Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ofiolitski pojas

102 items

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... (ДИМИТРИЈЕВИЋ, 1995), за који КАРАМАТА (2006) сматра да је офиолитски шав између континенталног Дринско- ивањичког и Јадарског терана, док SCHMID И САРАДНИЦИ (2008), сматрају да је Зворнички шав северозападни продужетак дугачког појаса сенонског флиша који маркира тектонску границу између Дринско- ...
    ... један је од тринаест терана централног дела Балканског полуострва, који се доковао уз Вардарску зону пре почетка касне креде, а данас га Западни појас вардарске зоне окружује са две гране. ДИМИТРИЈЕВИЋ (1995) Јадарски блок смешта у Вардаску зону коју дели на интерну, централну и екстерну субзону ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... kada je ovaj region već „potopljen“, ovaj sistemski pojas je veoma teško razdvojiti od sistemskog pojasa faze rane maksimalne riftogeneze. Osim sistemskog pojasa početka riftogeneze, izdvojeni su rani (S3a), srednji (S3b) i kasni (S3c) sistemski pojas maksimalne riftogeneze. U grabenima sa manjim tonjenjem ...
    ... koje najverovatnije pripadaju donjem ladinskom katu (Čanović & Kemenci, 1988). 5.1.3. Jura–kreda (?) (ofiolitski kompleks) U južnom delu istražnog prostora nalazi se ofiolitski kompleks predstavljen dijabazima i spilitizovanim dijabazima (R. Kemenci u periodu 1961–1994, M. Čanović ...
    ... Baden Gornja kreda Donja kreda Zapadno Vardarski ofiolitski melanž Gornji Trijas Codru(Tisa) Bihor(Tisa) Srednji Trijas Donji Trijas Jadar-Kopaonik (Dinaridi) Srpsko-Makedonska masa / Supragetik (Dakia) Donji miocen Istočno Vardarski ofiolitski melanž Biharia(Dakia) Prilog broj 5. Regionalni ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... peraja riba oslanjaju se na rameni i karlični pojas, koji se sastoje od hrskavičavih ili koštanih poluga. Rameni pojas čini par hrskavičavih ploča, skapularnu ı korakoidnu, dok je karlični pojas slično izgrađen. Kod hrskavičavih ganoida, u ramenom pojasu se nalaze i dve pokrovne kosti: klejtrum i ...
    ... om delu. Veći deo terena prekriven Jje skoro horizontalnim neogenim serijama. U geotektonskom smislu, ova oblast pripada unutrašnjem dinarskom pojasu, a njenu geološku strukturu čine pretežno paleozojske i mezozojske tvorevine. Jezgro antiklinorijuma čini kompleks peščara i škriljaca, dok se ...
    ... se od osovinskog dela, koji uključuje kičmu, lobanju ı visceralni aparat, te skeleta ekstremiteta koji je povezan sa osovinskim skeletom putem pojaseva. Skelet ekstremiteta je sličan kod svih kopnenih kičmenjaka (Bogićević, 2018). Neki skeletni elementi su dovoljno karakteristični da se može odrediti ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... prikazana je na Slici 6.2. 105 Donji pojas Gornji pojas Bočni zid Slika 6.2. - Čelična rešetkasta konstrukcija strele, izgled donjeg pojasa, gornjeg pojasa i bočnog zida Osim rešetkaste čelične konstrukcije strele u obzir su uzeti ...
    ... Wz (cm3) Podužna greda 1. Donji pojas (Sl.6.1) 192 130 58 256 36710 11360 128 2225 701 2. Gornji pojas (Sl.6.1) 91 64 27 64 13180 2136 40 819 214 Poprečna greda 3. Donji pojas (Sl.6.1) 63 40 23 18 10630 1335 18 686 134 4. Gornji pojas (Sl.6.1) 44 29 15 8 5575 778 10 419 ...
    ... pojedinačnih rezova po dubini bloka čime se formira pojas, koji se otkopava u jednom nastupanju bagera po njegovoj osi kretanja. Dužina pojasa, odnosno, nastupanja po dubini bloka posle koje se bager vraća nazad za prelazak u sledeći niži pojas, zavisi od visine bloka, ugla nagiba čeone kosine ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... маргину и обухвата два појаса одвојена Дринско-ивањичком континенталном јединицом. Екстерни појас највећи број аутора назива Динарским офиолитима (или Динарским офиолитским појасом, Pamić et al. 2002; Karamata 2006), а такође је познат и као Централни динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991) ...
    ... литератури се срећу још и називи Унутрашњи динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991), Екстерна вардарска субзона (Димитријевић 1995; Dimitrijević 2001), или само Вардарска зона (Pamić et al. 2002). Југозападни офиолитски појас (динарски по Карамати) Западне вардарске офиолитске јединице је у ...
    ... Динариде, дуго времена се водила полемика. Главни проблем односио се на постојање два офиолитска појаса у оквиру динарског орогена: спољашњег, који је Димитријевић (1995) назвао Динарски офиолитски појас, и унутрашњег, који исти аутор назива Вардарска зона. Постојање ове две офиолитске зоне, и њихов ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... маргину и обухвата два појаса одвојена Дринско-ивањичком континенталном јединицом. Екстерни појас највећи број аутора назива Динарским офиолитима (или Динарским офиолитским појасом, Pamić et al. 2002; Karamata 2006), а такође је познат и као Централни динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991) ...
    ... литератури се срећу још и називи Унутрашњи динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991), Екстерна вардарска субзона (Димитријевић 1995; Dimitrijević 2001), или само Вардарска зона (Pamić et al. 2002). Југозападни офиолитски појас (динарски по Карамати) Западне вардарске офиолитске јединице је у ...
    ... Динариде, дуго времена се водила полемика. Главни проблем односио се на постојање два офиолитска појаса у оквиру динарског орогена: спољашњег, који је Димитријевић (1995) назвао Динарски офиолитски појас, и унутрашњег, који исти аутор назива Вардарска зона. Постојање ове две офиолитске зоне, и њихов ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Radovansko vrelo, Vrelo Mrljiš (k)3, Beljevinska vrela (k). u okviru ležišta zapadnog (spoljašnjeg) pojasa Karpato-balkanida: Vrelo Izvor (Sv. Petka, k), Golemo vrelo u Donjoj Studeni (k). u središnjem pojasu (sliv Nišave i Lužnice): „Modro oko“ u selu Krupcu (k), Belopalanačko vrelo (k) Vrelo Mokra (k) ...
    ... izolovane od glavnine krečnjačke mase regionalnog ležišta kome pripadaju. Najveći broj ovakvih ležišta ograničenog rasprostranjenja je u unutrašnjem pojasu i to u okviru ležišta Miroč i Krš. U oblasti Karpato-balkanida registrovano je 144 karstnih vrela sa minimalnom izdašnošću većom od 5 l/s. Karstnih ...
    ... integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Službeni glasnik RS 135/04), Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Službeni glasnik RS 92/08), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Jadarski blok; 2. KB - Kopaonički blok; 3. Centralna vardarska subzona; 4. Interna vardarska subzona; DIE - Drinsko-ivanjički element; OP - ofiolitski pojas; IB-D - istočnobosansko-durmitorski blok. Slika 3-3: Prostiranje Vardarske zone ka SZ i severno od Beograda ka ISI (Haas et al., 1999). ...
    ... izduženog pojasa. Tokom geološke prošlosti područja, Vardarska zona je predstavljala tektonski vrlo aktivan prostor, mobilni pojas u čijem domenu se danas nalaze tragovi otvaranja i zatvaranja okeanskih prostora. Danas ova zona predstavlja tektonski šav kao relikt nekadašnjeg mobilnog pojasa. U okviru ...
    ... poluostrvu i teritoriji Srbije. Kao deo dinaridskog orogena, predstavlja jedan mali deo mezo-kenozojskog kolizionog pojasa Alpi-Himalaji, odnosno relikt ili šav složenog globalnog mobilnog pojasa Tetisa (Karamata et al., 2000a). Ovaj šav je nastao složenim geološkim procesima u gornjoj kredi nakon zatvaranja ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Jadarski blok; 2. KB - Kopaonički blok; 3. Centralna vardarska subzona; 4. Interna vardarska subzona; DIE - Drinsko-ivanjički element; OP - ofiolitski pojas; IB-D - istočnobosansko-durmitorski blok. Slika 3-3: Prostiranje Vardarske zone ka SZ i severno od Beograda ka ISI (Haas et al., 1999). ...
    ... izduženog pojasa. Tokom geološke prošlosti područja, Vardarska zona je predstavljala tektonski vrlo aktivan prostor, mobilni pojas u čijem domenu se danas nalaze tragovi otvaranja i zatvaranja okeanskih prostora. Danas ova zona predstavlja tektonski šav kao relikt nekadašnjeg mobilnog pojasa. U okviru ...
    ... poluostrvu i teritoriji Srbije. Kao deo dinaridskog orogena, predstavlja jedan mali deo mezo-kenozojskog kolizionog pojasa Alpi-Himalaji, odnosno relikt ili šav složenog globalnog mobilnog pojasa Tetisa (Karamata et al., 2000a). Ovaj šav je nastao složenim geološkim procesima u gornjoj kredi nakon zatvaranja ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... јединице; Гетектонске јединице: Карпато − балканиди (КБ); Српско – македонска маса (СММ); Вардарска зона (ВЗ), Дринско – ивањички елемент (ДИЕ), Офиолитски појас (ОП), Источно – дурмиторски блок (ИДБ); Дакијски басен (ДБ). 2 Геологија по Геолошкој карти СФРЈ ...
    ... вода. Геотектонске јединице: Карпато - балканиди (КБ); Српско – македонска маса (СММ); Вардарска зона (ВЗ), Дринско – ивањички елемент (ДИЕ), Офиолитски појас (ОП), Источно – дурмиторски блок (ИДБ). Оксидационе форме угљеника (CO2, HCO3 -, H2CO3 и CO3 2-) у хидротермалним флуидима могу да воде ...
    ... Запажа се да угљокиселе воде маркирају дубинске разломе (Вукашиновић, 2010). То су, разлом који разграничава Дринско - ивањички елемент и Офиолитски појас, централни дубински разлом кроз Вардарску зону (Врњачка Бања – Плеш – Радманово) и дубински разлом који разграничава Српско-македонску масу ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... e klopke. To su poznati Van Alenovi radijacioni pojasevi (Slika 4.3.3). Otkriveni su 1958. godine, prilikom letova prvih veštčkih satelita, u oblastima (1-2) Rz-prečnika Zemlje i (3-4) Rz. Neki autori tvrde da postoji i treći radijacioni pojas i to u oblasti (6-12) Rz (Gajić, 2005). Outer Radiation ...
    ... formira nakon nje nosi naziv pratilja. U svakoj polusferi Sunca, polarnost vodećih pega se poklapa sa polarnošću primarnog, unipolarnog ı magnetnog pojasa, koji egzistira u oblasti severne, odnosno južne polarne zone Sunca. Slika 2.1.4. Sunčeve pege (https://scied.ucar:edu/sites/default/files/s ...
    ... č:{e|{-U(}}|} Outer Radiation .· Inner Radiation i a \l\\""/Ž" Belt Belt Magnetic / AXxIS Slika 4.3.3. Unutrašnji i spoljašnji PFan 4lenov pojas radijacije 15 5. GEOMAGNETNA BURA OD 10. DO 13. MAJA 2024. GODINE Krajem 2023. i početkom 2024. godine primećena je velika i burna aktivnost ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... iji rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi e (1998), Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu ...
    ... kategorizaciji rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi¢e (1998), Pravilnik o na¢inu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne zastite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu 1 drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu ...
    ... podzemnih voda u Republici. Pravni akt koji ima veliki uticaj na zaštitu podzemnih voda za e je Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e. Donet 2008.god. ovaj pravilnik propisuje uvo enje tri zone sanitarne zaštite oko izvorišta ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... prihranjivanja). U okviru zone aeracije izdvajaju se tri pojasa: 1/ rudinski, 2/prelazni i 3/ kapilarni Rudinski pojas je najviši pojas zone aeracije, koji je debeo najčešće do nekoliko metara, izuzetno i 10-20 m, u tropskim predelima. U ovom pojasu voda je slobodna samo neposredno po izlučivanju padavina ...
    ... Slika 9.1. Vertikalni raspored podzemnih voda [59, 38, 20 – delimično izmenjeno]: 1- zona aeracije: I- rudinski pojas; II- prelazni pojas; III- kapilarni pojas; 2 (IV) - zona zasićenja slobodnim PV; 3- vodonepropusne stene; 4- pesak; 5- glina; 6- padavine; 7- i ...
    ... deo zadržava kao zemljišna vlaga, u vidu fizički vezane vode ili vodene pare. Prelazni pojas se nalazi između rudinskog i kapilarnog. Kroz njega se voda kreće vertikalno naniže. U načelu, prelazni pojas je najsiromašniji vodom, a značajno je prisustvo vazduha. U njemu se zadržavaju vode u vidu ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... kategorizaciji rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pice (1998), Pravilnik o naéinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&Stite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu ...
    ... podzemnih voda u Republici. Pravni akt koji ima veliki uticaj na zastitu podzemnih voda za pice je Pravilnik o nacinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&tite objekata za snabdevanje vodom za pice. Donet 2008.god. ovaj 17 P ...

  • New data on the age of an Upper Cretaceous clastic-carbonate succession in Brežđe (Western Serbia)

    Nevenka Đerić, Nataša Gerzina (2014)
    Gornja kreda, radiolarije, Jadar blok, zapadni pojas Vardarske zone, zapadna Srbija

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... ovom radu obuhvata palinološku analizu materijala iz sedimenata Gostuške reke koji se nalazi na JZ padinama Stare planine u okviru spoljašnjeg pojasa Karpato-Balkanida. Materijal je prikupljen 1981. godine tokom terenskih istraživanja radi organopetrografskih i organohemijskih ispitivanja organskih ...
    ... dugotrajnom evolucijom koja je rezultat višestrukih tektonskih aktivnosti. Područije Stare planine pripada Karpato-balkanidima (u domenu središnjeg pojasa) pri čemu, prema Dimitrijeviću (1995), predstavlja geotektonsku jedinicu nižeg reda (blok), smeštenu između vidličke kraljušti ı staroplaninske ...
    ... Paleopalynology. Second edition, Pennsylvania, str. 1 — 773. Urošević, D., 1971: Pregled trijaske faune i flore Stare planine (Karpato- balkasnki pojas). — Geološki anali Balkanskog poluostrva, Knj. XXXVI. Beograd Vijaya, 1995: Revision of the Late Permian - Triassic pollen genus Playfordiaspora ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... ć M. D., Dimitrijević M. N., (1975a): "DIJABAZ-Ro2NACKA FORMACIJA" OFIOLITSKOG POJASA I VARDARSKE ZONE: 'GBNETSKO UPOREDENJE. Acta Geologica VIII, Zagreb. Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1975b): OFIOLITSKI MELAN2? DINARIDA I VARDARSKE. ZONE: GENEZA I GEOTEKTONSKO ZNACENJE. Radovi Znanstvenog ...
    ... formacije i njenom geotektonskom značaju pisali su Dimitrijević i Dimitrijević (1973, 1974, 1975, 1977) koji su smatrali da su ove tvorevine ofiolitski melanž olistostromskog porekla i da su posle formiranja bile izložene mladim tektonskim procesima, koji su Jos više komplikovali njihovu građu ...
    ... Aleksić i dr. (1971) su takođe izneli mišljenje o tektonskim odnosima i po njima istraživani teren pripada severnodinarskom strukturno-facijalnom pojasu. Mineralne i termomineralne vode koje se javljaju na području Aranđelovca istraživane su Još u prošlom veku. Prve podatke nalazimo kod Lindenmajera ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... kompleks čini deo jednog velikog pojasa, koji je u novijoj geološkoj literaturi poznat kao Banatitski magmatski i metalogenetski pojas (eng. Banatitic Magmatic and Metallogenic Belt, Berza et al., 1998) ili Apuseni-Banat- Timok-Srednogorie magmatski i metalogenetski pojas (eng. Apuseni-Banat-Timok- ...
    ... vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002, 2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu u svetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990). U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati aeromagnetskih i gravimerijskih ...
    ... 1990). Ovaj veliki kompleks je najznačajnije aktivno rudarsko i eksploataciono područje u Evropi, a pripada Tetijsko – evroazijskom metalogenetskom pojasu, koji je formiran na Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa 4 ivici Evropske platforme, kao rezultat zatvaranja Tetisa ...