Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Durbachite-vaugnerite serija

177 items

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... rudnog polja Veliki Krivelj, nalazi se istoimeno porfirsko ležište bakra Veliki Krivelj. Borska hidrotermalno izmenjena zona se nalazi u povlati serije konglomerata i peščara velike moćnosti. Neposrednu istočnu granicu predstavlja Borski rased koji se proteže u dužini od oko 40 km. Uz Borski rased ...
    ... Navedene hidrotermalne izmene su uglavnom vezane za razlomne strukture — zone ispucalosti, rasede, rasednei razlomne zone, odnosno zone drobljenja. Serija borskih pelita izgrađena je od: pelita, laporaca, tufova, tufita i vulkanskih breča. Borski konglomerati su stene heterogenog sastava sa čestim prelazima ...
    ... Čine istočnu granicu hidrotermalnog sistema Bor. Najmlađe tvorevine na području Bora su kvartarni aluvijalni nanosi Borske reke. Predstavljeni su serijom peskova, šljunkova i valutaka krečnjaka. Takođe Je markantno prisustvo nusprodukata eksploatacije i prerade rude, koje su predstavljeni stenskom ...

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... ı ređe laporovitim krecnjacima, vapnovitim peščarima, peskovitim laporcima i sočivima konglomerata. PESKOVITO-KREČNJAČKA SERIJA ĆMx') U najvišim delovima sarmatske serije sreću se žuti peskovi, alevritske peskovite gline, glinovito karbonatni alevritski peskovi ı ređe peskovita krečnjačka sočiva ...
    ... karbonatnom delu serije. PANON (Mx»?) Panon je predstavljen alevritskim peskovima i glinama, žutim peskovitim mestimično liskunovitim glinama, ređe sivim glinama, peskovima i kvarcnim peščarima, koji daju pomenuti posebni morfološki izgled ovog terena. 11 PESKOVITA SERIJA ĆČMx*) Osnovni ...
    ... peskovitih laporaca. U završnim delovima serije nalaze se i tanji slojevi uglja. To su dobro stratifikovani sedimenti sa čestom kosom laminacijom. Debljina serije iznosi oko 200 metara. PONT (PL) Razvijene su na severnom delu Požarevačke grede, između Prugova na jugu ı sela Ćirikovca na severu, na ...

  • Sinteza i karakterizacija nanoprahova u CeO2-Bi2O3 sistemu

    Marija D. Prekajski (2014-04-04)
    Nanoprahovi kristalnih faza iz serije čvrstih rastvora u pseudo-binarnom sistemuCeO2-Bi2O3 sintetisani su primenom jednostavne i ekonomične samopropagirajućemetode na sobnoj temperaturi korišćenjem nitrata metala i natrijum-hidroksida kaopolaznih supstanci. Osim krajnjih članova niza, CeO2 i niskotemperaturne polimorfnemodifikacije α-Bi2O3, sintetisani su i čvrsti rastvori nominalnog sastava Ce1-xBixO2-δ,gde je x = 0,1; 0,2; 0,3; 0,4; 0,5; 0,6; 0,7; 0,8; 0,9. Rezultati proučavanja metodomrendgenske difraktometrije na polikristalnom materijalu i ramanske spektroskopskeanalize pokazali su da su sintetisani prahovi sa nižim sadržajem bizmuta (x = 0,1 ...
    nanostrukturni materijali, čvrsti rastvori, CeO2, Bi2O3, rendgenskadifraktometrija praha, Ritveldova metoda, mikrostrukrurna analiza

  • Simulacija isticanja odabranih karstnih vrela pirotske kotline

    Saša Milanović, Branislav Petrović, Vesna Ristić Vakanjac, Ljiljana Vasić, Veljko Marinović, Petar Vojnović (2022)
    Analiza recesije, autokorelaciona i kroskorelaciona analiza vremenskih serija padavina i isticanja podzemnih voda karstnih vrela Krupac i Gradište (Stara planina, JI Srbija) izvršena je radi formiranja stohastičkog autoregresivno-krosregresivnog modela (ARCR) i kratkoročne prognoze dnevnih vrednosti izdašnosti. Usled postojanja heterogenosti i anizotropnosti karstne izdani veoma je komplikovano i zahtevno odrediti prostornu distribuciju podzemnih voda u okviru karstnog hidrogeološkog sistema, te je primenljivost determinističkih modela minimizirana. Stoga je upotreba stohastičkog modela u ovom slučaju svrsishodnija. Autokorelogram izdašnosti vrela Krupac pokazao je ...
    karstno vrelo, recesija, autokorelacija, kroskorelacija, ARCR MA model, JI Srbija

  • Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta

    Veljko J. Marinović (2022)
    Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...
    karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursa

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... "Centralnokopaoničku seriju" odnosno "paleozojsku metamorfnu seriju Goča, Željina i centralnog Kopaonika" (Urošević i dr., 1973a,b) odnosno "kopaonički metamorfni kompleks" (Zelić et al., 2010a). Mićić i dr. (1972) su na osnovu konodontne faune utvrdili da je ova serija trijaske starosti. Izgrađena ...
    ... od 25 do 24 Ma. Vulkanoklastična serija Rudnika je prisutna u SZ delu Rudničkog magmatskog kompleksa (Gornje brdo, Kikovi, Mali Kik). Najvećim delom je vezana za donjemiocenske kvarclatite i pripada faciji piroklastičnih tokova i ignimbrita. Debljina serije mestimično iznosi i do 400 m. Struktura ...
    ... tačkicama - hidrotermalno alterisani; sa crticama - kontaktno metamorfisani); 6. kalkšisti i mermeri; 7. serija sericit-hloritskih škriljaca i metamorfisanih peščara (6,7 - "Centralnokopaonička serija"); 8. kvarc-turmalin-magnetitske žice sa halkopiritom; Cu - pojave mineralizacije bakra; GKP - glavni ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... "Centralnokopaoničku seriju" odnosno "paleozojsku metamorfnu seriju Goča, Željina i centralnog Kopaonika" (Urošević i dr., 1973a,b) odnosno "kopaonički metamorfni kompleks" (Zelić et al., 2010a). Mićić i dr. (1972) su na osnovu konodontne faune utvrdili da je ova serija trijaske starosti. Izgrađena ...
    ... od 25 do 24 Ma. Vulkanoklastična serija Rudnika je prisutna u SZ delu Rudničkog magmatskog kompleksa (Gornje brdo, Kikovi, Mali Kik). Najvećim delom je vezana za donjemiocenske kvarclatite i pripada faciji piroklastičnih tokova i ignimbrita. Debljina serije mestimično iznosi i do 400 m. Struktura ...
    ... tačkicama - hidrotermalno alterisani; sa crticama - kontaktno metamorfisani); 6. kalkšisti i mermeri; 7. serija sericit-hloritskih škriljaca i metamorfisanih peščara (6,7 - "Centralnokopaonička serija"); 8. kvarc-turmalin-magnetitske žice sa halkopiritom; Cu - pojave mineralizacije bakra; GKP - glavni ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... jedno miniranje iznosi nqaq=17 električnih detonatora, od toga 4 komada detonatora serije 0, 2 komada detonatora serije 1, 4 komada detonatora serije 2, 3 komada detonatora serije 3 i 4 komada detonatora serije 4. Jednim miniranjem se dobija sledeća količina materijala: V=Si · h =4,90-1,4=6 ...
    ... krečnjaka čineći neposrednu krovinu boksita na ležištu. Moćnost ovih sedimenata kreće se od 5-180m. U litološkom pogledu to je jedna veoma heterogena serija u kojoj se javljaju peskovi, glinoviti peskovi, šljunkoviti peskovi, slabo vezani peščari, gline, peskovite gline i dr. 2.2. Opis ležišta Ek ...
    ... geološke sredine koje se međusobno razlikuju po hidrogeološkim osobinama, i to: Kompleks krovinskih sedimenata boksita Ova takozvana "šarena serija" velike je debljine, litološki sastavljena od različitih stena u okviru kojih može da dođe do akumulacija podzemnih voda. Litološki najzastupljeniji ...

  • Prognoza operativne efikasnosti aktivnog podzemnog rudnika zasnovana na teoriji sivih sistema

    Svetlana M. Štrbac-Savić (2016-06-10)
    Efikasnost predstavlja preduslov za opstanak svake rudarske kompanije, posebno u uslovima izuzetno konkurentnog trţišnog okruţenja kao što je to rudarska industrija. Efikasnost oznaĉava sposobnost kompanije da ispuni svoje kratkoroĉne ili dugoroĉne ciljeve. Operativna efikasnost se definiše kao odnos izmeĊu ulaznih parametara potrebnih za odvijanje proizvodnje i pokazatelja dobijenih proizvodnjom. U kontekstu rudarskog poslovanja, operativna efikasnost se odnosi na vreme potrebno da se mineralno dobro transformiše u novĉana sredstva. Visoka operativna efikasnost se postiţe kada se ostvari prava kombinacija karakteristika ...
    podzemni rudnik, operativna efikasnost, prognoza, teorija sivih sistema, stohastiĉke diferencijalne jednaĉine, simulacija
    ... predviĊaju buduće vrednosti vremenskih serija zasnovanih samo na skupu najskorijih podataka u zavisnosti od intervala prognoze. Podrazumeva se da su sve vrednosti koje se koriste u sivom modelu pozitivne, kao i da je interval dobijanja podataka unutar vremenskih serija ekvivalentan. Najjednostavnije reĉeno ...
    ... anje dinamiĉke jednaĉine DOL-a primenjen je multiparametarski sivi model. Ova jednaĉina nam omogućava da predvidimo buduće vrednosti vremenske serije DOL-a koje su zasnovane samo na skupu nedavnih podataka. Da bi smanjili neodreĊenost budućih vrednosti operativne efikasnosti koristimo ekspertsko ...
    ... jednodimenzionalne prirode i predstavljen je Stepenom operativne sposobnosti. U disertaciji je primenjen pristup analize multiparametarske vremenske serije, pri ĉemu je uspostavljena matrica korelacije izmeĊu stanja ulaznih parametara i stanja izlaznih pokazatelja, kao i diferencijalna jednaĉina koja ...

  • Mikroplastika u peloidima iz Srbije i Slovenije

    A. Šajnović, G. Gajica, F. Prosenc, S. Stojadinović, G. Veselinović, P. Trebše, P. Dabić, B. Jovančićević (2023)
    ... mikroplastike podrazumevao je određivanje sadržaja vlage u uzorcima peloida sušenjem do konstantne mase. Potom je rađeno mokro prosejJavanje kroz seriju sita veličine otvora ! mm, 500 um, 250 um ı 100 nm od nerđajućeg čelika (Retsch, Nemačka). Svakafrakcija je sakupljanana GF/C 45 mm filterusave ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... местимичним бочним исклињавањем. Дебљина глиновито-песковите серије је различита. Песковита серија ( 2 2 3M ) У подручју Пожаревачке греде, песковита серија горњег панона се постепено развија из глиновито-песковите серије доњег панона. Серију чине ситнозрни седименти са малим садржајем CaCO3 и добрим ...
    ... песковити шљункови састављени из базалних шљункова (I серије) преко којих су наталожени шљункови (II серије) са већим учешћем пескова. Ова серија чини основни део водоносне средине најповољнијих филтрационих карактеристика. Данас је серија у горњем делу безводна. − пескови углавном ситнозрни ...
    ... одвајање од подинске серије је доста тешко. Састав као и код претходне серије представљен је песковима, алевритима и Бранкица Мајкић докторска дисертација 121 алевритским глинама. На подручју Ковин-Дубовац серија је потпуно еродована ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... formacije koji se od sedimenata na severu razlikuju najviše po prisustvu uglja. Sedimenti su različitih boja pa se nazivaju šarena donjomiocenska serija (Rundić et al. 2013). U glinama i bituminoznim laporcima pronađena je bogata fosilna flora poput Sequoia langsdorfi, Taxodium distichum, Laurus ...
    ... peska i gline. Izdizanje Fruške gore nastavilo se u pleiostocenu gde dostiže maksimum i odgovorno Je za formirane proluvijalno-deluvijalne Sremske serije. Sa izdignutih strana planine dolazi do spiranja i odnošenja materijala rečnim tokovima, koji je deponovan u podnožju planine u vidu proluvijalnih ...
    ... basena prikazan je na slici 4. 13 KASNA POSTRIFTOGENEZA Postepena degradacija izvornog područja koja dovodi do ositnjavanja zrna naviše poslednje serije sedimenala koja zapunjava basen, ukoliko nisu uključeni neki drugi faktori. NEPOSREDNA POSTRIFTOGENEZA Fomiranje drenažnog basena i njegovo moguće ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... geološku kartu terena izmedu Drače i Stragara. Poslednji autor je (1977) u okviru ofiolitsko-radiolaritskog: kompleksa izdvojio vulkanogeno-sedimentnu seriju od ofiolita i genetski ove tvorevine povezao sa tektonskim pokretima. O genezi dijabaz-rožnačke formacije i njenom geotektonskom značaju pisali ...
    ... Dimitrijević M. N., (1975b): OFIOLITSKI MELAN2? DINARIDA I VARDARSKE. ZONE: GENEZA I GEOTEKTONSKO ZNACENJE. Radovi Znanstvenog savjJeta za naftu Serija A, knj. 5, Zagreb. . Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1978): OLISTOSTROMSKI POLIFAZNI I RECIKLIRANI OFIO LITSKI MELAN2. Ref. na IV Znanstvenom ...
    ... Beograd. Krstić S., 1963): PRILOG POZNAVANJA SARMATA ŠIRE OKOLINE LAPOVA I RAČE KRAGUJEVAČKE. Vesnik Zavoda za geol. i geof. istraz. knj. XXI, serija A, Beograd. Laskarev P., (1927): POJAVE ŠARIJAŽA NA BUKULJI. Geol. an; Balk. Pol. knj. IX, deo prvi. ... Laskarev P., (1930): PRILOZI ZA TEKTONIKU ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... rudnog polja Trepče čine trijaski sedimenti i vulkanogeno-sedimentna serija, kao i jurski ofioliti. Najstarije stene u rudnom polju Trepča su stene “serije Trepča” koje pripadaju trijaskim sedimentima (Janković, 1990). Ova serija se sastoji od šest litostratigrafskih jedinica i to: metamorfisani peščari ...
    ... halde zarušenog potkopa u dužini od 67 m, a koji je takođe opisan u radu Maksimović i Divljan (1953). Ova serija od 13 uzoraka početno je obeležena sa T1 (tabela 3.1). Gotovo svi uzorci ove serije predstavljaju pojavu sulfida u masivnom kvarcu, pri čemu je arsenopirit dominantan sulfid (sl. 3.7), tako ...
    ... primesa najčešće sadrži Co koji može biti prisutan do nekoliko procenata zamenjujući Fe u strukturi minerala, pri čemu arsenopirit obrazuje i izomorfnu seriju sa mineralom glaukodotom (Co,Fe)AsS. Osim kobalta, može sadržati i primese Ni, Sb, ređe Bi i dr. elemenata. Zlato koje se u sulfidima javlja u vidu ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... vremenske analize šeme iniciranja. Na osnovu podataka Priloga 2 može se zaključiti sledeće:  ukupno vreme iniciranja minske serije je 1897 ms,  za celokupnu seriju od 56 bušotina ni u jednom slučaju se ne pojavljuje vremenski interval iniciranja između bušotina od 8 ms, što znači da ne postoji ...
    ... vremenske analize šeme iniciranja. Na osnovu podataka Priloga 3 može se zaključiti sledeće:  ukupno vreme iniciranja minske serije je 1857 ms,  za celokupnu seriju od 60 bušotina kao i u prethodnoj šemi ni u jednom slučaju se ne pojavljuje vremenski interval iniciranja između bušotina od 8 ...
    ... dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanih miniranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranja minskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene su prednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... vremenske analize šeme iniciranja. Na osnovu podataka Priloga 2 može se zaključiti sledeće:  ukupno vreme iniciranja minske serije je 1897 ms,  za celokupnu seriju od 56 bušotina ni u jednom slučaju se ne pojavljuje vremenski interval iniciranja između bušotina od 8 ms, što znači da ne postoji ...
    ... vremenske analize šeme iniciranja. Na osnovu podataka Priloga 3 može se zaključiti sledeće:  ukupno vreme iniciranja minske serije je 1857 ms,  za celokupnu seriju od 60 bušotina kao i u prethodnoj šemi ni u jednom slučaju se ne pojavljuje vremenski interval iniciranja između bušotina od 8 ...
    ... dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanih miniranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranja minskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene su prednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... veličine otvora sita (d) koja se koriste za sitovnu analizu. 42 Najčešće korišćena u praksi Je serija sita sistema Tyler, kod koje jJe odnos veličina otvora bilo koja dva susedna sita u seriji konstantan i iznosi N2=1,414. dn—l _ _ dZ d _ _ 1,414 d, d, ”Z n Sitovna analiza je Jedna od ...
    ... klasa, koja prolazi kroz otvore sita, čine je zrna manja od otvora i naziva se prosev ili podrešetni proizvod. Sejanjem uzorka na više sita iz serije izdvajaju se uske klase krupnoće, koje su ograničene dimenzijama otvora sita (di) i (d>), označava se sa (-di + d»>, di > d»). To znači da Jje ...
    ... Bondov mlin sa kuglama na kom Je rađeno ispitivanje prikazan je na 50 slici 15. Osim ovog mlina korišćena su i laboratorijska sita Tyler ı Laarmann serije, tresač laboratorijskih sita Ro-tap i laboratorijska udarna drobilica. Slika 15. — Bondov mlin 3.4.1 Standardni postupak za određivanje Bondovog ...