Претрага
1020 items
-
Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji
Strahinja Sarajlić (2024)U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija... rastojanje između podetaža: 20 m; — Horizontalno rastojanje između otkopnih hodnika: 14 m; — Rastojanje od poda hodnika do vrha lepeze: 31,3 m; — Ugao pri vrhulepeze: 60o; — Rastojanje između lepeza: 2,5 m; — Broj bušotina u lepezi: 8; — Dimenzije otkopnog hodnika: 5 x5 m Kako bi se omogućilo bušenje ...
... iniciranje zarušavanja krovinskih stena. Za ovu analizu koristi se Laubšerov dijagram, prikazan na slici 7. / Prelazna zona __ M R M R y ij o M R M R Slika 7 – Laubšerov dijagram za određivanje mogućnhosti zarušavanja stenske mase 21 Da bi došlo do zarušavanja, stenska masa ...
... zone nalazi se na dubini od kote -20 m n.v. ispod savremene površine terena. Ova mineralizacija se prostire do kote -520 m n.v., pri čemu vertikalni interval prostiranja masivno-sulfidne do polu-masivno-sulfidne mineralizacije bakra i zlata iznosi oko 500 m. Orudnjeni prostor (rudno telo/ležište) ...Strahinja Sarajlić. Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji, 2024
-
Geonasleđe Golije i Peštera
Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...... artaun=16773 Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 169 Lješević, M., Šabić, D. i Đurđić, S. Obradović, D., Milanović, M. Pavlović, M. (2004). Sjenički kraj. Antropogeografska proučavanja. Naučna monografija. Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu ...
... Geomorfologija. I. Državna štamparija Kraljevine SHS. Beograd. I: 588. Ćirić, B. (1996): Geologija Srbije. Geokarta. Beograd: 273 Ćirić, M. A., Obradović, Z., Novković, D., Popević, A., Karajičić, Lj., Jović, J. B., Serdar, R. (1980): Osnovna geološka karta SFRJ 1: 100000. Tumač za list Prijepolje ...
... kotline na jugu (Slika 14). Oko nje se uzdižu planine Javor (1512 m), Golija (1833 m), Ninaja (1362 m), Homar (1461 m), suhar (1362 m), Hum (1502 m), Žilindar (1616 m), Giljeva (1444 m), Ozren (1430 m), Jadovnik (1732 m) i Zlatar (1627 m). Pravac pružanja je JI-SZ i ima oblik pravougaonika čije se ...Ljiljana V. Grujičić-Tešić. "Geonasleđe Golije i Peštera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-09-01)
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014)Gordana M. Jovanović. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот”
Borislav Ugrinov (2024)У овом дипломском раду детаљно је приказан рудник Грот,односно рудно поље ,,Благодат,, које чине његова три ревира Ђавоља Воденица-Баре,Воденица II и Вучков ревир,са акцентом на анализу трошкова откопавања руде олова и цинка.Уводни део рада пружа нам ширу слику и даје опште информације о самом појму трошкова,његовом настанку и историјском развоју,затим о елементима фактора добитка који су усковезани за рударску производњу у које спадају укупан приход и трошковe. Након тога,неколико тачака тј. наслова посвећено је самом руднику Грот представљајући његове опште ...... (1.445 m) z VIII (1.405 m). 22 Penup Bano.ba BojteHutma II BHcHHCKH HHTepBaJt Opy}ibbeh5a Je 242 m. HajBHmuta KoTa ca Opy}iPbePbeM Je Ha 1.650 m, a HajzHma Ha 1.408 m. PeBHp je Hcrpa)XHBaH OCHOBHHM XODH3OHTHMAa: IV (1.590 m), V (1.535 m) a VI (1.490 m), Kao H MebyxXopH30HTOM 1.650 m. 5.3 ...
... IV (1.590 m) u B (1.535 m) xopH3oHTy, Kao B ca MebyxopH3oHTuwMa 1.692 m u 1.645 m. EgxcnnoarTanuja y peBHpy Bape - 'PaBojba BojnteHuna, onBHja ce o 1982. ronaHHe. Penup Byuk0oBO BHcHHCKH HHTepBaJt Opy}iPbeh5a Je 159 m. HajpBHuta KoTa ca Opy}iPbePbeM Je Ha 1.476 m, a HajHMa Ha 1.317 m. PeBHp je ...
... IpHMapHo J|poO0Jbebbe py}ie. CepBHCHO OKHO je H3paljeHo ca IIOBpIHHHe, a H3 Psera cy pa3BHjeHa HaBH3HimrTa I (1713 m), II (1662 m), III (1621 m), IV (1585 m), V 11535 m) s VI (1490 m) XOpH3OHT4, KOJH Cy H3y3cCB VI xOpH3oHTa, HOTKOTHIHMa IIOBe3aHH H Ca IIOBDIHHHOM. Hs okHa cy H3paljeHH H Kpahu JleJ1IOBH ...Borislav Ugrinov. Анализа трошкова откопавања руде олова и цинка у лежишту “Грот”, 2024
-
Pleistocenska malakofauna Gročansko-smederevskog i Požarevačkog podunavlja
Biljana M. Mitrović (2006)Biljana M. Mitrović. Pleistocenska malakofauna Gročansko-smederevskog i Požarevačkog podunavlja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2006
-
Istraživanje kinematike mlevnja u uslovima mehaničko-hemijskog aktiviranja minerala
Milan M. Petrov (2003)Milan M. Petrov. Istraživanje kinematike mlevnja u uslovima mehaničko-hemijskog aktiviranja minerala, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003
-
Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru Severnog Banata
Dejan M. Radivojević (2014)Dejan M. Radivojević. Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru Severnog Banata, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala
Srđan B. Stanković (2016-09-11)Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...... Marković R., Bugarin M., Trujić V. (2009) Leach SW-EX copper revalorization from overburden of abandoned copper mine Cerovo, eastern Serbia, Journal of Mining and Metallurgy 45 B (1): 45-57 103. Stevanović Z., Obradović Lj., Marković R., Jonović R., Avramović Lj., Bugarin M., Stevanović J. (2013) ...
... flotacijskog jalovišta. Na površini (0 m) i dubini od 1 m koncentracija bakra je iznosila 260 mgkg-1 odnosno 320 mgkg-1 . Na dubini od 5 m prosečna koncentracija bakra je bila 2500 mgkg-1 , na dubini od 10 m 4200 mgkg-1 , na dubini od 15 m 3300 mgkg-1 i na dubini od 20 m 4300 mgkg-1 . Sa porastom dubine ...
... y of copper recovery from the flotation tailings by acid leaching, Journal of Hazardous Materials 158: 23- 34 3. Anwar M. A., Iqbal M., Qamar M. A., Rehman M., Khalid A. M. (2000) Determination of cuprous ions in bacterial leachates and for environmental monitoring, World Journal of Microbiology ...Srđan B. Stanković. "Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-11)
-
Metodologija ispitivanja konstrukcije bagera u cilju utvrđivanja stanja za njihovu revitalizaciju
Darko M. Daničić (2004)Darko M. Daničić. Metodologija ispitivanja konstrukcije bagera u cilju utvrđivanja stanja za njihovu revitalizaciju, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2004
-
Modelsko ispitivanje uticaja ekrana na smanjenje potresa od miniranja
Dragan M. Bogunović (2005)Dragan M. Bogunović. Modelsko ispitivanje uticaja ekrana na smanjenje potresa od miniranja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2005
-
Prognozna ocena resursa kaolinitisanih glina u sedimentnim basenima Srbije
Vladimir M. Simić (2003)Vladimir M. Simić. Prognozna ocena resursa kaolinitisanih glina u sedimentnim basenima Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone
Violeta M. GAJIĆ (2014)Violeta M. GAJIĆ. Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Sinteza, strukturne i magnetne osobine Ca1-x GdxMnO3 nanoprahova
Milena M. Rosić (2014)Milena M. Rosić. Sinteza, strukturne i magnetne osobine Ca1-x GdxMnO3 nanoprahova, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca
Aleksandar Tričković (2024)Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija... sa dužinom od oko 78 km i najvećom širinom od oko 15 km. Najviši vrh je Crveni Čot (539 m), a od ostalih viših vrhova izdvajaju se Crni Čot (491 m), Lišajev Vrh (490 m), Lipov Čot (472 m), Gradac (471 m). Može se podeliti na dve reljefne celine, Fruškogorski planinski masiv koji je predstavljen ...
... of Petroleum Geologists, Tulsa, vol. 16, str. 31-34. Čučulić - Trifunović, M., Rakić, M., 1977. OGK SFRJ, Tumač za list OGK SFRJ, Novi Sad, 1:100000, Zavod za geološka i geofizička istraživanja, Beograd. Dimitrijević, M., Dragić, D., Karamata, S., Sikošek, B., Veselinović, D., 1971. Osnovna geološka ...
... delovima istraživanog područja u okolini Novog Rakovca, otkriveni su deponati donjopanonske starosti. Izdanak pored puta dugačak je oko 20 m i visok oko 3 m (slika 13). Izdanak grade laporci sivo beličastih boja, praškasti i ispucali. Ispresecani su sistemima pukotina subvertikalnih padnih uglova ...Aleksandar Tričković. Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca, 2024
-
Hypogene speleogenesis related to porphyry magmatic intrusions and its influence on subsequent karst evolution in the Peruvian high Andes
Alexander Klimchouk, David Evans, Sasa Milanovic, Cristian Bittencourt, Mauro Sanchez, F. Carlos Aguirre (2022)Alexander Klimchouk, David Evans, Sasa Milanovic, Cristian Bittencourt, Mauro Sanchez, F. Carlos Aguirre. "Hypogene speleogenesis related to porphyry magmatic intrusions and its influence on subsequent karst evolution in the Peruvian high Andes" in Geomorphology, Elsevier BV (2022). https://doi.org/10.1016/j.geomorph.2022.108488
-
Geotehničko modeliranje tla na osnovu parametara određenih seizmičkimdilatometrom
Dušan Berisavljević M. (2017)Dušan Berisavljević M.. Geotehničko modeliranje tla na osnovu parametara određenih seizmičkimdilatometrom, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2017
-
Primena zakona brzine oscilovanja stenske mase izazvane miniranjem u rudarstvu
Suzana M. Lutovac (2005)Suzana M. Lutovac. Primena zakona brzine oscilovanja stenske mase izazvane miniranjem u rudarstvu, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2005
-
Развој модела конструкције просторија отварања рудника са подземном експлоатацијом
Dražana M. TOŠIĆ (2016)Dražana M. TOŠIĆ. Развој модела конструкције просторија отварања рудника са подземном експлоатацијом, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2016
-
Uticaj mineraloško-petrografskih karakteristika na mikrohrapavost agregata bazičnih stena Srbije
Olivera M. ĐOKIĆ (2017)Olivera M. ĐOKIĆ. Uticaj mineraloško-petrografskih karakteristika na mikrohrapavost agregata bazičnih stena Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2017
-
Inženjerskogeološki kriterijumi kao deo višekriterijumske analize izbora lokacija deponija
Sonja M. ĐOKANOVIĆ (2014)Sonja M. ĐOKANOVIĆ. Inženjerskogeološki kriterijumi kao deo višekriterijumske analize izbora lokacija deponija, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2014