Претрага

Упит dcterms_subject_txt:orogeni pojas Tetisa

110 items

  • Pannonian Basin, Pannonian Basin System and Pannonian realm - three different concepts

    Dejan Radivojević (2019)
    Centralni Paratetis, neogen, Panonski basen, Sistem panonskog basena, Panonska oblast
    ... Паратетису. Централни Паратетис је заузимао овај простор почевши од доњег миоцена све до дефинитивног прекида сваке конекције са јужним реликтом Тетиса – Медитераном које се десило у време горњег миоцена (панона). У том периоду наш део Панонског басена је прошао кроз континенталну фазу у време доњег ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... koja se u vidu padavina izluči tokom godine. Pojas crvenih permskih peščara zauzima prostor između pojasa Ravaničkih krečnjaka i istočnog krečnjačkog pojasa. Prosečna nadmorska visina u zoni pojasa crvenih permskih peščara kreće se ı do 700 m. Ovaj pojas je ispresecan gustom drenažnom mrežom. Ne ...
    ... Permske tvorevine imaju veliko rasprostranjenje u okviru analiziranog područja. Pojas crvenih peščara, pravca pružanja SZ-JI, razdvaja zapadni krečnjački pojas (Ravanički krečnjaci) od istočnog krečnjačkog pojasa (Brezovički krečnjaci). Imaju tipsko razviće, a predstavljeni su crvenim kvarcnim ...
    ... su predmet istraživanja i tvorevine istočnog krečnjačkog pojasa Karpato-balkanskog luka nemaju isto razviće. U zapadnom krečnjačkom pojasu srednjejurske . tvorevine leže preko sedimenata ladinskog kata, dok u istočnom krečnjačkom pojasu jurske tvorevine započinju dogerom koji transgresivno leži ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... Алпског Тетиса (Valais и Piemont – Liguria) преко карпатског простора повезале са кредним гранама Неотетиса. Једна од тих кредних грана био је изалучни океан који ће касније формирати Сава зону (слика 2.2 c, Schmid et al. 2008; Ustaszewski et al. 2009). Финално затварање овог океанског појаса започело ...
    ... Европске плоче. Представљају деформисану маргину Јадранске микроплоче. Овај орогени систем део је много већег, Циркум-медитеранског орогеног система (слика 2.1). Алпско – карпато – балканско – динарски орогени систем састоји се од тектонских јединица које представљају различите палео ...
    ... маргину и обухвата два појаса одвојена Дринско-ивањичком континенталном јединицом. Екстерни појас највећи број аутора назива Динарским офиолитима (или Динарским офиолитским појасом, Pamić et al. 2002; Karamata 2006), а такође је познат и као Централни динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991) ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... Алпског Тетиса (Valais и Piemont – Liguria) преко карпатског простора повезале са кредним гранама Неотетиса. Једна од тих кредних грана био је изалучни океан који ће касније формирати Сава зону (слика 2.2 c, Schmid et al. 2008; Ustaszewski et al. 2009). Финално затварање овог океанског појаса започело ...
    ... Европске плоче. Представљају деформисану маргину Јадранске микроплоче. Овај орогени систем део је много већег, Циркум-медитеранског орогеног система (слика 2.1). Алпско – карпато – балканско – динарски орогени систем састоји се од тектонских јединица које представљају различите палео ...
    ... маргину и обухвата два појаса одвојена Дринско-ивањичком континенталном јединицом. Екстерни појас највећи број аутора назива Динарским офиолитима (или Динарским офиолитским појасом, Pamić et al. 2002; Karamata 2006), а такође је познат и као Централни динарски офиолитски појас (Lugović et al. 1991) ...

  • Geoheritage and Mining Heritage in the Promotion of Theme Parks: An Example of the National Park Đerdap (Carpathian-Balkan Thrust-And-Fold Belt, Eastern Serbia)

    Ivana Mojsić Velikić, Dragoman Rabrenović, Danica Srećković-Batoćanin, Darko Spahić (2022)
    The National Park Đerdap (eastern Serbia, vicinity of the Danube River) occupies a segment of the Carpathian-Balkan fold-and-thrust belt and has a significant geoheritage potential, accounting for the impressive natural (geological) and cultural legacy. In addition to the extraordinary orogenic-type landscape or nappe-stacked mountainous configura tion, the region contains evidence of ancient mining activities, uncovered within its immediate neighbourhood. The ancient mining activities date back a few thousand years ago and represent a solid ground for the idea of ...
    Karpatobalkanski pojas nabora i navlaka, Geopark Djerdap, Tematski park "Muzej rudarstva", Konzervacija, Održivi razvoj, Geotopi, Srbija

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... Ofiolitski pojas Geološki periodi od srednjeg trijasa do kasnog mezozoika se karakterišu formiranjem ofiolitskih stena na prostoru Dinarida (Cvetković et al. 2016). U okviru dinarskog orogena postoje dva ofiolitska pojasa: spoljašnji ofiolitski pojas, odnosno Dinarski ofiolitski pojas i unutrašnji ...
    ... oligocensko-miocenski magmatski pojas, 3) intrakontinentalni tercijarni baseni, 4) ofiolitski pojas, 5) obodna zona Panonskog basena, 6) Panonski basen, 7) Granitoid Plavne, 8) Granitoid Bujanovca. 70 Pojave podzemnih voda iz oligocensko-miocenskog magmatskog pojasa prate trend dijagrama hi ...
    ... oblasti (Slika 3.1.): 1. Zona gornjokrednog magmatizma istočne Srbije; 2. Oligocensko-miocenski plutonsko-vulkanski pojas, 3. Intrakontinentalni tercijarni baseni, 4. Ofiolitski pojas, 5. Obodna zona Panonskog basena, 6. Panonski basen. Pored navedenih sredina, izdvajaju se dva područja podzemnih ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... marginu i obuhvata dva pojasa odvojena Drinsko-ivanjičkom kontinentalnom jedinicom. Spoljašnji pojas koji većina autora naziva Dinaridskim ofiolitima (ili Dinaridskim ofiolitskim pojasom, Pamić et al., 2002; Karamata 2006), poznat je i kao Centralni Dinaridski ofiolitski pojas (Lugović et al., 1991) ...
    ... 1991). Kako ovaj pojas ne zahvata područje ugljevičkog basena, neće biti detaljnije razmatran. Unutrašnji ofiolitski pojas Karamata (2006) naziva Zapadni vardarski ofioliti, a u literaturi se sreću Još ı nazivi Unutrašnji Dinaridski ofiolitski pojas (Lugović et al., 1991), Eksterna vardarska subzona ...
    ... rubiginosum ı dr. (Mojsilović i saradnici, 1977). Jedan manji pojas sarmatskih naslaga konstatovan je između Puškovačke rijeke i Gnjice i na području sela Tutnjevac. Leže konkordantno preko badenskih sedimenata. Sjeverozapadni dio ovog pojasa je razvijen u faciji glina sa pojavom laporaca, a jugoistočni ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... paleozoiku, dok se u mezozoiku periodi stabilizacije smenjuju sa periodima tektono-magmatske aktivnosti. Početkom 11 kenozoika događaju se orogeni pokreti koji su dali glavno obeležje tektonskom sklopu područja, posle čega nastupa uglavnom period stabilnosti (Dimitrijević i dr., 1980). Ge ...
    ... što Je ova margina postala uključena u orogenezu i formiranje navlačno-nabornog pojasa. Ovi ofioliti ne predstavljaju ofiolitsku zonu suture već predstavljaju strukturno viši nivo od delova navlačno-nabornog pojasa adrijskog afiniteta. Prilikom kartiranja ove ofiolitske jedinice, ofiolitski melanž ...
    ... ovde nalazi najnestabilnije područje. Posmatrajući kartu energije reljefa mogu se uočiti Jasno uzani pojasevi razuđenog reljefa koji odvajaju područja sa istaknutim reljefom. Upravo ovakvi pojasevi potencijalno mogu predstavljati neotektonski aktivne rasede. Analizom karte I trenda energije reljefa ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... чајан пад нивоа воде у језеру, тако да су пострифтни седименти  депоновани  у  оквиру  системског  појаса  високог  нивоа  воде  (highstand  systems  tract  –  HST)  и  трансгресивног системског појаса (transgressive systems tract – TST), (Ivanišević  Radivojević, 2018).  Висок принос  седиментног  ...
    ... и.  Површина  максималног  плављења  (MFS),  формациона  граница  (FB),  трансгресивна  површина  (TS),  системски  појас  високог  нивоа  воде  (HST),  трансгресивни  системски  појас  (TST),  временски  трансгресивна  горња  граница  формације  (TTFT),  депресија  Банатско  Аранђелово (BAD), депре ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta Strahinja Petković Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta | Strahinja Petković ...
    ... 4,50 1,00 10 4,00 3,00 1,00 109,00 84,00 25,00 Šema bušenja minskih bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: 90" Prečnik bušotina (mm): 76 Površina pojasa miniranja (m*): 22335 Ganmitura za bušenje: Tipa SIMBA (SOLO) Tabela bušenja |Bušotina| Centar |Dužina | Broj | Ummo ...
    ... Rudarsko - geološki fakultet Završni rad Osnovne akademske studije Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog oftkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta Kandidat: Mentor: Strahinja Petković prof.dr Branko Gluščević R65 - 19 Komisija: 1.Dr Branko Gluščević, redovni profesor ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... u kockama dimenzija 20 x 20 m a što se poklapa sa visinom otkopnih blokova (pojasa) odnosno visinom otkopnih komora. Geomertrija u oba eksploatacina zahvata Je takva da iznosi po 60 m sa po tri otkopna bloka (pojasa) visine od po 20 m. Eksploatacioni zahvati su visinski odvojeni zaštitnom pločom ...
    ... hodnika od konture horizontalnog pojasa odnosno otkopnog bloka ı dužine komore kroz koju se otkopni hodnik izrađuje. Otkopni hodnici i komore, obeležavaju se brojevima od 1 do n i geometrijski su po vertikali za svaki eksploatacioni zahvat u sva tri pojasa otkopnih blokova raspoređene Jedna ...
    ... Jedna iznad druge sa istim rasporedom numerisanja po vertikali, tako da redove komora sa istim brojevima u nižem pojasu prate i redovi komora u gornjim pojasevima odnoso otkopnim blokovima (donji, srednji ı gornji otkopni blok). Otkopni hodnici iznad gornjeg otkopnog bloka imaju prvenstveno funkciju ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... један је од тринаест терана централног дела Балканског полуострва, који се доковао уз Вардарску зону пре почетка касне креде, а данас га Западни појас вардарске зоне окружује са две гране. ДИМИТРИЈЕВИЋ (1995) Јадарски блок смешта у Вардаску зону коју дели на интерну, централну и екстерну субзону ...
    ... континенталног Дринско- ивањичког и Јадарског терана, док SCHMID И САРАДНИЦИ (2008), сматрају да је Зворнички шав северозападни продужетак дугачког појаса сенонског флиша који маркира тектонску границу између Дринско- ивањичке и Јадарско-копаоничке јединице. Маринско развиће млађег карбона и перма ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... peraja riba oslanjaju se na rameni i karlični pojas, koji se sastoje od hrskavičavih ili koštanih poluga. Rameni pojas čini par hrskavičavih ploča, skapularnu ı korakoidnu, dok je karlični pojas slično izgrađen. Kod hrskavičavih ganoida, u ramenom pojasu se nalaze i dve pokrovne kosti: klejtrum i ...
    ... om delu. Veći deo terena prekriven Jje skoro horizontalnim neogenim serijama. U geotektonskom smislu, ova oblast pripada unutrašnjem dinarskom pojasu, a njenu geološku strukturu čine pretežno paleozojske i mezozojske tvorevine. Jezgro antiklinorijuma čini kompleks peščara i škriljaca, dok se ...
    ... se od osovinskog dela, koji uključuje kičmu, lobanju ı visceralni aparat, te skeleta ekstremiteta koji je povezan sa osovinskim skeletom putem pojaseva. Skelet ekstremiteta je sličan kod svih kopnenih kičmenjaka (Bogićević, 2018). Neki skeletni elementi su dovoljno karakteristični da se može odrediti ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... između Alpsko-karpatskog i Dinaridskog orogenog pojasa. Ograničen je Alpima, Dinaridima i Karpatima (Schmidt, 2008). Izgrađeni su od starijih stena, a u vreme krede su prostori Srbije i drugih zemalja Evrope predstavljali severnu granicu okeana Tetisa (Radulović i dr., 2007). Uopšte, paleogeografija ...
    ... 179 entitet koji se razlikuje od Mediterana. Time je bioprovincija Paratetisa odvojena od bioprovincije Tetisa (Harzhauser i Piller, 2007). Kao poseban ogranak okeana Tetisa, Paratetis je prema (Sprovieri i Sacchi, 2003) imao niz unutrašnjih morskih puteva, slanih jezera i močvara u okviru ...
    ... podela katova za Mediteran, kao i za Centralni i Istočni Paratetis. Na osnovu faune gastropoda svet Tetisa je tokom oligocena i donjeg miocena podelio se na dve biogeografske oblasti (zapadni region Tetisa i Proto-indo- zapadnopacifički region i Paratetis na severu koji je stvarao sopstvenu biogeografsku ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... prikazana je na Slici 6.2. 105 Donji pojas Gornji pojas Bočni zid Slika 6.2. - Čelična rešetkasta konstrukcija strele, izgled donjeg pojasa, gornjeg pojasa i bočnog zida Osim rešetkaste čelične konstrukcije strele u obzir su uzeti ...
    ... Wz (cm3) Podužna greda 1. Donji pojas (Sl.6.1) 192 130 58 256 36710 11360 128 2225 701 2. Gornji pojas (Sl.6.1) 91 64 27 64 13180 2136 40 819 214 Poprečna greda 3. Donji pojas (Sl.6.1) 63 40 23 18 10630 1335 18 686 134 4. Gornji pojas (Sl.6.1) 44 29 15 8 5575 778 10 419 ...
    ... pojedinačnih rezova po dubini bloka čime se formira pojas, koji se otkopava u jednom nastupanju bagera po njegovoj osi kretanja. Dužina pojasa, odnosno, nastupanja po dubini bloka posle koje se bager vraća nazad za prelazak u sledeći niži pojas, zavisi od visine bloka, ugla nagiba čeone kosine ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... područje u Evropi, a pripada Tetijsko – evroazijskom metalogenetskom pojasu, koji je formiran na Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa 4 ivici Evropske platforme, kao rezultat zatvaranja Tetisa u periodu od Mezozoika do Tercijara (Janković, 1977). Ova svetski ...
    ... kompleks čini deo jednog velikog pojasa, koji je u novijoj geološkoj literaturi poznat kao Banatitski magmatski i metalogenetski pojas (eng. Banatitic Magmatic and Metallogenic Belt, Berza et al., 1998) ili Apuseni-Banat- Timok-Srednogorie magmatski i metalogenetski pojas (eng. Apuseni-Banat-Timok- ...
    ... vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002, 2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu u svetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990). U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati aeromagnetskih i gravimerijskih ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Radovansko vrelo, Vrelo Mrljiš (k)3, Beljevinska vrela (k). u okviru ležišta zapadnog (spoljašnjeg) pojasa Karpato-balkanida: Vrelo Izvor (Sv. Petka, k), Golemo vrelo u Donjoj Studeni (k). u središnjem pojasu (sliv Nišave i Lužnice): „Modro oko“ u selu Krupcu (k), Belopalanačko vrelo (k) Vrelo Mokra (k) ...
    ... izolovane od glavnine krečnjačke mase regionalnog ležišta kome pripadaju. Najveći broj ovakvih ležišta ograničenog rasprostranjenja je u unutrašnjem pojasu i to u okviru ležišta Miroč i Krš. U oblasti Karpato-balkanida registrovano je 144 karstnih vrela sa minimalnom izdašnošću većom od 5 l/s. Karstnih ...
    ... integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Službeni glasnik RS 135/04), Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Službeni glasnik RS 92/08), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... се на путу према површини поступно шире, и то у срединама веће пропусности. То значи да се уприповршинском појасу активне циркулације формирају издани ширег распрострањења, него у појасу доводних разломних зона. У зависности од геометрије пропусних геолошких структура, оне су различитог пространства ...
    ... ............... 45 4.5. Угљокиселе воде Дринско – ивањичког елемента.................................... 84 4.6. Угљокиселе воде Офиолитског појаса....................................................... 90 4.7. Угљокиселе воде Источно – дурмиторског блока (Дурмиторски блок).............. ...
    ... области Српско − македонске масе (17 појава) и Вардарске зоне (41 појава). На подручју Дринско – ивањичког елемента познато је 7 појава, Офиолитског појаса 3 и по једна појава у оквиру Источно – дурмиторског блока и Карпато − балканида (слика 2). Око 57 појава угљокиселих вода Србије припада Црноморском ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... e klopke. To su poznati Van Alenovi radijacioni pojasevi (Slika 4.3.3). Otkriveni su 1958. godine, prilikom letova prvih veštčkih satelita, u oblastima (1-2) Rz-prečnika Zemlje i (3-4) Rz. Neki autori tvrde da postoji i treći radijacioni pojas i to u oblasti (6-12) Rz (Gajić, 2005). Outer Radiation ...
    ... formira nakon nje nosi naziv pratilja. U svakoj polusferi Sunca, polarnost vodećih pega se poklapa sa polarnošću primarnog, unipolarnog ı magnetnog pojasa, koji egzistira u oblasti severne, odnosno južne polarne zone Sunca. Slika 2.1.4. Sunčeve pege (https://scied.ucar:edu/sites/default/files/s ...
    ... č:{e|{-U(}}|} Outer Radiation .· Inner Radiation i a \l\\""/Ž" Belt Belt Magnetic / AXxIS Slika 4.3.3. Unutrašnji i spoljašnji PFan 4lenov pojas radijacije 15 5. GEOMAGNETNA BURA OD 10. DO 13. MAJA 2024. GODINE Krajem 2023. i početkom 2024. godine primećena je velika i burna aktivnost ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... iji rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi e (1998), Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu ...
    ... kategorizaciji rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi¢e (1998), Pravilnik o na¢inu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne zastite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu 1 drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu ...
    ... podzemnih voda u Republici. Pravni akt koji ima veliki uticaj na zaštitu podzemnih voda za e je Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e. Donet 2008.god. ovaj pravilnik propisuje uvo enje tri zone sanitarne zaštite oko izvorišta ...