Претрага

Упит dcterms_subject_txt:брзина уздужних таласа

131 items

  • Oblast primene zakona brzine oscilovanja stenske mase izazvane miniranjem sa posebnim osvrtom na rudarske radove

    Slobodan Trajković (1993)
    Brzina oscilovanja, miniranje, rudarski radovi

  • Povećanje brzine izrade horizontalnih i blagonagnutih jamskih prostorija uz pomoć kombinovanih mašina na primjeru jame Đurđevik

    Zijad Ibrišimović (1983)
    Jamske prostorije, brzina izrade, mašine, Đurđevik

  • Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu

    Aleksa Petrović (2024)
    Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...
    temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže
    ... reflektuje svetlosne talase koji se koriste za praćenje promena u temperaturi. 3. Izvor svetlosti: Šalje svetlosne impulse kroz optičko vlakno. To može biti LED ili laser, u zavisnosti od preciznosti sistema. 4. Detektor: Uređaj koji detektuje reflektovane svetlosne talase i meri promene u talasnim ...
    ... talasnim dužinama koje su povezane sa promenama temperature 20 Princip rada FBG senzora zasniva se na refleksiji svetlosnih talasa unutar optičkog vlakna. Bragg rešetka unutar vlakna reflektuje svetlost na specifičnoj talasnoj dužini. Kada se temperatura promeni, dolazi do promene u indeksu ...
    ... od optičkih vlakana, obično izrađenih od stakla ili specijalnih polimera. Optička vlakna se koriste zbog njihove sposobnosti da prenose svetlosne talase na velikim udaljenostima bez značajnih gubitaka signala. Ova vlakna su obložena zaštitnim materijalima kako bi izdržala teške uslove rada, uključujući ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... e dovodi F b — do pomeranja ose basena, drenažni basen na manlfestUje promenllelm povlatnom i možda na kraju na podinskom bloku ii Dominiraju uzdužni sistemi ako su kanali još uvek debljm_ama_ZbOg pr_gmena na površini. Pojavljuju se vertikalno naslagane basenske u stopl sedlmentacue_ sukecsije ...
    ... mezozojskih stena. Szak formacija se vezuje za nešto pliće delove Jjezera od Endred formacije, ali se sedimentacija još uvek dešava ispod baze uticaja talasa. Turbiditni sedimenti koji su deponovani da padinama šelfa karakteristični su za Solnok formaciju. Izgrađeni su od finozrnog peska, alevrita i glina ...
    ... peska sa horizontalnom i kosom laminacijom i tragova bušenja organizama. Prisustvo različitih laminnacija i šljunkovitih kanala ukazuje na promene brzine rečnog toka. Horizontalno laminirani peskovi deponovani su u mirnijoj sredini dok blaga kosa slojevitost upućuje na bržu energiju toka. Strukture ...

  • Utvrđivanje parametara mokrog mlevenja fosfata u kompaniji „Elixir“ Prahovo

    Predrag Lazić, Đurica Nikšić (2023)
    Kompanija „Elixir“ Prahovo u svom proizvodnom procesu koristi suvo mlevenje fosfata za svoju proizvodnju. Međutim, zbog povećane vlage u fosfatu koji stiže iz uvoza razmišlja se o mogućnosti mokrog mlevenja. Vlaga ulaznog fosfata varira od barže do barže, i kreće se u granicama 7-10% H2O što je visoko za proces suvog mlevenja. Za sagledavanje mogućnosti mokrog mlevenja fosfata urađena su određena laboratorijska ispitivanja na Katedri za pripremu mineralnih sirovina Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu koja su prikazana u ovom radu. Tokom ...
    mokro mlevenje, fosfat, brzina taloženja, Bondov radni indeks

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... карбонатне депозиције: карбонатни седименти су великим (или већинским) делом органског порекла, могу формирати структуре које се отпорне на дејство таласа и лако подлежу дијагенетским променама јер су минерали нестабилни. У зависности од начина таложења карбоната, минералног састава, дубине и потенцијала ...
    ... састав депозиционих система најнижег ранга (CATUNEANU, 2019). Док се са аспекта седиментологије промене обалске линије могу дешавати и услед дејства таласа или морских струја, промене које региструје секвенциона стратиграфија морају бити на нивоу системске групе или саме секвенце. У дубоководним условима ...
    ... а самим тим отвара се акомодациони простор (CATUNEANU, 2006). Продукција седимената ће се повећавати уколико се трансгресија не одвија великом брзином и у равнотежи је са процесом седиментације. Даљом седиментацијом запремина творевина ће надмашити акомодациони простор у смислу површине басена који ...

  • Terenska nastava iz geofizike: Arheološki lokaliteti na području Trstenika

    Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov (2020)
    geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini Trstenika
    ... metode kori- šćena je i refrakciona seizmometrijska metoda, takođe, na području Đurovače. Metoda se temelji na merenju vremena širenja seizmičkih talasa, od izvora do seizmičkih prijemnika (geofona), kroz geološke strukture pod površinom. Se- izmometrija je korišćena prvenstveno u demonstrativne ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... nedreniranog modula u = 33.0 57.0 MPa za laporovite gline, odnosno od Eu = 55.0 - 89.0 MPa za lapore glinovite (Slika 6). T na osnovu o u brzine prostiranja talasa i gustine tla, za tri u intervalu od Eu1 = 35 69 MPa; Eu2 = 35 82 MPa i Eu3 = 45 69 MPa a prikazanim vrednostima dobijenim na osnovu ...

  • Uticaj tehničko-ekonomskih parametara na brzinu izrade horizontalnih rudničkih prostorija| u čvrstoj radnoj sredini

    Nebojša Ilinčić (2004)
    Tehničko, ekonomski parametri, rudničke prostorije, brzina izrade, radna sredina

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... se tiče očuvanja fosila destruktivna sredina zbog jakog dejstva talasa i povišene energije vode. Talasi prenose ljušturice i deponuju ih u neposrednoj blizini. Slojevi sa fosilima u litoralu najčešće nastaju pod uticajem talasa i oluja. U uslovima zaliva prema (Bret i James, 2013) dolazi do veoma ...
    ... transporta ili post-mortalnog boravka na površini sedimenta. Fragmentacija mehaničkog porekla je najčešće proizvod aktivnosti talasa u priobalnoj sredini. Olujni talasi obično ne prouzrokuju lomljenje ljuštura, osim u blizini obale. Važna karakteristika školjaka iz jugoistočnog oboda Panonskog ...
    ... preovlađuju u odnosu na drugi tip povreda u svim lokalitetima. Ponekad perforirana ljuštura može radom talasa naknadno biti obrađivana, pri čemu dolazi do jače izraženog dejstva talasa u zoni perforacije koja vremenom postaje sve veća i nepravilnija. Perforacije na ljušturi Anomia izazavne od ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... Početna faza Je obeležena registracijom SSC impulsa (eng. Sudden storm Commencement). Rast intenziteta polja izazvan je delovanjem pojačanog udarnog talasa, pri interakciji zemljine magnetosfere i snažnijeg fluksa čestica sunčevog vetra, nakon eksplozije na Suncu, tada dolazi do većeg sabijanja ma ...
    ... magnetnih bura, trajanje početne faze, s teorijske tačke gledišta jeste važan parametar. Iznenadni početak bure (SSC impuls), označava dolazak udarnog talasa iz međuplanetarnog prostora na granicu magnetosfere. Ovo je praćeno povećavanjem gustinc linija sila magnetnog polja (sažimanja polja), što dovodi ...
    ... tako da može dostići visine od 30- 40 km iznad površine Zemlje. Tokom ovih procesa, ponekad, elektroni iz polarne svetlosti pobuđuju akustičke talase, koji pripadaju opsegu čujnosti, tako da posmatrač može i da “čuje” polarnu svetlost (Gajić, 2005). Oblici aurora su vrlo različiti. Mogu biti ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... vrednosti gama radioaktivnosti, visoke vrednosti specifične električne otpornosti, kao i povišene vrednosti intervalnog vremena nailaska akustičnih talasa (DT), identifikovane kao zone peska. U okviru ovih delova formacije izdavajaju se zone, koje pokazuju veoma visoke vrednosti otpornosti, i to su ...
    ... (pm), poroznost matriksa stene procenjena na osnovu ncutronskog karotaža — „neutronska poroznost“ (0nm) i intervalno vreme prostiranja akustičnih talasa (At ) za matriks stene, poroznost formacije se može proceniti na osnovu pojedinačnih postupaka geofizičkog karotaža – karotaža gustine, neutronskog ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... dok je donji još uvek nerazjašnjen usled odsustva paleogenih 16 tvorevina. Ovi transkurentni rasedi su iskidani miocenskim normalnim rasedima uzdužne i poprečne ekstenzije (Porkolab et al., 2019). 6. ANALIZA TEKTONSKOG SKLOPA PODRUČJA 6.1. Analiza rupturnog sklopa Rasedni sklop za istražno ...
    ... na krilima Javljaju anizijski krečnjaci ı permo-trijaski klastiti. Ona je izdvojena na osnovu rasporeda formacija i Jako Je izrasedana brojnim uzdužnim i poprečnim rasedima. Statisičkom analizom padova slojevitosti koje su dostupne na listu Pljevlja OGK za SFRJ 1:100 000 došlo se do određenih ...
    ... rasede paleogene starosti. Treća grupa raseda definisana rasipanjem podataka oko submaksimuma 140% (320%) — 150% (330%) (slika 4), predstavlja uzdužne rasede u odnosu na regionalne strukture. Takođe na karti se Jasno uočavaji izlivi trijaskih dacito-andezitskih tvorevina, koje se ispoljavaju u ...

  • Parameter determination of soil oscillation law using quotient of the relative growth increments of oscillation velocity and reduced distances at “Nepričava“ open pit mine

    Suzana Lutovac, Sanja Bajić, Marina Ravilić, Radmila Gaćina (2015)
    ... primenjen je još jedan model. Pri tom je konstatovano da se oba modela mogu koristiti za izračunavanje brzine oscilovanja stenske mase. Ključne reči: radna sredina, miniranje, seizmičko dejstvo, brzina oscilovanja, zakon oscilovanja tla 1. INTRODUCTION As the relation between the soil oscillation ...
    ... nešto dalje stvara pukotine i trajne deformacije u stenskoj masi, a još dalje se pretvara u elastične deformacije. Delovanjem seizmičkog elastičnog talasa čestice stenske mase osciluju tj. pomeraju se iz svog ravnotežnog položaja. Takvo oscilovanje čestica stenskog masiva manifestuje se kao potres tla ...
    ... n velocity and reduced distances at “Nepričava“ open pit mine;Određivanje parametara zakona oscilovanja tla preko količnika relativnih priraštaja brzina oscilovanja i redukovanih rastojanja na P.K. 'Nepričava' Suzana Lutovac, Sanja Bajić, Marina Ravilić, Radmila Gaćina Дигитални репозиторијум ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... censki sedimenti generalno padaju ka zapadu do zapad-jugozapadu. Zapadno od Babe konstatovani su važniji uzdužni rasedi, kakve su pokazala i geofizička merenja (1960). Stepeničasti uzdužni rasedi koji čine istočni obod moravskog rova su bili aktivni do kraja pliocena, i njihov značaj je mnogo veći ...
    ... u masivnim, retko slojevitim krečnjacima titonske starosti, na 235 UZDUŽNI PROFIL DVORANA PRESEK 2 a j KORALNI KANAL SNIMALI: KALAGASIDIS ANGELA AŠA DRPA CRTALA: KALAG, DIS ANOELA Slika 3.3.-3. Prikaz uzdužnog profila ponora Pirivoje (Mandić, 1990) mnm, na udaljenosti od 60 m ...
    ... dobijenih podataka o pređenom putu koji iznosi 2 km i vremenu od 45 časova ı 50 min, utvrđena je fiktivna brzina karstnog izdanskog toka od 0.012 m/s. Relativno niska vrednost fiktivne brzine može ukazati na duboku sifonalnu cirkulaciju. 5.,4. Uslovi dreniranja karstnih izdanskih voda Najvećim ...

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... [1] 2.1. Brzina zvuka Frekvencija Je veličina koja daje ogovor na pitanje koliko se često dešavaju promene u elastičnoj sredini pri prostiranju zvučnih talasa, dok Jje brzina zvuka veličina koja opisuje brzinu tih promena i njihovog prostiranja kroz elastičnu sredinu, odnosno brzinu kojom se ...
    ... se izazvani poremećaj — zvučni talas prenosi od izvora zvuka kroz sredinu, sa Jedne na drugu česticu [3]. Brzina zvuka se definiše kao rastojanje koje poremećaj - zvučni talas pređe u jedinici vremena [3]: Brzina zvuka zavisi od sledećih karakteristika sredine kroz koju se prostire [3]: • Inercione ...
    ... dobija zavisnost brzine zvuka od temperature (slika 2) u obliku [3]: T C = _Co % co — brzina zvuka pri apsolutnoj temperaturi vazduha od T=273*K, T — apsolutna temperatura vazduha, [?*K] Kada se temperatura izrati u "C dobijamo izrat koji pokazuje u kojoj se meri brzina zvuka menja sa t ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Investigation of quantitative indicators of anisotropy based on longitudinal elastic waves propagation velocities with uncertainty

    Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Suzana Lutovac (2018)
    ... Majstorović J., Lutovac S. GLIGORIĆ M., MAJSTOROVIĆ J. and LUTOVAC S. (2017) Ispitivanje anizotropije stenskih masa merenjem brzine prostiranja ultrazvučnih talasa. In: Zbornik radova sa V naučno - stručnog skupa „Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina 2017“, Beograd. Beograd: Univerzitet ...

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... Lubin- Polkovice regionu. S druge strane, pripovršinski slojevi tla ne dovode do značajnije amplifikacije prostiranja talasa, s obzirom na to da je brzina kretanja transverzalnih talasa u granicama 400-600m/s [Kwiatek, 2004]. 111     Slika 7-4. Prostorni raspored seizmoloških stanica na ek ...
    ... seizmičkih talasa. Značajan deo energije ,,troši’’ se na frikciono zagrevanje i topljenje, stvaranje silika-gela duž raseda, i dr. Na taj način, registrovana oscilovanja tla na površini ne oslikavaju u punoj meri kretanje duž raseda; o na svom putu do površine terena seizmički talasi gube energiju ...
    ... potresa i kretanja talasa kroz Zemljinu koru predstavljaju disipativne procese. Dakle, pri nastajanju potresa, jedan deo energije se troši na savlađivanje trenja duž raseda, frikciono zagrevanje, i dr., dok samo mali deo biva emitovan u vidu seizmičkih talasa. Potom se energija tih talasa, pre registrovanja ...

  • Nelinearno dinamičko modelovanje potresa izazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija

    Srđan D. Kostić (2013-11-04)
    U ovoj disertaciji, cilj istraživanja bio je određivanje dinamičkih svojstava potresaizazvanih promenom naponskog stanja pri izradi horizontalnih podzemnih prostorija.Analiza potresa izvedena je sa dva aspekta – u prvom delu istraživanja izučavane suvremenske serije oscilovanja tla za vreme potresa, a u drugom delu vršena je analizastabilnosti fenomenološkog Baridž-Knopof modela bloka sa oprugom. Vremenske serijeoscilovanja tla proučavane su primenom postupka analize surogat podataka, kao ikorišćenjem metoda analize nelinearnih vremenskih serija (primena teoreme orazvijanju skalarne vremenske serije). Analiza vremenskih serija izvedena je ...
    potres, naponsko stanje, podzemne prostorije, bifurkacije, vremenskaserija, deterministički haos, stohastičnost, perturbacije, vremensko kašnjenje, jačina trenja
    ... Lubin- Polkovice regionu. S druge strane, pripovršinski slojevi tla ne dovode do značajnije amplifikacije prostiranja talasa, s obzirom na to da je brzina kretanja transverzalnih talasa u granicama 400-600m/s [Kwiatek, 2004]. 111     Slika 7-4. Prostorni raspored seizmoloških stanica na ek ...
    ... seizmičkih talasa. Značajan deo energije ,,troši’’ se na frikciono zagrevanje i topljenje, stvaranje silika-gela duž raseda, i dr. Na taj način, registrovana oscilovanja tla na površini ne oslikavaju u punoj meri kretanje duž raseda; o na svom putu do površine terena seizmički talasi gube energiju ...
    ... potresa i kretanja talasa kroz Zemljinu koru predstavljaju disipativne procese. Dakle, pri nastajanju potresa, jedan deo energije se troši na savlađivanje trenja duž raseda, frikciono zagrevanje, i dr., dok samo mali deo biva emitovan u vidu seizmičkih talasa. Potom se energija tih talasa, pre registrovanja ...