Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rudna tela

198 items

  • Definisanje uslova za postizanje optimalnog kapaciteta otkopa sa metodom podetažnog zarušavanja u rudnom telu Tilva Roš rudnik bakra Bor

    Miodrag Lilić (1975)
    Zarušavanje, bakar, Bor

  • Optimizacija tehnološkog procesa podzemne eksploatcije rudnog tela "Tilva Roš" u jami Bor ispod nivoa XIII horizonta

    Zoran Petković (1980)
    Podzemna eksploatacija, tehnološki proces, Bor

  • Izučavanje mogućnosti promene parametara postojeće metode otkopavanja rudnog tela br. 2. u rudniku Novo brdo u cilju većeg iskorišćenja rude

    Faoiz Hudeifi (1984)
    Otkopavanje, Novo Brdo

  • Eksperimentalno određivanje na modelima iskorišćenja i osiromašenja rude kod podetažne metode sa paralelnim rasporedom bušotina za prilike u rudnom telu Tilva Roš""

    Miodrag Miljković (1976)
    Ruda, bušotina, Tilva Roš

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... njima Pravilnik o odre ivanju površinskih i podzemnih vodnih tela (Službeni glasnik RS 96/10). Na teritoriji Srbije je identifikovano 153 podzemnih vodnih tela i prikazani su na slici 1. Na osnovu tipa izdani, sva podzemna vodna tela su podeljena na porozna (kvartarna i neogena), karstna i ispucala ...
    ... ispucala. Slika 1. Karta sa ucrtanim podzemnim vodnim telima u Srbiji (Izvor: Zakon o odre ivanju površinskih i podzemnih vodnih tela, Službeni glasnik RS 96/10) Za pravilno upravljanje vodnim telima, neophodno je kontinuirano sprovo enje monitoringa režima podzemnih voda, koji se u Srbiji ...
    ... medu njima Pravilnik 0 odredivanju povrSinskih i podzemnih vodnih tela (Sluzbeni glasnik RS 96/10). Na teritoriji Srbije je identifikovano 153 podzemnih vodnih tela i prikazani su na slici 1. Na osnovu tipa izdani, sva podzemna vodna tela su podeljena na porozna (kvartarna i neogena), karstna i ispucala ...

  • Određivanje primarne dubine rudnih tela Sb-As-Tl ležišta Alšar (Republika Makedonija)

    Jelenković Rade, Boev Blažo, Pavićević Miodrag (2011)

  • Merenje i praćenje temperature u cevovodima

    Jelena Plećaš (2024)
    U završnom radu pod naslovom „Merenje i praćenje temperature u cevovodima“ istražuje se značaj merenja temperature u industriji. Opisuje se kako je merenje temperature ključno za efikasno upravljanje procesima i održavanje sigurnosti.Postoje i razvijene su brojne metode merenja temperature, od kojih svaka ima svoju specifičnu primenu, u određenim oblastima. Rad obuhvata pregled razvoja termometrije, različite temperaturne skale, kao i detaljan prikaz instrumenata za merenje temperature. Posebna pažnja posvećena je greškama dodirnih termometara i metodama korekcije.Na kraju,rad se fokusira na ...
    temperatura, instrumenti, senzori, termometri, cevi
    ... termodinamike, pri uzajamnom delovanju dva tela sa različitim temperaturama, toplota prelazi sa tela sa višom temperaturom na telo sa manjom temperaturom. Prelaženje toplote vrši se kondukcijom, konvekcijom i radijacijom. Promena toplotnog stanja tela koja tada nastaje praćena je popratnim efektima ...
    ... meri na osnovu karakteristika toplotnog zračenja zagrejanih tela. Na slici 3.7. je prikazan izgled spektra toplotnog zračenja apsolutno crnog tela, za različite temperature. Slika 3.7. Spektar toplotnog zračenja apsolutno crnog tela !š Petkovska, M. (2011). Merenje i upravljanje u procesnim sistemima ...
    ... izraz važi i za nešto šire opsege talasnih dužina (vidljivi deo spektra). Ukoliko se telo koje zrači po emisivnosti znatno razlikuje od crnog tela, merenjem izračene energije se dobija „crna temperatura tela“, a stvarna temperatura se može izračunati na sledeći način: -1 || A || in [T 1.43x10 ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... medu njima Pravilnik 0 odredivanju povrSinskih i podzemnih vodnih tela (Sluzbeni glasnik RS 96/10). Na teritoriji Srbije je identifikovano 153 podzemnih vodnih tela i prikazani su na slici 1. Na osnovu tipa izdani, sva podzemna vodna tela su podeljena na porozna (kvartarna i neogena), karstna i ispucala ...
    ... podzemna vodna tela izmedu Srbije, Madarske i Rumunije, bazirana na osnovu kriterijuma za velike prekograniéne izdani u slivu reke Dunav. Rumunija, Madarska i Srbija imaju identifikovana vodna tela na svojim teritoriiama koje su u stvari deo jednog, prekograni¢nog podzemnog vodnog tela, formiranog u okviru ...
    ... BoaHor Tena nogsemHux BoAa 145 Peguw 6poj soguor Tena noasemHnx Boa Slika 1. Karta sa ucrtanim podzemnim vodnim telima u Srbiji (Izvor: Zakon o odredivanju povrsinskih i podzemnih vodnih tela, Sluzbeni glasnik RS 96/10) Figure 1. Map with drawn groundwater bodies in Serbia (The Law on the determination ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... Srbiji. Zbornik radova Rud. met. fak. i Inst. za bakar u Boru, VI, Bor, 5-14. Nikolić, P., ĐorĎević, G., 1975. Vreme i uslovi postanka ruda i rudnih tela, njihov mineraloško-hemijski sastav i ekonomska vrednost u leţištima Bor i Krivelj. Monografija “Bor i okolina”, II, Bor, st. 97. Nikolić, P ...
    ... se sastoje od četiri tela, koja imaju malo lateralno rasprostranjenje i jednog većeg tela. Magmatske stene 2 na modelu CD su prikazane kao dva subparalelna tela. Magmatsko telo, koje se nalazi u blizini magmatskih stena 1 ima mnogo veće rasprostranjenje, u odnosu na telo zapadno od njega, koje ...
    ... području. Prostorni poloţaj magmatskih tela koji se ne vide na površini istraţnog područja i odnosi magmatskih tela prema okolnim stenama su definisani pomoću geofizičkih podataka. Za odreĎivanje prostornog poloţaja magmatskih tela i granice tih tela prema okolnim stenama, na geofizičkim podacima ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Metalogenija rudne zone Mitrašinci- Istočna Makedonija

    Orce Spasovski (1993)
    Metalogenija, rudna zona, Makedonija

  • Metalogenija rudne zone Tajmište-Zapadna Makedonija

    Dragi Smiljkov (1994)
    Metalogenija, rudna zona, Makedonija

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. ATANACKOVIĆ (2018)
    analiza rizika, vodni resursi, vodna tela, rudničke vode, rudarski otpad, analitički hijerarijski procesi, klaster analiza, matematička teorija atributa, semi--kvantitativnae metode

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... nagib utiče na pristup rudnom telu i izbor metoda eksploatacije. Maksimalna dužina rudnog tela iznosi 1,4 km, mereno na nivou K-395m. Na istom nivou, maksimalna širina rudnog tela iznosi 635 m, dok je prosečna širina 360 m. Prosečna dubina od površine terena do kraja rudnog tela je 920 m, što pruža ...
    ... tehnike i inovacije u metodama otkopavanja mogu doprineti efikasnijoj ı sigurnijoj eksploataciji rudnih resursa. 2. GEOLOŠKI I RUDARSKI ISTRAŽNI RADOVI 2.1.Položaj i opis rudnog tela Rudno telo smešteno je u centralnom delu jednog od najznačajnijih ležišta u regionu, gde se nalaze najveće mase ...
    ... radovi koji su obuhvatali izradu horizontalnih, vertikalnih i kosih rudarskih prostorija. Rudno telo je inicijalno otkriveno površinskim bušenjem, dok su se istraživali tereni u okolini drugog rudnog tela. Tokom tih ispitivanja, otkriven jJe orudnjeni interval debljine oko 100 metara. Nakon ovog ...

  • Потреба за израдом биланса и оценом расположивих резерви подземних вода Републике Србије

    Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Бранислав Петровић (2021)
    Природне карактеристике Србије, просторна дистрибуција ресурса водe и њихових корисника, као и међусобна интеракција коришћења, заштите вода, као и заштите од вода, условиле су да се подземне воде на читавој територији морају посматрати интегрално, јединствено, комплексно и рационално. Међутим, тренутно је у Републици Србији могуће дефинисати само одлике појединих издани и/или изворишта услед непостојања довољних података за свеобухватну анализу стања ресурса. За оцену притиска на квантитет ресурса подземних вода, што је обавеза према Оквирној директиви о водама ЕУ (ОДВ) ...
    подземни водни ресурси, биланс, расположиве резерве, одрживо управљање, Република Србија

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... konture rudnog tela Naziv rudnog tela Slika 2: Situacioni plan rudnih tela u rudnom polju Bor (Šematski prikaz) 29 4.1 Mineralni sastav i kvalitet Pirit (FeS>) Je najzastupljeniji rudni mineral u ovom ležištu, koji se Javlja kako samostalan, tako i u asocijaciji s drugim rudnim i petrogenim ...
    ... :A,B,C,D, i 1) LEGENDA Kontura rudnog polja \--155 Rudna tela masivno-sulfidnog tipa mineralizacije \\ r.t. NOVO OKNO Rudna tela sa štokverkno-impregnacionim tipom N Q_Q 9•50 mineralizacije , Rudna tela sa konglomeratičnim tipom mineralizacije % - rudni fragmenti u sedimentacionom prostoru ...
    ... ispod te granice isključeni iz rudnog tela. Analiza prospekcijskih bušenja pokazala Je da je rudno telo porfirskog tipa, kontinuirano po pružanju i padu, sa minimalnim poremećajem postrudnom t+tektonikom i ravnomernom raspodelom bakra i drugih komponenti. 4.2 Rudne rezerve Prema „Pravilniku o ...

  • Експерименталне вежбе из физике : за студенте Рударско-геолошког факултета

    Весна Дамњановић, Добрица Николић (2002)
    Физика

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... Omarska. Ležište se sastoji od dva velika odvojena rudna tela: rudnog tela Buvač (aktivan kop) i rudnog tela Jezero (završena ceksploatacija). Rudno telo Buvač zauzima prostor dužine oko 1,600 m i širine oko 1,300 m. Srednja debljina rudnog tela je oko 20 m. Generalni pravac pružanja je jugozapa ...
    ... st proračuna, pri čemu se posebno mora voditi računa o obliku i razmerama ležišta, odnosno rudnog tjela, karakteru promjenljivosti kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja, kao i o tome kako je rudno telo obuhvaćeno istražnim radovima (raspored, gustina, vrsta istražnih radova). Prema članu 24 ...
    ... severoistoku pod uglom od oko 10 stepeni. Na jugozapadnoj strani izbija skoro na površinu, dok na severoistočnoj strani tone do dubine od oko 240 m. Rudno telo se sastoji od nekoliko velikih nepravilnih asimetričnih sočiva koje prati veći broj manjih nopravilnih sočiva. Sočiva su u pojedinim delovima jako ...

  • Prognoziranje rudnih ležišta u južnom reviru Blagojevog kamena

    Rajko Kondžulović (1992)
    Rudna ležišta, prognoziranje, Blagojev kamen

  • Izvori rudnih komponenti hidrotermalnih ležišta(uporedna analiza genetskih modela na primeru ležišta Zletovo)

    Novak Blečić (1983)
    Hidrotermalna ležišta, rudne komponente, Zletovo