Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Belo brdo

66 items

  • Application of a Method for Intelligent Multi-Criteria Analysis of the Environmental Impact of Tailing Ponds in Northern Kosovo and Metohija

    Gordana Milentijević, Blagoje Nedeljković, Milena Lekić, Zoran Nikić, Ivica Ristović, Jelena Đokić (2016)
    flotacijska jalovišta, životna sredina, višekriterijumska analiza, ekologija, Trepča
    ... Kraljevo-Kosovska Mitrovica, in close proximity to the settlement Leposavić, on the right bank of the Ibar River. Flotation tailings from mines Belo Brdo, Crnac, Koporić, Žuta Prlina and Jelakce were deposed there. Surface of the landfill is around 7 ha and on it are approximately 2,600,000 t of deposed ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... odlikuje brdoviti reljef, sa istaknutim vrhovima koji se sreću u zapadnom delu basena (brdo Obrštur 369 m nv, Kulmea 355 m nv i dr.). Generalno, basen ima pad od zapada prema istoku, odnosno prema Belom Timoku, tako da je to i predisponiralo pravac toka Lubničke reke koja protiče središnjim ...
    ... zapadnom usled tektonskih deformacija i do 60o (Glišić 2006). Severnom krilu posebno obeležje daje izražena dislokacija na južnim padinama Belog Brda, koja predstavlja ujedno i severnu granicu ležišta. Slika 75. Tektonska skica najznačajnijih raseda ležišta uglja „Strmosten“ u r ...
    ... TH-9 u jami „Jelovac”. Sa k.185-215, vršeno je zapravo usmereno istražno bušenje u pravcu rasedne zone koja se javlja 121 duž južnih oboda Belog Brda (bušotine: IB-3, IB-3a, IB-5a, IB-6, IB-6a). Ovim radovima nije došlo do isticanja podzenih voda, a na slici 90., prikazani su profili bušotina ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... географска испитивања“, објављеним 1959. године. Истраживању подземних облика рељефа посебну пажњу су посветили чланови Спелеолошког клуба «Зелена брда» из Требиња. Осим појединаца, бројне привредне и научне организације учествовале су у истраживањима и доношењу практичних инжењерских рјешења. О ...
    ... Докторска дисертација 32 Ценоман (K1 2) је издвојен у предјелу Дражин до-Љубово, по падинама Леотара и Облог брда (антиклинала Љубово). У широкој зони опасује кречњаке доње креде у антиклинали Ластва, почев од Требишњице на истоку, преко Рогошине до Видуше, ...
    ... је знатно стјеновитија, прекривена бројним вртачама и без алувијалног покривача. На простору Луг-Шума налази се једино узвишење у Поповом пољу, брдо Хум, висине 547 m. Укупна дужина Поповог поља износи 43 km, а површина 185 km2 (Марковић, 1975). Требињско-Петрово поље представља такође дио ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... i Spašničke reke. U SI delu lista izdvojen je mali broj sericitiskih ı hloritskih kvarcita, naime oko Velikog Majdana, Rajnovače i Orovičkog brda, kao i ušća Krupske reke u Drim, i Stovića. Ovi kvarciti su neujednačenog zrna ı nose albit; po autorima tumača jedna vrsta je nastala metamorfozom ...

  • Modeliranje buke u zoni površinskog kopa Ljubija ležišta Ciganuša - Škorac

    Teodora Kaličanin (2024)
    Svaki neželjeni zvuk u prirodi se može definisati kao buka. Buka svakodnevno utiče na ljude i predstavlja pretnju po ljudsko zdravalje. Zbog toga su nastale mnoge metode za merenje, proračun i saniranje ovog problema.Tema ovog završnog rada master studija je modeliranje buke u zoni površinskog kopa ''Ljubija''. Opisani su pojam buke i zvuka kao osnov za kasnije iznesene podatke, kao i tipovi i različiti izvori buke. Prikazane su metode merenja buke i uređaji koji se u tom procesu koriste. Obrađen ...
    buka, modeliranje, uticaj na čoveka, površinski kop
    ... radovi obustavljeni zbog građanskog rata 1992. godine. Deo rudnih tela Škorac je eksploatisan u zahvatu površinskog kopa Škorac-Gradina, južno od brda Škorac. Na ovom kopu je završena eksploatacija i služio je kao odlagalište jalovine, a u dubljem delu ovog površinskog kopa formirala se akumulacija ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... malih dimenzija nisu prikazana na karti. Fotografija 5-12: Amfiboliti i gnajsevi u dolini Kupinačke reke. Fotografija 5-13: Amfiboliti kod Belog brda. U istočnom delu Velikog Jastrepca, pored brojnih manjih sočiva, područje severno od Klisurice izgrađeno je od većih tela amfibolita, koji su ...
    ... turmalin i grafit, dok su mikroskopski uočeni rutil i albit (Fotografija 5-22). Fotografija 5-20: Mikašisti u području između Crne Čuke i Belog brda. Fotografija 5-21: Mikašisto-gnajs u Jankovoj klisuri. Analizom u polarizacionom mikroskopu sa propuštenom svetlošću preparata (Fotografija ...
    ... Sedimenti neritsko-sprudne facije titona su isključivo vezani za dijabaze i serpentinite prateći njihov pojas rasprostranjenja od Veluća na severu, preko brda Jelenjaka i zapadnih padina Berđe sve do južnih padina Oble Glave na jugu (Prilog 1). Ove sedimentne tvorevine su generalno predstavljene masivnim ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... Maleševaca, Prokosa i Baljka, do Atmačića (Vrhovčić i saradnici, 1986). Najveće mase krečnjaka se nalaze između Ugljevika i Janje. Od njih su izgrađena brda Prokos, VučJak i Baljak. To su pretežno lajtovački krečnjaci, kao dominantna facija i trošni litotamnijski krečnjaci, promjenljive ukupne debljine ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... Pomoravlja. Na slici br. 2 prikazan je geografski položaj sa označenim istražnim područjem. Prostire se na površini od 470 km?, u podnožju Đurđevog brda, u ravnici oko Belice (koja je leva pritoka Velike Morave). Kroz teritoriju grada protiču reke Velika Morava i Lugomir, a zapadno od Velike Morave ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... je Grza. Razvođe sliva Crnice kreće se u visinama od 120 m do 1005m nadmorske visine. Na Srednjem Kučaju nalazi se ı najviša tačka sliva Debelo Brdo (1005 m). Slika 2.2. Tok reke Crnice kroz Paraćin U slivu ima stena različitog postanka i starosti, obzirom da sliv leži na kontaktu dve veće ...
    ... 1/s, sa temperaturom vode 36%C. Slika 6.1. Prelo Crnice (preuzeto iz Pasić, 2017) Vrelo Grze (slike 6.2.-6.4.) drenira veliki deo karstne površi Bele Vode i nalazi se na koti od 420 m, vezano je za kontakt urgonskih krečnjaka i crvenih permskih peščara. Vrelo je razbijeno, gravitacionog tipa a ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... Željin-Centralni Kopaonik (rudno polje Željina, rudno polje Kremića, kontaktna oreola granitoida centralnog Kopaonika, rudno polje Raške, rudno polje Belo Brdo, rudno polje Krive reke); ii) metalogenetski rejon južnog Kopaonika (rudno polje Koporić-Štave, rudno polje Trepče, rudno polje Ajvalije). Ovom ...
    ... pločasti kristali kao i bele skrame. Uzorak je predstavljen masivnom arsenopiritskkom rudom sa vidljivim kristalima sfalerita. Površina uzorka prekrivena je crnim i belim skramama. SST2017/07 - uzorak je uzet sa bloka desno od prethodno pomenutog “grebena”. Predstavljen je belim skramama koje mestimično ...
    ... anglezita (Ang). 97 70um Slika 4.45. Forme pojavljivanja belih skrama sa uzorka SST2017/07: a) uzorkovani stenski blok sa belim skramama (fotografija sa terena, obratiti pažnju na čekić kao razmernik dole-levo); b-d) BSE slike bele skrame prikazane na slici (a); brojevima 1-5 označene su morfološki ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... manastira “Blaga Marija”. Slivno područje ovog vrela prostire se na istok obuhvatajući Suvaču ı Jedan deo terena između Mečije rupe, Batinačke kose i brda Šiljka. U hipsometrijskom pogledu ono leži na 600 m nadmorske visine. U ovom delu, Crnica je usekla prostranu dolinu i dalje teče u pravcu jugozapada ...

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... radovi obustavljeni zbog građanskog rata 1992. godine. Deo rudnih tela Škorac je eksploatisan u zahvatu površinskog kopa Škorac-Gradina, južno od brda Škorac. Na ovom kopu je završena eksploatacija ı služio je kao odlagalište Jalovine, a u dubljem delu ovog površinskog kopa formirala se akumulacija ...
    ... nosioci ekonosmkih parametara, odnose se na prethodno pomenute tri vrednosti NPV. Na slici 4.14 dat je 3D prikaz optimalne konture. 90 _ ·BEO 1840AA 10J 8 J A }1d uado palun03510 xr-| 'aseo iseg 10) Bulssao0ud o} induj aBieuuol [| '8SEO iSag 40 anjeA d uado pajun095]Q ...

  • Model za optimizaciju graničnog saržaja metala u rudi u funkciji dugoročnog planiranja površinskih kopova

    Daniel P. Kržanović (2016-06-14)
    Optimizacija graničnog sadržaja metala u rudi jedan je od osnovnih koraka u planiranju i dizajniranju površinskih kopova i ima za cilj postizanje maksimalne neto sadašnje vrednosti (NPV). Iz tog razloga, optimizacija graničnog sadržaja i danas je predmet mnogih istraživanja u rudarskoj nauci, sa ciljem rešavanja praktičnih problema u eksploataciji ležišta.Dugoročno planiranje eksploatacije na površinskim kopovima podrazumeva sagledavanje svih relevantih parametara i faktora (geologije rudnog ležišta, tehnologije proizvodnog procesa, kapaciteta otkopavanja i prerade, troškova, cena metala, iskorišćenja i dr) kako ...
    površinski kop, dugoročno planiranje, optimizacija graničnog sadržaja, maksimizacija neto sadašnje vrednosti (NPV).
    ... Slika 3.18. Kriva opšte zavisnosti vrednosti od proizvodnog kapaciteta ..................... 72 vii Slika 3.19. Karakteristični dijagram „brdo vrednosti“ koji definiše zavisnost vrednosti od graničnog sadržaja i planiranog kapaciteta ........................... 73 Slika 3.20. Prikaz vrednosnih ...
    ... opada, a zatim počinje ponovo da raste, slično po principu kao što je prikazano na slici 3.18. 73 Slika 3.19. Karakteristični dijagram „brdo vrednosti“ koji definiše zavisnost vrednosti od graničnog sadržaja i planiranog kapaciteta Ako je model optimizacije razvijen za izvođenje osnovnih ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... Tako, za područje centralne Srbije karakteristični su ugašeni vulkani koji odgovaraju kenozojskoj starosti (Rudnik, Kotlenik, Borač, Lece, Trepča, Belo Brdo, Rogozna), dok su za područje zapadne Srbije karakteristični subakvatični ugašeni vulkani koji najčešće odgovaraju jurskoj starosti (Ovčarsko-kablarska ...
    ... banja smeštena je u dolini Vrnjačke reke sa nadmorskim visinama u intervalu od 180 m (severoistični delovi terena) do 401 m (Orlovac) i 430 m (Krstovo brdo) (Protić, 1995), odnosno vezuje se za severno krilo Kopaničko-željinskog antiklinorijuma (Štrbački et al., 2020). Sa geološkog aspekta, područje ...
    ... bunaru „BBe-1“ gornjetrijaski dolomiti nabušeni su na dubini od 310- 450 m, odnosno u bunaru „BB-1“ registrovani su gornjetrijaski krečnjački sedimenti. Beli, kompaktni krečnjaci, pretpostavljene trijaske starosti, nabušeni su na dubini od 610 m u istražnoj bušotini „BB-2“. Izdanci trijaskih karbonatnih ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ˝polazeći od dna ka obodu ređaju se zaravni različitih visina i širina, te zato on liči na džinovski amfiteatar potkovičastog oblika˝. Ograničen je brdima i povijarcima na njegovoj zapadnoj, južnoj i istočnoj strani, dok je ka severu otkriven celom širinom prema dolini Save. Dno ovog basena, široko ...
    ... delovima basena : Ljuta strana (364 m), Drenjak (379 m), Gudura (376), Stubički vis (393 m), Vrovine (376 m), Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare, a samo manjim ...
    ... iznosi oko 3 km. Klima u Šumadijskoj Kolubari je umereno kontinentalna. Blažu klimu imaju doline Barajevske reke i Onjega, jer su zaklonjene brdima od severnog i istočnog vetra. Nagle toplotne promene su retke, a žarka leta ublažava biljni pokrivač. Zimski mrazevi su kratki, traju samo u vreme ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... ˝polazeći od dna ka obodu ređaju se zaravni različitih visina i širina, te zato on liči na džinovski amfiteatar potkovičastog oblika˝. Ograničen je brdima i povijarcima na njegovoj zapadnoj, južnoj i istočnoj strani, dok je ka severu otkriven celom širinom prema dolini Save. Dno ovog basena, široko ...
    ... delovima basena : Ljuta strana (364 m), Drenjak (379 m), Gudura (376), Stubički vis (393 m), Vrovine (376 m), Karaula (312 m), Obrenovo (250 m) i Vranče brdo (240 m) . Kolubarski basen i okolno brdovito zemljište razuđeni su razgranatom mrežom dolina i kotlina, koje pripadaju slivu Kolubare, a samo manjim ...
    ... iznosi oko 3 km. Klima u Šumadijskoj Kolubari je umereno kontinentalna. Blažu klimu imaju doline Barajevske reke i Onjega, jer su zaklonjene brdima od severnog i istočnog vetra. Nagle toplotne promene su retke, a žarka leta ublažava biljni pokrivač. Zimski mrazevi su kratki, traju samo u vreme ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... Липак-Трстеник-Црнишава; ђ – разлом Г. Црнишава-Треботина; е – разлом Читлук-Шанац. На изворишту угљокиселих вода Беле Воде постоје извори Кисељаја и Слатина. Јављају се високо на падини брда (250 m.н.в.), а на ободу терцијарних седимената. Издашност извора је мања од 0,1 l/s. Минерална вода је HCO3 ...
    ... oC. У сливу Липовачке реке избушена је геотермална бушотина дубине 505 m на локалитету Бели извор, а у сливу Врњачке реке на локалнитету Борјак избушен је бунар дубине 175 m. Бушотина на локалнитету Бели извор бушена је кроз кристаласте шкриљце и на самоизливу је добијено 0,6 l/s угљокиселе воде ...
    ... Буковичка бања 14-34 Пакована („Књаз Милош“), балнеолошка Орашје 13 пакована („Соко“) Бела Вода пакована 142 Велуће 11-23 пакована („Мивела“) Врњачка бања (Снежник, топли извор, Слатина, Језеро, Бели извор, Руђинци) 14-31 балнеотерапеутска, пакована („Врњци“), спортско-рекреативна ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... мешовита шума. Поред јужне завршне контуре одлагалишта, према насељу Reichwalde, изграђен је видиковац. Спољашње одлагалиште копа је једно од највећих брда у околини. То је постао Бојан Димитријевић, докторска дисертација: ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА ...
    ... копу Hambach откопане су у јесен 1978. године. Откопана је 1.1 милијарда кубних метара песка, шљунка и глине. Данас спољно одлагалиште представља брдо, Sophienhöhe, које се висином од 200 m уздиже изнад околног предела (Слика 1.16) [7]. Слика 1.16. - Површински коп Hambach, панорамски поглед ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... у Тисовику Pb, Zn и Ba (Ђокић и Јовановић, 2009). Савремена јаловишта на Бобији су формирана експлоатацијом BaSO4. Значајно је јаловиште на врху брда са рудничком и ручно пребираном јаловином, и ниже са јаловином преосталом након дробљења и сепарације. Садржаји Zn, Cu, Cd и Ni у водама на врху ...
    ... (Vos и др., 2011). У југозападној Пољској се у у шкриљцима у неколико нивоа јављају сулфидне минерализације бакра. Први ниво је Weissliegender или бели пешчар у коме је концентрација Cu сулфида 0.2-2.0 %, изнад њега је главни рудни ниво Kupferschiefer са концентрацијом 2-10 %, и подређени Pb и ...
    ... година после престанка рударских активности и одлагања јаловинског материјала налази у стању биолошког вакуума‟. На површини јаловишта су видљива бела цветања која указују на „заслањивања“, односно високе, фитотоксичне концентрације тешких метала. Божидар В. Ђокић Геохемијске карактеристике ...