Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Duboke bušotine

212 items

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... istraživanja su se intenzivirala, što je uključivalo izbušivanje 63 bušotine sa površine. Analiza ovih bušotina pokazala je prisustvo masivno-sulfidne mineralizacije u obliku sočiva i spleta žica u višim slojevima, dok je u dubljim slojevima otkrivena porfirska mineralizacija. Kako bi se preciznije ...
    ... sulfidnog i sulfatnog: sumpora, uzorci iz bušotina B-20 i B-28 su dodatno analizirani. Utvrđeno Je da je sulfidni sumpor prisutan sa 58% u bušotini B-20, odnosno 56% u bušotini B-28, dok je ostatak činio sulfatni sumpor. Takođe, deo uzoraka iz bušotina B-2, B-35, B-38 i B-39 analiziran je na prisustvo ...
    ... 1,00 109,00 84,00 25,00 Šema bušenja minskih bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: 90" Prečnik bušotina (mm): 76 Površina pojasa miniranja (m*): 22335 Ganmitura za bušenje: Tipa SIMBA (SOLO) Tabela bušenja |Bušotina| Centar |Dužina | Broj | Ummo | 905 kmjanj (m) | ...

  • Geotehnički aspekti izgradnje visećeg pešačkog mosta u Starom gradu u Užicu

    Zoran Berisavljević, Miloš Marjanović, Uroš Đurić (2023.)
    U radu su prikazani rezultati geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje visećeg pešačkog mosta preko klisure reke Đetinje u Užicu. Predviđeno je da most, sistema prednapregnute trake, omogući prelaz pešacima sa desne dolinske strane na stranu Starog grada, koja je opasana strmom liticom (cca. 40 m visine). Za potrebe formiranja geotehničkog modela i strukturnog sklopa krečnjačke stenske mase korišćen je postupak fotogrametrijskog snimanja dronom. Predviđeno je da se zatežuća sila (od oko 30 MN), koju most prenosi na obalni stub, ...
    fotogrametrija, stabilnost kosina, pukotine, prednapregnuta sidra, test granične nosivosti, paker (Ližonov) test
    ... izvođenja bušotina u zoni starog grada rađeni su i testovi vodopropusnosti (VDP) kako bi se utvrdila ispucalost stenske mase i procenili utrošci injekcione mase. Nakon izvođenja, bušotine su proširene na prečnik 0146mm, što je omogućio da se sidra nesmetano postave u bušotinu. Zidovi bušotina su sve ...
    ... ci krečnjaka na jezgru istražnih bušotina, na kosini i izgled kaveme (iz oblaka tačaka sa teksturom). Slika 2. a) Izgled krečnjaka u zoni bušotine B1, b) Kaverna na vertikalnoj litici (prikaz iz oblaka tačaka sa teksturom) c) Tipičan izgled krečnjaka u bušotini B2 Inženjerskogeološkim kartiranjem ...
    ... radilišta i skele za izvođenje dve subhorizontalne bušotine u zoni obalnog stuba na strani Starog grada. Za to vreme je na suprotnoj strani (desna dolinska strana reke Đetinje) napravljen pristupni put kako bi se mogle izvesti još dve bušotine u zoni drugog obalnog stuba (istraživanja na suprotnoj ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... ukazali su na delimično pojavljivanje masivno-sulfidne mineralizacije u vidu manjih sočiva i spleta žica u višim delovima, dok je u dubljim delovima bušotina nabušila porfirsku mineralizaciju. Pošto se bušenjem sa površine nije sigurno mogao utvrditi horizontalni kontinuitet orudnjenja, kao ...
    ... elaborata). Sa povišine izbušene su ukupno 63 bušotine odnosno, 53.930 m bušenja. Za sve bušotine geodetski su određene kote i koordinate, a za veći broj merene su i devijacije. Pojedine bušotine korišćene su za razna geofizička ispitivanja. Sve bušotine geološki su obrađene, uzeti su posebno uzorci ...
    ... miniranje s lepezastim rasporedom minskih bušotina, pri čemu su bušotine postavljene pod uglom od 90?* u odnosu na horizontalu i buše se vertikalno naniže iz hodnika za bušenje. Hodnik se nalazi u sredini komore, omogućavajući simetrično raspoređivanje bušotina u odnosu na osu hodnika ili komore.(Prikazano ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... orudnjeni interval iznosio otprilike 100 m. Intenzivnija istraživanja uključila su bušenje 63 bušotine, koja su otkrila masivno-sulfidnu mineralizaciju u obliku sočiva i spleta žica u višim delovima, dok je u dubljim delovima identifikovana porfirsku mineralizaciju. Da bi se definisala kontura rudnog ...
    ... preseka prostorija (m?) lp - dužina bušotine (m) n - koeficijent iskorišćenja bušotine 35 U cilju postizanja predviđenog oblika poprečnog preseka prostorije i efikasnog izbijanja preostale stenske mase, koriste se konturne minske bušotine. Ove bušotine se obično buše prečnika 150 do 200 mm ...
    ... Prilikom primene konturnog miniranja, konturne bušotine se pune sa 40 do 50% manje eksploziva u odnosu na ostale bušotine. S obzirom na to da su zalomne bušotine dodatno opterećene, količina eksploziva u njima se povećava za 20 do 30%. Kod bušotina prečnika 45 mm koristi se patrona prečnika 38 mm ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... se javljaju u vidu donjih i srednjih paludinskih slojeva. (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Gornji paludinski slojevi su otkriveni samo u dubokim bušotinama Vojvodince 8 (Rundić et al. 2016), dok se pretpostavlja da su na prostoru Fruške gore erodovani tokom izdizanja. Donji paludinski slojevi ...
    ... analizirano je ukupno četiri bušotine sa jezgrima ı dijagramima geofizičkih karotažnih merenja (GFK) i jedna bušotina za koju postoje samo geofizički podaci. Osnovni podaci o bušotinama dati su u tabeli ispod (tabela 2). 10 Tabela 2 Podaci o NIS bušotinama Naziv Bušotine | Konačna dubina (m) Nabušene ...
    ... sastava, sa ostacima ostrakoda. Bušotina X3 je najudaljenija bušotina na istraživanom području. Pored toga za nju ne postoje podaci za prvih 300 m geološkog stuba pa su na dobijeni na osnovu SP i EO krive. Radi se o glinama i peskovima koje se smenjuju ciklično. Bušotina ide do 824 m dubine ı nabušila ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... buduće metro stanice „Francuska”. Pri tome, istražne bušotine na trasi metroa imaju oznake Bt dok bušotine na mestima budućih stanica imaju oznake Bs, a Bps su oznake bušotina sa ugrađenim pijezometarskim konstrukcijama. Sve tri istražne bušotine su izvedene do dubine od 41 m, u ukupnoj metraži od ...
    ... (km 13+305 – 13+380) 3.1. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-40 3.2. Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bps-41 1:100 3.3. . . . . 1:100 Inženjerskogeološki profil istražne bušotine Bs-42 Tabelarni prikaz rezultata laboratorijskih geomehaničkih 4.1. / i ...
    ... m. U narednoj tabeli dat je pregled izvedenih bušotina na trasi metroa za deonicu stanice „Francuska“ (km 73+305 — 13+380), sa njihovim apsolutnim kotama, koordinatama ı dubinama: Redni broj Oznaka Koordinate istražnih bušotina Dubina bušotine X y z (m) 1. Bs-40 7458282.418 | 4963941.987 85 ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... mreže istražnih radova, ali i istraživanja porfirske mineralizacije u dubljim delovima terena. U istom meriodu periodu se vrše ı bušenja za potrebe hidrogeoloških i inženjersko-geoloških istraživanja i ispitivanja. Broj bušotina prema specifičnoj nameni geoloških istraživanja, u određenom periodu ...
    ... konturne bušotine se pune sa oko 40-50% manje eksploziva nego ostale, dok se kod zalomnih bušotina, obzirom da su ove bušotine i najviše opterećene, povećava za 20 + 30%. Količina eksploziva po pomoćnim bušotinama prosečno iznosi: Qe Qp _ N—a' kg Količina eksploziva po konturnim bušotinama prosečno ...
    ... preseka prostorije, lb — dužina bušotine, m — koeficijent iskorišćenja bušotine (0,9). 44 U cilju dobijanja predviđenog oblika poprečnog preseka prostorije, kao i izbijanja preostale količine stenske mase koriste se konturne misnke bušotine. Pomenute minske bušotine obično se buše 150+200 mm od ...

  • Optimizacija ispirnih fluida za bušenje dirigovanih bušotina

    Vukoman Krgović (1994)
    Ispirni fluidi, dirigovano bušenje

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... gasa CO2 sa povećanom temperaturom. Mineralizacija ovih voda je promenjliva i povećava se sa dubinom. U bušotinama do dubine od oko 150 m, mineralizacija voda je ispod 2 g/l, a u dubljim bušotinama 4–5 g/l. Po anjonskom sastavu mineralne vode pripadaju hidrokarbonatno–sulfatno–hloridnom ili hidr ...
    ... mineralizovane do visoko mineralizovane. U bušotini D-1 u selu Novaci, sadrţaj hlorida u vodi iznosi 3.341,9 mg/l. Povećan sadrţaj jona Cl -obično se javlja u podzemnim vodama dubljih vodonosnih horizonata i vezuje se za proces sedimentacije u basenu. To bi bile konatne ili tzv. sedimentogene vode ...
    ... 17 (slaba korelaciona veza). Dreniranje izdani vrši se isticanjem preko bušotina sa samoizlivom (tabela 3.3). Donji nivo meĎuslojne izdani (MI2) zahvata prostor ispod glavnog podinskog ugljenog sloja i prostor izmeĎu dubljih ugljenih slojeva (slika 3.1). Ova izdan rasprostranjena je u centralnim ...

  • Otklanjanje prihvata alata za bušenje kao uslov uspešnog završetka izrade bušotine

    Dušan Lj. Janačković (2018)
    diferencijalni prihvat, bušeći alat, bušotinski kanal, isplaka, formacija

  • Doprinos tehnologiji bušenja u krečnjačko-dolomitskim formacijama na primeru duboke bušotine Ulcinj-kopno 1

    Branko Leković (1994)
    Tehnologija bušenja, krečnjak, dolomit, Ulcinj

  • Mašine i uređaji za bušenje i opremanje naftnih i gasnih bušotina

    Batalović Veselin (2011)

  • Optimizacija procesa cementacije eksploatacionih kolona zaštitnih cevi dubokih bušotina u jugoistočnom delu Panonskog basena

    Zvonimir Bošković (2007)
    Cementacija, eksploatacione kolone, zaštitne cevi, Panonski basen

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... mina (usvojeno a=0,66). 28 =__27-551 41 — —16.46 bušotina. 0,028“ ·1100·0,66 Nus=17 bušotina. Usvojeni broj minskih bušotina iznosi N=17, od toga: - zalomne, nx=4, - pomoćnih np=2, - perifernih npe=11. Raspored minskih bušotina i redosled paljenja mina po tipovima jamskih prostorija ...
    ... q=0,70kg/buš. U jednu minsku bušotinu se stavljaju 3 patrone eksploziva mase 200 g i jedna patrona mase 100g što znači da je dužina minskog punjenja jedne minske bušotine 3:300mm + 1·150mm=1050mm, ili 70% od dužine minske bušotine. Preostala dužina minske bušotine (550mm) se zatvara glinenim čepom ...
    ... 7-5,15 mž broj 1. Broj minskih bušotina 17 kom 2. Zalomne 4 kom 3. Pomoćne 2 kom 4. Periferne 11 kom 5. Broj električnih detonatora 17 det. 6. Dužina minskih bušotina 1,3m 7. Ukupna dužina misnskih bušotina 25,50 m 8. Aktivna dužina misnkih bušotina 1,40 m 9. Vreme potrebno ta bušenje ...

  • Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina

    Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан (2014)

  • Deep oil wells between production and disaster - Duboke naftne bušotine između proizvodnje i katastrofe

    Bošković Zvonimir, Mitrović Vladimir, Malbašić Tatjana, Stupar Jelka (2012)

  • Kumulativna eksplozivna sredstva za perforiranje naftnih i gasnih bušotina

    Petar Šućur, Jelka Stupar, Malbašić Tatjana, Mitrović Vladimir (2010)

  • Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.

    Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван (2018)

  • Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије

    Црногорац Мирослав, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Даниловић Душан (2016)

  • Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.

    Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван (2018)