карбонати < 10000 Не 6 Ресавица Мрки угаљ Јужни поткоп 4877120 7546974 A2 Угаљ Карбонати 26000 Мокра сепарација угља 7 Ресавица Мрки угаљ Северни поткоп 4877664 ...
    ... 31 Бољевац Cu Марков Камен 4854390 7585349 A2 Металичне Силикати 7800 Не 32 Црни Врх Cu-As Липа 4894214 7577616 B3 Металичне Силикати 100000 Не 33 Јерма- Пирот Kameni ugalj Ракита 4753156 7627885 A2 Угаљ Силикати- карбонати 3000 Не 34 Јерма- Пирот Kameni ugalj Козарнички поток 4751860 ...
    ... Рашке - Рудник магнезита „Брвеница“ Напуштени рударски радови у оквиру лежишта угља  Лежишта угља у сливу Млаве - Рудник мрког угља „Стари Јасеновац“  Лежишта мрког и каменог угља у сливу Сврљишког, Белог и Црног Тимока - Рудник „Аврамица-Вршка Чука“ - Рудник „Влашко поље“ Небојша ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... severu ı reke Resave i grada Svilajnca na jugu. Ovaj basen se prostire na površini od oko 400 km?. Na tom prostoru utvrđene su bogate rezerve lignita, mrkog i kamenog uglja. Kostolački ugljeni basen, u užem smislu, obuhvata područje opštine Požarevac. Ruda uglja je istražena i dokazana na područjima ...
    ... transportera 10 U-I-1 i U-I-2 ( B-1800mm ) i omogućava otkopavanje od zapadne do istčne granice, odnosno celom fronta radova na uglju. Drugu liniju etažnih transportera čini samo transporter U-I-4 ( B-1800mm ), dok je formiranje transportera U-I-3 u planu. Etažni transporter U-I-4 pozicioniran je ...
    ... ataru opštine Kostolac sustiču se i tri geografske celine — Pomoravlje, Podunavlje i Stig, sa zemljištem koje se ubraja među najplodnija u Srbiji. Kostolački rudarsko-energetski basen, sa aktuelnim ležištem i rudnikom uglja “Drmno” i termoelektranama A i B (u Kostolcu i Drmnu) nalazi se severno od Požarevca ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... neregenerativni postupak na bazi krečnjaka-gipsa našao Je primenu u termoelektranama na kameni i mrki ugalj. Proces odsumporivanja po ovoj tehnologiji zasniva se na reakciji između krečnjaka, kalcijum-karbonata i sumpor-dioksida. Šema ovog postupka prikazana je na slici 4.7. Slika 4.1. Tehnološka ...
    ... goriva. Trenutne poznate rezerve nafte i gasa uglavnom će biti iscrpljene za 50 godina. Rezerve uglja će potrajati mnogo duže — ali ugalj je „.najprljaviji”” od svih fosilnih goriva. Sagorevanje nafte, gasa i uglja doprinosi zagađenju površinskog vazduha, kao i povećanju globalne emisije ugljenika ...
    ... sagorevanje uglja, tehnologije za prečišćavanje dimnih gasova. Neke od ovih tehnologija su: obrada uglja pre sagorevanja, odsumporavanje goriva u termoelektranama, tehnologije za potpunije sagorevanje uglja, plazmena tehnologija i tehnologije prečišćavanja otpadnog gasa. 4.1.Obrada uglja pre sagorevanja ...

  • Analitičko modeliranje procesa smicanja u rasutom kamenom materijalu

    Vladimir Anđelković (2006)
    Analitičko modeliranje, kameni materijal, smicanje

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... Kostolac Zapadno polje Ležište mekog mrkog uglja – lignita i šljunka u zapadnom delu Kostolačkog uglje- nog basena, čine sedimenti ponta, koji su na grafičkoj dokumentaciji označeni kao donji pliocen (Pli;) (po staroj podeli), zatim kvartarne naslaga — pleistocena i holocena. Dublji delovi ležišta ...
    ... više litoloških članova i predstavljeni su slojevima čistog uglja, proslojcima gline, peska i alevrita unutar sloja čistog uglja i sedimentima u podini ıi povlati uglja. Povlata I ugljenog sloja obuhvata najviše litološke članove koji su deponovani preko najvišeg I ugljenog sloja. To su humusni ...
    ... - sedimenti kvartara (aluvion i terasa) u povlati neogena, – peskovima slabije vodopropusnosti i peskovima sa glinama i alevritima – sedimenti gornjeg ponta (kompleks između prvog i drugog i drugog i trećeg ugljenog sloja u neogenu), – gline sa alevritima i ugalj u okviru gornjeg ponta su slabe ...

  • Uticaj mineraloško-petrografskih karakteristika na mikrohrapavost agregata bazičnih stena Srbije

    Olivera M. ĐOKIĆ (2017)
    mineralni sastav, sklop, polirnost,kameni agregat

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... najznačajnijih u Republici Srpskoj (Bosni i Hercegovini). 3. PREGLED RANIJIH ISTRAŽIVANJA Na području Ugljevika i njegove šire okoline, vršena su brojna istraživanja. Izuzetno složene geološke karakteristike, kao i pojave mineralnih sirovina poput uglja, bile su dobar motiv za interesovanje mnogih ...
    ... (1899), Katzer (1900, 1903, 1906, 1907, 1918 i 1919), Laskarev (1925 ı 1930), Luković (1925, 1929, i 1930), Soklić (1965), Paunković (1931) i Muravjov (1939). Da postoje pojave uglja u ugljevičkom basenu znalo se Još krajem 19. vijeka (Tietze, 1880) da bi iste, bile detaljnije opisane od strane ...
    ... (1961 i 1963). Intenzivna istraživanja skoncentrisana pretežno na pojave uglja počinju 1959. godine i traju praktično do danas. Pantić (1961), na osnovu paleoflorističkih ispitivanja, konstatuje da je ugljonosna serija stvorena u donjem miocenu. U početku, obradu podataka vršili su Muftić i Čičić ...