Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Ležišta uglja i uljnih škriljaca

3308 items

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... ta serija i vulkanoklastiti AS 'kyarcnih konglomera i alevrolita Dolomiti, dolomitični ici, krečnjaci, |> vulkanoklas _ raspt" zi |} Š ii | | “ S R E D N I I TI Sočiva krečnjaka, škriljaca, alevrolita, peščara i konglomerata - hloritsko- sericitski Škriljci KA RB ON ...
    ... ene hloritsko-sericitskim škriljcima ı sočivima slabije metamorfisanih peščara, alevrolita, krečnjaka, konglomerata i škriljaca metamorfisanih u faciji zelenih škriljaca, najčešće kvarc-sideritskih, kvarc-kalcitskih i trakastih kvarc- sideritsko-gvožđevitih škriljaca (Živaljević et al., 1982; ...
    ... mogu podeliti u dve celine, glinovite kvrgave krečnjake i sive i rumene kvarc liskunovite peščare i škriljce (Živaljević et al., 1982; Stefanović & Krstekanić, 2024). Krečnjaci su glinovito-laporoviti i uočavaju se kao sočiva u seriji peščara i škriljavih glinaca (Živaljević et al., 1982; Stefanović ...

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... a – kvarcnim peščarima i peskovito – glinovitim škriljcima i mlađim (P 3 ) predstavljenim slojevitim krečnjacima, glin- cima i peščarima. Sedimenti mezozoika su predstavljeni donjotrijaskim slojevitim (T 1 ) i bankovitim krečnjacima, peščarima i glinenim škriljcima. Sedimenti kredne staro- ...
    ... geološkom građom u kojoj preovlađuju niskokristalasti škriljci pa- leozojske starosti, jadarskog razvića [10], [16], [20]. Meta-peščari, škriljci, podređeno argilošisti i filiti pripa- daju neraščlanjenom devonu i karbonu (D,C). Sedimenti i metamorfiti karbonske starosti predstavljeni su sred- ...
    ... njim karbonom (C 2 ) u okviru kojih su izdvojeni krečnja- ci i argilofoliti namirskog kata, kao i krečnjaci, glineni škriljci, ređe kvarcni peščari baškirskog kata. Sedimenti permske starosti imaju malo rasprostranjenje na istraž- nom području. Razlikuju se dva superpoziciona paketa: srednji perm ...

  • Ontološki model upravljanja rizikom u rudarstvu

    Olivera Kitanović (2021)
    Rudarska proizvodnja obuhvata kompleksne tehnološke sisteme, što nameće potrebu za uspostavljanjem i unapređivanjem sistema upravljanja rizikom. Heterogenost i obim podataka neophodnih za upravljanje rizikom zahtevaju sistem koji ih na fleksibilan način integriše i omogućava njihovo optimalno korišćenje. Osnovni cilj ove disertacije je razvoj ontologije za domen rudarstva i na njoj zasnovanog modela za upravljanje rizikom. Njegova realizacija podrazumeva i implementaciju algoritama ekstrakcije informacija za popunjavanje ontologije, kao i odgovarajuće softversko rešenje. Razvoj modela obuhvata i značajno proširenje rudarskog korpusa, kao ...
    rudarstvo, rizik, upravljanje rizikom, procena rizika, ontologija, semantička mreža, ekstrakcija informacija, upravljanje znanjem, računarska lingvistika
    ... Podgraf koji prepoznaje površinske kopove i izvorišta kao mesta sa kojih se transportuje ugalj (Slika 4-20) takođe zavisi od detektovanih imena kopova. Uz naziv opciono mogu ići rudnik/ležište (uglja), (površinski) kop, i skraćenice za iste. Eksploataciona polja mogu biti obeležena slovima ili brojevima ...
    ... preduzeća uz Kolubaru i Kostolac traže se opcione oznake rudnik/ležište uglja, ili ugljonosni rudarsko geološki basen, sa svim atributima kao opcionim. Neki od entiteta prepoznatih ovim grafom su: - Kolubarski ugljonosni basen - Rudarsko-geološki basen „Kolubara“ 80 - ležištu uglja “Kostolac” - Zapadni ...
    ... delovima ležišta koja su slabijeg kvaliteta, što je iz perspektive rudnika opravdano, jer se ostvaruje veći stepen iskorišćenja ležišta, produžava se životni vek rudnika i eliminiše rizik od procesa samozapaljenja odbačenog uglja na odlagalištima jalovine. Sa aspekta termoelektrane prijem lošeg uglja iziskuje ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... biotit-muskovitskim škriljcima, dok se amfiboliti i amfibolitski škriljci javljaju sporadično. Delovi kristalina SMM prekambrijumske starosti su u području Ždraljice navučeni preko mlađih devonskih stena. Na celom području istraživanja prisutni su kenozojski sedimenti i to: klastiti, ugalj, laporac, ...
    ... mikašistima, amfibolitima, zelenim škriljcima i mermerima. Prisutni su biotit-muskovitski škriljci, lepidoblastične strukture i škriljave teksture, izgrađena od albita, kvarca, biotita, muskovita, hlorita i epidota, kristalasti škriljci predstavljeni sitnozrnim biotitskim i dvoliskunskim gnajsevima, granatski ...
    ... flišem i metamorfisanim gornjojurskim melanžom, poznatim kao “dijabaz-rožna formacija” (Brković i dr., 1978; Malešević i dr., 1978; Dimitrijević, 1997). Na istoku, OKŽ je, takođe u tektonskom kontaktu sa srednjojurskim melanžom predstavljenim niskometamorfisanim stenama (zeleni škriljci, metakrečnjaci ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine su nastariji planinski masiv na Balkasnkom poluostrvu. Rodopi su planine građene od kristalnih škriljaca, sa mermerom, granitom ı mlađima vulkanskim stenama. Planine su bogate ležištima: hroma, olova, cinka, gvožđa i drugih ruda. Ležišta rudnika ...
    ... (ili "Istočni revir II") ı "Vučkovo ležište". Lokacija ležišta Kula je na udaljenost: oko 3 km od Vučkovog ležišta i nije sa njim povezano, premda se razmatra mogućnost i opravdanost takvog povezivanja u budućnosti. Kako Jje eksploatacija rude u Vučkovom ležištu počela, ona će teći paralelno sa ...
    ... kristalastih škriljaca, pretežno staropaleozojske a manjim dijelom proterozojske starosti, u koje su utisnute veće i manje mase paleozojskih i trijaskih granitoidnih stena i veliki surdulički paleogeni granodioriski pluton. U istočnom dijelu terena očuvani su erozioni ostaci devonskih, permskih i trijaskih ...

  • Inženjerskogeološka istraživanja za potrebe izgradnje tunela T1 na putnom pravcu Požega-Kotroman

    Andrija Popović (2024)
    Tokom izrade završnog rada korišćeni su podaci koje sam dobio u saradnji sa firmom „Saobraćajni institut CIP d.o.o.“, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura.Osnovni cilj pisanja rada jeste definisanje određenih fizičko mehaničkih parametara i predlog podgrade i načina iskopa tunela na osnovu RMR klasifikacije.
    stenska masa, RMR klasifikacija, tunel, inženjerskogeološka istraživanja
    ... glineni škriljci, laporci mekši i polomljeni argilošisti i filiti, talkšisti, meki vulkanski tufovi, gips i dr., zatim trošne stene u raspadanju. Laporoviti i umoviti škriljci, meki i raspadnuti krečnjak, mek peščar, konglomerati i breče sa slabijim vezivom, filiti, mikšisti bogati likunom i škriljci ...
    ... Slojeviti i peskovito-laporo.- viti krečnjaci i laporci(turon Lerzoliti Konglomerati, peščari, glinci i oolitske rude gvožđa (cenoman -turon) Harcburgiti D ~ e R . g . s . B . F. -] Deluvijum Masivni i bankoviti bio— mikruditi i biomikriti Mmfibnlitski škriljci i rijetko ...
    ... | | | i i @ peskovi sa proslojcima “ - Doleriti dolomita (b) Laporci, krečnjaci j ' aporci, krečnjaci, N N . f:d H aoyakazı a eraščlanjeni gabro- pjeskoviti i ugljeviti r :: - . < - laporci i ugalj dijabazni kompleks Spiliti - r 6 31 48 m |_ M, Konglomerati i gline i e -e Feld ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... ovog terena dala su pojedinačna istraživanja ležišta mineralnih sirovina, u prvom redu uglja i građevinskog kamena. Kao osnov za istraživanja mineralnih sirovina poslužili su ostaci starog saskog rudarenja na području Crni Vrh - Radulovac, Ostatija i Radočelo (Simić, 1951). Ekipa Geoinstituta ...
    ... ali vrlo atraktivnom ležištu na obodu miocenskog basena. Slika 35. Otvoren profil travertina, Brnjica, koordinate: 7435748; 4792766, foto Lj. Grujičić - Tešić Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 60 Ugalj (lignit) i uran predstavljaju ...
    ... značaj ima ležište uglja „Štavalj“ u Sjeničkom basenu (Slika 36). Sjeničko-štavaljski basen smešten je u opštini Sjenica (u jugozapadnom delu Srbije) U orografskom i geomorfološkom smislu predstavlja kotlinu čija je površina blago zatalasana sa nadmorskim visinama reljefa od 900 m do 1300 mnv i zahvata ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... Басен мрког угља Бановићи налази се 30 km јужно од Тузлe у Босни и Херцеговини (Слика 2.1) и захвата површину од око 65 km2. Подељен је на три лежишта угља/мања басена: 1) Ђурђевик, у источном делу, 2) Бановићи, у централном делу и 3) Сеоне, у западном делу басена. Басен мрког угља Ђурђевик је ...
    ... дугујем мојој породици на несебичној помоћи, залагању и указаном поверењу. ПРОСТОРНИ ПОЛОЖАЈ ЛЕЖИШТА УГЉА ЂУРЂЕВИК: ГЕОФИЗИЧКО-ГЕОЛОШКИ МОДЕЛ Сажетак Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих ...
    ... Квартарних седимената. Укупна дебљина кенозојских седимената износи око 500 m. Лежиште угља и басен Ђурђевик формиран је у плитким језерима, делтним равницама и флувијалним срединама током горњег олигоцена и доњег миоцена. 2.3.3.1. Подина угљеног слоја (Ol3, M1) Подинске слатководне стене ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... višestruki zadatak i izvodi se kroz pet faza. Prva faza obuhvata proces prikupljanja podataka uključujući laboratorijska merenja i merenja na ležištu, proizvodne i geološke podatke. Ova faza takođe uključuje utvrđivanje kritičnih parametara ležišta i preliminarnu analizu ležišta za potencijalnu ...
    ... istraživanja o povećanja iskorišćenja naftnih i gasnih ležišta (EOR), poput procene rizika od curenja, simulacije migracije i geohemijskog modeliranja. !!! Ubrizgavanje ugljen-dioksida u naftna polja se radi povečanja iskorišćenja naftnih i gasnihh ležišta i to se koristi više od 40 godina. U EOR procesu ...
    ... faza je predviđanje ponašanja ležišta i određivanje ekonomskih pokazatelja. Treća faza uključuje projekat pilot testa i ugrađivanje i ponovnu ocenu predloženog procesa u potencijalnom ležištu na osnovu rezultata pilot testa. Četvrta faza predstavlja konačni plan i vođenje projekta, a peta faza ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... tvorevinama srednjeg i gornjeg miocena. Dužina basena po pravcu istok-zapad iznosi oko 9 km, dok širina varira od 2 do 4 km. Istočni dio ugljevičkog basena čini ležište uglja „Ugljevik — Istok“ , na kome se trenutno vrši eksploatacija uglja. Zapadni dio basena čini ležište „Bogutovo selo“, sa ...
    ... tektoniku i ležišta uglja ovog basena, od posebnog su značaja radovi Čičića koje je objavio sam ili u saradnji sa drugim autorima, kao i radovi Jovanovića. Čičić se ujedno slaže s mišljenjem Lukovića o fazama ubiranja na Majevici. U svojoj tezi iz 1964. godine, detaljno obrađuje geološki sastav i tektonske ...
    ... 2006. do 2014. godine urađene su četiri faze detaljnih geoloških istraživanja uglja na prostoru ležišta „Ugljevik Istok“. Vršena su geomehanička, petrografska, paleontološka ispitivanja, kao i ispitivanje kvaliteta uglja. Najznačajnija za istočni dio istražnog. prostora, su istraživanja četvrte faze ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... objekti i dr.) ili pak objekti niskogradnje (putevi, železnica, itd.) • Kada je potrebno obezbediti veću stabilnost otkopa i sigurniji rad, pri eksploataciji ležišta sklonih izbojima uglja ili pratećih stena, odnosno ležišta na većim dubinama • Eksploatacija ležišta veće moćnosti i kvalitetnijih ...
    ... otkopa se primenjuju pri eksploataciji ležišta metaličnih mineralnih sirovina pre nego u ležištima uglja. Posledično zbog vrednosti otkopavane mineralne sirovine i ekonomičnosti pri dobijanju iste.(4) Neki od slučajeva primene ovih metoda su sledeći: • Ležište koje se eksploatiše nalazi se ispod ...
    ... od oblika, nagiba i kapaciteta ležišta, kao i od primenjene metode otkopavanja. (2) Kod strmih i položajnih žilnih i pločastih ležišta sa manjom moćnosti, do 2 metra, izvozni hodnici obično se kreiraju u rudi u pravcu pružanja. (2) Za horizontalna i blago nagnuta ležišta sa većom moćnošću, izvozni ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... BR-JM-6 1695,1 Andezit 20 W j 3 B -| 5 - 0 1 W . . |- š – I I I I I – - I E I I A I I I I I I – |_ | _ | | | | ı l | | | | ı— – | | | ı | | | Slika 8.- Geološki profil ležišta bakra Borska reka 7-7" sa uzorkovanim intervalima (Izvor: Dokumentacija ...
    ... konglomeati. Odnos između konglomerata i ležišta, od kote -315 do krajnje dubine -995 m, je tektonski i kontrolisan je borskim rasedom. Konglomerati transgresivno leže preko gornjekrednih vulkanita. Izgrađeni su od odlomaka različitih stena kao što su kristalasti škriljci, kvarciti, graniti, gabrovi, andeziti ...
    ... osnovne genetske klase ležišta: 1) ležišta vezana za srednje kisele vulkanogeno-intruzivne magmatske komplekse (podtip: ležišta masivnih-sulfida), i 2) porfirska, štokverkno-impregnaciona ležišta. Svi autori su saglasni da su ležišta bakra i zlata hidrotermalnog porekla, kao i da su nastala u složenom ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... geologije ležišta uglja ali i način otkopavanja. Kada se otkopava rovni ugalj u njemu možemo pronaći komade čistog. uglja, komade uglja "prošarane" sa jalovinom (tzv. sraslace) i komade čiste jalovine u kojoj može biti i malo proslojaka uglja. Ovaj zadnji tip materijala mahom potiče iz podine i povlate ...
    ... nastaju sabijanjem i očvršćavanjem izmenjenih biljnih ostataka. Različite tipovi uglja nastaju zbog razlika u vrstama biljnog materijala (vrsta uglja), stepenu ugljenosti (rang uglja) i rasponu nečistoća (klasa uglja). lako se većina uglja nalazi u slojevitim naslagama, ležišta mogu kasnije biti ...
    ... infiltracione. Minerali se u ugljenim ležištima javljaju u prevlakama, tankim žilicama ı proslojcima te ih čine kalcit, pirit, markasit, siderit, kaolin, kvarc i dr. I na kraju u rovnom uglju koji se otkopava postoje i komadi i zrna koji vuku poreklo iz povlate i podine ugljenog sloja. Podinu ugljenih ...

  • Razvoj integralnog modela za optimizaciju diskontinualnog sistema proizvodnje na površinskim kopovima nemetala

    Miodrag Čelebić (2024)
    Izbor optimalne mehanizacije u diskontinualnom sistemu transporta je jedna od najvažnijih odluka koju treba donijeti prilikom projektovanja površinskih kopova. Pri izboru optimalne mehanizacije, uticaj ima veliki broj faktora, kako prirodnih – geoloških i ekoloških, tako i tehničkih, ekonomskih i socijanih. Neki od njih se mogu izraziti numerički, u određenim mijernim jedinicama, a neki opisno, lingvističkim varijablama, shodno uslovima koji vladaju na rudnim ležištima, a koje karakterišu visok stepen neizvjesnosti i neodređenosti kako prilikom istraživanja, tako i tokom procesa eksploatacije ...
    izbor mehanizacije, tehnologija eksploatacije, diskontinualani sistem, ekspertsko odlučivanje, lingvističke varijable, MCDM, FAHP

  • Dimenzionisanje deponija za ugalj

    Dinko Knežević, Božo Kolonja, Ranka Stanković, Aleksandra Tomašević, Dragana Nišić (2014)
    ... ugljevi različitog kvaliteta iz različitih delova ležišta, iz silosa ili deponija da bi se dobio krajnji proizvod - ugalj poznatog i ustaljenog kvaliteta tada se ispravno koristi izraz homogenizacija. DEPONIJE KAO AKUMULACIONA SKLADIŠTA Deponije uglja kao skladišni (akumulacioni) prostor formiraju ...
    ... kvalitetom uglja te su i njihove mogućnosti ograničene i, najčešće, uslovljene uspešnošću homogenizacije u prethodnim fazama. Veličina deponija za homogenizaciju uglja (prostorno i zapreminski) zavisi od karakteristika uglja. Što je kvalitet uglja na ulazu ujednačeniji, a zahtevani kvalitet uglja na izlazu ...
    ... različitim gomilama odlaže ugalj poznatog i približno jednakog kvaliteta. U drugoj fazi je moguće dobiti ugalj ujednačenog kvaliteta tako što će se istovremeno izuzimati i mešati (najčešće na traci kojom se ugalj izvozi sa deponije) ugalj boljeg kvaliteta od potrebnog sa ugljem lošijeg kvaliteta od potrebnog ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... aaaananaaaaaaaaadaeeaeaaaaaataNet 49 5. PREDMER I PREDRAČUN RADOVA al aaaaaaanaaaaaaaitiii iii adaeaekanaakai 60 6. UREĐENJE MAGACINA I POSEBNE MERE ZAŠTITE....aaaaaaaaaannnnnı 63 7. ZAKLJUČAK 1. UVOD Otkopavanje slojevitih ležišta (uglja) se uglavnom vrši kontinuirano. Ovo uglavnom znači ...
    ... različitim delovima ležišta i međusobne odnose sadržaja Cu, Au i As. Kovelin Je najzastupljeniji rudni mineral u ležištu (85-95% Cu vezano za ovaj mineral). Drugi zastupljeni Cu mineral je enargit, sa podređenim učešćem koluzita i lazarevićita. lako su minerali bakra i arsena (enargit i luzonit) neravnomerno ...
    ... Geneza ležišta: Nastanak mineralizacije bakra i zlata u rudonosnom sistemu se dovodi u vezu sa složenim procesima strukturno-geološkog uobličavanja magmatskog kompleksa i evolucijom bpratećih hidrotermalnih rastvora. Mineralizacija bakra i zlata genetski pripada seriji endogenih ležišta, odnosno ...

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet