Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Nikolić Ivica

257 items

  • Evaluation And Perspectives Of Underground Coal Mines In Serbia

    Vladimir Milisavljević, Milena Lekić, Ivica Ristović, Vojin Čokorilo, Aleksandar Cvjetić (2017)
    ... Milisavljević, Milena Lekić, Ivica Ristović, Vojin Čokorilo, Aleksandar Cvjetić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Evaluation And Perspectives Of Underground Coal Mines In Serbia | Vladimir Milisavljević, Milena Lekić, Ivica Ristović, Vojin Čokorilo ...
    ... available at: www.dr.rgf.bg.ac.rs EVALUATION AND PERSPECTIVES OF UNDERGROUND COAL MINES IN SERBIA Vladimir Milisavljević1, Milena Lekić1, Ivica Ristović1, Vojin Čokorilo1, Aleksandar Cvjetić1 1University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology, Djušina 7,Belgrade; vladimir.milisavljevic@rgf ...

  • The optimization of auxiliary machinery in open-cast lignite mines: a case study of bulldozers

    Dragan Ignjatović, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Ivan Janković, Ivica Ristović (2019)
    One of the most important prerequisites for the successful operation of the open-cast lignite mine is to carry out all the auxiliary works timely with the necessary quality. The most important and most commonly used auxiliary machines are bulldozers. Engaging time of bulldozers use is in direct relation with the coefficients of the time and capacity utilization of the continuous system for the excavation of coal and tailings, which indicates their importance. More than 100 bulldozers have been hired ...
    open-cast coal mine, auxiliary works, bulldozers, optimization, availability
    ... Ivan Janković, Ivica Ristović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] The optimization of auxiliary machinery in open-cast lignite mines: a case study of bulldozers | Dragan Ignjatović, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Ivan Janković, Ivica Ristović | 7th ...
    ... AUXILIARY MACHINERY IN OPEN-CAST LIGNITE MINES: A CASE STUDY OF BULLDOZERS Dragan Ignjatović!, Predrag Jovančić!, Stevan Đenadić!, Ivan Janković?, Ivica Ristović! !- University ог Belgrade – Faculty ог Mining and Geology, Belgrade, SERBIA, dragan.ignjatovic(q)rgf.bg.ac.rs; 2 Ministry of Mining and ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... Dužina mu je približno 5mm; opistocelan je; izdužen; neuralni luci su dorzoventralno spljošteni, sa duboko konkavnom prednjom ivicom i medijalnim zarezom na zadnjoj ivici; neuralni grebeben nizak i Jasno razvijen samo u srednjem delu neuralnih lukova. Pršljen iz Mirosave je manjih dimenzija, dužina ...
    ... dorzo-ventralno spljošteni i blago se uzdižu ka zadnjem kraju pršljena. Prednja ivica neuralnih lukova je ravna dok na zadnjoj postoji široki zarez. Neuralni greben Je oštećen i čini se da se pojavljuje u nivou zadnje ivice prezigapofiza i da nije visok. Ventralna strana pršljena i delimično bočne su ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... sredini dorzalne ivice. Prednja ivica zaobljena, zadnja iskošena. Od vrha ka zadnjoj ivici polaze četiri jasno izražena i tanka rebra, od kojih je najjače rebro koje se nalazi na uglu između zadnje i ventralne ivice. Malo slabije rebro se pruža od vrha ka sredini zadnje ivice. Treće rebro se nalazi ...
    ... (ortogira). Dužina veća od visine. Prednja dorzalna ivica je prilično kratka i blago konveksna, prolazi postepeno u veoma konveksnu prednju ivicu. Zadnja dorzana ivica je duga i ravna i prelazi u pravu zadnju ivicu pod uglom od 120º. Ventralna ivica blago udubljena u zadnjem i ispupčena u prednjem ...
    ... palealni sinus, pl - plaštana linija, ilj - ivica ljušture. Sl. 2 F. Parametri za merenje kod Pholadomya (pogled sa strane na desni kapak); V - visina, vzi - visina zadnje ivice, d - dužina, dpi - dužina prednje ivice, ddi - dužina dorzalne ivice. Badenske školjke jugoistočnog oboda ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... e=4,5m krajnje do donje IViCe J'=2m radnog bočne etažne 77 - sigurnosno rastojanje između donje Ivice strele || gornje ivice druge podetaže t =0,2 m - dužina guseničnog transportnog, uređaja merena od vertikalne ose okretanja bagera do prednje ivice gusenice Fe="7,9 m Tehnološki ...
    ... bagera i krajnje E.=70m donje IViCe J'=2m radnog bočne etažne 83 -sigurnosno rastojanje između donje Ivice strele || gornje ivice druge podetaže t =0,2 m -dužina guseničnog transportnog, uređaja merena od vertikalne ose okretanja bagera do prednje ivice gusenice Fe=8,23 m Tehnološki ...
    ... -rastojanje podužne ose strele i njene donje ivice dua=1m -horizontalno rastojanje tačke vešanja strele radnog točka i vertikalne ose e=3m -rastojanje između podužne ose bagera i krajnje bočne Ivice gusenice EF.a=73m -sigurnosno rastojanje gusenice do donje ivice etažne kosine (1,5 - 2 m) J'=2m - ...

  • Iznalženje najpovoljnijeg načina održavanja opreme za istražna bušenja i odvodnjavanje na površinskom kopu lignita u Kostolcu

    Radiša Nikolić (1980)
    Površinski kop, lignit, istražno bušenje, odvodnjavanje, Kostolac

  • Određivanje optimalne brzine vazdušne struje u cilju smanjenja zprašenosti radilišta kod otkopavanja rudnog tela Kamenjar" podetažnim zarušavanjem"

    Živojin Nikolić (1970)
    Vazdušna struja, zaprašenost, zarušavanje, Kamenjar

  • Metodologija određivanja isparavanja vode sa različitih geoloških podloga na primerima karakterističnih slivova

    Jugoslav Nikolić (2002)
    Metodologija, isparavanje vode, geološke podloge, slivovi

  • Primena višenamenskih rudarskih mašina za optimizaciju izrade pripremnih prostorija u podzemnoj eksploataciji uglja

    Milovan Nikolić (2003)
    Rudarske mašine, pripremne prostorije, podzemna eksploatacija, ugalj

  • Strateški menadžment u mineralnoj ekonomiji

    Snježana Nikolić (2004)
    Strateški menadžment, mineralna ekonomija

  • Pegmatiti S.F.R. Jugoslavije

    Dragoslav Nikolić (1963)
    Pegmatiti, Jugoslavija

  • Doprinos utvrđivanju zaprašenosti jamskog vazduha na osnovu eksperimentalnih ispitivanja

    Živojin Nikolić (1974)
    Jamski vazduh, zaprašenost

  • Prilog analizi pouzdanosti tehničkih sistema za zaštitu radne i životne okoline i materijalnih dobara

    Nikola Nikolić (1978)
    Radna, životna okolina, materijalna dobra

  • Model određivanja evapotranspiracije u heterogenim geološkim uslovima na primeru gornjeg sliva Zapadne Morave

    Jugoslav Nikolić (2004)
    Evapotranspiracija, geološki uslovi, Zapadna Morava

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava Sara Nikolić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava | Sara Nikolić | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008716 ...
    ... Rudarsko-geološki fakultet Završni rad TEMA: Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava Kandidat Mentor Sara Nikolić R92/18 Prof. dr Rade Tokalić Beograd, jul 2024. Mentor : Prof. dr Rade Tokalić Komisija za odbranu: Prof. dr Rade Tokalić Univerzitet ...

  • Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarsko-energetskim kompleksima

    Jelena R. Malenović - Nikolić (2016-07-12)
    Efikasnost funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine u rudarskoenergetskimkompleksima zavisi od stepena sprovođenja usvojene politike zaštiteživotne sredine i primene preventivnih mera zaštite životne sredine. Nedostatakfinansijskih sredstava za unapređivanje tehnologije eksploatacije, transporta, pripreme iprerade energetskih mineralnih sirovina u našim rudarsko-energetskim kompleksima,negativno utiče na ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, a posledice radnihaktivnosti rudarsko-energetskih kompleksa dovode do smanjenja nivoa kvalitetavazduha, vode i zemljišta...
    rudarsko-energetski kompleks, životna sredina, sistem upravljanja,višekriterijumsko odlučivanje, modeliranje
    ... докторског рада Име и презиме аутора Јелена Р. Маленовић Николић Број индекса Р277 Студијски програм Рударско инжењерство Наслов рада МОДЕЛИРАЊЕ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА ЗАШТИТОМ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У РУДАРСКО-ЕНЕРГЕТСКИМ КСМПЛЕКСИМА п Ментор Проф. Др Ивица Ристовић, ванредни професор Потписани/а ,Ž(/((/@ ...
    ... Malenović Nikolić MODELIRANJE SISTEMA UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE U RUDARSKO-ENERGETSKIM KOMPLEKSIMA Dokto rska d ise r tac i ja Beograd, 2016. UNIVERSITY OF BELGRADE Facultu of Mining and Geology Jelena R. Malenović Nikolić E ...
    ... životne sredine u rudarsko- energetskim kompleksima;Environmental management system modelling in mining and energy complexes. Jelena R. Malenović - Nikolić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Modeliranje sistema upravljanja zaštitom životne sredine ...

  • Application of VIКOR method in the selection of an optimal splution of excavation “Borska Reka” ore deposit

    Sanja Bajić, Dragoljub Bajić, Branko Glušćević, Radmila Gaćina (2023)

  • Ecological Effects of Usage of Municipal Solid Waste for Energy Purposes

    Crnomarković Milan, Živković Marija (2017)

  • Green House Gases Inventory from Direct Energy Related Emissions in Serbia

    Popović Jovana, Živković Marija (2017)

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ... metoda uspešno određuju dubine do uzročnika. Kod plitkih uzročnika, obe metode daju dobre rezultate,  s  tim  što  Locirana  O3DD  daje  tačne  pozicije  ivica  uzročnika  dok  je  kod  Standardne metode  oblast  obuhvaćena rešenjima nešto šira.  U slučaju dubljih uzročnika, za preciznije određivanje dubi ...
    ... indeksa. Standardna O3DD  je  računanjem dobro uokvirila sam uzročnik anomalija, dok su  kod  Locirane metode  temena dobro obuhvaćena  rešenjima,  a  ivice nisu bile dobro definisane. Nešto  bolji rezultat za Lociranu O3DD je dobijen kada su podaci prvo redukovani na pol.   Kod modela na kome se nalaz ...
    ... na  podacima  prikupljenim  na  istražnom  području  data  je  testom  nad  sintetičkim  podacima.  Iako  je  testom  bilo moguće  jasno  odrediti  ivice  uzročnika  anomalija, nad podacima  sa  lokaliteta Kremenite njive one nisu  jasno naglašene.  Imajući u  vidu da su tela koja su uzročnici anomal ...