Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rudrastvo i energetski kompleksi

3213 items

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... Timočkog magmatskog kompleksa 10 1998, 2002); Antonijević (1997); Cocić i dr., (1998, 2002); Koţelj i dr. (1998); Koţelj (1999, 2002); Koţelj i Jelenković (2001); Vakanjac i Jelenković (1999); Vakanjac i dr., (2002); Jelenković i Serafimovski (2000); Jelenković i dr. (2002); Zarić i dr. (2000). ...
    ... deponovanja, tako da na prostoru kompleksa preovlaĎuju ekstruzivne vulkanogene facije i facije nastale sin- i post-eruptivnim redeponovanjem u odnosu na eksplozivne i intruzivne facije, pri čemu meĎu ovim facijama postoje oštri i česti facijalni prelazi (ĐorĎević i Banješević, 1997; Banješević, 2006) ...
    ... ija i kalcifikacija. Osim navedenih facija, hidrotermalne altercije mogu da budu prisutne i skarnizacija, zeolitizacija, epidotizacija, pirofilitizacija, kao i pojave hidro i sekundarnih kvarcita (Janković, 1990, Janković i dr, 2002, Koţelj, 2002). U okviru Timočkog magmatskog kompleksa, hid ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan. U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS. U ...
    ... cementare i čeličane . CCUS je tehnologija koja omogućava tranziciju ka alternativnoj energetskoj budućnosti. [2 CCUS projektu će biti potrebno: - Pristup kvalitetnim lokacijama za skladištenje i pravo na korišćenje prostora za skladištenje. – Pravni okvir i proces licenciranja i dobijanje ...
    ... nastaje tokom proizvodnje eclektrične energije i industrijskih procesa i skladištenja tako da se ne emituje u atmosferu. Tehnologije za hvatanje , skladištenje i korišćenje ugljenika imaju značajan potencijal za smanjenje emisije ugljen-dioksida u energetskim sistemima. Postrojenja za CCUS mogu uhvatiti ...

  • Место и улога система даљинског грејања у стратешким плановима развоја енергетског сектора Републике Србије

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2022)
    Системи даљинског грејања представљају врло битан елемент енергетског система Републике Србије. Инжењерски посматрано, ради се о системима који су концептуално осмишљени у другој половини ХХ века и чије функционисање почива на коришћењу фосилних горива. Трансформација ових система, у склопу енергетске транзиције читавог енергетског система Републике Србије, претпоставља, између осталог, значајније коришћење обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије, смањење губитака и повећање енергетске ефикасности производње и дистрибуције енергије, дигитализацију процеса, итд. У раду се укратко излаже тренутно стање система ...
    даљинско грејање, енергетска транзиција, обновљиви извори енергије

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... менаџмента, енергетски менаџери и овлашћени енергетски саветници. Обвезници система енергетског менаџмента су државни и покрајински органи, јединице локалне самоуправе са више од 20.000 становника и јавне службе. Улога енергетског менаџера је припрема програма, планова и мера, прикупљање и анализа ...
    ... је коришћен за процену побољшања енергетске ефикасности и смањења емисије CO2 у кинеској индустрији гвожђа и челика [63] и при томе се препознаје велики број енергетски ефикасних технологија и мера које се могу применити. Осим тога, bottom-up модел је коришћен и за анализу употребе енергије у ...
    ... да се ради о изузетно озбиљном и сложеном енергетском субјекту, који захтева одговорно управљање и планирање. То потврђују и бројне чињенице и подаци који се односе на параметре везане за производњу енергије, дистрибуцију и потрошаче. До сада се производња и дистрибуција топлотне енергије одвија ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Geološka građa magmatskog kompleksa – petrološki i mineraloški sastav i sklop Prema Pavloviću i dr. (1969), Markoviću i Pavloviću (1967) i Markoviću i dr. (1968), magmatski kompleks izgrađuju vulkaniti tri faze vulkanske aktivnosti: dacito-andeziti, kvarclatiti i latiti, i bazaltoidne stene – and ...
    ... u skladu i sa mišljenjem Divljana i Cvetića (1991a). Slika 2-2: Položaj magmatskih kompleksa Brajkovca, Slavkovice, Rudnika, Borača i Kotlenika (prema Divljanu i Cvetiću, 1991a; mod.). Legenda: 1. paleozojske stene (škriljci i peščari); 2. trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); ...
    ... nekoliko metara i žice) i jurske starosti. Predstavljeni su granitoidima vezanim za ofiolitske komplekse Ždraljice (kod Kragujevca) i Kuršumlije (Šarić et al., 2009). Vulkaniti Radana i Majdana su intenzivno hidrotermalno promenjeni a mestimično i orudnjeni. Prema Cvetkoviću i dr. (Cvetković et ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Geološka građa magmatskog kompleksa – petrološki i mineraloški sastav i sklop Prema Pavloviću i dr. (1969), Markoviću i Pavloviću (1967) i Markoviću i dr. (1968), magmatski kompleks izgrađuju vulkaniti tri faze vulkanske aktivnosti: dacito-andeziti, kvarclatiti i latiti, i bazaltoidne stene – and ...
    ... u skladu i sa mišljenjem Divljana i Cvetića (1991a). Slika 2-2: Položaj magmatskih kompleksa Brajkovca, Slavkovice, Rudnika, Borača i Kotlenika (prema Divljanu i Cvetiću, 1991a; mod.). Legenda: 1. paleozojske stene (škriljci i peščari); 2. trijaski sedimenti (krečnjaci, laporci i peščari); ...
    ... nekoliko metara i žice) i jurske starosti. Predstavljeni su granitoidima vezanim za ofiolitske komplekse Ždraljice (kod Kragujevca) i Kuršumlije (Šarić et al., 2009). Vulkaniti Radana i Majdana su intenzivno hidrotermalno promenjeni a mestimično i orudnjeni. Prema Cvetkoviću i dr. (Cvetković et ...

  • Petrostrukturne i vulkanološke karakteristike Boračkog Eruptivnog kompleksa

    Vladica Cvetković (1997)
    Petrostrukturne, vulkanološke karakteristike, Borački kompleks

  • Stabilnost padina i kosina u karbonatnom kompleksu unutrašnjih Dinarida Srbije

    Radojka Lapčević (1994)
    Stabilnost padina, karbonatni kompleks, Dinaridi

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnost juvelirskih mineralnih resursa Leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Miladinović (2012)
    Juvelirski mineralni resursi, Lecki vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, potencijalnost.

  • Petrohemijske karakteristike visokog kristalina Tekijskog kompleksa i moguća genetska veza sa kristalinom desne obale Porečke reke( Srbija)

    Vesna Joksimović (1987)
    Petrohemija, kristalin, geneza, Tekijski kompleks, Porečka reka

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... необновљивих и обновљивих ресурса, изумирање врста и смањење биодиверзитета као последица људских активности, па и постављање питања планетарног опстанка човека су глобалне природе, па ни наша земља није поштеђена. У свему томе, површинска експлоатација, а нарочито рударско-енергетски комплекси засновани ...
    ... пејзажног, антропогеног и друштвеног наслеђа и традиције. Што се тиче угљевичког краја после пошумљавања следе проширење природних резервата (биодиверзитета), сточарско-фармерски комплекс и различити видови пољопривредне (и воћарства) и шумарске делатности, водене површине и друго као одличан вид ...
    ... А8; 8. а7 (А7) - спортско рекреативни комплекс и у комбинацији А1-А6; 9. а8 - А8 - парковско и хортикултурно уређење (пејзажна архитектура) у комбинацији са А6, А7,; и на крају, 10. а6 (А6) - акваторијални комплекс (водене површине за спорт и рекреацију) и рибарство у комбинацији А1- А5. ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... izrade bunara itd. Povlata i podina kompleksa Povlatu trećeg hidrogeološkog kompleksa čini glina sive boje, koja ujedno predstavlja i podinu drugog hidrogeološkog kompleksa. Podina počinje na oko 265 m dubine i predstavljena je tvrdom glinom sive boje. Prihranjivanje i dreniranje Prihranjivanje ...
    ... hidrogeološka kompleksa od kojih su II i III kompleks ključni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi su formirani u pleistocenskim i paludinskim sedimentima na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteškim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru II i III hidrogeološkog kompleksa su kategorizovane ...
    ... tri hidrogeološka kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks ključni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistocenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteškim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i trećeg hidrogeološkog ...

  • In-vitro ispitivanje interakcija dva strukturno slična Rh(III) kompleksa Šifovih baza sa HSA/DNK i molekulski doking

    Aleksandar Mijatović, Ljubica Bacetić, Nikola Pavlović, Dušan Ćoćić, Milan Nikolić, Aleksandar Lolić, Rada Baošić (2021)
    Kompleksi metala sa tetradentatnim Šifovim bazama ispoljavaju različitu biološku aktivnost, što omogućava ciljne sinteze novih biološki aktivnih jedinjenja. Proučavane su interakcije H[Rh(acac2en)Cl2] (1) i H[Rh(phacac2en)Cl2] (2) sa humanim serum albuminom (HSA) i sa DNK, primenom fluorescentne i UV-Vis spektroskopije (298 K, pH 7,4). Dobijene su relativno visoke vrednost dinamičke konstante vezivanja (Ksv) i to 3,88·104 M-1 za (1), 7,02·104 M-1 za (2), što ukazuje na značajno vezivanje za HSA. Izračunate konstante unutrašnjeg vezivanja (Kb) su: 2,87·105 M-1 ...

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Energetska bezbednost sektora prirodnog gasa Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Miroslav Crnogorac (2023)
    U prve dve decenije 21. veka obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom domaćeg tržišta bio je jedan od prioriteta razvoja energetike Srbije. Istovremeno, aspekt sigurnog snabdevanja bio je neizostavni deo slagalice stvaranja energetske bezbednosti. Izražena uvozna zavisnost je dominantna karakteristika sektora prirodnog gasa, tačnije, Republika Srbija je snažno zavisna od ruskog gasa, sa više od 80% uvezenih količina gasa, a do pre dve godine snabdevala se isključivo kroz jednu interkonekciju. U radu se razmatra aktuelna situacija u sektoru prirodnog ...
    N-1, IDUPS, energetska bezbednost, sigurnost snabdevanja
    ... ranije periode i potencijalni trend procene sigurnosti snab- devanja Srbije prirodnim gasom, kao i ranjivost ovog sektora na prekide u međunarodnim lancima snabdevanja. Kroz rad je izvršena analiza energetske bezbednosti sektora prirodnog gasa primenom indeksa N-1, indeksa IDUPS i par- ametra ...
    ... diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja, kao i stepen strukturnog razvoja u poređenju sa predviđenim strateškim planovima razvoja, respektivno. U ovom radu je predstavljena i nova metodologija za ut- vrđivanje uticaja spremnosti sistema i broja izvora i pravaca snabdevanja, kao i njihove međusobne ...
    ... Измењено: 2023-10-17 09:06:40 Energetska bezbednost sektora prirodnog gasa Srbije Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Miroslav Crnogorac Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Energetska bezbednost sektora prirodnog gasa Srbije | ...

  • Petrografski sastav i kvalitet uglja Kostolačkog basena i njegov energetski potencijal

    Dragana R. Životić (2001)
    Petrografija, ugalj, energetski potencijal, Kostolac

  • Istraživanje redosleda i dinamike istovremenog podzemnog otkopavanja ležišta uglja i uljnih škriljaca u funkciji optimalnog iskorišćenja energetskog potencijala

    Dejan Sokolović (2009)
    Ležišta uglja i uljnih škriljaca, podzemno otkopavanje, energetski potencijal.

  • Security of Supply as a Major Part of the Energy Security Puzzle

    Aleksandar Madžarević, Miroslav Crnogorac (2022)
    Sigurnost snadbevanja prirodnim gasom Republike Srbije se kroz poslednje dve decenije tretira kao hitno, strateško, političko i bezbednosno pitanje. U sektoru prirodnog gasa, Republika Srbija je veoma zavisna od gasa koji uvozi iz Rusije. Indikatori sigurnosti snadbevanja predstavljaju jedan od osnovnih elemenata za određivanje energetske bezbednosti i snažne alate za usmeravanje energetskog sektora ka održivom razvoju. Metodolaška analiza prikazana u radu je bila koncentrisana na pokazatelje sigurnosti snadbevanja u oblasti energetske bezbednosti koji se odnose na sektor prirodnog gasa ...
    energetska bezbednost, sigurnost snabdevanja, energetski indikator, dostupnost energije, diversifikacija izvora i pravaca

  • Да ли има трагова експлозивних ерупција у источном делу Лецког вулканског комплекса?

    Емилија Ниџовић, Владица Цветковић, Кристина Шарић (2023)
    вулканологија, комплекс, пирокластити

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)