Претрага

Упит dcterms_subject_txt:podinski peskovi

59 items

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... Niža terasa Rased, osmatran — — Rased, pokriven lo | Srednja terasa i —-— Rased, fotogeološki osmatran t | Višaterasa | PI,d Peskovi i šljunkovi |_ -| Peskovi, gline, šljunkovi sa ugljem —— Osa prevmute sinklinale - Krečnjaci, peščari, laporci, glinci, konglomerati TO Čelo navlake, utvrđeno ...
    ... retke proslojke ili sočiva sitnog šljunka. Gornji, grubozrniji deo jedinice pokazuje kosu slojevitost, a često je i neuslojen ıi haotično nagomilan. Peskovi grade samo nepravilna mala sočiva. Jedinica u celini pokazuje karakteristike rečno-jezerskog genetskog tipa. U ovim tvorevinama nisu nađeni fosili ...
    ... ii ii JaCi} ı L Čeo navlake, utvrđeno | PLG | Peskoviišljunkovi - Krečnjaci e o Izvor MASTER AD: DEFINISANJE SPECIFIČNIH USLOVA DRENIRANJA - Peskovi, gline, šljunkovi sa ugljem PODZEMNIH VODA NA KARSTNIM VRELIMA KRUPAC 112 NAZIV PRILOGA: GEOLOŠKI PROFIL 1-1 1:100.000 AUTOR PRILOGA: DATUM: ...

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... terena. Glinovito - pjeskovite prašine (alP”!, se nalaze u povlati aluvijalnih naslaga Banjske reke, sloj debljine do 2 m. Ispod su šljunkoviti peskovi (al”), koji se javljaju u aluvijonu Južne Morave od površine terena, a podina je od pjeskovitih ı glinovitih šljunkova (al” i al'). Depozite k ...
    ... 0+380.00 377.58 21_90I> -E -AA W Mluvijalne {al} prošinasto-peskovite i šljunkovite noslage {Clinovito — peskovite prošine (al?), šljunkovili peskovi (af”*), peskoviti i glnoviti šljunkov {al) KV AR TA R NU VI JA LN A B-10 (375.75) pl Kompleks loporovitih sedimenato {PL!P) proslojovonje ...
    ... AL NA |___| P | |___| dP | 0| Mluvijalne {al} prošinasto-peskovite i šljunkovite noslage (Glnovito — peskovite prašine {alP\, šljunkoviti peskovi (al'*), peskoviti i qlinoviti šljunkov {af || | dš | _IP p |"] Pesak prošinost (PLP), srednjezrn do krupnozrn, sa monjim sadržajem šljunka u ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... aglomerati, peskovi, šljunkovi, gline; Ol3 – konglomerati, gline, laporci, ugalj (u – sloj uglja); θK23 – tufovi, tufiti, vulkanske breče („timočka eruptivna oblast“); ------- - rased Usled ugljonosnosti, oligocenska serija je rasčlanjena na tri karakteristična geološka horizonta: podinski, ugljeni ...
    ... uglja „Štavalj“ (Lojanica 2009) M2 – ugljonosna miocenska serija (1. podinski laporci uglj.horizonta, 2. povlatni laporci uglj.horizonta, 3. tufozni peščari, 4. bigroviti krečnjaci); Pl – pliocenski glinoviti peskovi i šljunkovi; 5. rasedna zona; R - rased Neposrednu povlatu ugljonosnom ...
    ... andezita i vulkanogeno-sedimentne formacije gornje krede (K2). Podinski sedimenti ugljonosnog horizonta, predstavljeni su u bazi konglomeratima, a naviše preko njih u postepenom prelazu, javljaju se trošni peščari i laporoviti glinci. Podinski paket sedimenata se završava peskovito- laporovitim alevritima ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... Šljunak, generalno -krupnozrni -srednjozrni -sitnozrni 2,0–63,0 20–63 6,3–20 2,0–6,3 Pesak, generalno -krupnozrni peskovi -srednjozrni peskovi -sitnozrni peskovi 0,063–2,0 0,63–2,0 0,2–0,63 0,063–0,2 Prašina, generalno -krupnozrna prašina -srednjozrna prašina -sitnozrna prašina ...
    ... 3-porozne-vodopropusne (šljunkovi, peskovi, ispucale i karstifikovane stene). Na osnovu (samo) vodopropusnosti, sve stene se mogu podeliti u tri grupe: 1) vodopropusne (šljunkovi, peskovi, karstifikovane i veoma ispucale stene), 2) polupropusne (zaglinjeni peskovi, les, laporci i sl) i 3) vodonepropusne ...
    ... šljunkovito-peskovite naslage. Za ravničarske je svojstvena dvoslojevita građa: donji (bazni) horizont je facija korita, koju čine obluci, šljunkovi i peskovi dobrih filtracionih karaktersitika, dok gornji (povlatni) horizont čini facija povodnja (plavljenja), koju izgrađuju peskovita i šljunkovita glina ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... čine srednje tvrde i tvrde gline, lokalno sa vrlo malim sadržajem šljunka i sitne drobine serpentinita u masi. Aluvijalni depoziti ( al ): gline, peskovi i šljunkovi u uskoj dolini Iriškog potoka. Proluvijalni depoziti ( pr ) predstavljeni plavinama konusnog oblika, tj. nanosima stalnih i povremenih ...
    ... čijem sastavu učestvuju pretežno nesortirani materijali sa izraženom kosom, ukrštenom i haotičnom slojevitošću – zaglinjeni peskoviti šljunkovi, peskovi, gline, lokalno sa promenljivim sadržajem odlomaka čvrste stenske mase. Koluvijalne naslage ( ko ), aktivna ı umirena klizišta; glinoviti ı glin ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... Šesti kombinovani vodonosno- izolatorski sloj Međuslojni peskovi koje okružuju ugljevi sa proslojcima gline Sedmi izolatorski sloj Ugljevi sa proslojcima gline Osmi kombinovani vodonosno- izolatorski sloj Podinski peskovi koji su na severu i jugozapadu u u kontaktu sa glinovitim sedimentima ...
    ... profili u pravcu zapad-istok i sever-jug Legenda: 1. Glinoviti i alevritični sedimenti; 2. Peskovi i šljunkovi povlatne izdani; 3. Ugljena serija; 4. Peskovi međuslojne izdani; 5. Peskovi podinske izdani; 6.Glinoviti sedimenti Fizičko-mehanička svojstva zastupljenih geoloških slojeva ...
    ... KVALITET UGLJA PO SLOJEVIMA DTV (kJ/kg) Vlaga (%) Pepeo (%) Sumpor (%) Isparljivost (%) glavni sloj 6983 47.2 19.2 0.51 20.6 podinski sloj 7299 45.1 20.4 0.50 20.9 Na sledećim slikama, uz pomoć softverskog paketa za projektovanje SURPAC, prikazani su geološki uslovi ležišta ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... geološke građe terena prema Tumaču za list Beograd (Marković ı dr., 1984) OGK 1:100.000. Pan čev e-L 3 411 . a ı . | besknvi dimovši peskovi ppp ·m„·„„...··,„..„„„.„„„ F F " 4 {aranii tts -..a_..–.·.·„„„.m i » 1y RRRAAAAA -,...„„ · e |psteiideskbipekmi |s |s p ec:een ı F1 Pz= ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... sastojaka (Tabela 6, Slike 9 i 10). Sastav peska čine kvarc, feldspati, odlomci stena, kalcit, liskuni, prevučena zrna ı teški minerali. Ispitivani peskovi ističu se dominacijom kvarca, odlomaka stena, kao ı fragmentima konkrecija. Tabela 6. Kvalitativni ı kvantitativni sadržaj (%) sastav frakcije ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... vezanosti može biti delom posledica savremenih površinskih procesa. Zavisno od strukturnih karakteristika izdvojeni su šljunkoviti peskovi, peskovi, alevritski peskovi i alevritsko-peskovite gline (Rabrenović et al. 2002 i Gajić 2007). Prema sastavu, definisani su različitim sadržajima klastične ...
    ... (cenoman) Konglomerati i krečnjaci (alb-cenoman) Konglomerati i konglomeratični krečnjaci (alb) al Konglomerati, krečnjaci, gline, laporci i peskovi Peščari, laporci sa proslojcima tufova SIMBOLI Diskordancija Slojevitost Prevrnuti sloj Osa nabora Folijacija Odnos tektonskog kontakta Indikator ...
    ... debljine, raznovrsnog granulometrijskog i materijalnog sastava. Najvećim delom su predstavljeni heterogenim šljunkovima, a podređeno se javljaju peskovi i alevriti. Nalaze se kao rečne terase i aluvijum u užem smislu. Aluvijalni nanosi grade i sipare i padinske breče duž oštrih odseka mezozojskih ...

  • Primena ubrzane konsolidacije kod izgradnje nasipa na deonici priključka Novi Beograd – Surčin autoputa ,,Miloš Veliki"

    Aleksa Tomičić (2024)
    Problem koji se javlja prilikom izgradnje objekata na ne konsolidovanom stišljivom tlu jeste pre svega vezan za prevelika sleganja tla usled opterećenja od objekata, najčešće su to objekti putne infrastrukture (nasipi), ili stambeno poslovni objekti. U tu svrhu se,primenjuju različiti vidovi ubrzanja konsolidacije tla. Stoga za potrebe izrade završnog rada Master akademskih studija studijskog programa geotehnika, na Rudarsko-geološkom fakultetu, izvršena je analiza dva najčešće korišćena postupka ubrzanja konsolidacije: predopterećenjem i ugradnjom peščanih drenova. Glavni cilj ovih postupaka je ...
    stišljivo tlo, konsolidacija, ubrzanje konsolidacije, predopterećenje, peščani drenovi

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... sastava. Dominirajući član u povlati ugljenog sloja su peskovi različite granulacije, zatim gline, peskovite gline i kvartarne ilovače sa proslojcima šljunka i peska.Ugljeni horizont predstavljen je prostim ugljenim slojem, čiji su podinski i povlatni delovi samo u zoni horsta duž severnog oboda ...
    ... sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže žuti i beličasti peskovi različite granulacije. U okolini V. Crljana , Junkovca i dr., pontiski sedimenti pokriveni su kvartarnim ...
    ... zapaža najpotpunije razviće pontiskih sedimenata u ovom delu terena. U najnižem delu javljaju se zelene i plave peskovite gline, glinoviti peskovi i kvarcni peskovi. Iznad njih leže ugljevite gline i sloj uglja debljine, na izdancima, do 2 m. Neposredno iznad ugljenog sloja nalaze se ugljevite gline ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... sastava. Dominirajući član u povlati ugljenog sloja su peskovi različite granulacije, zatim gline, peskovite gline i kvartarne ilovače sa proslojcima šljunka i peska.Ugljeni horizont predstavljen je prostim ugljenim slojem, čiji su podinski i povlatni delovi samo u zoni horsta duž severnog oboda ...
    ... sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže žuti i beličasti peskovi različite granulacije. U okolini V. Crljana , Junkovca i dr., pontiski sedimenti pokriveni su kvartarnim ...
    ... zapaža najpotpunije razviće pontiskih sedimenata u ovom delu terena. U najnižem delu javljaju se zelene i plave peskovite gline, glinoviti peskovi i kvarcni peskovi. Iznad njih leže ugljevite gline i sloj uglja debljine, na izdancima, do 2 m. Neposredno iznad ugljenog sloja nalaze se ugljevite gline ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... facija povodnja peskovi i alevriti Aluvijum ,facija starača barski peskovi alevriti Aluvijum, terasa (3-5m) alevriti i peskovi Proluvijum konusi starača Kličevačka serija šljunkovi,peskovi,alevriti Deluvijum, lesoidni peskovi i alevriti Aluvijalna teresa (7-12m) šljunkovi,alevriti, peskovi Lesna terasa ...
    ... раслојава, дебљина са јаловим прослојцима је до 20 m. Кровину угљене серије чине горњопонтски седименти (алеврити, глиновити пескови и средњезрни до ситнозрни пескови), квартарни седименти са језерским терасним наслагама и алувијалним наслагама река Кладнице и Враничине. У оквиру литолошких чланова ...
    ... terasa (25-35m) šljunkovi,lesoidni alevriti les,eolski Produktivna serija (Pont) ugalj,peskovi,gline Kontura naselja Kontura Pk”Ćirikovac” Kontura Pk”Klenovnik” Geolo ka granicaš Geološka granica predpostavljena ili postepen prelaz Rečni tokovi D u n a v a c D u n a ...

  • Анализа режима истицања карстног врела Горњи Душник (Сува планина)

    Александар Танасковић (2024)
    Карстно врело Горњи Душник налази се у истоименом селу у југоисточној Србији, у општини Гаџин Хан. Врело је узлазног типа и дренира западне делове Суве планине.Каптирано је за потребе водоснабдевања Гаџиног Хана, као и села Горњи и Доњи Душник.Током 2023. и 2024. године спроведена су хидрогеолошка истраживања, са циљем дефинисања режима и биланса подземних вода врела Горњи Душник. У ту сврху, коришћени су подаци из два осматрачка периода.Прва осматрања режима истицања је вршио Геозавод, од 1.11.1977. до 31.01.1979. године.Затим су ...
    карстно врело, режим истицања, аутокорелација, кроскорелација, рецесиона анализа
    ... 7592000 7594000 7596000 7598000 Legenda N A — _ Element pada sloja 47 86 00 0 4 7 8 6 0 0 ~ • Izvori Geološke jedinice Sipar - Peskovi, gline - Pescari, konglomerati, alevroliti |____ Bankoviti i slojeviti krecnjaci i dolomiti 47 83 00 0 4 7 8 3 0 0 0 ~ |_____ Bankoviti ...
    ... Hidrogeološke jedinice Tip izdani - Karstna izdan - Intergranularna izdan - Pukotinska izdan Geološke jedinice Naziv jedinice ] Sipar Peskovi, gline = Peščari, konglomerati, alevroliti === Bankoviti i slojeviti krečnjaci i dolomiti == Bankoviti i slojeviti krečnjaci i dolomiti (titon) ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Дефинисање параметра песковитог тла за потребе прорачуна слегања плиткох темеља преко CPTm и CPTu опита

    Александар Јаковљевић (2024)
    Дефинисање меродавних геотехничких параметара тла за потребе прорачуна слегања.(a и носивости)темељног тла један је од главних задатака инжењера геотехнике.Од поузданости ових параметара и последично резултата прорачуна слегања и носивости, директно зависи који ће се тип, врста и димензије темеља као и начин фундирања истог примењивати.Да би се поуздано дефинисали неопходни геотехнички параметри а потом и извели потребни прорачуни слегања, потребно је на првом месту познавање деформабилних карактеристика тла.Подаци о збијености тла могу се добити или лабораторијским испитивањима на претходно ...
    CPT, песак, слегање, параметри, корелације
    ... nereHyloM KaprupaHux JeJuHHHia JlaTa je Ha c 4,2. LEGENDA KARTIRANIH JEDINICA MAluvijum: peskovi, sugline i šljunkovi-facija P |korita i povodnja (holocen) Mluvijum: organogeno-barske gline | peskovi- facija starača (holocen) TOM E _,_ i t, |Prva rečna terasa (srednji i gornji pleistocen) ...

  • Srbija u OneGeology Europe

    Danka Blagojević, Ranka Stanković, Petar Stejić, Velizar Nikolić (2014)
    Геолошки завод Србије као носилац Пројекта ОneGeologyEurope заједно са Рударско геолошким факултетом и Министарством за природне ресурсе, рударство и просторно планирање су се укључили у међународни Пројекат OneGeology Europe у мају 2013. године у већ поодмаклој фази израде Пројекта. До краја 2013. године испунили су завршене активности које треба да доведу до пуноправног укључења у Пројекат чиме је Република Србија нашла своје место на Геолошкој карти Европе 1:1М. Геолошка карта Србије 1:1М представља компилациону односно поједностављену верзију ОГК 1:500 ...
    OneGeologyEurope, метаподаци, хармонизација података, вишејезични мета-информациони систем
    ... Pliocene: gravels and clays Gomi pliocen: siunkoviigline Srednj-gomii pocen: siunkovi, 42Pliocene _Middle-Upper Pliocene: gravels, sands and clays peskovi, gline Leeerperieeertbe ei Setreendiacten, EET 4 Lacustrne deposis oa 412143 gupri3 pS = 121144 43 Pliocene Middle Pliocene: clays, sands and gravels ...