Претрага

Упит dcterms_subject_txt:neogeni ugljonosni baseni

312 items

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... zapadni deo produktivnog ugljonosnog prostora u basenu, ugljonosnu seriju karakteriše velika raslojenost ugljonosnih horizonata sa 15 individualisanih slojeva i proslojaka uglja decimetarskih do metarskih debljina, razdvojeni proslojcima glinovito – peskovite jalovine. Ugljonosni horizont uložen je ...
    ... neorganske sirovine koje su sastavni deo jalovine. U pregledu istraživanja sirovina Kolubarskog basena biće prikazana najnovija istraživanja. Kolubarski ugljenosni basen formiran je u trijasu i kvartaru. Ugljonosni sedimenti nastali su tokom donjeg ponta i imaju veliki ekonomski značaj. Autori su izdvojili ...
    ... Beljanicom. Kod ovih vodotoka veoma jako su izražene amplitude niskih i visokih voda. Kolubarski ugljonosni basen nalazi se na oko 50 km jugozapadno od Beograda i ubraja se u najveće basene uglja u Srbiji sa površinom od oko 600 km2, dok je njegova produktivna površina svedena na oko 170 km2 ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... zapadni deo produktivnog ugljonosnog prostora u basenu, ugljonosnu seriju karakteriše velika raslojenost ugljonosnih horizonata sa 15 individualisanih slojeva i proslojaka uglja decimetarskih do metarskih debljina, razdvojeni proslojcima glinovito – peskovite jalovine. Ugljonosni horizont uložen je ...
    ... neorganske sirovine koje su sastavni deo jalovine. U pregledu istraživanja sirovina Kolubarskog basena biće prikazana najnovija istraživanja. Kolubarski ugljenosni basen formiran je u trijasu i kvartaru. Ugljonosni sedimenti nastali su tokom donjeg ponta i imaju veliki ekonomski značaj. Autori su izdvojili ...
    ... Beljanicom. Kod ovih vodotoka veoma jako su izražene amplitude niskih i visokih voda. Kolubarski ugljonosni basen nalazi se na oko 50 km jugozapadno od Beograda i ubraja se u najveće basene uglja u Srbiji sa površinom od oko 600 km2, dok je njegova produktivna površina svedena na oko 170 km2 ...

  • Geološki sastav i resursi dragačevskog ugljonosnog

    Ilija M. RADOVIĆ (1997)

  • Geološka studija ugljonosnih terena Despotovca i okoline

    Петар ЈЕВРЕМОВИЋ (1975)

  • Jurski ugljonosni tereni istočne i jugoistočne Srbije

    Radivoje Cvetičanin (1963)
    Jura, ugalj, Istočna Srbija

  • Geologija i tektonika ugljonosne oblasti između Dobre na Dunavu i Porečke reke

    Petar Bogdanović (1963)
    Tektonika, Ugalj, Dodra, Porečka reka

  • A hydrogeological model of the open-cast mine Tamnava - West Field (Kolubara Coal Basin, Serbia)

    Jelena Ratković, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin (2016)
    ... Keywords: hydrogeologic (conceptual) model, aquifer, model layers, hydrogeologic parameters Apstrakt: Kolubarski ugljonosni basen najveći je basen uglja u Republici Srbiji. U basenu je administrativnom podelom okontureno više površinskih kopova: „Polje A“, „Polje B“, „Polje C“, „Polje D“, „Polje ...
    ... OF THE OPEN-CAST MINE TAMNAVA-WEST FIELD (KOLUBARA COAL BASIN, SERBIA) HIDROGEOLOŠKI MODEL POVRŠINSKOG KOPA „TAMNAVA - ZAPADNO POLJE“ (RUDARSKI BASEN „KOLUBARA“) Ratković Jelena1, Polomčić Dušan1, Bajić Dragoljub1, Hajdin Bojan1 Received: November 3, 2016 Accepted: December 8, 2016 Abstract: ...

  • BEYOND 2020 - Geology explorations and open pit activities affectation in reclamation designing in Kolubara Coal Mines (KCM) Serbia, new considerations

    Bojan Dimitrijević, Bogoljub Vučković, Radmila Gaćina (2023)
    Geology explorations in KCM runs from 1936. year up to these days and still ongoing. Results in >7,200 drill holes with ≈600,000 m of core drilling and gave lignite ore resources of > 4,1Bt, which 1,15Bt are excavated since 1986. of XIX up to early years of XXI century. For further mining operations in open pits stay 1,5Bt of lignite. Under waste heaps are ≈80 km2, additional 85 km2 should be filled. All of that masses/areas were, are ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената ...
    ... карактеристике басена Ђурђевик Басен мрког угља Бановићи налази се 30 km јужно од Тузлe у Босни и Херцеговини (Слика 2.1) и захвата површину од око 65 km2. Подељен је на три лежишта угља/мања басена: 1) Ђурђевик, у источном делу, 2) Бановићи, у централном делу и 3) Сеоне, у западном делу басена. Басен ...
    ... ................... 3 2.1. Географско-економске карактеристике басена Ђурђевик ................ 3 2.2. Тектонске карактеристике басена ....................................................... 5 2.3. Геолошке карактеристике басена Ђурђевик ...................................... 6 2.3.1. Палеозоик ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... pumpnih stanica i cevovoda. Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda 2. OPŠTI DEO Kostolački ugljonosni basen je deo opštine Požarevac i Braničevskog, okruga. Samo ležište je površine 55.77 km?. U tabeli 2.1 prikazane su koordinate istraznog prostora ...
    ... osnovu fizičko-mehaničkih i hidrogeoloških karakteristika i prethodnih iskustava u eksploataciji na drugim površinskim kopovima u Kostolačkom ugljonosnom basenu. Generalni nagib završnih kosina na dubljim delovima kopa koji se nalaze u blizini Dunava i Velike Morave (severna i zapadna strana) iznosi ...
    ... radova na površinskom kopu pomera se ı vodosabirnik sa pumpnom stanicom, slika 3.35. U formiranom hidrodinamičkom modelu Zapadno-kostolačkog ugljonosnog basena postavljeni su planirani objekti odvodnjavanja površinskog kopa Zapadni Kostolac i simuliran je njihov rad saglasno planiranoj dinamici razvoja ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... pojavama uglja, gde leži preko jezerskog ugljonosnog prebadena. Posebno je problematičan gornji Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 18 baden u Pomoravlju, oko Paraćina i Kruševca. U severostočnoj Bosni i Hercegovini badenski ...
    ... (Petrović, 1962 i dr.). Mikrofauna je proučavana iz brojnih otkrivenih lokalieta, ali i iz buština. U daljoj okolini Beograda kao i u Kolubarskom ugljonosnom basenu nabušeni su sedimenti zone sa Ammonia viennensis (d'Orbigny), prema Petrović, (1985). Bušotine u Velikim Crljenima, Arapovcu i Vreocima su ...
    ... Velikomoravskog basena. Prema autorima, sedimentacija u zapadnom delu ovog basena je otpočela u donjem badenu i obavljala se uporedo sa spuštanjem morskog dna, a za istočni deo basena smatraju da je pokriven vodom tek u gornjem badenu. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... severoistočnoj margini. Istovremeno u domenu gornje ploče, na istoku, kratko-živući suprasubdukcioni magmatizam se manifestovao u basenima ostrvskog luka i/ili ispredučnih basena. U gornjoj Juri bivergentna obdukcija okeanske kore se odvila i na adrijskoj i na evropskoj kontinentalnoj margini. Ova g ...
    ... tektonike. Poslednja faza ekstenzije podrazumeva miocensko otvaranje Panonskog basena. Podaci koji su mereni na terenu kvantitativno su nedovoljni za neku ozbiljniju diskusiju. Tokom miocena otvaranjem Panonskog basena usled roliback-a dolazi do retrolučne ekstenzije i inverzije naponskog polja iz ...
    ... intruzivne stene srednjeg i gornjeg trijasa, karbonatne tvorevine jure sa ofiolitskim melanžom i ofiolitima, zatim klastiti ı karbonati krede, ugljonosni sedimenti neogena i tvorevine kvartara (Dimitrijević et al., 1980). Najstarije tvorevine su devonske starosti, otkrivene u jezgru antiklinale Javorja ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... генетски и депозиционо јединственог угљевичког угљоносног простора (подељен на два дела палеогеним седиментима), који се налази између Тобута на западу и Глиња на истоку, затим Забрђа на северу и Прибоја на југу. Генерално посматрано, моноклинална угљоносна јединица са два маркантна гравитациона раседа ...
    ... што је случај и са северним ревиром лежишта угља Богутово Село. Слатководне угљоносне творевине, у стубу смештене између палеогене маринске подине и такође, маринске баденске повлате, представљају угљевичку угљоносну формацију. Она је издељена на јединице нижег реда - пакете као што је приказано ...
    ... Стратиграфску грађу простора лежишта Богутово Село карактерише присуство палеогених маринских седимената у подини, слатководних угљоносних творевина (Угљевичка угљоносна формација) и маринске баденске повлате. H G F E D B C A Pc, E 1. Paket 2. Paket (GUS) 3. Paket 5. Paket 4. Paket (I ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... rased, 16. Svilajnački rased, 17. Resavski rased,. 18. Rasedi Zabele, 19. Mlavski rased, 20 Markovački rased. Neogeni baseni: 21 Velikomoravski basen, 22. Despotovački basen, 23. Mlavski basen (Vujisić et al., 1981). Za list Požarevac: A. Moravska strukturna jedinica - prebasenske strukture. B. Mor ...
    ... na površini i sačinjena Jje od miocenskih i kvartarnih sedimenata. Ovi sedimenti pripadaju velikomoravskom neogenom basenu i njegovim delovima - despotovačkom i mlavskom basenu. Sedimenti leže transgresivno preko starije podloge, prilagođavajući se formama paleoreljefa, usled čega moguće je ...
    ... više ili manje peskovitim komponentama, u čestim smenama sa sivožućkastim peskovima i peščarima. Retko se sreću ı proslojci krečnjaka. Ima 3-4 ugljonosna fronta. SARMAT (M') Formacije samatske starosti imaju najveće rasprostranjenje na istražnom području. Najniži deo sarmatskih tvorevina predstavljen ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... uglja "Drmno", koje je sastavni deo Kostolačkog ugljonosnog basena, nalazi se na 50 km jugoistočno od Beograda. Istražni prostor Je celim delom u okviru eksploatacionog polja Drmno koje je upisano u katastar eksploatacionih polja pod brojem 292, 1975. godine, dok je proširenje eksploatacionog ...
    ... Ukupna površina eksploatacionog polja obuhvata površinu od 52.48 km2. Ležište se nalazi u krajnjem severozapadnom obodnom delu kostolačkog ugljonosnog basena. Sa severne strane je reka Dunav ispod koje se ugljeni slojevi nastavljaju dalje ka severu i kovinskom ležištu uglja. Sa njim predstavljaju ...
    ... POVRŠINSKOM KOPU DRMNO 2.1. Kostolački ugljeni basen Kostolački ugljeni basen, u najširem smislu, zahvata područje između reke Morave na zapadu, golubačkih planina na istoku, reke Dunav na severu ı reke Resave i grada Svilajnca na jugu. Ovaj basen se prostire na površini od oko 400 km?. Na tom ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... sadrže značajan broj blokova. Kao primer na Slici 5, date su površine ležišta Kolubarskog basena. 81 430000 743900 a40t00 445000 148000 405000 Slika 5. Prikaz ukupne površine kolubarskog ugljonosnog basena Iz navedenog se vidi kako složenost i veličina ležišta uglja, utiče na broj blokva. U ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... istočna isklinjenjem ugljonosne serije. Tercijarni sedimenti su na osnovu brojnih geoloških, geofizičkih i rudarskih proučavanja od početka do sedamdesetih godina dvadesetog veka, u okviru basena izdvojeni u dve serije: 1. Slatkovodna oligocen-miocenska (ugljonosna serija) i 2. Završna ...
    ... oligon-miocenska serija je na terenu konstatovana kod sela Bogovine (zapadni deo basena), dok je u ostalim delovima prekrivena završnom, gornjomiocenskom serijom. Podeljena je na tri horizonta: Podinski horizont, Ugljonosni horizont, Povlatni horizont (Cvetićanin i Novković, 1975). Podinski horizont ...
    ... proslojaka uglja i belih laporaca, debljine od 0,20 do 4,50 m. Slika 1. Geografski poloţaj (a, b) i pregledna geološka karta Bogovinskog ugljonosnog basena (v) (modifikovano prema Veselinović i dr., 1970 i Ţivotić et al., 2010). Povlatna, jezerska, odnosno gornjemiocenska serija, izgraĎena je ...