Претрага

Упит dcterms_subject_txt:секуларна станица

130 items

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... од локације сеизмичких станица у односу на епицентар земљотреса. На слици 3.8 приказан је овај концепт у случају вертикалног транскурентног раседа. Први наилазак може бити компресиони, за станице које су лоциране тако да се материјал близу раседа креће „према“ станици, или дилатациони, када се ...
    ... као једна станица. Иако су касније, у неким фазама дисјунктивних деформација, на појединим тачкама издвојена два или три различита раседна система активирана током исте фазе, задржан је почетни метод дефинисања станица за палеонапонску анализу. То је учињено због тога што такве станице представљају ...
    ... доле са спољашњим првим покретима, што ће произвести позитиван поларитет на сеизмолошким станицама. Супротно од тога, бела подручја означена су негативним поларитетима првих наилазака на сеизмолошким станицама. Оса тензије се налази у средишњем делу обојеног квадранта, док је оса компресије у белом ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... vazduha. 2.2.1. Padavine Za potrebe analize režima padavina kosrišćeni su podaci RHMZ-a sa meeorološke stanice „Beograd” koja se nalazi u Karađorđevom parku na Vračaru. Meteorološka stanica nalazi se na nadmorskoj visini od 132 mnm. Za potrebe ove analize uzeti su podaci u periodu od 1992. godine ...
    ... u period od 1992. godine do 2022. godine na meteorološkoj stanici „,Beograd” 2.2.2. Temperatura vazduha Analiza režima temperature vazduha na prosortu užeg gradskog područja oslanjala se na podatke merene na na meterološkoj stanici „Beograd“ u Karađorđevom parku na Vračaru. Za potrebe ov analize ...
    ... cm, mereno na stanici Zemun za period 1972-2022 godina. Prosečni proticaj Save kod Beograda dobijen višegodišnjim osmatranjima iznosi 1.650 m3/s, za period osmatranja od 1926. do 1965. godine. Apsolutni maksimalni vodostaj iznosi 738 cm, odnosno minimalni -61 cm, mereno na stanici Beograd za period ...

  • Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte

    Dunja Milojević (2024)
    Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...
    nafta, parafinski vosak, taloženje, transport, naftovod
    ... sa sabirnomernih ili kolektorskih stanica, nafta se zagreva razmenjivačima toplote sa toplom vodom, kao grejnim fluidom, temperature 45 do 50 "C (Slika 6.2) Nafta koja se transportuje bušotinskim naftovodom u sabirno otpremnu stanicu (SOS) ili sabirnu stanicu, zagreva se radi daljeg procesa pripreme ...
    ... ovih cevovoda je relativno dug i iznosi u proseku 25 — 30 godina. (Tolmač, 2020, str. 7) Naftovodi su složeni sistemi koji se sastoje od pumpnih stanica, sistema za zagrevanje nafte, sistema za daljinsko upravljanje, sistema za katodnu zaštitu, itd. (Tolmač, Optimizacija termičkih i hidrauličkih ...
    ... značajno varira od projekta do projekta. Naftovodi se izgrađuju od čeličnih ili plastičnih cevi (Slika 3.1). Nafta se transportuje od pumpne stanice celom dužinom cevovoda. Izgradnja cevovoda i gasovoda je sve razvijenija u svetu, jer se naftom i gasom snabdevaju milioni domaćinstava i preduzeća ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... jednog njenog dela) 60 100 Otpremni hodnik za redovan izlaz i prolaz, glavni vetreni hodnici 20 25 Okno, komore, pumpe, elektro-rasklopne stanice, trafo stanice 60 100 Glavno izvozno okno za prevoz ljudi, potkop, niskop (za ulazak/izlazak ljudi u jamu) 100 100 Ostali hodnici i jamske prostorije ...
    ... praksi iznosi između 50 i 75 m, pa se udaljenost objekata koji mogu biti ugroženi seizmičkim dejstvom poput okana, glavnih ventilatora, pumpnih stanica i sl. pozicioniraju na udaljenost propisanu u Tabeli 1, odnosno, minimalno 100 m od magacina. Jednačine (3) i (5), koje se mahom koriste u srpskim ...

  • Bilingual lexical extraction based on word alignment for improving corpus search

    Jelena Andonovski, Branislava Šandrih, Olivera Kitanović (2019)
    Library and Information Sciences,Computer Science Applications

  • Efficiency and lifetime of medium voltage transformers

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović (2017)

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Analiza softvera za projektovanje ESP sistema

    Aleksandar Sredojević (2024)
    U momentu kada pritisak na dnu bušotine nije dovoljan da savlada ukupne gubitke pritisaka od dna bušotine do separatora, proizvodnja pomoću ležišne energije nije više moguća i bušotina prestaje sa eruptivnim radom. Kako bi ponovo omogućili proizvodnju fluida iz bušotine, potrebno je primeniti neke od mehaničkih metoda eksploatacije. Najprimenljivije mehaničke metode eksploatacije su: gas lift (GL), dubinske pumpe sa klipnim šipkama (SRP), električne uronjene centrifugalne pumpe (ESP), zavojne pumpe (PCP) i hidraulične pumpe (HP). Jadna od tih metoda koja ...
    električna centrifugalna pumpa (ESP), proizvodnja fluida, mehaničke metode eksploatacije, Prosper, Pipesim
    ... komandni uređaj (stanica upravljanja), razvodna kutija, energetskog-napojnog kabla. Podzemna oprema se sastoji od senzora (telemetrija), elektro motora, protektora, gasni separator sa usisnom sekcijom, višestepena centrifugalna pumpa, protiv povratni ventil (Abdelhady, A., 2020.). Stanica upravljanja ...
    ... Jezgro ı namotaji su potopljeni u ulju koje ima funkciju izolatora i obezbeđuje hlađenje samog transformatora (Savić, N., 2016). Stanica upravljanja Stanica upravljanja obezbeđuje kontrolu i praćenje rada ESP sistema. Neke od osnovnih funkcija koje obavlja su podešavanje frekvencije, napona ...
    ... centrifugalne pumpe (Carrillo, W., 2013) 17 4.1 Površinska ESP oprema Površinska oprema se sastoji od: • transformatora, • komandni uređaj (stanica upravljanja), • razvodna kutija, • energetskog-napojnog kabla. Transformator Transformator, koji je prikazan na slici 4-2, Je uređaj koji omogućava ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... kanala, vodosabirnika ıi pumpnih stanica. Osnovu čine ekran oko kopa ı baraže bunara koje su postavljene po konturama eksploatacionog polja. Sistem zaštite od površinskih voda sastoji se od standardnih objekta odvodnjavanja i to kanala, vodosabirnika, pumpnih stanica i cevovoda. Idejno rešenje ...
    ... IZGrađena je mreža drenažnih kanala u kojima se u cilju zaštite terena od plavljenja podzemnim vodama održava projektovani nivo vode radom crpne stanice Kolište i to na dva sektora: tzv. Dubravičkoj kaseti, potez od ušća Velike Morave u Dunav do Dubravice; pregrađenog, Dunavca, i gornjem kostolačkom ...
    ... Dunavcu, gde je smeštena pomenuta crpna sganica, koja vodu iz njega prebacuje u deo Dunavca koji je osgao povezan sa Dunavom. Režim rada crpne stanice obezbeđuje nivo u Dunavcu na koti 67+0,5 mnm. Taj režim je usganovljen juna 1980.god. kada je počela sa radom c.s.Kolište 2. Pre toga, u periodu ...

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Proširivanje upita zasnovano na leksičkim resursima

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Cvetana Krstev (2009)
    U radu je opisano kako se leksički resursi za srpski jezik i softverski alati, razvijeni u okviru Grupe za jezičke tehnologije Univerziteta u Beogradu, mogu koristiti za unapređenje postavljanja upita. Rezultati pretrage mogu biti značajno unapređeni korišćenjem različitih leksičkih resursa, kakvi su morfološki rečnici i semantičke mreže. Izloženi pristup može se iskoristiti i u Sistemu naučnih, tehnoloških i poslovnih informacija, jer je efikasno pretraživanje ovog dragocenog resursa, imajući u vidu njegovu heterogenost i obim, kao i preovladavajući tekstualni sadržaj, ...
    ... problemi heterogenosti nastalo je integrisano i prilagodljivo softversko rešenje, nazvano WS4LR (Work Station for Lexical Resources - Radna stanica za leksičke resurse) kojim je omogućeno upravljanje i rad sa pojedinačnim resursima, kao i njihovo integrisanje (Krstev et al., 2006). Slika ...
    ... naročito izražen kod pretraživanja resursa na vebu, tako da je u tom cilju razvijena aplikacija WS4QE (Workstation for Query Expansion - Radna stanica za proširivanje upita) koja, zajedno sa pratećim veb servisima, omogućava da se niz zadataka sada reši i preko veba. Treba naglasiti da bi možda ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... од када се прикупљају подаци за метеоролошку станицу Смедеревска Паланка. На основу прикупљених података о летњој суми падавина (пало је само 60% у односу на нормалну летњу суму падавина за ову станицу), ова група аутора, проценила је да је за станицу Смедеревска Паланка лето 2011., било у категорији ...
    ... водостаји осматрају повремено a осматрање врше службе ЈКП „Водовод“ из Смедеревске Паланке. Најближа станица на којој се врше дневна осматрања водостаја и протицаја је Љубичевски мост. Подаци са станице Љубичевски мост важе како за извориште Трновче тако и за извориште Кључ. Река Велика Морава на ...
    ... режим вода изворишта Кључ. 4.2.3.2 Хидролошке карактеристике Најближа хидролошка станица на којој се осматрају водостаји и протицаји је Љубичевски мост. Карактеристичне вредности протицаја и водостаја за ову станицу описане су у делу 4.1.3.2. 4.2.3.3 Утицај промене морфологије корита Велике Мораве ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... nadležnosti Republi kog hidrometeorološkog zavoda, koji tako e u saradnji sa Agencijom za životnu sredinu prati kvalitet vodotoka na jednom broju stanica. Za razliku od aluvijalnih, sistematsko enje kvaliteta voda u okviru neogenih i karstnih izvorišta ne postoji. Odre ivanje ili kontrola kvaliteta ...
    ... nadleZnosti Republi¢kog hidrometeoroloskog zavoda, koji takode u saradnji sa Agencijom za Zivotnu sredinu prati kvalitet vodotoka na jednom broju stanica. Za razliku od aluvijalnih, sistematsko pracenje kvaliteta voda u okviru neogenih i karstnih izvoriSta ne postoji. Odredivanje ili kontrola kvaliteta ...
    ... nivou, na nivou izvorišta za vodosnabdevanje, kao i u priobalnom podru ju Dunava, Save i Tise, koje je u zoni uspora HE erdap I. Mreža osmatra kih stanica koje su pod nadležnoš u Republi kog hidrometeorološkog Vodosnabdevanje i odrzivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji DuSan Poloméi¢ ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... Sistem tečnog goriva, uz izgradnju rezervoara mazuta, pumpne stanice kod bloka B3 i montaže opreme u postojećoj mazutnoj stanici; Sistem rashladne vode u delu vodozahvata, vodoispustom ı obaloutvrdom, uz izgradnju nove pumpne stanice; Ostali objekti visokogradnje, pri čemu je predviđena adap ...
    ... protočni sistem hlađenja, vodom iz Dunava. U okviru postojeće pumpne stanice rashladne vode (za blokove B1 ı B2) nije predviđen prostor za smeštaj dodatne opreme za novi blok. Predviđena Je izgradnja novog (zasebnog) objekta pumpne stanice za blok B3, paralelno sa postoječim objektom, uz korišćenje ...
    ... dimnjak, Sistem za apsorpciju i oksidaciju (apsorber), Sistem za manipulaciju krečnjakom što podrazumeva prijem zrnastog krečnjaka u istovarnoj stanici za Železničke vagone, transport i skladištenje krečnjaka, dnevni silos sa postrojenjem za mlevenje i sistem za suspenziju krečnjaka do ulaska u ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... nadleznosti Republi¢kog hidrometeoroloSkog zavoda, koji takode u saradnji sa Agencijom za Zivotnu sredinu prati kvalitet vodotoka na jednom broju stanica. Za razliku od aluvijalnih, sistematsko pracenje kvaliteta voda u okviru neogenih i karstnih izvoriSta ne postoji. Odredivanje ili kontrola kvaliteta ...
    ... Srbiji nivou izvoriSta za vodosnabdevanje, kao i u priobalnom podruéju Dunava, Save i Tise, koje je u zoni uspora HE Derdap |. Mreza osmatrackih stanica koje su pod nadleznoSéu Republiékog hidrometeoroloSkog zavoda Srbije (RHMZ) (ukupno oko 500) je osnovana za kontinuirano pracenje kvantitativnih i ...

  • Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet Master rad Modeliranje disperzije prašine u životnoj sredini u fazi proširenja P.K. Veliki Krivelj

    Magdalena Milanović (2024)
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine predstavlja proces u kom se korišćenjem matematičkih modela vrši simulacija širenja i raspodele zagađenja u životnoj sredini, koje nastaje određenim aktivnostima. Modeliranje nam pomaže da predvidimo zagađenja koja dobijamo planiranim aktivnostima u zemljištu, vodi i/ili atmosferi određene regije, kako bi na vreme preduzeli odgovarajuće preventivne mere kojim se smanjuje ili upotpunosti eminiše uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Glavni zadatak ovog rada je procena uticaja, projekta proširenja kopa Veliki Krivelj, na kvalitet vazduha. Rezultati koji ...
    Modeliranje disperzije zagađenja životne sredine, površinski kop Veliki Krivelj, AERMOD, zagađenje vazduha, disperzija prašine
    ... 8.3. Klimatske karakteristike Mikroklimatske specifičnosti posmatranog, prostora su preuzete sa meteorološke stanice Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor. U meteorološkoj stanici merena je čestina (učestanost), brzina i pravac vetrova. U Boru ı okolini najčešća su zapadno-severozapadna strujanja ...
    ... vršena u meteorološkoj stanici Bor za posmatrani period srednja mesečna temperatura za posmatrani period je najniža u mesecu jJanuaru i februaru. Najtopliji meseci su juli ı avgust sa srednjom temperaturom vazduha 22,3 "C i 22,6 'C. Količine padavine u meteorološkoj stanici utvrđuju se merenjem ...
    ... se na osnovu proračuna, koji uzima u obzir: zapreminu potencijalne cisterne, kapacitet pumpe na cisterni, kapacitet pumpe na stanici za punjenje, srednje rastojanje od stanice punjenja do puta koji treba da se poliva i srednju brzinu kretanja prazne i pune cisterne. Ovo tehničko rešenje treba koristiti ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... nivoima -275 m i -435 m. Za potrebe odvodnjavanja, planirane su dve glavne pumpne stanice, smeštene na nivoima -295 mi -455 m. Pumpna stanica na višem nivou koristiće se u prvim godinama rada rudnika, dok će stanica na nižem nivou biti aktivna do završetka radova u ovom ležištu. Predviđeni kapacitet ...
    ... tog nivoa. Ovi vodosabirnici će biti povezani drenažnim bušotinama, omogućavajući gravitaciono oticanje vode ka najbližoj pumpnoj stanici. Svaka pumpna stanica biće opremljena vodosabirnicima i pumpama dimenzionisanim prema očekivanim količinama vode, u skladu sa važećim tehničkim propisima i ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... voda spušta na niže nivoe prostorija razrade, odnosno do nivoa k-140 m na kojem Je pozicionirana vodosabirna stanica (VSS-140). Akumulirana voda se iz vodosabirnika vodosabirne stanice (VSS-140) odgovarajućim pumpnim agregatima i cevovodm postavljenim duž ventilacionog okna (VO1) ispumpava na ...
    ... otiče ka prihvatnim kanalima etažnih odnosno podetažnih hodnika (EH ı PEH). Dalje se voda kanalima usmera ka nekom od vodosabirnika vodosabirnih stanica (VSS-140, VSS-260 ı VSS-440). Odvodnjavanje u toku izrade pripremnih prostorija (PH i TH) za otkopavanje donjeg otkopnog sloja vrši se mehanički ...
    ... prepumpava do prihvatnog kanala etažnog odnosno podetažnog hodnika (EH ı PEH). Dalje se voda 36 usmerava ka nekom od vodosabirnika vodosabirnih stanica (VSS-140, VSS-260 i VSS- 440). Proračun prihvatnih kanala Za potrebe odvodnjavanja pripremnih prostorija u fazi izrade, kao i za potrebe o ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... Za obe analizirane kišomerne stanice, karakteristično je da se u proseku za period 1970.-1991. god., tokom oktobra meseca, izluči najmanje padavina. Na 64 kišomernoj stanici „Strmosten“, ovaj prosečni minimum iznosi 53 mm vodenog stuna, a na kišomernoj stanici „Senjski Rudnik“, 43 mm (tabela ...
    ... Tabela 8. Prosečne višegodišnje sume mesečnih padavina (mm vs) na kišomernoj stanici „Strmosten“(380 m nv) i „Senjski Rudnik“ (600 m nv) za period 1970.-1991. god. Psr Kišomerna stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ΣPsr Strmosten 67 68 56 63 99 96 92 67 66 ...
    ... vremenski period od 4 godine (1986,1987,1988. i 1991.), a zbog nekompletnosti podataka o visini padavina sa kišomerne stanice „Strmosten”, korišćeni su podaci sa najbliže kišomerne stanice „Senjski Rudnik”. U starom delu jame “Jelovac”, dok su se tokom 1974/1975. godine, izvodili rudarski radovi u ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... sledećim podnaslovima sa podataka na mjernim stanicama u okviru regiona. 2.2.1.Padavine i temperatura Osnovni klimatski parametri Semberije su objašnjeni kroz period od 11 godina (2010-2021. godine) sa podataka izmjerenih sa hidrometeorološke stanice (HMS) Bijeljina koju Je obavljao Republički ...
    ... Republički hidrometeorološki zavod Republike Srpske. Prosječna veličina atmosferskih padavina za izdvojeni period, evidentirana na hidrometeorološkoj stanici u Bijeljini, iznosi 739,6 mm/god što je postavlja u globalne srednje vrijednosti padavina koje se viđaju na kopnu. Veličine padavina na mjesečnom ...
    ... “OMB 0 O „ i O»@@ i ii a & I Oz. m Padavine , —Temperatura Slika 2.1. Srednje mjesečne temperature i padavine mjerene na hidrometeorološkoj stanici Bijeljina u periodu 2010-2021. god. Srednjegodišnja temperatura evidentirana na HMS Bijeljina iznosi 12.8 "C godišnje gdje se za izdvojeni period ...