Претрага

Упит dcterms_subject_txt:minska bušotina

210 items

  • Biostratigrafija srednjeg miocena iz bušotina jugozapadnog Banata

    Vladislav Gajić (2009)
    Jugozapadni Banat, srenji miocen, bušotine, biostratigrafija.

  • Vinska kiselina kao usporivač cementnih kaša za učvršćivanje bušotina

    Nedeljka Gaurina-Međimurec (1986)
    Bušotine, vinska kiselina, cementne kaše

  • Optimizacija remontnih i stimulativnih radova u naftnim i gasnim bušotinama

    Stevan malogajski (1996)
    Remontni, stimulativni radovi, naftne, gasne bušotine

  • Optimizacija rada bušotina u dubinskom pumpanju primenom sistem analize

    Andreja Gluščević (2008)
    Optimizacija rada, bušotine, dubinsko pumpanje, sistem analiza.

  • Model procesa cementacije zaštitnih cevi u gasnim bušotinama sa ekstremnim termobarskim uslovima

    Zvonimir Bošković (2000)
    Cementacija, zaštitne cevi, gasne bušotine, termobarski uslovi

  • Uticaj karakteristika ispirnih fluida na pribušotinsku zonu naftnih i gasnih bušotina

    Tatjana A. Malbašić (2016)
    bušotine, nafta, gas, ispirni fluidi, bušenje

  • Tehno-ekonomski parametri izrade dubokih bušotina malog prečnika sa perspektivom primene u Panonskom basenu

    Branko Leković (2007)
    Duboke bušotine, parametri izrade, panonski basen

  • Problemi u izradi dubokih bušotina za naftu i gas u Kostolačkoj subdepresiji i doprinos njihovoj sanaciji

    Vukoman Krgović (1989)
    Duboke bušotine, nafta, gas, Kostolačka subdepresija

  • Prilog proučavanju optimalnih tehno-ekonomskih parametara pri izradi bušotina za vodu u ispucalim i karstifikovanim krečnjačkim stenskim masama

    Božidar Kojičić (1977)
    Bušotine, voda, krečnjak

  • Zakonomernost skretanja dubokih bušotina sa odrazom na kritični tačku i režim bušenja, sa posebnim osvrtom na jugoistočni deo Panonskog basen

    Zoran Konstantinović (1978)
    Bušotine, kritična tačka, Panonski basen

  • Eksperimentalno određivanje na modelima iskorišćenja i osiromašenja rude kod podetažne metode sa paralelnim rasporedom bušotina za prilike u rudnom telu Tilva Roš""

    Miodrag Miljković (1976)
    Ruda, bušotina, Tilva Roš

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... kose minske bušotine b = a · 0.87 - trougaoni raspored minskih bušotina Zapremina prizme obrušavanja od jedne minske bušotine )(, 3mHWaV  - za prvi red bušotina )(, 3mHbaV  - za drugi redove Količina eksplozivnog punjenja u minskoj bušotini )(, kgVqQ  Dužina minskog čepa lč ...
    ... vertikalne minske bušotine )(, 2 75.0456.0 2 m Hmq plHpmqp W   Linija najmanjeg otpora kose minske bušotine )(, 2 5.0425.0 2 m Hmq plHpmqp W   Rastojanje između bušotina u redu a = m · W, (m) Rastojanje između redova minskih bušotina b = 0.85 · W - vertikalne minske bušotine b ...
    ... pojedinih bušotina, kao i ukupno vreme trajanja procesa rušenja stenskog masiva u minskom polju. 2.4.8 Prečnik minske bušotine Količina eksploziva po metru dužnom proporcionalna je kvadratu prečnika minske bušotine. Povećanje prečnika direktno utiče na povećanje količine eksploziva u minskoj bušotini ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... kose minske bušotine b = a · 0.87 - trougaoni raspored minskih bušotina Zapremina prizme obrušavanja od jedne minske bušotine )(, 3mHWaV  - za prvi red bušotina )(, 3mHbaV  - za drugi redove Količina eksplozivnog punjenja u minskoj bušotini )(, kgVqQ  Dužina minskog čepa lč ...
    ... vertikalne minske bušotine )(, 2 75.0456.0 2 m Hmq plHpmqp W   Linija najmanjeg otpora kose minske bušotine )(, 2 5.0425.0 2 m Hmq plHpmqp W   Rastojanje između bušotina u redu a = m · W, (m) Rastojanje između redova minskih bušotina b = 0.85 · W - vertikalne minske bušotine b ...
    ... pojedinih bušotina, kao i ukupno vreme trajanja procesa rušenja stenskog masiva u minskom polju. 2.4.8 Prečnik minske bušotine Količina eksploziva po metru dužnom proporcionalna je kvadratu prečnika minske bušotine. Povećanje prečnika direktno utiče na povećanje količine eksploziva u minskoj bušotini ...

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... ktivnih bušotina čija proizvodnja može da bude i 3000 m*/d. Prilagodljiva uslovima u naseljenim mestima. Jednostavne za rad. Kontinualno merenje pritiska na dnu bušotine se izvodi na relativno lak način. Nagib bušotine ne predstavlja problem. Primenjiva za „off-shore“ bušotine. Hemijski ...
    ... protiče kroz tubing do površine, gde se nalazi specijalna glava bušotine koja obezbeđuje izlaz/ulaz električnog kabla. Analiza rada električnih centifugalnih pumpi Električna energija Transformator Razvodna · Glava bušotine kutija dyAy} a y e Usis pumpe sa gasnim separatorom Hidrozaštita ...
    ... operativnih problema (talozi soli i parafina, emulzije i korozija) lako se izvode. Zavisno od uslova u bušotini mogu se koristiti pumpe različitog prečnika. Troškovi liftiranja za bušotine sa velikim proizvodnjama su veoma niski (Soleša & Danilović & Buza, 1999). Analiza rada električnih ...

  • Modern self-propelled surface drill rigs for drilling small diameter holes in mining and construction operations

    Milanka Negovanović, Lazar Kričak (2021)
    Приликом одређених рударских или грађевинских радова потребно је извршити минирање применом бушотина малог пречника. Раније, бушење бушотина малих пречника се изводило углавном ручним бушилицама или лаким лафетним бушилицама нa одређеним нoсачима. Проблеми у овим случајевима били су капацитет бушења, бушење већих дужина бушотина и посебно безбедност оператера на неприступачним теренима, где је његово присуство било неопходно. Данас постоје модерне самоходне бушилице за бушење минских бушотина малог пречника, које су у потпуности даљински управљане. Радио даљинска контрола омогућава да се ...
    Бушилице,бушотине малог пречника, бушење, минирање,изградња,минирање негабарита, радио даљинска контрола

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... OZNAKA BUŠOTINE 2S-4 DUBINA BUŠOTINE oorcinata - BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o OZNAKA _ koordinata X . Raipi inati OZNAKA ZS-4 koordinata X| 4968902.03 ; 7451417.46 BUŠIO ; - 70.70 - || ı G.O.O. OZNAKA BUŠOTINE ZS-4 DUBINA BUŠOTINE ; BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE _ DUBINA ...
    ... Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihaj lo Pupin“ u Zemunu OZNAKA BUŠOTINE ZS-8 Prilog 4.5 OZNAKA BUŠOTINE ZS - 10 DUBINA BUŠOTINE 545.70 OZNAKA BUŠOTINE ZS -10 DUBINA BUŠOTINE 53.70 - i 4969293.31 Ri i OZNAKA ZS- 10 |koordinata X BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o ...
    ... Izvedene su tri istražne bušotine, koje su locirane na stubnim mestima i nose slovnu oznaku ZS i broj stubnog mesta (ZS- 15, ZS-17 ı ZS-18). Dubina istražnih bušotina se kretala od 30,50 - 40,00 m. Ove bušotine je izveo SI CIP - Zavod za geotehniku. Raspored istražnih bušotina bio je uslovljen fizičkim ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... OZNAKA BUŠOTINE 2S-4 DUBINA BUŠOTINE oorcinata - BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o OZNAKA _ koordinata X . Raipi inati OZNAKA ZS-4 koordinata X| 4968902.03 ; 7451417.46 BUŠIO ; - 70.70 - || ı G.O.O. OZNAKA BUŠOTINE ZS-4 DUBINA BUŠOTINE ; BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o.o. OZNAKA BUŠOTINE _ DUBINA ...
    ... Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihaj lo Pupin“ u Zemunu OZNAKA BUŠOTINE ZS-8 Prilog 4.5 OZNAKA BUŠOTINE ZS - 10 DUBINA BUŠOTINE 545.70 OZNAKA BUŠOTINE ZS -10 DUBINA BUŠOTINE 53.70 - i 4969293.31 Ri i OZNAKA ZS- 10 |koordinata X BUŠIO Saobraćajni institut CIP, d.o ...
    ... Izvedene su tri istražne bušotine, koje su locirane na stubnim mestima i nose slovnu oznaku ZS i broj stubnog mesta (ZS- 15, ZS-17 ı ZS-18). Dubina istražnih bušotina se kretala od 30,50 - 40,00 m. Ove bušotine je izveo SI CIP - Zavod za geotehniku. Raspored istražnih bušotina bio je uslovljen fizičkim ...

  • The different approaches in seismic stratigraphy interpretation

    Dejan Radivojević (2018)
    U tekstu su prikazana dva osnovna pristupa u seizmostratigrafskoj interpretaciji. Prvi kao polaznu osnovu ima seizmičke sekcije, čija se interpretacija u kasnijoj fazi koreliše sa bušotinskim podacima. Drugi u prvoj fazi analizira podatke dobijene dubokim bušenjem koji se kasnije korelišu sa seizmičkim sekcijama. Prikazan je hronološki redosled i objašnjen postupak pri seizmostratigrafskoj interpretaciji oba pristupa. Ovakav način interpretacije omogućio je naftnim kompanijama detaljnije i preciznije sagledavanje geoloških odnosa, smanjenje rizika istraživanja i racionalnije projektovanje razradnih bušotina.
    seizmostratigrafija, istraživanje nafte i gasa, karakteristične seizmičke sekvence, seiz-mofacijalna analiza
    ... podataka snimljenih najbliže bušotini. Originalni podaci akusti- čnog karotaža i karotaža gustine se pretvaraju u seiz- mičke trase. Razlozi za nepoklapanje sintetičkog seizmograma i trasa na seizmičkoj sekciji su:  nepostojanje idealno vertikalnog kanala bušotine – greške pri merenju t ...
    ... proširenje kanala bušotine koje utiče na kvalitet karotažnih merenja koje se koristi za izradu sintetičkog seizmograma  razlika u konvoluciji seizmičke trase i sintetičkog seizmograma  nedostatak horizontalne rezolucije na sintetičkom seizmogramu.  pozicija bušotine  transverzalni (shear) ...
    ... pristupa (tabela 2). Tabela 2. Procedura prilikom detaljnih istraživanja. 1. Odabrati bušotinu 2. Uraditi glavnu analizu, interpretaciju merenja geofizičkog karotaža 3. Interpretirati ostale bušotine 4. Konstruisati krivu morskog nivoa i uraditi hronostratigrafiju 5. Geološka istorija ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... specifična potrošnja eksploziva, prečnik minske bušotine i dužina minskog punjenja može se izračunati linija najmanjeg otpora (W) po formuli W_0,785XdŽXL„pkaXQ m P,xq | gde je: dp = 0,76 dm - prečnik minske bušotine (0,076 m) Lmp – dužina minskog punjenja lepeze, (84 m) p = 1 kg/dm? - gustina ...
    ... 3,00 1,00 109,00 84,00 25,00 Šema bušenja minskih bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: 90" Prečnik bušotina (mm): 76 Površina pojasa miniranja (m*): 22335 Ganmitura za bušenje: Tipa SIMBA (SOLO) Tabela bušenja |Bušotina| Centar |Dužina | Broj | Ummo | 905 kmjanj (m) ...
    ... prečnika O 45 mm. Slika 5 Hidraulična bušaća kola Boomer 282 14 2 , 4 m Slika 6 Raspored minskih bušotina i redosled iniciranja Na osnovu uobičajenog. proračuna rasporeda minskih bušotina, došlo se do šematskog prikaza istog (Slika 6). 3.3.Utovar i transport odminiranog materijala ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje visećeg pešačkog mosta u Starom gradu u Užicu

    Zoran Berisavljević, Miloš Marjanović, Uroš Đurić (2023.)
    U radu su prikazani rezultati geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje visećeg pešačkog mosta preko klisure reke Đetinje u Užicu. Predviđeno je da most, sistema prednapregnute trake, omogući prelaz pešacima sa desne dolinske strane na stranu Starog grada, koja je opasana strmom liticom (cca. 40 m visine). Za potrebe formiranja geotehničkog modela i strukturnog sklopa krečnjačke stenske mase korišćen je postupak fotogrametrijskog snimanja dronom. Predviđeno je da se zatežuća sila (od oko 30 MN), koju most prenosi na obalni stub, ...
    fotogrametrija, stabilnost kosina, pukotine, prednapregnuta sidra, test granične nosivosti, paker (Ližonov) test
    ... izvođenja bušotina u zoni starog grada rađeni su i testovi vodopropusnosti (VDP) kako bi se utvrdila ispucalost stenske mase i procenili utrošci injekcione mase. Nakon izvođenja, bušotine su proširene na prečnik 0146mm, što je omogućio da se sidra nesmetano postave u bušotinu. Zidovi bušotina su sve ...
    ... ci krečnjaka na jezgru istražnih bušotina, na kosini i izgled kaveme (iz oblaka tačaka sa teksturom). Slika 2. a) Izgled krečnjaka u zoni bušotine B1, b) Kaverna na vertikalnoj litici (prikaz iz oblaka tačaka sa teksturom) c) Tipičan izgled krečnjaka u bušotini B2 Inženjerskogeološkim kartiranjem ...
    ... radilišta i skele za izvođenje dve subhorizontalne bušotine u zoni obalnog stuba na strani Starog grada. Za to vreme je na suprotnoj strani (desna dolinska strana reke Đetinje) napravljen pristupni put kako bi se mogle izvesti još dve bušotine u zoni drugog obalnog stuba (istraživanja na suprotnoj ...