Претрага

Упит dcterms_subject_txt:meljuća tela

185 items

  • Izučavanje mogućnosti promene parametara postojeće metode otkopavanja rudnog tela br. 2. u rudniku Novo brdo u cilju većeg iskorišćenja rude

    Faoiz Hudeifi (1984)
    Otkopavanje, Novo Brdo

  • Eksperimentalno određivanje na modelima iskorišćenja i osiromašenja rude kod podetažne metode sa paralelnim rasporedom bušotina za prilike u rudnom telu Tilva Roš""

    Miodrag Miljković (1976)
    Ruda, bušotina, Tilva Roš

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... njima Pravilnik o odre ivanju površinskih i podzemnih vodnih tela (Službeni glasnik RS 96/10). Na teritoriji Srbije je identifikovano 153 podzemnih vodnih tela i prikazani su na slici 1. Na osnovu tipa izdani, sva podzemna vodna tela su podeljena na porozna (kvartarna i neogena), karstna i ispucala ...
    ... ispucala. Slika 1. Karta sa ucrtanim podzemnim vodnim telima u Srbiji (Izvor: Zakon o odre ivanju površinskih i podzemnih vodnih tela, Službeni glasnik RS 96/10) Za pravilno upravljanje vodnim telima, neophodno je kontinuirano sprovo enje monitoringa režima podzemnih voda, koji se u Srbiji ...
    ... medu njima Pravilnik 0 odredivanju povrSinskih i podzemnih vodnih tela (Sluzbeni glasnik RS 96/10). Na teritoriji Srbije je identifikovano 153 podzemnih vodnih tela i prikazani su na slici 1. Na osnovu tipa izdani, sva podzemna vodna tela su podeljena na porozna (kvartarna i neogena), karstna i ispucala ...

  • Određivanje primarne dubine rudnih tela Sb-As-Tl ležišta Alšar (Republika Makedonija)

    Jelenković Rade, Boev Blažo, Pavićević Miodrag (2011)

  • Merenje i praćenje temperature u cevovodima

    Jelena Plećaš (2024)
    U završnom radu pod naslovom „Merenje i praćenje temperature u cevovodima“ istražuje se značaj merenja temperature u industriji. Opisuje se kako je merenje temperature ključno za efikasno upravljanje procesima i održavanje sigurnosti.Postoje i razvijene su brojne metode merenja temperature, od kojih svaka ima svoju specifičnu primenu, u određenim oblastima. Rad obuhvata pregled razvoja termometrije, različite temperaturne skale, kao i detaljan prikaz instrumenata za merenje temperature. Posebna pažnja posvećena je greškama dodirnih termometara i metodama korekcije.Na kraju,rad se fokusira na ...
    temperatura, instrumenti, senzori, termometri, cevi
    ... termodinamike, pri uzajamnom delovanju dva tela sa različitim temperaturama, toplota prelazi sa tela sa višom temperaturom na telo sa manjom temperaturom. Prelaženje toplote vrši se kondukcijom, konvekcijom i radijacijom. Promena toplotnog stanja tela koja tada nastaje praćena je popratnim efektima ...
    ... meri na osnovu karakteristika toplotnog zračenja zagrejanih tela. Na slici 3.7. je prikazan izgled spektra toplotnog zračenja apsolutno crnog tela, za različite temperature. Slika 3.7. Spektar toplotnog zračenja apsolutno crnog tela !š Petkovska, M. (2011). Merenje i upravljanje u procesnim sistemima ...
    ... izraz važi i za nešto šire opsege talasnih dužina (vidljivi deo spektra). Ukoliko se telo koje zrači po emisivnosti znatno razlikuje od crnog tela, merenjem izračene energije se dobija „crna temperatura tela“, a stvarna temperatura se može izračunati na sledeći način: -1 || A || in [T 1.43x10 ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... medu njima Pravilnik 0 odredivanju povrSinskih i podzemnih vodnih tela (Sluzbeni glasnik RS 96/10). Na teritoriji Srbije je identifikovano 153 podzemnih vodnih tela i prikazani su na slici 1. Na osnovu tipa izdani, sva podzemna vodna tela su podeljena na porozna (kvartarna i neogena), karstna i ispucala ...
    ... podzemna vodna tela izmedu Srbije, Madarske i Rumunije, bazirana na osnovu kriterijuma za velike prekograniéne izdani u slivu reke Dunav. Rumunija, Madarska i Srbija imaju identifikovana vodna tela na svojim teritoriiama koje su u stvari deo jednog, prekograni¢nog podzemnog vodnog tela, formiranog u okviru ...
    ... BoaHor Tena nogsemHux BoAa 145 Peguw 6poj soguor Tena noasemHnx Boa Slika 1. Karta sa ucrtanim podzemnim vodnim telima u Srbiji (Izvor: Zakon o odredivanju povrsinskih i podzemnih vodnih tela, Sluzbeni glasnik RS 96/10) Figure 1. Map with drawn groundwater bodies in Serbia (The Law on the determination ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... se sastoje od četiri tela, koja imaju malo lateralno rasprostranjenje i jednog većeg tela. Magmatske stene 2 na modelu CD su prikazane kao dva subparalelna tela. Magmatsko telo, koje se nalazi u blizini magmatskih stena 1 ima mnogo veće rasprostranjenje, u odnosu na telo zapadno od njega, koje ...
    ... području. Prostorni poloţaj magmatskih tela koji se ne vide na površini istraţnog područja i odnosi magmatskih tela prema okolnim stenama su definisani pomoću geofizičkih podataka. Za odreĎivanje prostornog poloţaja magmatskih tela i granice tih tela prema okolnim stenama, na geofizičkim podacima ...
    ... sastoje se iz dva veća tela, od kojih se telo u zapadnom delu modela grana na dva tela. Magmatske stene 3 se zapaţaju i na modelu CD i nisu vidljive na površini, ali se prema modelu vidi njihovo veliko bočno rasprostranjenje ispod. Ove stene se sastoje od jednog velikog tela. Na modelu EF vidi ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. ATANACKOVIĆ (2018)
    analiza rizika, vodni resursi, vodna tela, rudničke vode, rudarski otpad, analitički hijerarijski procesi, klaster analiza, matematička teorija atributa, semi--kvantitativnae metode

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... utiče na pristup rudnom telu i izbor metoda eksploatacije. Maksimalna dužina rudnog tela iznosi 1,4 km, mereno na nivou K-395m. Na istom nivou, maksimalna širina rudnog tela iznosi 635 m, dok je prosečna širina 360 m. Prosečna dubina od površine terena do kraja rudnog tela je 920 m, što pruža važne ...
    ... mogu doprineti efikasnijoj ı sigurnijoj eksploataciji rudnih resursa. 2. GEOLOŠKI I RUDARSKI ISTRAŽNI RADOVI 2.1.Položaj i opis rudnog tela Rudno telo smešteno je u centralnom delu jednog od najznačajnijih ležišta u regionu, gde se nalaze najveće mase bakrove mineralizacije. Geološka struktura ...
    ... radovi koji su obuhvatali izradu horizontalnih, vertikalnih i kosih rudarskih prostorija. Rudno telo je inicijalno otkriveno površinskim bušenjem, dok su se istraživali tereni u okolini drugog rudnog tela. Tokom tih ispitivanja, otkriven jJe orudnjeni interval debljine oko 100 metara. Nakon ovog početnog ...

  • Потреба за израдом биланса и оценом расположивих резерви подземних вода Републике Србије

    Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Бранислав Петровић (2021)
    Природне карактеристике Србије, просторна дистрибуција ресурса водe и њихових корисника, као и међусобна интеракција коришћења, заштите вода, као и заштите од вода, условиле су да се подземне воде на читавој територији морају посматрати интегрално, јединствено, комплексно и рационално. Међутим, тренутно је у Републици Србији могуће дефинисати само одлике појединих издани и/или изворишта услед непостојања довољних података за свеобухватну анализу стања ресурса. За оцену притиска на квантитет ресурса подземних вода, што је обавеза према Оквирној директиви о водама ЕУ (ОДВ) ...
    подземни водни ресурси, биланс, расположиве резерве, одрживо управљање, Република Србија

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... egnacionim tipom N Q_Q 9•50 mineralizacije , Rudna tela sa konglomeratičnim tipom mineralizacije % - rudni fragmenti u sedimentacionom prostoru (rudoklasti) Nivo konture rudnog tela Naziv rudnog tela Slika 2: Situacioni plan rudnih tela u rudnom polju Bor (Šematski prikaz) 29 4.1 Mineralni ...
    ... RUDNIH TELA U RUDNOM POLJU BOR Shematski prikaz | r.t, O +280 riSILIFIKACIJA “2 3Č ON {Siicijskakapa)- nT +00 c·(č +104 05 rt.c TILVA MIKA (r.:A,B,C,D, i 1) LEGENDA Kontura rudnog polja \--155 Rudna tela masivno-sulfidnog tipa mineralizacije \\ r.t. NOVO OKNO Rudna tela sa št ...
    ... pojedinih rudnih tela. (1) U prostorije pripreme spadaju hodnici i prečnici, sipke, uskopi za zasip i ventilaciju, servisni uskopi za dopremu materijala ı opreme, prolazi za ljudstvo, te ostale slične prostorije koje isključivo služe za otkopavanje ležišta ili pojedinih rudnih tela. (1) Od tipa ...

  • Експерименталне вежбе из физике : за студенте Рударско-геолошког факултета

    Весна Дамњановић, Добрица Николић (2002)
    Физика

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... Omarska. Ležište se sastoji od dva velika odvojena rudna tela: rudnog tela Buvač (aktivan kop) i rudnog tela Jezero (završena ceksploatacija). Rudno telo Buvač zauzima prostor dužine oko 1,600 m i širine oko 1,300 m. Srednja debljina rudnog tela je oko 20 m. Generalni pravac pružanja je jugozapad-s ...
    ... u pod uglom od oko 10 stepeni. Na jugozapadnoj strani izbija skoro na površinu, dok na severoistočnoj strani tone do dubine od oko 240 m. Rudno telo se sastoji od nekoliko velikih nepravilnih asimetričnih sočiva koje prati veći broj manjih nopravilnih sočiva. Sočiva su u pojedinim delovima jako ...
    ... regionalna istraživanja (400*400 m); • pred detaljna istraživanja (100*100 m); • detaljna istraživanja (70.5*70.5 m i 50*50 m - na nekim delovima rudnog tela). Kategorizacija rezervi izvršena je prema Pravi/niku o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih mineralnih sirovina i vođenju evidencije o ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... postojanje dva glavna rudna tela (Bučumet 1 – „gornja“ i „donja“ ploča) oblika ploča, subhorizontalnog položaja, kao i jedno manje pločasto rudno telo koje se nalazi na samom vrhu Bučumeta („Bučumetski vrh“). Osim pomenutih rudnih tela, utvrđeno je i prisustvo manjeg rudnog tela pločastog oblika na ...
    ... morfološki tipovi rudnih tela juvelirskog kamena u leckom vulkanskom kompleksu su pločasta i, u mnogo manjoj meri, izometrična rudna tela. Rudna tela hidrotermalne geneze (epitermalna i teletermalna) su strukturno kontrolisana što, u osnovi, i predodređuje njihov oblik. Rudna tela juvelirskog kamena ...
    ... razaranjem primarnih endogenih ležišta. Morfostrukturno-morfogenetski oblici rudnih tela su predstavljeni: žicama, sočivima, slojevima, žiličastim i stratiformnim pločastim rudnim i manjim gnezdastim rudnim telima prisutna uglavnom kod vulkanskih ahata. U rudnom reonu Lece, sastavnom delu Lece-Halkidiki ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... promenljivosti njihovih spoljnih kontura. Od toga da li mineralizovani prostor (rudno telo odnosno ležište) ima veću ili manju moćnost zavise i bitni tehničko-ekonomski faktori i pokazatelji buduće proizvodnje. Rudna tela relativno velike moćnosti pružaju mogućnost primene savremenih visokoproduktivnih ...
    ... proučavanja treba da bude mentalni model rudnog tela u geološkom okruženju. Na osnovu ličnog praktičnog iskustva u podzemnom otkopavanju, kao i dobrog poznavanja metoda i tehnoloških postupaka, inženjer vizualizuje konstrukciju otkopa u modelu rudnog tela. Mentalni model se zatim prevodi u grafički ...
    ... 1. Ekonomski tip ležišta i rude, kvalitet mineralne sirovine.............aaaaa.aaaannnn 6 3.2. Razmera, moćnosti morfološke karakteristike rudnog tela .........aaaaaaaaaaaaaaaannnnnn 9 4. Tehno – eksploatacioni faktori..........daaaaaaaaaaaaaakaaaaaaaaaaaaaaadaaanaaaa a aaaaaeeiaaaaaeiaaaaaakkkee ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... Kod vodnih tela za koja je ocenjeno da su pod pritiskom, uvođenje monitoringa treba projektovati do 2020. godine. Isto se odnosi i na vodna tela koja su potencijalno pod pritiskom, osim kada je procenjeno da su relevantna izvorišta PV prostorno locirana u delu vodnog tela sa nižim stepenom ...
    ... po vodnom telu i sl). Opšti (formalni) cilj Projekta jeste ispunjavanje obaveze uspostavljanja/ unapređenja monitoringa PV, koja proističe iz postojećih nacionalnih regulatornih akata: Zakona o vodama, Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, Pravilnika o utvrđivanju vodnih tela površinskih ...
    ... neposrednih korisnike podzemnih voda u Republici Srbiji (RS) c)značajnijih nekaptiranih izvora, odnosno, novih namenskih pijezometara, na “nepokrivenim“ telima podzemnih voda (TPV) 3/Ekonomičan i fazni razvoj mreže uz definisanje broja i okvirnih lokacija objekata. Korišćene su sledeće grafičko-tehničke ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... vodnih tela (Službeni glasnik RS 96/10). Na teritoriji Srbije je identi'kovano 153 podzemnih vodnih tela i prikazani su na slici 24. Na osnovu tipa izdani, sva podzemna vodna tela su podeljena na porozna (kvartarna i neogena), karstna i ispucala. Slika 24: Karta sa ucrtanim podzemnim vodnim telima u Srbiji ...
    ... određivanju površinskih i podzemnih vodnih tela, Službeni glasnik RS 96/10) 70 Da bi se omogućila tačna procena statusa podzemnih voda, podzemna vodna tela su identi'kovana kao povezane jedinice u rečnom slivu. Kriterijumi za razgraničenje podzemnih vodnih tela su zasnovani na lokalnim geološkim i ...
    ... podzemna vodna tela između Srbije, Mađarske i Rumunije, bazirana na osnovu kriterijuma za velike prekogranične izdani u slivu reke Dunav. Rumunija, Mađarska i Srbija imaju identi'kovana vodna tela na svojim teritorijama koje su u stvari deo jednog, prekograničnog podzemnog vodnog tela, formiranog u ...

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... Izrada optimalnog konusa za tri rudna tela Metoda prvo ispituje rudna tela najbliža površini, u ovom slučaju Je to rudno telo koje ima vrednost +40 i rezultati pokazuju da nema odgovarajuću vrednost otkopavanja (+40-20-30=-10). Zatim se ispituje rudno telo sa desne strane +200, koje je povoljno ...
    ... krajnji rezultat biti da će se +40 i +200 rudna tela otkopati, a rudno telo +60 se neće otkopati. Sledeće rudno telo koje se ispituje je +60. Trenutni sadržaj konusa je 60 - 70 + 40 - 20 = +10, tako da program otkopava ovu rudu, što je pogrešno. Rudno telo +60 nikada ne bi trebalo da se otkopava jer ...
    ... Ležište Ciganuša-Škorac se sastoji od rudnih tela izgrađenih od limonita i rudnih tela izgrađenih od željeznih karbonata siderit-ankerita koja su daleko većih razmera od limonitnih tela. U višim nivoima ležišta nalaze se, uglavnom, limonitna tela. 74 Optimizacija površinskog kopa Ciganuša ...