Претрага

Упит dcterms_subject_txt:pokretni prosek

98 items

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... konstatovati da srednja vrednost pritisne čvrstoće u suvom stanju kod izlivnih stena varira od 145 (dacit Ravnog brda) do 242 (andezit Brvenika) MPa (prosek srednjih vrednosti za sve iznosi 199,1 MPa), a ukupan obim variranja pojedinačnih dobijenih vrednosti je između 92 (andezit Stolova) i 359 (andezit ...
    ... vrednost pritisne čvrstoće u suvom stanju kod plutonskih stena varira od 147 (granitoidi Cera i granit Kosmaja) do 189 (granodiorit Željina) MPa (prosek srednjih vrednosti za sve iznosi 163,2 MPa), a ukupan obim variranja pojedinačnih dobijenih vrednosti varira između 100 (granodiorit Brajkovca) ...
    ... Srednja vrednost pritisne čvrstoće u vodozasićenom stanju kod izlivnih stena varira od 120 (dacit Ravnog brda) do 214 (andezit Brvenika) MPa (prosek srednjih vrednosti iznosi 182,2 MPa), a ukupan obim variranja pojedinačnih vrednosti je između 68 (andezit Stolova) i 342 (andezit Brvenika) MPa ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... konstatovati da srednja vrednost pritisne čvrstoće u suvom stanju kod izlivnih stena varira od 145 (dacit Ravnog brda) do 242 (andezit Brvenika) MPa (prosek srednjih vrednosti za sve iznosi 199,1 MPa), a ukupan obim variranja pojedinačnih dobijenih vrednosti je između 92 (andezit Stolova) i 359 (andezit ...
    ... vrednost pritisne čvrstoće u suvom stanju kod plutonskih stena varira od 147 (granitoidi Cera i granit Kosmaja) do 189 (granodiorit Željina) MPa (prosek srednjih vrednosti za sve iznosi 163,2 MPa), a ukupan obim variranja pojedinačnih dobijenih vrednosti varira između 100 (granodiorit Brajkovca) ...
    ... Srednja vrednost pritisne čvrstoće u vodozasićenom stanju kod izlivnih stena varira od 120 (dacit Ravnog brda) do 214 (andezit Brvenika) MPa (prosek srednjih vrednosti iznosi 182,2 MPa), a ukupan obim variranja pojedinačnih vrednosti je između 68 (andezit Stolova) i 342 (andezit Brvenika) MPa ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... док се екстремно ниским температурама сматра пад на -18℃ [11]. Број степен - дана за Шабац и његово климатско подручје је 2.588. Град Шабац у просеку у грејној сезони има 181 дан грејања са просечном средњом температуром у грејном периоду од 5.7℃ [12]. Крива оптерећења у систему даљинског грејања ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... do 5,7, poluantraciti ı antraciti od 0,2 do 1,8%. Azot se javlja u uglju sa relativno malim količinama. Sadržaj azota u humusnim ugljevima Je u proseku od 1,4 do 2,0, u sapropelnim ugljevima i liptobiolitima 2,3 — 2,60%. Azot smanjuje toplotnu moć uglja i smatra se balastom, izuzev ako ugalj predstavlja ...
    ... elementi (K, Na, Ca, Mg, Fe, N itd.) koji se rastvaraju u vodi. Veličina sadržaja organskog pepela je stalna za jedan isti ugalj i kreće se u proseku od 0,2 do 8,0 %. Jednovremeno, organski pepeo predstavlja donju granicu sadržaja pepela u rovnom uglju, odnosno teoretski mogući sadržaj pepela ...
    ... bi se dobila sagorevanjem elemenata u slobodnom stanju. Gornja toplotna moć kod pojedinih ugljeva, određena u kalorimetarskoj bombi, iznosi u proseku: treseta od 5000 do 5700, mrkih ugljeva od 6100 do 7070, kamenih ugljeva 7700 do 8800, poluantracita i antracita od 8000 d0 8550 kcal/kg. Za i ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... procese, kao što su isparavanje i evapotranspiracija, koji čine važne parametre režima podzemnih voda. Srednje vrednosti temperature vazduha u proseku se kreću između 0,38 •C ı 21,89 •C. Najviše temperature su u julu mesecu, dok najniže u januaru. U tabeli 2 su prikazane prosečne vrednosti temperature ...
    ... na k.s. Smederevska Palanka za period 1961 - 2022. godine (RHMZ 1961-2022, stanica Smederevska Palanka). Mesec 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 | II | 12 |Prosek| Srednja vr|80,77|76,12|68,56|66,3|68,27|69,35|66,45|67,50|71,67|75,41|78,80|82,46| 72,64 Min 72,00| 67,8 | 53,9 |50,0| 58,1 |52,00| 51,0 | 47 ...
    ... amplitude kolebanja nivoa i brzine promena kod izdanskih voda manje i sporije. U toku godine nivo izdani se menja u širokim granicama sa amplitudom u proseku od 1-3 m, ređe iznad toga. 21 5. OPŠTE KARAKTERISTIKE PREMFETNIH IZVORIŠTA NA ISTRAŽNOM PODRUČJU Na istražnom području se nalazi 30 aktivnih ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... Karađorđevo 10,4 24 874,6 Turija 16,87 33 893,5 Velebit 6,19 -30 918,8 Kelebija 5,89 -18 951,2 Domaće nafte su nafte parafinskog tipa. Prosek sadržaja parafina domaćih nafti je 15,3 %, a tačka tečenja je 26%C. Nafte sa naftnih polja Velebit i Kelebija imaju niske temperature tečenja ...
    ... cevovod ukopan u zemlju na propisanoj dubini. S obzirom na današnja sredstva zaštite od korozije, vek ovih cevovoda je relativno dug i iznosi u proseku 25 — 30 godina. (Tolmač, 2020, str. 7) Naftovodi su složeni sistemi koji se sastoje od pumpnih stanica, sistema za zagrevanje nafte, sistema ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... електране су стари у просеку око 25 година. Последњих година, инсталирани су велики котлови у топланама Нови Београд, Вождовац, Миљаковац итд. Ефикасност свих ових котлова је различита за различите енергенте, тако да за котлове на гас коефицијент искоришћења горива износи у просеку око 92%, а за котлове ...
    ... до тла сунчевим зрацим (радијацијом), кишом, росом и преносом топлоте из околине. На дубини до 2 метра је температура прилично уједначена па у просеку износи 7-13 20 40 60 80 Загревање тла Узгој риба Прање металних делова Рекреација Производња намештаја Производња сојиног уља Производња биогаса ...
    ... углавном ради о стамбеним зградама. Потрошња зависи од стања зграде, временских прилика и радног режима топлане, али и од система наплате. Узимајући просек неколико година уназад потрошња износи око 137 kWh/m 2 годишње, док варијације износе од око 115 kWh/m2 у сезони 2013/14 када је била блажа зима ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... ukupnog dnevnog unosa fluora, u uslovima umerene klime. Oni navode podatak da odrasle osobe, u regionima gde se ne vrši fluorizacija vode, dnevno u proseku unose oko 0,6 mg F‒, dok osobe koje piju fluorisanu vodu unose 2 mg F‒ dnevno. Ove vrednosti mogu biti nešto povišene kod dece, usled upotrebe ...
    ... rude aluminijuma (Edmunds and Smedley 2005). 2.1.4. Hidrogeohemija fluora Fluor je prisutan u svim prirodnim vodama. Morska voda sadrži u proseku oko 1 mg/l F‒, dok koncentracije fluora u rekama i jezerima uglavnom ne prelaze 0,5 mg/l (Fawell, et al. 2006). Varijabilnost sadržaja fluora u ...
    ... niskа (EPA 2008). Sumаrnо, prоcеnjuје sе dа је unоs bоrа putеm vаzduhа i kоzmеtičkih prеpаrаtа prаktičnо zаnеmаrlјiv, dоk sе vоdоm zа pićе u prоsеku unоsi izmеđu 0,1 i 0,3 mg/l, а hrаnоm оkо 1,2 mg/dаn bоrа. Sаbirаnjеm nаvеdеnih vrеdnоsti dоbiја sе ukupni dnеvni unоs bоrа u оrgаnizаm, kојi sе ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... na kojoj je obešena pokretna čeljust, dok su na krajevima naglavljeni zamajci. Donji kraj pokretne čeljusti se oslanja na rasponu ploču. Pokretanje ekscentrične osovine se vrši pomoću elektromotora preko kaišnih remenica od kojih je Jedna zamajac. U donjem delu pokretne čeljusti se nalazi oslono ...
    ... spiralnom oprugom drže pokretnu čeljust pribijenu uz rasponu ploču. Obzirom da je pokretna čeljust svojim gornjim krajem obešena na ekscentričnu osovinu, to njen gornji kraj opisuje pravilne krugove pri radu drobilice. Raspona ploča ima dve uloge: da prenese sile pritiska pokretne čeljusti na komad ...
    ... tehnološkom procesu, se obavlja pomoću čeljusne drobilice (slika 2) sa Jednom rasponom pločom. Ovu vrstu drobilice karakteriše složeno kretanje pokretne čeljusti. p . MLAOĆ _ Slika 2. Čeljusna drobilica Ona se sastoji iz kućišta, koje se postavlja i učvršćuje za betonsko postolje. Prednja ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... transportnih sredstava koja koriste fosilna goriva. Ukupne suspendovane čestice (7SP- Total Suspended Particulates) imaju vrednosti koje su iznad proseka samo u slabo razvijenim zemljama. Kao i za NO-», koncentracija Ox Je takođe problem koji je prisutan širom sveta. Može se zaključiti kako je najvažniji ...
    ... 57 Modeliranje disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 termoelektrane Kostolac B Broj dana sa maglom, koja traje duže od jednog dana, je u proseku 23. U trajanju više od dva dana magla se pojavljuje prosečno Jedanput u pet godina. Magla se najčešće javlja u Jesen. /79.] RELATIVNA VLAŽNOST ...
    ... sa malo snežnih padavina. Letnji period karakterišu kratkotrajne i plahe kiše. Prosečan broj dana u godini sa padavinama je 125. Zemljište je u proseku pokriveno snegom oko 14 dana godišnje, sa visinom snežnog pokrivača od 10 do 20 cm, a maksimalno od 30-70 cm. /79.] 58 Modeliranje disperzije ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... definisan kontinentalni režim padavina. Što se tiče podataka o količinama padavina, merenih u periodu 1961- 2000. Godine, Pirot (370 mnm) je u proseku primao 581,5 mm padavina, dok je Krupac (405 mnm) primao 614,3 mm padavina. Ustanovljeno je da je zastupljen kontinentalni režim tJ. režim u kome ...
    ... padavina, od čega 504, 6 mm ispari ili površinski i podzemno otekne (na površini sliva 88,7 km?), a ostalih 186,6 mm otiče kroz samo vrelo. U proseku kroz vrelo istekne Q= 525 s. Zapremina otekle vode iznosi W= 16,556* 10% m*. Srednji godišnji moduo isticanja iznosi 5,92 I//s/km?. Koeficijent ...
    ... 42E-O8 1,31E-08 ~ 0O,l27 674 Globalna meteorska linija pokazuje linearnu zavisnost vrednosti 6D i 618O u padavinama širom sveta, a to je zapravo prosek mnogih lokalnih i regionalnih linija koje su uspostavljene pri različitim klimatskim i geografskim karakteristikama, pa se stoga ne poklapaju sa ...

  • Procena aktivnosti upravljanja održavanjem opreme za dubinsko bušenje nafte i prirodnog gasa

    Iva Filipov (2024)
    Primarni fokus održavanja je sprečavanje zastoja u radu, koji može dovesti do značajnih finansijskih gubitaka. Redovne provere i monitoring performansi opreme omogućavaju pravovremeno otkrivanje problema i smanjenje rizika od havarija. U ovom kontekstu, korišćenje naprednih tehnologija, poput softverskih alata za upravljanje održavanjem, igra značajnu ulogu u optimizaciji procesa. Osim tehničkog održavanja, obuka osoblja o pravilnoj upotrebi opreme i sigurnosnim procedurama je od suštinskog značaja. Efikasna komunikacija između članova tima i jasne smernice za rad doprinose smanjenju rizika i povećanju produktivnosti. Upravljanje održavanjem takođe zahteva analizu troškova, kako bi ...
    održavanje, zastoj, oprema, upravljanje, efikasnost, ekonomičnost
    ... investicioni izdatak, zbog čega su osnovni principi održavanja usmereni na zaštitu investicija kompanije kroz pravilnu brigu o opremi, kao i pokretnim ı nepokretnim objektima. Sektor održavanja opravdava svoju ulogu efikasnim radom s ciljem maksimizacije operativnosti opreme, što omogućava i ...
    ... sadržavati sve osnovne informacije o politici održavanja. (4) Kontrola materijala Dosadašnja iskustva pokazuju da materijalni troškovi čine u proseku oko 30 do 40% ukupnih direktnih troškova održavanja. Efikasan rad kadrova značajno utiče na koordinaciju rada i kontrolu materijala. Problemi sa ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... relativne vlažnosti vazduha i temperature vazduha uočava se da su oni obrnuto srazmerni./76/ Broj dana sa maglom, koja traje duže od Jednog dana, Je u proseku 19. U trajanju više od dva dana magla se pojavljuje prosečno Jedanput u pet godina. Magla se najčešće javlja u jesen. /76] 46 RELATIVNA VLAŽNOST ...
    ... sa malo snežnih padavina. Letnji period karakterišu kratkotrajne ı plahe kiše. Prosečan broj dana u godini sa padavinama je 134. Zemljište je u proseku pokriveno snegom oko 35 dana godišnje, sa visinom snežnog pokrivača od 15 do 30 cm, a maksimalno od 60-100 cm. /76/ 47 PADAVINE (MM) — ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... koje se kreću od -1"C do 1"C, dok minimalne temperature mogu pasti i do -6"C. Proleće (mart, april, maj) donosi postepeni rast temperatura, sa prosekom od 6%C u martu do 16%C u maju. Ovo je period kada se osetno otopljava, što prati i porast dnevnih maksimuma. Letnji meseci (jun, jul, avgust) ...
    ... *m/s Specifični kapaciteti bunara kreću se od minimalnih 2,5 l/s/m u Velebitu (bunar B-2) do maksimalnih 8,2 1/s/m u Kanjiži (bunar B-6), dok je prosek za celo područje istraživanja oko 3,51/s/m. Topografske razlike i nivo podzemne vode S obzirom na to da je teren zapadno od linije Male Pijace ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Žagubica za period 1997-2012. godina, od 7.7 do 9.5°C, dok višegodišnji prosek iznosi 9.0°C. Za posmatrani period 1997-2012. godina, najhladniji je mesec januar sa srednjom temperaturom -1.0°C, dok je najtopliji mesec u proseku jul sa srednjom temperaturom 21.4 °C. Takođe, prilikom analize ...
    ... Prosečna nadmorska visina kreće se između 800 i 900 m u centralnim delovima masiva, dok se obodni deo karakteriše nižim nadmorskim visinama, u proseku od oko 300 m. Najviša kota se nalazi na Beljanici (Piramida) i iznosi 1339 m (Milanović S, 2010), dok je najviša kota Kučaja planinski vrh Velika ...
    ... na KS Crni Vrh (oC) prikazane su u tabeli 1. Prosečne srednje godišnje temperature vazduha za KS Crni Vrh kreću se od 5.8 do 8.1°C, a višegodišnji prosek (1997-2012. godina) iznosi 7.1°C. Za posmatrani period 1997-2012. godina, najhladniji je mesec januar (Tsr = -3.3°C), dok je najtopliji mesec avgust ...

  • Анализа стања квалитета ваздуха у граду Суботици за период од 2020. до 2023. године

    Филип Величковић (2024)
    Овај завршни рад истражује концентрацију честица PM2.5 (честица са пречником мањим од 2,5 микрометра) и PM10 (честица са пречником мањимод 10 микрометара) у Суботици, и говори какав негативан утицај имају на здравље становништва.Пре тога је објашњена општа прича о аерозагађењу и саставу ваздуха, укључујући опис свих критеријумским загађивача, законској регулативи што се тиче квалитета ваздуха и дате су неке основне информације о агломерацији Суботица. Коришћени су подаци о концентрацији РМ2.5 и РМ10 честица прикупљени током истраживања ваздушног квалитета у ...
    ваздух, честице, PM2.5 , PM10, здравље
    ... || 3496 30-34 3071 || 3152 25-29 3493 || 3538 20-24 3790 || 3738 15-19 3390 || 3275 10-14 2929 || 2715 5-9 2544 || 2424 0-4 2459 || 2337 prosek 378 414 Cnuka 12 - Cmanoauumcso npewa nony u cmapocmu [12] 4.3. Knuarcke KapakTepucruke V KJIHMaTCKOM HOTJCJIy OBO HOJIpyuje HMa KapaKTepHCTHKeE ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... година, четири било значајно испод просека по годишњој суми падавина, три су биле просечне, а шест година је Бранкица Мајкић докторска дисертација 48 имало годишње суме падавина изнад просека. Годишње суме падавина (слика 4 ...
    ... На ширем подручју изворишта Кључ, према анализи хидрометеоролошке службе, укупне годишње суме падавина биле су знатно испод просека, док су температуре биле изнад просека. Дуг сушни период условио је повећане потребе за водом што је утицало да надлежнo јавно комулано предузеће, бунарима уз ...
    ... 628,8 mm. На основу анализираних података у последњих 12 година (слика 4.3.3), пет је било значајно испод просека, две су биле просечне године, док је пет било са падавинама изнад просека. Најсушнија је била 2000. година, када је годишња сума падавина износила само 295,2 mm, а затим 2011. година ...