Претрага
424 items
-
Uticaj pripreme hidromješavine na karakteristike deponovanog pepela na primjeru termoelektrane Gacko"| Gacko"
Sreten Beatović (2012)Sreten Beatović. Uticaj pripreme hidromješavine na karakteristike deponovanog pepela na primjeru termoelektrane Gacko"| Gacko", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2012
-
Uticaj mlevenja i klasiranja na karakteristike elektrofilterskog pepela i metalurške šljake za proizvodnju građevinskih materijala
Jasmina V. NEGROJEVIĆ (2016)Jasmina V. NEGROJEVIĆ. Uticaj mlevenja i klasiranja na karakteristike elektrofilterskog pepela i metalurške šljake za proizvodnju građevinskih materijala, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2016
-
Mogućnost primene mikroniziranog i klasiranog elektrofilterskog pepela kao aditiva za proizvodnju građevinskih materijala
Ivana Ilić (2009)Mikronizirani i klasirani elektrofilterski pepeo, primena, aditiv, proizvodnja građevinskih materijala.Ivana Ilić. Mogućnost primene mikroniziranog i klasiranog elektrofilterskog pepela kao aditiva za proizvodnju građevinskih materijala, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2009
-
Sinteza Portland-cementnog klinkera sa elektrofilterskim pepelom termoelektrane Nikola Tesla" kao sirovinskom komponentom"
Nataša Jovanović (2008)Nataša Jovanović. Sinteza Portland-cementnog klinkera sa elektrofilterskim pepelom termoelektrane Nikola Tesla" kao sirovinskom komponentom", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2008
-
Razvoj ARCGIS geobaze površinskog kopa korišćenjem UML CASE alata
Aleksandra Tomašević, Ljiljana Kolonja, Ivan Obradović, Ranka Stanković, Olivera Kitanović. "Razvoj ARCGIS geobaze površinskog kopa korišćenjem UML CASE alata" in Podzemni radovi, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2012)
-
Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada
Mariја Bošković (2024)Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...... građevinski materijal (udeo prašine 5—15%) [11]. Pereira i saradnici su za stabilizaciju elektrolučne prašine, pored portland-cementa, koristili i pepeo od uglja, kreč, visokopalu šljaku ı cement sa visokim sadržajem aluminijuma. Salihoglu i Pinarli su proučavali veziva pogodna za stabilizaciju teških ...
... promena, jer npr. nema prirodnih gline, kod pepela značajno učešće amorfne faze, kod metala vitrifikovana faza) itd.[4]. 10 OOTPADI IZ TERMIČKIH PROCESA 10 01 otpadi iz energana i drugih postrojenja za sagorevanje (osim 19) 10 01 01 |pepeo, šljaka i prašina iz kotla (izuzev prašine iz kotla ...
... Prvi tip se sastoji od čestica uglja ı kreča (slike 8. i 9.). Njihove veličine se kreću između 20 i 500 nm, nepravilnih su oblika. Ova morfologija sugeriše da potiču iz direktnog ispadanja čvrstih čestica tokom dodavanja praškastih materijala u EAF (otpaci, ugalj za penušanje šljake, dodaci, r ...Mariја Bošković. Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada, 2024
-
Izbor lokacije za deponiju pepela i nimbizam
Knežević Dinko, Ravilić Marina, Drobac Jelena, Stefanović Milica, Radivojević Sandra. "Izbor lokacije za deponiju pepela i nimbizam" in Elektroprivreda LXIV no. 4, Beograd, Srbija:JP Elektroprivreda Srbije (2011): 382-394
-
Procena rizika eksploatacije deponije pepela i šljake Ćirikovac u Kostolcu
Sijerković Nevena, Nišić Dragana (2018)Sijerković Nevena, Nišić Dragana. "Procena rizika eksploatacije deponije pepela i šljake Ćirikovac u Kostolcu" in VI Memorijalni naučni skup iz zaštite životne sredine Docent dr Milena Dalmacija 6, Novi Sad:Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, fondacija Docent dr Milena Dalmacija (2018)
-
Klasifikacija deponije pepela termoelektrane Nikola Tesla - B po stepenu rizičnosti
Nišić Dragana, Knežević Dinko, Pantelić Uroš, Tomašević Aleksandra. "Klasifikacija deponije pepela termoelektrane Nikola Tesla - B po stepenu rizičnosti" in Tehnika-Rudarstvo, Geologija i Metalurgija 65 66 no. 5, Beograd:Savez inženjera i tehničara Srbije (2015): 945-951
-
Odvodnjavanje jame Ćirikovac kao deo sistematskog odvodnjavanja deponije pepela i šljake iz te Drmno-Kostolac B
Mitić Saša, Milojević Dragan, Makar Nenad, Tokalić Rade. "Odvodnjavanje jame Ćirikovac kao deo sistematskog odvodnjavanja deponije pepela i šljake iz te Drmno-Kostolac B" in Podzemni radovi no. 17, Beograd, Srbija:Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd (2010): 29-34
-
Uticaj načina pripreme hidromešavine na karakteristike deponovanog pepela iz termoelektrane Gacko
Beatović Sreten, Knežević Dinko, Stojanović Lazar, Torbica Slavko, Sekulić Živko. "Uticaj načina pripreme hidromešavine na karakteristike deponovanog pepela iz termoelektrane Gacko" in Tehnika -Rudarstvo, geologija i metalurgija 65 no. 3, Beograd, Srbija:Savez inženjera i tehničara Srbije, Beograd (2014): 401-408
-
Упоредна процена ризика експлоатације старе и нове депоније пепела и шљаке термоелектрана Костолац, по хидролошком сценарију
Нишић Драгана, Кнежевић Динко, Сијерковић Невена, Пантелић Урош, Банковић Мирјана. "Упоредна процена ризика експлоатације старе и нове депоније пепела и шљаке термоелектрана Костолац, по хидролошком сценарију" in Техника, Руд., геолог. и метал. 67 no. 5, Београд: (2016): 677-684
-
Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља
Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решењеBojan S. Dimitrijević. "Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-05-30)
-
Savremene metode deponovanja pepela i šljake i održivi razvoj
Knežević Dinko, Stevanović Dejan, Banković Mirjana, Tomašević Aleksandra, Matko Zlatan, Lončar Stevan, Beatović Sreten, Nikolić Marijana, Pantelić Uroš (2013)Knežević Dinko, Stevanović Dejan, Banković Mirjana, Tomašević Aleksandra, Matko Zlatan, Lončar Stevan, Beatović Sreten, Nikolić Marijana, Pantelić Uroš. "Savremene metode deponovanja pepela i šljake i održivi razvoj" in International workshop COAL QUALITY MANAGEMENT, MAREN, multimedijalni zbornik prezentacija, Beograd, Srbija:Rudarsko-geološki fakultet (2013)
-
Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"
Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović. "Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"" in 15. Simpozijum „Rudarstvo 2024“ Održivi razvoj u rudarstvu i energetici, Vrnjačka banja, 21-24. maj 2024., Beograd : Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (2024)
-
Tretman mulja iz procesa čišćenja uglja Bogutovo selo - Ugljevik
Marijana Pavlović (2024)U ovom završnom radu sprovedeno je istraživanje sa osnovnim zadatkom da se utvrde osobinе mulja, kao nus-proizvoda procesa čišćenja uglja iz rudnika mrkog uglja „Ugljevik” po Parnaby tehnologiji.Na osnovu toga ispitana je mogućnost njegovog korišćenja u svojstvu autogene suspenzije u samom postupku čišćenja uglja i na kraju pronađe optimalno rešenje, kojim bi se obezbedilo njegovo tehnološki i ekološki bezbedno i racionalno tretiranje i deponovanje uz ponovno korišćenje prečišćene vode kao povratne vode u procesu. Ciljevi pomenutog istraživanja bi se ...... kvaliteta bilansnih rezervi uglja u ležištu „,Bogutovo Selo”. Marijana Pavlović R91-15 11 Tretman mulja iz procesa čišćenja uglja rudnika „Ugljevik” Parametar Jedinica Čist ugalj Rovni ugalj Gruba vlaga % 12,35 13,45 Higro vlaga % 6,70 6,55 Ukupna vlaga % 30,22 28,87 Pepeo % 17,80 20,46 Isparl_iivo ...
... 2) lokacija promenljive prelivne cevi a) Što je ulaz u prelivnu cev bliži ulaznoj cevi, ugalj u prelivu će biti čistiji. Što je ulaz u prelivnu cev bliži peščanom otvoru, sadržaj pepela u čistom uglju biće veći. 3) prečnik peščane ili Jalovinske dizne a) Što je prečnik peščane dizne manji ...
... gravitacionoj metodi čišćenja uglja u autogenoj suspenziji. Autogena suspenzija stvara se od sitnih čestica gline, uglja i Jalovine (- 0,25+0 mm). Do razdvajanja uglja od jalovinskih primjesa dolazi na osnovu razlike u gustini uglja i jalovine. Krupna klasa uglja (-100+6 mm) čisti se u spiralnom ...Marijana Pavlović. Tretman mulja iz procesa čišćenja uglja Bogutovo selo - Ugljevik, 2024
-
Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije
Branko R. Miladinović (2016-04-27)Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredinaBranko R. Miladinović. "Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-04-27)
-
Prikaz sanacije flotacijskog jalovišta Veliki Majdan nakon akcidenta
Kostović Milena, Vlajić Dijana, Kostović Nebojša, Mitić Saša. "Prikaz sanacije flotacijskog jalovišta Veliki Majdan nakon akcidenta" in Zbornik radova I Simpozijuma: Odsumporavanje dimnih gasova i IV Savetovanja: Deponije pepela, šljake i jalovine u termoelektranama i rudnicima sa međunarodnim učešćem, Palić, Srbija:Privredna komora Srbije (2012): 299-302
-
Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima
Dejan R. Stevanović (2015-05-29)Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.Dejan R. Stevanović. "Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-05-29)
-
Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima
Dejan R. Stevanović (2015-05-29)Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.Dejan R. Stevanović. "Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-05-29)