Претрага

Упит dcterms_subject_txt:transkurentno rasedanje

27 items

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... U severnom delu IVZ, na teritoriji Srbije, ofioliti IVZ nalaze se ispod SMM, pri čemu je kontakt na području Kuršumlije obeležen i normalnim rasedanjem. U centralnom delu istraživanog područja, dobijeni model ukazuje na to da IVZ pojas ofiolita pada prema jugoistoku i da dostiže veće dubine nego ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... dovodi do stvaranja složene tektonske građe šireg područja istraživanja. Na prostoru istočne Srbije tokom alpske tektonike, pored ubiranja i rasedanja, došlo je i do značajnih horizontalnih kretanja masa kojima su stvorene prostrane navlake, nakon čega nastupaju vertikalna kretanja i razdvajanje ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... alpsku orogenezu (Milanović S, 2010). O orogenim i epirogenim pokretima koji su usledili po stvaranju navlaka, a koji su praćeni radijalnim rasedanjima ponavljanim u više navrata, piše M. Luković 1938. godine. On navodi da su prvi snažni pokreti tokom donjeg oligocena izazvali stvaranje jezerskih ...
    ... (Bogovinski basen), u drugoj orogenoj fazi početkom miocena nastaje kraljušasto navlačenje, dok u trećoj fazi, krajem pliocena dolazi do novih rasedanja (Stevanović, 1981). Početkom 50-ih godine XX veka javljaju se i prva oprečna mišljenja da u okviru Karpato- balkanida nema većih navlačenja ...
    ... postoje snažna horizontalna kretanja, već daje značaj vertikalnim kretanjima i manjim pojavama navlačenja. Da su navlačenja i pojave reversnog rasedanja lokalnog karaktera, mišljenje 1956. godine iznosi i I. Antonijević. Mišljenje o nepostojanju velikih horizontalnih kretanja i navlačenja navodi ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... kore) uslovila je pojavu podzemnih vode heterogenog hemijskog sastava. Celo područje je bilo podložno tektonskim pokretima, koji su prouzrokovali rasedanje i stvaranje pukotina značajnih dimenzija. Ofioliti u okviru kojih je razvijen pukotinski tip izdani, često su otkriveni i na površini terena, ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... док је трећа, раседна зона Језеро - Слатина, управна на две претходне зоне. Заједничка одлика све три раседне зоне је субвертикални пад равни раседања. У Врњачкој Бањи детаљна хидрогеолошка истраживања су вршена на извориштима: Топли извор, Слатина, Језеро, Снежник, Борјак и Бели извор. Уочава ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... bušotini Ads-1 konstatovani su sivo zeleni granitoidi i sivo-zeleni gnajsevi. M e z o z o i k (Mz) Mezozojske tvorevine karakterišu rasedanje i vulkanski proboji i pojava na različitim dubinama. Na osnovu podataka izradom dubokih bušotina i podataka iz Tumača OGK na istraživanom području ...
    ... venačnih planina, dok su na prostoru između masiva formirane potoline (međuvenačne mase ili internidi, po L. Koberu, 1931). Nastale su intenzivnim rasedanjem stare mase, spuštanjem pretercijarnih stenskih kompleksa i njihovim tonjenjem. U izmenjenim fizičko-geografskim uslovima, nastavkom ubiranja ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... flišne klastične sedimentne stene. Na tektonsku građu terena, prema Maksimoviću uticali su: tangencijalni pokreti pre i posle senona, radijalna rasedanja i intrudovanje dacita Slavkovice. Pašić (1955) na Ravnoj Gori paleontološki obrađuje crvenkaste silifikovane krečnjake i određuje ih kao santonske ...