Претрага

Упит dcterms_subject_txt:црвени пешчар

115 items

  • Идентификација црвеног Азо пигмента (литол црвене) – кључ за одговоре на сва конзерваторско-рестаураторска питања која је отворила Енформел слика Лазара Возаревића „Без назива”

    Вања Јовановић, Александар Кременовић, Филип Коломбан, Џон Милан ван дер Берг, Снежана Вучетић, Вељко Џикић (2022)
    Галерија „Лазар Возаревић” спровела је велики пројекат конзервације и рестаурације слика Лазара Возаревића из различитих периода уметниковог стварања. Прелиминарна истраживања слике „Без назива” из 1961. године, чији је површински боје нислој значај но деградирао на нетипичан начин, спровела је лабораторија MONARIS са Универзитета Сорбона. Утврђено је да се ова слика по саставу својих слојева разли кује од осталих слика из ове фазе сликаревог рада. Опсежне физичко­хемијске анализе су се паралелно одвијале у лабораторијама у Србији. Добијени резултати су ...
    литол црвена, раманска спектроскопија, ФТИЦ, рендгенска дифракција на праху, превентивна конзервација, виртуелна рестаурација

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... Bukovcu, smena konglomerata i peščara; B. Detalj sa slike A. Iznad njih su peščari sa retkim ljušturama Anomia i Turritella. Preko peščara leži sloj konglomerata i alevritičnih peščara bez faune. Iznad se nalazi sloj peščara sa proslojcima i sočivima više vezanih peščara sa retkim fragmentima pretežno ...
    ... karbonatnim peščarima i krupnozrnim konglomeratima sa fragmentima ljuštura mekušaca koji ukazuju na početak morske transgresije. Iznad njih su svetlosivi do beli karbonatni peščari sa fragmentima glatkih pektena tankih ljuštura (Costellamussiopecten sp.). Preko belih leže sivožuti sitnozrni peščari, slabo ...
    ... Geološki profil badenskih sedimenata (peščari) u Bukovcu 2; B.Izdanak peščara sa fosilima. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 23 Profil se završava kompaktnim karbonatnim tufoznim peščarima svetlosive do bele boje sa mnoštvom ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... su orto porekla i nastali od bazičnih stena. 2.2.3 Srednji karbon (C) Ova jedinica predstavljena je peščarima, glincima, argilošistima i sivim tamnim krečnjacima. Najzastupljeniji su peščari. Oni su slabe sortiranosti i srednje su do krupnozrmi. Petrološki pripadaju subgrauvakama, i imaju dosta ...
    ... granodioriti . . IB karbonski mermeri Mezozoik (Mz) jurski peščari, glinci, rožnaci, konglomerati, dijabazi BB jurski serpentiniti |E trijaski uslojeni sivi krečnjaci | trijaski amnosivi laporoviti krečnjaci BB trijaski kvarcni peščari, konglomerati i breče | trijaski bankoviti i masivni krečnjaci ...
    ... Krupske reke u Drim, i Stovića. Ovi kvarciti su neujednačenog zrna ı nose albit; po autorima tumača jedna vrsta je nastala metamorfozom kvarcnih peščara, a druga metamorfozom mikrobreča. Strukture su im blasto- psamitske i lepidoblastične. Južno od Boranje u ovoj seriji pojavljuju se aktinolits ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... Glave u dolini Rasine opservirani su titonski sedimenti neritsko-sprudne facije, predstavljeni slojevitim peščarima koji naviše prelaze u laminirane sericitisane peščare, a zatim u peščare u smeni sa filitičnim glincima koji naviše prelaze u flišne tvorevine (Fotografija 5-50). Gornjojurski titonski ...
    ... krečnjaka, konglomerata, peščara i glinaca koji preovlađuju nad dijabazima, što je konstatovano u okolini Oble Glave gde grade glavninu formacije (Rakić et al., 1976). Isti autori na profilu zapadno od Jelenjaka zapažaju smenjivanje dijabaza sa krečnjacima, karbonatnim peščarima i konglomeratima gde ...
    ... području zahvata terene od Brusa na jugu do Trstenika na severu. Mogu se razlikovati dva dela: donji, u kojem preovlađuju laporci i peščari, i gornji, sa grubozrnim peščarima i sitnozrnim konglomeratima, a starost sedimenata određena je na osnovu superpozicionog položaja sedimenata i asocijacije faune ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... mehaničkom razlaganju. Zato je kristalasti SiO2 najtipičniji sastojak svih terigenih sedimenata. Mnogi peščari se sastoje od 70–90% kvarca, a kvarciti (nastali metamorfozom kvarcnih peščara sa silicijskim vezivom) često su takoreći monomineralne stene (Đorđević, Đorđević i Milovanović 1990, Rankama ...
    ... glinovito-peskoviti pliocenski sedimenti; 3 – miocenski konglomerati, peščari i gline; 4 – kvarclatitsko-dacitsko-andezitski efuzivi i njihovi piroklastiti; 5 – granodiorit Brajkovca; 6 – granitmonconit Bukulje; 7 – kredni fliš, peščari i alevroliti; 8 – muskovitsko-biotitski škriljci; 9 – krupnozrni (okcasti) ...
    ... Aranđelovca, u predelu aluviona reke Kubršnice, na površini terena otkriveni su albski peščari, sa retkim slojevima alevrolita, sa kojima se javljaju alb- cenomanski homogeni alevroliti, sa retkim tankim slojevima peščara. Na krajnjem jugoistoku ispitivanog terena javljaju se turon-senonske naslage, p ...

  • Петролошке карактеристике тријаских карбоната у околини Толића (Мионица)

    Михаило Вујашевић (2024)
    У тријаским теренима у околини Толића код Мионице извршено је узорковање карбонатних стена које су предмет овог рада. На одабраним узорцима утврђене су петролошке карактеристике. Главни задатак овог завршног рада представља испитивање минералошких и петрографских карактеристика карбонатних стена, применом оптичке анализе, рендгенске дифракције и калциметрије. Макроскопском детерминацијом и применом Данхамове класификације испитивани узорци су сврстани у кречњаке калкаренитског до калклутитског склопа, односно mudstone, packestone и grainstone типа. Микроскопским прегледом кречњака и применом Фолкове класификације утврђен је њихов састав и ...
    тријаски карбонати, петрографске карактеристике, класификације кречњака
    ... H TpaHCTpeCHBHeC KpcNHe TBOpeBHHC. V KpeuPbanMMa OBC CcpHje HabeHa Je norepcka MHKpo(bayHa. 4890) 7415 7420 7425 JlereHana: -- d— | . Peščari, glinci, rožnaci, konglomerati i krečnjaci rečnjaci | laporci (turon–" senon) varclatiti sa krupnim 9a N P |i Masivni krečnjaci (norički ...
    ... Krečnjaci (ijas} (alb-cenoman) i, Jhr Masivni, ređe stratifik- - eg w:w.?,: - Serpentinih - krečnjaci (adinski kat) — TOBEI es |___EOR ON i peščari Wlomerati (kampan i Cnuka 2. Jleo reonontke kapre HcniTHBaHor no,ipyuja okonmHe Tonuha (MnioHunua) – OLK 1:100 000 mucr macr Topbu MuzaunonBatn ...
    ... 34-136 (OGK SFRJ 1:100 000). Savezni Geološki zavod, 71, Beograd. . Obradović-Nedoeljković, J. 1957: Petrografska ispitivanja flišnih sedimenata i peščara iz oblasti Ljig-Gornji Milanovac. Zbornik radova Geološkog instituta „Jovan Žujović“, 9, 251-268, Beograd. (IIpeys3ero 3 mareparType HaBeJicHe moji ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... glaukonitski peščar i gvožđevite peščare. U ovoj povlati nalaze se konkordantni sedimenti cenomana. U istočnoj vergentnoj reversnoj strukturi, sedimentni slojevi su izvučeni iz podine i tektonski inkorporirani u sedimente gornje krede. Faunistički dokazani sedimenti ı glaukonitski peščari koji izgledaju ...
    ... izdvojeni u konkordantnoj povlati albskih sedimenata, dok se iznad njih nalaze vulkaniti ı vulkanoklastiti gornje krede (laporoviti glinci, peščari i laporoviti peščari debljine do 50 m). Iznad ovih jedinica, na istočnoj i jugoistočnoj periferiji istraživanog područja, razvijena Je vulkanogeno- sedimentna ...
    ... prekriva litološki heterogene klastično-karbonatne sedimente donje jure, čija ukupna debljina iznosi oko 320 m. Ovi sedimenti uključuju dogerske peščare i krečnjake debljine oko 30 m, dok se iznad njih nalaze malmski krečnjaci sa debljinom od oko 320 m. Konkordantno u geološkom stubu, slede neokomski ...

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... poboljšala propusnost ugljovodonika a smanjila propusnost za vodu. U slučaju krečnjačkih formacija u glavnom rastvoru je HCI a kod peščara HF. 4.1 Kiselinska obrada peščara Tri tipa rastvora se utiskuje: prethodnica, glavni i potisni rastvor. Prethodnica ima 3 uloge: – da istisne vezanu vodu iz ...
    ... aaaaaaa a a aaaa a aeaaaaaaraakattaoi 17 4. HEMIJSKA OBRADA BUŠOTINE .......aaaaaaaaaaaaaaaaaannnni iii iii diii iduNkaiıı 18 4.1 Kiselinska obrada peščara ........aaaaaaaaaaa a aeaeateaeaeaataktaee 19 4.2 Kiselinska obrada karbonata ............c...aaaaaaa da a aaaanaaaaeeiataaactaattı 20 5. REMONTNI ...
    ... 7.2 Kiselinska obrada intervala 801,5 – 803 m Kiselinska obrada je sadržala sledeće rastvore, shodno tome zaključujemo da Je kolektor stena, peščar, jer imamo tri tipa rastvora prema knjizi profesora Soleše. Rastvori sadrže aditive: (slika 20) HYFRAC ICA – stabilizator gvožđa HYFRAC FBD – ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... ofiolita (mapiranih kao serpentinit) i njihovih sedimentnih sekvenci predstavljenih gornjojurskim muljem, peščarima i krečnjacima ı gornjokrednom flišnom serijom sastavljenom od peščara, mulja i krečnjaka. (Filipović et al., 1978; Brković et al., 1980). Tokom kenozojske vulkano- intruzivne ...
    ... 19 Aluvijum Ekstruzivni kvarclatiti 0| piroklastiti Kvarclatiti: 9, a- dublje facije b-plitke facije K. -Alevroliti, peščari K, - Mermeri, peščari, silifikovani alevroliti Š\_)) Ekstruzivni daciti Miocenski sedimenti “ | Rudnik - ležište K, - Mikrokonglomerati, Slika 5.2 ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... Transgresivnu povlatu grade formacije albske i donjokredne starosti. Tanak paket bazalnih konglomerata prekrivaju tamnozeleni glaukonitski peščari i gvožđeviti peščari. U povlati pomenutih jedinica se nalaze konkordantni sedimenti cenomana. Tokom terenskih istraživanja litološki slični klastiti su pronađeni ...
    ... ki peščari koji litološki izgledaju kao albski. Ukupna debljina albskih sedimenata je 30- 60 m. Cenomanski sedimenti su izdvojeni u konkordantnoj povlati albskih sedimenata, a iznad njih se nalaze takođe sedimenti, vulkaniti i vulkanoklastiti gornje krede (laporoviti glinci, peščari ı laporoviti ...
    ... transgresivni su litološki heterogeni klastično-karbonatni sedimenti donje jure, ukupne debljine oko 320 m. Njihovu konkordantnu povlatu grade dogerski peščari i krečnjaci debljine oko 30 m, a iznad njih slede malmski krečnjaci debljine oko 320 m. Konkordantno u geološkom stubu, slede neokomski slojeviti ...

  • Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla primenom statističke metode

    Božidar Rudnjanin (2024)
    Određivanje parametara smičuće čvrstoće tla je od ključne važnosti u geotehničkom inženjerstvu jer utiče na stabilnost i nosivost raznih građevinskih konstrukcija. Ovaj master rad obrađuje temu primene deskriptivne statistike za analizu parametara smičuće čvrstoće tla,čime se obezbeđuje osnov za donošenje odluka o planiranju i izvođenju građevinskih projekata.U prvom delu rada, prikupljaju se relevantni podaci o smičućoj čvrstoći tla iz prethodnih laboratorijskih ispitivanja za trasu buduće brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma.Ti podaci uključuju vrednosti smičuće čvrstoće i različite faktore ...
    deskriptivna statistika, parametri čvrstoće tla, geostatistika
    ... u zaseku sadašnjeg magistralnog puta M-21. Trijas Je razvijen u faciji peščara, glinaca, krečnjaka ı dolomita. Kredni sedimenti (K-*) imaju veće rasprostiranje na području Fruške gore, potez od lokaliteta Trešnjevac-Crveni Čot-Iriški Venac. Leže diskordantno preko ostalih stena. Flišno razviće ...
    ... peskevi ı lagorii (goray poat} —d— Kanplomarib, peičari, ganc: | vgah, (burđya') — | „ [nmm·,·m | Vime(gtenj tottn) »| Koagloneruti,brele | peščari, sprudni <| krečnjaci (4)-Srtmakc-alavonski' tig) m -—) | K |fhi yimci pešćarikongiomeriti hrečnjaci | l B a |ayerc CHatto-baatki" 0) Peščan ...
    ... razviće krede je u vidu nepravilnog smenjivanja alevrolita, glinaca, peščara, ređe konglomerata. Kredni sedimenti su tektonski oštećeni, ispucali, izdeljeni ı u površinskom delu izmenjeni i raspadnuti, sa korom raspadanja znatne debljine (1 do 40m). NEOGEN Neogeni sedimenti imaju veliko rasprostranjenje ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... tvorevine čine breče, konglomerati, peščari, alevroliti i glinci. Krupnozrni klastiti - breče, konglomerati, uglanom su slabo sortirani od fragmenata škriljaca, kvarcita, vulkanita, trijaskih organogenih krečnjaka. Karakteristike kontinentalnih klastita jesu crvena i sivo-zelena boja, česta litofacijalna ...
    ... alevrolitsko-peskovitih i laporovitih naslaga, zatim peščara i laporovitih krečnjaka u hidrogeološkom pogledu nemaju veći značaj, osim u slučajevima kada naslage peščara nisu zaglinjene i kompaktne. U vodopropusnim delovima kompleksa, pretežno od peščara formira se pukotinski tip izdani. Temperature ...
    ... periodu stvaranja najmlađeg, završnog horizonta na lesnim zaravnima Vojvodine. U severnom delu istraživanog područja formirana je peščara (Subotička peščara), prosečne visine na lesnoj zaravni 102-125 m, pri čemu njeni najviši delovi dostižu visinu od 143 m. Manje površine pod eolskim peskovima ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... izdvajaju konglomerati, gline, tufovi i tufiti, laporci, peščari i peskovite gline. Sedimenti panona su otkriveni severno od Aranđelovca. Leže konkordantno preko sarmatskih krečnjaka, a predstavljeni su peskovima, peskovitim glinama i peščarima (Menković i Košćal, 2007). Od mapgmatita najznačajniji ...
    ... tektonski kontrolisan. U središnjem delu karte, kod Vrbice, na maloj površini su prisutni donjokredni deponati, koji se sastoje od alevrolita ı peščara (Brković i dr., 1980). Između Venčaca i Bukulje nalazi se kompleks metamorfnih stena. Ovaj metamorfni kompleks Jje u obodnim delovima Bukulje ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... peska bilo je neophodno korišćenje zaštitnih kolona. Ovaj postupak je bio moguć do dubina 15,00 - 20,00 m, odnosno do pojave debljih partija peščara koji su onemogućavali dalje forsiranje zaštitnih kolona. Tada je bušenje nastavljeno upotrebom isplake. Izvedeno je sedam istražnih bušotina, ...
    ... peskovima i glinovitim prašinama 2. donji čine peskovito-šljunkovite gline, peskovi ı šljunkoviti peskovi. U ovim sedimentima je česta pojava letni peščara debljine 5 do 10 cm. Debljina ovih sedimenata Je 24-37 m ı utvrđen Je oko apsolutnih kota od 20 do 24 mnv. Najstariji sedimenti pleistocenskog ...
    ... Dunava ima debljinu oko 10.0 m. U koritu Dunava ima debljinu od 6.0 do 12.0 m. Pesak je vodozasićen, srednje vodopropustan, sa retkim letnama peščara debljine 2 do 5 cm. Laboratorijskim geomehaničkim ispitivanjima utvrđeni su sledeći rasponi vrednosti fizičko-mehaničkih parametara, koji su prikazani ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... peska bilo je neophodno korišćenje zaštitnih kolona. Ovaj postupak je bio moguć do dubina 15,00 - 20,00 m, odnosno do pojave debljih partija peščara koji su onemogućavali dalje forsiranje zaštitnih kolona. Tada je bušenje nastavljeno upotrebom isplake. Izvedeno je sedam istražnih bušotina, ...
    ... peskovima i glinovitim prašinama 2. donji čine peskovito-šljunkovite gline, peskovi ı šljunkoviti peskovi. U ovim sedimentima je česta pojava letni peščara debljine 5 do 10 cm. Debljina ovih sedimenata Je 24-37 m ı utvrđen Je oko apsolutnih kota od 20 do 24 mnv. Najstariji sedimenti pleistocenskog ...
    ... Dunava ima debljinu oko 10.0 m. U koritu Dunava ima debljinu od 6.0 do 12.0 m. Pesak je vodozasićen, srednje vodopropustan, sa retkim letnama peščara debljine 2 do 5 cm. Laboratorijskim geomehaničkim ispitivanjima utvrđeni su sledeći rasponi vrednosti fizičko-mehaničkih parametara, koji su prikazani ...

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)
    ... кредних стена. Седиментација  се наставила  током  горње креде од доњег  турона,  а  завршила се  депоновањем  спрудних  седимената,  конгломерата  и  пешчара  у  горњем  кампану‐мастрихту.  То‐ ком овог периода вулканска активност произвела је различите калко‐алкалне вулканске и интру‐ зивне фације.  У ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ...  komponenta.  Rakovički klastiti obuhvataju dobro vezane konglomerate i mikrokonglomerate (na Kalemegdanu  i u Rakovičkom potoku) i slabo vezane peščare do nevezane peskove (tispki profil u Rakovičkom potoku).  Konglomerati  sadrže brojne  ljuštute  roda Ostrea  i predstavljaju bazalnu  seriju. Pre ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... ležišta koja se primenjuje na ležišta koji imaju opadajuću proizvodnju nafte. Utiskivanje CO> se može primeniti na niz rezervoara, uključujući peščar, krečnjak i dolomite; u strukturnim ili stratigrafskim zamkama; u malim izolovanim malim ili gigantskim poljima; i na kopnu ili na moru (iako još ...
    ... akviferi su pogodni za skladištenje velikih koncentracija ugljen-dioksida. [16] Za skladištenje ugljen-dioksida, slani akviferi, u koje ubrajamo peščare i krečnjake, moraju da imaju određene karakteristike. Prvenstveno moraju biti dovoljno velikih dimenzija za skladištenje velikih količina CO» ı ...
    ... „III” (postoji 1 bušotina). Produktivni intervali su konstatovani ili se očekuju na dubinama od 2500 do 2800 metara, kolektor stena je pretežno peščar. I??! Planiranje EOR projekta je višestruki zadatak i izvodi se kroz pet faza. Prva faza obuhvata proces prikupljanja podataka uključujući lab ...