Претрага

Упит dcterms_subject_txt:промене климе

81 items

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... poremećaja u odnosu na promene koje sprajtovi izazivaju u talasovodu Zemlja-jonosfera. Kvalitativna i kvantitativna analiza VLF poremećaja omogućila je zaključke u vezi sa promenama u oblasti D jonosfere (50 - 90 km) u toku atmosferskih pražnjenja. Određena je promena koncentracije elektrona ...
    ... niskom rezolucijom (60 s) su tzv. “Z fajlovi”. Kod promena u talasovodu Zemlja-jonosfera koje se dešavaju na vremenskoj skali minuta, pa naviše, za VLF dijagnostiku se koriste “Z fajlovi”. Takve su regularne promene, dnevne, sezonske i promene u toku solarnog ciklusa, s jedne strane i poremećaji ...
    ... talasovodu. Svaka promena koncentracije elektrona u talasovodu menja parametre propagacije, amplitudu i fazu signala. Simuliranje propagacije VLF signala vršeno je pomoću LWPC - rexp koda. Izmerene vrednosti promene amplitude i faze usled poremećaja označene su Am i Pm. Promena amplitude Am, ...

  • Spatial assessment of the areas sensitive to degradation in the rural area of the municipality Čukarica

    Natalija Momirović, Ratko Kadović, Veljko Perović, Miloš Marjanović, Aleksandar Baumgertel (2019)
    Nature and Landscape Conservation, Soil Science, Agronomy and Crop Science, Water Science and Technology

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... doprinose formiranju naslaga unutar sistema za utiskivanje: 1. Promene temperature i pritiska: Kako utisnute tečnosti prolaze kroz podzemne i površinske okoline, često se susreću sa promenama u temperaturi i pritisku. Ove promene mopgu izazvati kristalizaciju minerala iz rastvora i formiranje ...
    ... temperaturu fluida u bušotini i temperature rada motora pumpe. Prevelika temperatura može dovesti do oštećenja motora ESP-a, dok promene temperature fluida mogu ukazivati na promene u rezervoaru ili pojavu problema kao što su gasni džepovi (SLB, "Temperature Survey," n.d.). 4.3 Vibracioni senzor Vibracije ...
    ... sistema. Ovaj fenomen se najčešće Javlja usled promena u temperaturi i pritisku tokom eksploatacije fluida iz bušotine. Kada fluid, bogat rastvorenim mineralima poput kalcijum-karbonata, prolazi kroz pumpu i cevovode, smanjenje pritiska i promena temperature dovode do toga da minerali više ne ...

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... ako ne dođe pod uticaj vetra – vazdušne struje. [5] 3.4.2. Temperaturni gradijent Temperaturni gradijent predstavlja promenu temperature vazduha sa visinom. Vrednost promene temperature sa visinom je približno -6 do -7 "C/km (u troposferi) ali može široko da varira u zavisnosti od lokacije i ...
    ... prikazana su tri načina na koja adijabatska promena utiče na plovnost delića vazduha. U svakoj situaciji je pretpostavka da je balon napunjen na nivou tla vazduhom temperature 20 ?C, a potom podignut na visinu od 1 km. Na toj visini, zbog suve adijabatske promene, temperatura vazduha u balonu će opasti ...
    ... prodire kroz ovaj sloj - ostaje "uhvaćena" iznad ili ispod njega. Primer promene temperature u uslovima inverzije prikazan Je na sl/ici 3.7. Vi si na (k m) | | OI ;I ___Suva adijabatska stopa promene / ___Stopa promene temperature okoline 10 20 30 40 Temperatura (*C) Slika 3.7. Te ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... najviše ogledaju u promeni klime, tj. temperature, što direktno utiče na promenu temperature voda i režima padavina i na promene u litosferi. Ogledaju se u promeni hemijskog sastava i ravnoteže u hidrosferi i promeni pH i Eh voda, odnosno u ubrzanoj degradaciji litosfere, hemijskoj i fizičkoj, kao ...
    ... atmosfera sastoji sa u promeni hemijskog sastava u određenim slojevima atmosfere, promeni njenih apsorpcionih karakteristika u odnosu na neke vrste zračenja koja dospevaju iz svemira i promeni cirkulacije vazduha na Zemlji i sadržaja vode u atmosferi u opšte. Posledice promena u atmosferi se najviše ...
    ... naselja iznosi oko 3 km. Klima u Šumadijskoj Kolubari je umereno kontinentalna. Blažu klimu imaju doline Barajevske reke i Onjega, jer su zaklonjene brdima od severnog i istočnog vetra. Nagle toplotne promene su retke, a žarka leta ublažava biljni pokrivač. Zimski mrazevi su kratki, traju samo ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... najviše ogledaju u promeni klime, tj. temperature, što direktno utiče na promenu temperature voda i režima padavina i na promene u litosferi. Ogledaju se u promeni hemijskog sastava i ravnoteže u hidrosferi i promeni pH i Eh voda, odnosno u ubrzanoj degradaciji litosfere, hemijskoj i fizičkoj, kao ...
    ... atmosfera sastoji sa u promeni hemijskog sastava u određenim slojevima atmosfere, promeni njenih apsorpcionih karakteristika u odnosu na neke vrste zračenja koja dospevaju iz svemira i promeni cirkulacije vazduha na Zemlji i sadržaja vode u atmosferi u opšte. Posledice promena u atmosferi se najviše ...
    ... naselja iznosi oko 3 km. Klima u Šumadijskoj Kolubari je umereno kontinentalna. Blažu klimu imaju doline Barajevske reke i Onjega, jer su zaklonjene brdima od severnog i istočnog vetra. Nagle toplotne promene su retke, a žarka leta ublažava biljni pokrivač. Zimski mrazevi su kratki, traju samo ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... odzivom na seizmičkim profilima na osnovu kojih ih je moguće prepoznati. Depozicione sredine su uslovljene tektonikom, ecustatičkim promenama niova mora i klimom. Početak riftogeneze se obeležava deponovanjem bazalnih klastita, diskordantno preko preriftnih sedimenata (S1). Depozicioni sistemi ...
    ... ofiolitski melanž se prostiru pravcem istok-zapad duž masiva Fruške gore. Serpentiniti su tektonizirani i na pojedinim mestima hidrotermalno promenjeni, a sa njima se javljaju i spiliti i dijabazi (Toljić et al. 2013). Ofiolitski melanž izgrađen od blokova klastita, karbonata, radiolarita i dijabaza ...
    ... od peska sa horizontalnom i kosom laminacijom i tragova bušenja organizama. Prisustvo različitih laminnacija i šljunkovitih kanala ukazuje na promene brzine rečnog toka. Horizontalno laminirani peskovi deponovani su u mirnijoj sredini dok blaga kosa slojevitost upućuje na bržu energiju toka. ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... osnovu više istraživanja, Svetska zdravstvena organizacija (WHO 1984) dala je okvirnu procenu ukupnog dnevnog unosa fluora, u uslovima umerene klime. Oni navode podatak da odrasle osobe, u regionima gde se ne vrši fluorizacija vode, dnevno u proseku unose oko 0,6 mg F‒, dok osobe koje piju fluorisanu ...
    ... mg F‒ dnevno. Ove vrednosti mogu biti nešto povišene kod dece, usled upotrebe stomatoloških preparata koji sadrže fluor. U oblastima sa toplijom klimom, povećano konzumiranje vode dovodi i do povećanog dnevnog unosa fluora (Fawell, et al. 2006). 2.1.3. Ciklus fluora u prirodi Glavna ka ...
    ... usled evapotranspiracije na površini zemljišta. Ovo dovodi do povećanja koncentracija fluora u podzemnim vodama i do pet puta, u uslovima umerene klime, odnosno, 10‒100 puta u aridnim oblastima (Edmunds and Smedley 2005). Značajan element egzogenog dela ciklusa fluora svakako predstavljaju a ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... Razlikujemo magnetne bure sa naglim početkom (SSC bure) koje se Javljaju iznenada i mogu da izazovu promenu intenziteta polja i do 500 nT za manje od 1 h i postepenim početkom (G bure) gde se promene dešavaju postepeno, mogu trajati do 48 h i više ı globalnog su karaktera. 4. MAGNETNE BURE Većina ...
    ... geomagnetnog polja. Izražava se u indeksima geomagnetne aktivnosti. Međutim, ova veličina se može izražavati ı promenama broja registrovanih magnetnih bura i intenziteta magnetnih bura. Promene broja registrovanih magnetnih bura u toku meseca, ili godine, posmatrano u što dužem vremenskom intervalu ...
    ... Zemlji. 5.4. Geomagnetna opservatorija Grocka Promene geomagnetnog polja u prostoru i vremenu, prate se izvođenjem raznih geomagnetnih merenja. Jedan specifičan vid merenja jesu opservatorijska geomagnetna merenja. To su neprekidna merenja promena geomagnetnog polja, na posebno izabranom mestu i ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... 7. ODVODNJAVANJE U TOKU EKSPLOATACIJE LEŽIŠTA 7.1 Odovodnjavanje jame I factor uticaja Ležište bakra smešteno je u oblasti sa kontinnentalnom klimom, karakterisanom toplim letima i hladnim zimama. Padavine su umerene, bez značajnih specifičnosti u prostornoj ili godišnjoj raspodeli, sa prosečnim ...
    ... gde je: L» - dužina svih bušotina (109 m) v - brzina bušenja (0,5 m/min) n - broj bušaćih čekića (1) N - broj bušotina 10 tpb – vreme promene bušotine (5 min) tn – vreme stavljanja i skidanja bušaćih šipki (0,5 min) l. - dužina bušaće šipke (1,5 m) tp — vreme pripremno-završnih operacija ...

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... Opština Pirot odlikuje se tipičnom umereno- kontinentalnom klimom. Pored umereno- kontinentalnog, zastupljen je i planinski klimat, koji obuhvata čitavo područje Stare planine. Takođe, zastupljeni su i prelazni vidovi ova dva tipa klime. Klimatske odlike istražnog područja su relativno topla leta ...
    ... pogledu. U odredbi starosti tvorevina postoje znatne razlike između ovog autora i ranijih istraživača (posebno S. Bončeva), što je dovelo i do promene shvatanja tektonike Stare planine. Po M. Protiću postoje tri kraljušti, i to Visočka, Vidlička i Tepoška. 19 Rezultati ispitivanja posle drugog ...
    ... Pirotske kotline, čije su vode kaptirane za vodosnabdevanje Pirota, postojane u vremenu, i ni ne variraju mnogo u zavisnosti od godišnjeg doba i promene izdašnostiFizičko-hemijske karakteristike karstnih vrela Pirotske kotline, prikazane su u tabelama 8.1.-8.5. 100 ~ 9 Š o(e o 100 „ O Z ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... šema ventilacije ležišta starih radova 47 7.ODVODNJAVANJE U TOKU OTKOPAVANJA LEŽIŠTA Oblast u kojoj se nalazi ležište bakra ima kontinentalnu klimu sa toplim letima ı hladnim zimama. Padavine su ravnomerno raspodeljene tokom godine, s maksimalnim količinama u proleće i scekundarnim maksimumima ...
    ... gde je: L» - dužina svih bušotina (109 m) v - brzina bušenja (0,5 m/min) n - broj bušaćih čekića (1) N - broj bušotina 10 tpb – vreme promene bušotine (5 min) tn – vreme stavljanja i skidanja bušaćih šipki (0,5 min) l. - dužina bušaće šipke (1,5 m) tp — vreme pripremno-završnih operacija ...
    ... utvrđivanja stepena kalijske metasomatoze. Analize su pokazale dominantno prisustvo kalijuma u odnosu na natrijum, što ukazuje na hidrotermalne promene u okviru mineralizovanih stena. Sve analize unutar granica sadržaja od 0,3% Cu tretirane su kao deo rudnog intervala. Delovi sa sadržajem bakra ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... cepanje lesa, odnosno otvaranje pukotina zatezanja u gornjim horizontima lesa usled slabljenja podloge u nivou hidrauličkih promena, - promene u ponašanju lesnog tla pri promeni vlažnosti. Mineralni sastav lesa Les Je polimineralni sediment čija prašinasto-peskovita frakcija sadrži pretežno kvarc ...
    ... lesa leži u njegovoj karakterističnoj strukturi. Formiranje strukture lesa Lagano eolsko odlaganje čestica prašine u uslovima relativno suve klime izaziva istovremeno i sporo uvećanje sopstvene težine deponovanog materijala. Na taj način, u uslovima relativno male vlažnosti, dolazi do očvršćavanja ...
    ... strukture ı hidrokoloidnog tipa veza makroagragata i pojedinih čestica prašine, les ispoljava karakteristično ponašanje pod opterećenjem ili promeni vlažnosti. Les je normalno konsolidovano tlo, stšljivo, nevelike čvrstoće. Izrazito nepovoljni fazni sastav i krupnoća poroznosti lesa gornje - ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... Područje se nalazi na Balkanskom poluostrvu u okviru države Bosne i Hercegovine. Morfološki predstavlja ravnicu standardne umjereno-kontinentalne klime. Regija Je raskrsnica Balkana, kako unutar države tako i međudržavno, i ka ostatku Evrope. Semberija je izuzetan razvojni privredni centar naročito ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... tokom oligocena i ranog miocena iz kojeg se kasnije razvila badenska fauna. Promene u raznovrsnosti mekušaca iz donjeg ka srednjem miocenu Paratetisa su se desile sa promenama uslova životne sredine. Posle tople klime tokom početkom paleogena, došlo je do zahlađenja u eocenu, da bi se trend zagrevanja ...
    ... Klima je bila vrlo povoljna, a manje promene u temperaturi nisu mogle vidno uticati na promene u sastavu predstavika familie Pectiniidae koje mogu toleristati ove promene Očuvanost fosila, bogatstvo i rasprostranjenost pojedinih vrsta omogućavaju praćenje promena živog sveta u vertikalnom i horizontalnom ...
    ... lokalitetima. Naročito su rasprostranjenje krupne ostreje Crassosttrea gryphoides, koja je pored korala najpogodniji organizam za praćenje klime i sezonskih promena (Harzhauser i dr., 2011). Ova vrsta može dostići dužinu do 0.50 m. Nađene su na celom istraživanom prostoru osim zapadne Srbije i Fruške ...

  • Hibridni sistem za planiranje i analizu ventilacije rudnika

    Nikola Lilić, Ranka Stanković, Ivan Obradović (2000)
    Ventilacija rudnika, informacioni sistemi
    ... rudarskim prostorijama Metodologija utvrđivanja promene klimatskih faktora ............................................215 Algoritmi definisanja razmene toplote u rudničkim prostorijama Promena sadržaja vlage u vazduhu Promena temperature suvog termometra Promena pritiska vazduha xi O knjizi1 Metodologija ...
    ... novom raspodelom temperature vazduha u mreži, dolazi do promene gustine vazduha. Ova promena pre svega utiče na promenu otpora prostorija, a takođe i na pojavu toplotne depresije u vertikalnim i kosim prostorijama, koja može izazvati znatne promene u ventilacionom sistemu. U svetskoj rudarskoj praksi ...
    ... 5 Modeliranje promene klimatskih prilika u rudničkim ventilacionim mrežama 6 Modeliranje požara u složenim ventilacionim mrežama 7 Ekspertni sistem za analizu ventilacije rudnika 8 Kako koristiti elektronsku knjigu? Sadržaj knjige UML notacija Index About the book Promena temperature vlažnog ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... и еурекултивација. Површинска експлоатација угља је временски дугорочни пројектни задатак који изазива извесне еколошке промене у животној средини. Уопште, ове промене се манифестују у горњим деловима земљине коре, као и у пратећем воденом и ваздушном омотачу за све време животног циклуса ...
    ... ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 6 стабилности, ерозивних процеса, педолошких и геоморфолошких промена, промене амбијента - пејзажа околине, итд. Да би се избегли описани проблеми, рекултивацију је неопходно третирати као посебан и специфичан управљачки ...
    ... планирања рекултивације и затварања захтева редовну и критичку ревизију која одражава промену околности у току рада површинског копа. План затварања треба модификовати у случају било које оперативне промене, нових прописа или нове технологије и треба га свеобухватно редовно ревидирати. Бојан ...

  • Стање квалитета амбијенталног ваздуха на подручју града Панчева

    Александар Маринковић (2024)
    Квалитет ваздуха је кључни фактор за здравље људи и очување животне средине. У овом завршном раду анализирано је стање амбијенталног ваздуха на територији града Панчева како би се сагледали извори загађења, ПЛН мониторинга и изазови у погледу квалитета ваздуха са којима се суочавају сви становници. Кроз примену савремених метода праћења, идентификовани су главни извори загађења и анализирана је дистрибуција загађујућих материја у урбаном окружењу.Праћењем концентрације загађивача као што су честице PM10, PM2.5, сумпор-диоксид (SO2), азот-диоксид (NO2) и други, ...
    мониторинг, загађивачи, здравље, Панчево, квалитет ваздуха
    ... IIDOMCHe, PerryOnmauku XHJIDOMETEeOPOJIOTIKH 32ABOJIL 16] Baanyx - Tpan [laHuego (pancevo.rs) [15.03.2024.] 17] Simulirani istorijski podaci o klimi i vremenu za Pančevo - meteoblue[15.03.2024.] 18| Google karte [06.06.2024.] 63 Cnucak nojMoBa 1. Ewmucuja je acnymrrabe aarabyjyhax Marepuja ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... unutar sliva Brestovačke reke, koja predstavlja levu pritoku Crnog Timoka. Klimatski uslovi ovog regiona su karakteristični za umereno-kontinentalnu klimu, tipičnu za brdsko-planinske predele Srbije. Tokom poslednje decenije, prosečna godišnja temperatura iznosila je približno 10*C, dok je prosečna ...
    ... vulkanske faze Timočkog magmatskog kompleksa. Rudni minerali su deponovani iz hidrotermalnih rudonosnih fluida koji su vršili intenzivne metasomatske promene na okolne stene andezitskog sastava. Sa aspekta ekonomije Republike Srbije, vulkanogeno-hidrotermalna ležišta bakra (sa ili bez zlata) masivno ...
    ... Zbog toga je pažnja usmerena na masovne metode otkopavanja sa zarušavanjem rude i krovinskih stena, koje omogućavaju veću fleksibilnost u odnosu na promene u geomehaničkim uslovima i distribuciju sadržaja korisne komponente. U okviru daljih analiza, istražene su tri varijante otkopavanja: podetažno ...