Претрага

Упит dcterms_subject_txt:konsolidacija i vremenski tok konsolidacije

3203 items

  • Репозиторијум дигиталних идентификатора објеката – доиФил: изградња, стање и перспективе

    Милош Утвић, Михаило Шкорић (2017)
    Филолошки факултет Универзитета у Београду је крајем јула 2015. године склопио уговор са агенцијом Crossref и тиме стекао право да својим публикацијама додељује дигитални идентификатор објекта (DOI), као и публикацијама других издавача које заступа. Истовремено, у склопу уговора, Филолошки факултет је развио репозиторијум доиФил који за све регистроване публикације чува њихове библиографске метаподатке, хипервезу ка комплетном тексту и сам DOI. После припремних радњи и разраде процеса на којима је заснован рад репозиторијума, у новембру 2016. године је репозиторијум доиФил ...
    DOI, дигитални идентификатор објекта, Crossref, Филолошки факултет
    ... био положио курс Електронско издаваштво и дигиталне библиотеке код наставника Милоша Утвића и показивао је живо занимање за интернет технологије, укључујући XML и XSLT15 које је управо савладао, као и за програмски језик PHP16 са којим је дошао у додир током пројекта у оквиру предмета Мултимедијални ...
    ... потреби и студенти старијих година, посебно мастер студија, активно доприносе у време када је издавачка продукција током године најинтензивнија, тада Марина Милошевић такође обавља и функцију контролора унетих метаподатака. Милош Утвић је задужен за контакт са техничким лицима часописа и других ...
    ... ће саму имплементацију репозиторијума и пратећег софтвера, као и припрему и контролу метаподатака публикација преузети асистенти Катедре за библиоте- карство и информатику (у даљем тексту: DOI-тим) и то Драгана Грујић, Гордана Ђоковић (библиотечки део тима) и Милош Утвић (информа- тички део тима) под ...

  • Отпад из процеса сагоревања угља као сировина за добијање елемената ретких земаља

    Бојан Земљак (2024)
    Због великог броја индустрија у којима се користе ови ресурси, глобална економија се у великој мери ослања на елементе ретких земаља. Елементи ретких земаља су есенцијална сировина — материјал за развој савремених технологија, али у односу на њихову огромну потражњу, њихово вађење је ограничено и повезано је са значајним утицајима на животну средину. Због њихове ограничене доступности, проблема који се јављају при процесима експлоатације, све више и више земаља почиње да тражи повољније могућности вађења елемената [REE] из секундарних ...
    Елементи ретких земаља, резерве, употреба, представници и методе опоравка елемената ретких земаља
    ... 30 - 100; IIpaMapHo poipepupnp poibepupup MeXaHH3aM MeXaHH3aM Mexanu3aM CHTOM Ca CHTOM . COPIIIHOHO- COPIIIHOHO- cenapanuje KariJtapHH TOK KanJiapHH TOK Hseop: Ta60ena je npeyaema u3 paoa: Recovery of rare earth elements from waste streams using membrane processes: An overview, Elkhansa Elbashier ...
    ... mHapaMeTapa. OumrneHo je ma he Ha TOK OBOr HpoHKeca yrTJaBHOM yrunaTH TpaHCMeEMOpaHcku rnipHTHcak H [pH] BpejiHocr pacTBopa KojH Je norpeOHo oJiBOjHTH [ Wen, Shan, Xu, 1999.] [198]. HcrpaxupBauu [Mutlu, Cantoni, Turolla, Antonelli, Hsu-Kim, a Wiesner] [199], cy TOKOM „CBOJHX „HCTpa)KMBaMba „JOHIHIHM ...
    ... nacepai . x x x x x K N x MarHera x x X % x O % X MO š hOL M |M TipweHa y o6nacrMMa MeAWMUMHe M ši i M s s #* s x HGapatuaje: x; X x = x N x » x A6cop6uuJa HeyrpoHa ii i Č NK Na š % . OcOp : MBM i. 300 de _G _SM “SK S 3E ' Me 3 lR a Cauka 3. Ipukas o0nacmu npueHa eneMeHama pemkux 3eMa/ba. Hssop: ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... izvođenje minerskih radova za Žželjeni vremenski period. Najčešće se magacini projektuju tako da mogu da zadovolje potrebe skladištenja eksploziva za mesečne potrebe rada rudnika. U zavisnosti od potrebne količine eksploziva u magacin je potrebno smestiti i odgovarajući broj inicirajućih sredstava ...
    ... udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i scizmičkog dcjstva cksplozije. U ovom radu su prikazani zakonski okviri i praksa prilikom projektovanja Jamskih magacina u Republici Srbiji kao i međunarodna praksa i regulativa. Iz uporedne analize domaće i međunarodnc prakse izvučeni su zaključci sa ...
    ... odsustvo čepa, dok uticaj ima i ispunjenost komore eksplozivom. Bezbednost zaposlenog osoblja i objekata u jami i na površini mogu ugroziti sledeća dejstva eksplozije u magacinu: • dejstvo vazdušnog udarnog talasa, • „prenos detonacije, • „seizmičko dejstvo ceksplozije i • razorno dejstvo eksplozije ...

  • Značaj izvodjenja Proktorovog opita na komunalnom otpadu

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Tina Đurić, Irena Basarić Ikodinović, Laslo Čaki (2019)
    Komunalni otpad predstavlja jedan od ključnih problema današnjice. U Srbiji je najčešći vid odlaganja otpada na komunalne deponije i zbog toga je bitno ispravno i sigurno ga skladištiti. Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje predvidelo ponašanje komunalnog otpada neophodno je pre zbijanja na terenu laboratorijski odrediti maksimalnu suvu zapreminsku težinu i optimalnu vlažnost. U dosadašnjoj praksi u svetu za to se koristi standardizovan Proktorov opit. U radu će biti prikazani ...
    komunalni otpad, zbijanje, deponija, Proktorov opit
    ... smatra jednim od nepovoljnijih rešenja, odlaganje na komunalne deponije u Srbiji je i dalje najzastupljenije. Zbog toga je neophodno optimizovati odlaganje na deponije i obezbediti bezbednost tokom eksploatacije i nakon zatvaranja. Proces 440 odlaganja komunalnog otpada odvija se u nekoliko faza: ...
    ... maksimalnu suvu zapreminsku težinu d=10.60 kN/m3 i optimalnu vlažnost opt=14.11 %. Uzorci U-2 i U- e vrednosi za uzorak U-4 su d=7.57 kN/m3 za optimalnu vlažnost opt=16.54 %. Na uzorku U-5 dobijena je maksimalna suva zapreminska težina d=7.36 kN/m3 i optimalna vlažnost opt=24.68 %. Rezultati Standardnog ...
    ... UDK 628.472 NA KOMUNALNOM OTPADU Rudarsko- - Beograd, jovana.jankovic@rgf.bg.ac.rs REZIME odlaganja otpada na komunalne deponije i zbog toga je bitno ispravno i sigurno ga skladištiti. Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje ...

  • Моделирање утицаја одступања линије најмањех отпора од пројектоване на интензитет потреса од минирања

    Стефан Милановић (2024)
    Према дефиницији линија најмањег отпора представља најкраће растојање од центра минског пуњења до слободне површине. Oвим истраживањем представљен је утицај линије најмањег отпора, као и њеног одступања од пројектоване на интезитет потреса услед минирања. Проблем линије најмањег отпора је веома заступљен у пракси, где се занемарује изглед слободне површине, који може бити врло неправилан. Линију најмањег отпора је потребно мерити целом дужином минске бушотине према слободној површини, иако је у пракси случај да се мери најчешће као растојање од ...
    линија најмањег отпора, 3D модел, потреси услед минирања, минирање, слободна површина, метода раздвојених елемената

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... metru, a proizvodnog intervala 20 metaka po metru. Nakon toka bušotina je osvojena klipovanjem, sa simuliranom proizvodnjom ne većom od 12 m”/dan. Ukoliko rezultati budu pozitivni skreperom se pročišćava bušotina i vrši se ispiranje i PPI ( probni prijem ) na osnovu koga se donosi dalja odluka ...
    ... Projektovanje kiselinske obrade matriksa se sastoji iz četiri faze: o Planiranja, o Programiranja, o Izvođenja operacije na terenu i o Praćenja toka operacije na terenu 18 Osnovni podatak za izbor bušotine pogodnog kandidata za kiselinsku obradu matriksa je vrednost skin faktora, koji ...
    ... u bušotinu kao ne bi došlo do erupcije tokom remonta. Na glavi je montiran hidraulički ventil ispitan na p = 40 bara da bi izvadili kompoziciju klipnih šipki sa dubinskom pumpom. Nakon čega je demontiran. 32 Gornji deo erupcionog uređaja je očišćen i ispitan dok je na njegovo mesto postavljena ...

  • Geodynamics of basins above subducted slabs: An integrated modelling study of tectonics, sedimentation, and magmatism in the Timok Magmatic Complex

    Uros Stojadinovic, Marinko Toljic, Branislav Trivic, Radoje Pantovic, Danica Sreckovic-Batocanin, Nemanja Krstekanic, Bojan Kostic, Milos Velojic, Jelena Stefanovic, Nikola Randjelovic, Maja Males (2024)
    Timok Magmatic Complex, Neotethys subduction, basin geodynamics, analogue modelling

  • Стање квалитета амбијенталног ваздуха на подручју града Панчева

    Александар Маринковић (2024)
    Квалитет ваздуха је кључни фактор за здравље људи и очување животне средине. У овом завршном раду анализирано је стање амбијенталног ваздуха на територији града Панчева како би се сагледали извори загађења, ПЛН мониторинга и изазови у погледу квалитета ваздуха са којима се суочавају сви становници. Кроз примену савремених метода праћења, идентификовани су главни извори загађења и анализирана је дистрибуција загађујућих материја у урбаном окружењу.Праћењем концентрације загађивача као што су честице PM10, PM2.5, сумпор-диоксид (SO2), азот-диоксид (NO2) и други, ...
    мониторинг, загађивачи, здравље, Панчево, квалитет ваздуха
    ... H JeTaJbHOCT pegymrrara, oMoryhaBajyhM OoJbe pay3yMeBaMe JUIHAMHKC aaraDeba H MHHneHTHQ)HKamjy TpcH(OBa TOKOM BpeMeHa. OpBaj puHcrTymn oMoryhana HcTpa)KHBauHMa JIA CTEKHy CBCOOyXBaTaH yBH)I y KBaJIHTeT Ba3jlyXa y rpajly IlaHueBy H Jla HJIeČHTH(DHKy]y HoTeHIHJaJIHe IIpOOJIEMe HNHH H3BOpe 3araljemba ...
    ... \H_]a Makcumana 1-uacogua 225 44,8 79,3 60,1 31 40,2 | 79,6 48,2 57,2 - 57,3 125 <350 KOHNHeHTPpanuja Crapueno 5poj npekopauetba / / i / / i i i i i i i Cperuba Mecena 11,56 12,54 23,18 7,56 3,96 6 5,03 6,76 7,36 14,14 22,32 17,31 KOHNeHTpanuja Makcaja 24 22,8 32 34,8 13,8 14,5 | 8,74. | ...
    ... [ug/mš| MepuHo MecTo jaHyap (peOpyap MapT arnpuı Maj JyH JyJ aBTyCT cenreMOap oKTOOap HOBeMOap JeneM0ap BojnoBunua 5poj npekopauetba / / i / / i i i i 1 i i Cperuba Mecena 5,45 5,54 5,5 4,59 3,55 | 459 | 7,79 6,73 6,25 9,95 7,41 9,97 KOHNeHTpanuja MakcHana 24 32,2 12,4 13,9 12,3 6,1 11,7 | 24 ...

  • Analiza primene višekriterijumskih metoda u optimizaciji izbora hidruličnih bagera na površinskim kopovima uglja

    Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Filip Miletić, Ivan Janković (2019)
    Hidraulični bageri primenjuju se u različitim oblastima privrede a najzastupljeniji su u građevinarstvu i rudarstvu. Na površinskim kopovima sa kontinualnim sistemima, klasifikuju kao pomoćna mehanizacija a na površinskim kopovima sa diskontinualnim sistemima, kao osnovna mehanizacija. Kako je u oba slučaja njihova primena neizostavna, važno je izvršiti adekvatnu analizu postojećih podataka, u cilju optimizacije izbora tipa hidrauličnog bagera u odnosu na uslove rada datog površinskog kopa. U radu su opisane različite višekriterijumske metode koje su korišćene za analizu hidrauličnih bagera. ...
    višekriterijumske metode, površinski kop uglja, pomoćna mehanizacija, hidraulični bager
    ... METALURGIJA 70 (2019) 3 * * 1 * * ( ) ( ) ( ) max ( ) n i ij j i i i i i ij j i i i i x x S w x x x x R w x x                (13) gde je wi – težina kriterijuma.  Računanje vrednosti za Qj (kompromisno rešenje). * * ( ) ( )(1 ) ( ) ( ) j j s s Rj R Q v v s ...
    ... ij m ij i x r i m j x      (17) max , 1,..., ; 1,..., n ij ij i x r i m j x    (18) Nakon normalizacije, matrica se ponderiše njenim težinskim koeficijentima, , 1,..., ; 1,..., nij i ijp w r i m j    (19) Potom se formiraju idealno (A+) i anti-idealno ...
    ... najveće (xi *) i najmanje (xi -) vrednosti datog kriterijuma. * max min i ij j i ij j x x x x    (12)  Računanje vrednosti Sj pesimističkog rešenja i Rj očekivanog rešenja. S. ĐENADIĆ i dr. ANALIZA PRIMENE VIŠEKRITERIJUMSKIH METODA... 374 TEHNIKA – RUDARSTVO, GEOLOGIJA I METALURGIJA ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... минерални састав стена и утврђено порекло перидотита. Након разматрања потребних услова за процесе талкизације, односно серпентинизације изведени су прелиминарни закључци. 18 МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ За потребе овог рада примењена су теренска и лабораторијска испитивања. У току теренских испитивања ...
    ... порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко 80 % вол. стене) ...
    ... (корнити и скарнови), и киселе и ултрабазичне магматске стене. Грубокластичне стене представљене су делимично метаморфисаним пешчарима и конгломератима у којима је очувана примарна структура протолита. Смена корнита и скарнова је најзаступљенија литолошка јединица, пресечена је апофизама и дајком ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... X — / i / eoši Y ·. ~ i Cnuka 1. Kapra Cponje (https://geografijazaradoznale.wordpress.com/wp- content/uploads/201 5/09/koridor-10a-gif.jpg) ca reprropHjoM peke 1 pse koji Ilapahana (https://www.musicar.rs/reka-grza/mapa-grza/) 1.2. IIiperaten panujax uacrpaxxuBamba TepHropuHja Toka peKe ITpae ...
    ... Benaky MopanBy (Cnaka 1). Vaoprun aHann3HpaHHM y OBOM Ppajly HpHKyIUbeHH Cy y3 peKy I p3y Koja je MWyra oko 23 km. I p3a aaBHpe H3 Bpena Ha 480 Merapa HajIMOpCKe BHCHHE y TIOJIHOXKJy riaHHHe Jyxxnu Kyuaj. Bpeno I p3e Je aayaerTHe menorTe, a peka cTBapa H JBa Jeaepnera KpHCTaJIHO uuHcTe BoOJe ( ...
    ... || ii -_·_,....·__.„ as al | - i ć. z vešlefiti, kvorciki, | sericitski škriljci, spiliti j O __= |= ” [ “ + | |rmrpnurezıy ~ MaaWj=]1l"ı ——— - o | ~ q | Kvarcne }ice Badzr==== ·. NaH.——~ o PFošel = | a | as e= — NB ———> ,, - |l ·......_._..... POIJE PR E ——— i [7 “ ” “ u o || ) liti |. N_ ...

  • Анализа утицаја искоришћења у преради на резултате оптимизације површинских копова

    Стефан Митић (2024)
    Одређивање оптималних граница површинског копа је сложен и итеративни процес који захтева мултидисциплинарну експертизу, софистициране технике анализе и пажљиво разматрање геолошких, рударских, економских,техничких, еколошких и друштвених фактора. Оптимизација подразумева генерисање серије шкољки, површинског копа на основу различитих фактора прихода (Revenue factor) са итеративним кораком промене цене метала у односу на базну цену. Свака генерисана шкољка представља инкрементално повећање запремине резерви према инкременталном повећању продајне цене метала. Велики број техно -економских фактора утиче на овај процес, и промена сваког од њих ...
    оптимизација површинског копа, анализа границе копа, оптимална контура копа, лежиште Бувач, профит, искоришћење у преради, трошкови прераде руде
    ... 2000). -800 125+— _| _ _ L7oo 8 =rnnrı[][] o — I -- Sioo) Orif |} |}|}| -600 c : || 5 e \·l\'\l' I I I | 5008 TE 75 ||||||al| | |H | K= bod ||| -400 a ž |I š = 50/ ||| |HH{f}P}4HSLII}1| 300 Š 3 \ Ž Šs | | I -2oo'š ,|i| III III |I || || || || 71002 „annnnil| RFMRRKVAIIVIPM|PYY}}|, 0 ...
    ... apeoOnocmu Cajnpx'xkaj KOpucHe KOMNHIOHeHTE y CBaKOM OJIOKy, HpejicraBJba jenaH OJ HajBaxKHHJHX mapaMeTapa H me(MHHcaH je TOKOM HH3paje TCOJIOHIKOTr MOJUeJaA Jmexumra, OJHOCHO TOKOM TpomeHc pecypca. Cajp)aj KOpMCHe KOMIIOHECHTC NupekTHo yrTHMue Ha EBE 36or uera je TauHOCT MeTOBC IHPOHNHC KpylujaHMHa ...
    ... KOno6a - _ — -– — —— L -o L_ _LI[ = | — — ——— —. — I | __ a) CrpykTypHu rpujioBH JIexHmrra yrJba 0) I pujt Mojnez nexxumrra ca reHepHcaHHM CJIOJCBHMaA Cnuka 2.2. f eonouku 2puo Mooe/n Jenga oj OHrHHX paganHKa H3Mcl)y OJOK H TpH}I TreOJIOHIKHX MOJIeJIa, 34CHOBaHa je Ha HpHHIHHy MOJIeNMHpaMba ...

  • Верификација етажних транспортера на угљеном систему – површински коп Дрмно

    Тамара Андрејевић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента јављају се термоелектране, где на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са циљем да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за потребе верификације затезне чврстоће траке и снаге погона транспортера, коришћен је ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Дрмно, Helix
    ... A, IIpH MueMy Ce OTKOHABaEbĆ poToOpHMM OarpMMa JUyxk rOpĐe JmHHJe craxxkHMx TpaHcmopTepa (U-I-I, U-I-2) 00aBJba y BHCHHCKOM PpaJly Ca yTOBapOM Ha HHBOJ CTAaJjaMb4, a JUy)X JIOPbe JIHHHJe (U- I-3, U-I-4) y BHCHHCKOM Pajliy Cca yTOBapoM H3HaJL HHBO4 CTajaPba, CAaMEC BHCHHC eraxka cy ripe cBera ...
    ... ripopauyH Ta0ena 16. 30apHu H3Bemrraj rpopauyHa Tpancrnoprepa U-I-1 Ta0ena 17. 30apHu HnBemrraj ıpopauyHa Tpancrtoprepa U-I-2 Ta0ena 18. 30apHu HnBemrraj ıpopauyHa Tpancroprepa U-I-3 . 9 Ta0ena 19. 30apHu HnBemrraj ripopauyHa Tpancirtoprepa U-I-4 Ta6ezna 20. Bepadkatuja npekujHe uBpcrohe 3a eraxxHe ...
    ... yTJba (JyxxHa crpaHa TpaHcroprepa U-I-3 u ceBepHa crpaHa rpaHcnoprepa U-I-2). 41 C o03BHpoM ana he Garep SchRs 800 o,r nouerka 2022. na cBe Jno Kpaja 2025. ronaHe palnuruH ca Jy)xHe crpaHe TpaHcnoprepa U-I-3, nrro nonp3yMeBa BHCHHCKH paji ca yrToOBapoM H3Ha/I HHBOa cTajaPba, beroBa BucHHa he ...

  • Приказ коморно-стубне методе откопавања са подетажним откопавањем стубова и накнадним засипавањем откопа

    Милош Вуковић (2024)
    Коморно-стубна метода откопавања са подетажним откопавањем стубова се користи за рудне жиле и сочива, стрмог пада.У овом раду су приказани основни елементи примењене методе откопавања као што су: димензионисање просторија припреме, бушачко-минерски радови,утовар и транспорт,вентилација и запуњавање откопаног простора паста засипом. Анализом трошкова прорачуната је цена израде припремних просторија, по дужном метру, на основу квалитета радне средине у којима се израђују. Такође, анализирани су трошкови при експлоатацији руде и приказани су јединичном вредношћу USD/t (долара по тони руде).На крају ...
    метода, коморно-стубна, подетажно откопавање, запуњавање паста засипом
    ... -260/-320 E -320/-380 VX VX TX TX EX-320 EX-380 PO–32V0/–435 PO–32V0/–435 I[p06nnan(; HOCTpojebbe I[p06nnan(; HOCTpojebbe k-435 m k-435 m TpakacrH TI)chnopTep TpakacTH TI)chnopTep i TIoppiuuHa TepeHa i Kananuurer yroBapa Ha 0TKONiy jaMCKHM yTOBapHBaueM IIpopauyH H npoBepa Kkananurera ...
    ... откопавања са подетажним откопавањем стубова и накнадним засипавањем откопа Милош Вуковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Приказ коморно-стубне методе откопавања са подетажним откопавањем стубова и накнадним засипавањем откопа | Милош Вуковић ...
    ... je ce XHHCOMECTDpHJCKH HaJIa3H HCHOJI MHHCPpaJIH3alHje MaCHBHO-Cy-I(bHjiHor THHa, H 3aJIC;KC npeMa C3. V cacraBy py/e, ol py/lHHx MHHePpaja JIOMHHHP4a XaJIKOIIHpHT, He3HaTHO OopHurT; yneo nHpuHra je 3HaTHO HHDKH y OJIHOCy Ha I OpPby 3OHy. Profil 80 70 Legenda IB Andezit MB cornjokredni klasiti ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... укључујући  и  разлике које се јављају између протока у цевима и тзв. отвореног тока какав влада у нпр.  рекама.  Сличан  приказ  дају  и  Ђорђевић  и  сарадници  (Djordjević  et  al  2004).  Извесни  проблеми  везани  за  разлику  између  Дарсијевог  и  Фанинговог  коефицијента,  као  и  у  примени  ...
    ... (130)  Улази и излази гаса по самим чворовима мреже (гледајући ка споља, тј. N на слици 26) су  непроменљиви  током  прорачуна  и  бира  се  тако  да  буде  задовољена  максимална  потрошња  која  може  да  се  јави  и  која  се  назива  пројектованом  или  пројектном  потрошњом. Пречник и дужина цеви ...
    ... енеричке тачке 1 и 2,  потребно  је обе стране ове  једначине помножити густином гаса ρ,  с тим да се производ  ρ·V сматра у даљем току прорачуна константом (88):  ( ) 0'B'A 2D dL dp 2 u =+= υ⋅ρ λ+ρ                  (88)  Где  су  чланови  А’  и  B’  у  ствари  чланови  А  и  B  из  једначине  ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... укључујући  и  разлике које се јављају између протока у цевима и тзв. отвореног тока какав влада у нпр.  рекама.  Сличан  приказ  дају  и  Ђорђевић  и  сарадници  (Djordjević  et  al  2004).  Извесни  проблеми  везани  за  разлику  између  Дарсијевог  и  Фанинговог  коефицијента,  као  и  у  примени  ...
    ... (130)  Улази и излази гаса по самим чворовима мреже (гледајући ка споља, тј. N на слици 26) су  непроменљиви  током  прорачуна  и  бира  се  тако  да  буде  задовољена  максимална  потрошња  која  може  да  се  јави  и  која  се  назива  пројектованом  или  пројектном  потрошњом. Пречник и дужина цеви ...
    ... енеричке тачке 1 и 2,  потребно  је обе стране ове  једначине помножити густином гаса ρ,  с тим да се производ  ρ·V сматра у даљем току прорачуна константом (88):  ( ) 0'B'A 2D dL dp 2 u =+= υ⋅ρ λ+ρ                  (88)  Где  су  чланови  А’  и  B’  у  ствари  чланови  А  и  B  из  једначине  ...

  • Smanjenje sleganja plitkih temelja primenom mikrošipova

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić (2021)
    Mikrošipovi su šipovi malog prečnika koji se grade tako što se u tlu specijalni postupkom formira bušotina koja se zatim armira i injektira. Njihov prečnik je najčešće 150 – 300 mm, a dužina može da bude i više desetina metara. Mikrošipovi mogu da se grade u svim vrstama tla i mogu da budu vertikalni i kosi. Oni se, stoga, koriste kao zamena za konvencionalne šipove i ankere. Primena mikrošipova u fundiranju predstavlja jedan savremeni način izgradnje i sanacije temelja/objekata. ...
    mikrošipovi, sleganje plitkih temelja i mikrošipova, krutost tla i mikrošipova

  • Планирање – функција менаџмента пројекта минералне индустрије

    Жељко Вучић (2024)
    Просторно планирање је комплексан мултидисциплинаран процес утврђивања оптималног распореда људи, добара и делатности на одређеној територији ради његове оптималне употребе. Циљ просторног планирања је распоредити и најбоље користити садржаје у простору што је неизводљиво без детаљних анализа потенцијалних, штетних агенаса на целокупно подручје и његово становнисштво. Утицај рударства на окружење вишеструко се повећао након увођења технологије површинске експлоатације минералних сировина, али и свеукупног лошег дејства на животну средину. Под појом животне средине подразумевамо природне и радом створене вредности у ...
    просторно планирање, урбанистички план, кречњак, заштита животне средине, економски аспекти
    ... c CKOJIOHIHIIKOr (baKTOpa, OJIHOCHO IHITeTC KOJy UHHHMO )KHBOTHOJ Cpe}HHH TOKOM HcTpa»KXHBaMba H eKcrinoaTanuHje MHHepaJIHHX CHpOBHHa. OBa rrTeTa Ha 3XHBOTHy cpeJIHHy MO)Ke Ce yMaMbHTH CarJ!e1aBabeM CBHX TIIpOIeCa TOKOM H3BoOljebba HCTpaxKHHX pajoBa H eKcnoaTalHOHHX pajloBa H ĐHXOBHM H3BOleMbeM ...
    ... publications. - The Repository is available at: www.dr.rgf.bg.ac.rs Ynunep3urer y Beorpajy Pyanapcko – reo.momiku (bakyarreT CTy)]l/IjCKI/I IporpaM — I/Im[ce}bepcnao 3alTHTe 'KHBOTHE cCpe/JIHHe 3apBptmiHu paji Macrep akajteMckKe cTyJnuje IInanHpabe — (DyHKIHJa MeEHaIUMeHTa IIpOJeKTa MHHePaJIHC ...
    ... sa o06pany : TIpog. op JUeooup be;buhi, Menmop Pyoapcko-zeonouiku (bakynmem, beoopao TIpoQ. op 4nekcanoap I{ejemuh, unan Pyoapcko-zeonouiku (bakyamem, beoopao TIpoq. Op bpanko I ayuueduh, unaH Pyoapcko-zeonouiku (bakyamem, beoopao Zlamyw oo06pane: PeaHMe IIpocropHo nnaHHpaĐbe jE K ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata i prikupljenih ...
    ... Tivatsk|i LEGENDA: Masivni krečnjaci sa koralima i kK elipsaktinijama Krečnjaci i proslojci dolomita sa klipeinama (povlata boksita) Jedri i oolitični krečnjaci (podina boksita); Fluvioglacijalni sedimenti {doger, valend i otriv) Morenski materijal Slojeviti i bankoviti, jedri i oolitični ...
    ... kaprinidima i rudistima rožnaci, breče i dolomiti Bankoviti i slojeviti krečnjaci sa Slojeviti krečnjaci i dolomita sa rekvienijama megalodorima Bankovitii slojeviti jedri i detritični krečnjaci Dolomiti, dolomitični krečnjaci i krečnjaci Geološke granice; utvrđene, pretpostavljene i djskordaniia ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata i prikupljenih ...
    ... Tivatsk|i LEGENDA: Masivni krečnjaci sa koralima i kK elipsaktinijama Krečnjaci i proslojci dolomita sa klipeinama (povlata boksita) Jedri i oolitični krečnjaci (podina boksita); Fluvioglacijalni sedimenti {doger, valend i otriv) Morenski materijal Slojeviti i bankoviti, jedri i oolitični ...
    ... kaprinidima i rudistima rožnaci, breče i dolomiti Bankoviti i slojeviti krečnjaci sa Slojeviti krečnjaci i dolomita sa rekvienijama megalodorima Bankovitii slojeviti jedri i detritični krečnjaci Dolomiti, dolomitični krečnjaci i krečnjaci Geološke granice; utvrđene, pretpostavljene i djskordaniia ...