Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Starenje bunara aluvijalne sredine

543 items

  • Geotehnički modeli aluvijalnih sedimenata Novog Beograda

    Zoran Radić (2007)
    Geotehnika, aluvijalni sedimenti, Novi Beograd.

  • Zaštita podzemnih voda u aluvijalnim nanosima sa posebnim osvrtom na izvorište Beograda

    Slobodan Vujasinović (1983)
    Podzemne vode, aluvijalni nanosi

  • Hidrogeološke karakteristike aluvijalnih naslaga i oboda Velike Morave sa aspekta mogućnosti iskorišćenja izdanskih voda

    Dušan Stojadinović (1992)
    Hidrgeologija, aluvijalne naslage, izdanske vode, Velika Morava

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... степеном ризика од загађивања подземних вода процењених за овај рудник. Испитивањем подземних вода из бунара у подручју рудника „Јарандол“ констатовано је погоршање квалитета алувијалне издани реке Ибар у зони рударских радова. Вредности изнад МДК за воду за пиће утврђене су за електропроводљивост ...
    ... налази 30-ак километара низводно, регистроване су концентрације од 473 mg/L. У подземним водама из алувијалне издани изворишта констатоване су концентрације од 460 mg/L у збирној води, док је у бунару B-1 утврђена концентрација сулфата од 513 mg/L, што указује да су садржају у реци били и већи од ...
    ... Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Агенција за заштиту животне средине, Београд. 10. АЗЖС (2015б) Воде Србије – У времену прилагођавања на климатске промене. Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Агенција за заштиту животне средине, Београд. 11. Bailey A.D. and Hansford ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... podzemnih voda u RS u skladu sa zahtevima ODV – „TVINING projekat“ [3]; Nacionalni program zaštite životne sredine; Nacrt Prvog akcionog plana Nacionalnog programa zaštite životne sredine; Planovi upravljanja rečnim slivovima Dunava i Save. 3) Podaci o dosadašnjim hidrogeološkim istraživanjima ...
    ... potrebe stočnih farmi, živinarskih farmi, ribnjaka i dr; zahvati PV u funkciji odvodnjavanja rudarskih radova; veliki broj tzv. „privatnih“ nelegalnih bunara, bušenih pretežno u ruralnim i suburbanim prostorima za potrebe vodosnabdevanja, navodnjavanje zemljišta, zagrevanja prostora ili plastenika posredstvom ...
    ... od 10, a u nekim slučajevima i do 40 osmatračkih stanica. Monitoring PV u nadležnosti RHMZ sprovodi se samo za tzv. “prvu izdan”, konkretno za aluvijalne izdani duž tokova većih reka, sa izuzetkom Vojvodine i Mačve, gde se osmatra i prva (zbijena) izdan formirana u mladim jezerskim naslagama. U ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... ukazuju na slatkovodno‐jezersku sredinu sedimentacije. 5.3.3. Kvartar Kvartarne naslage su veoma rasprostranjene, posebno u ravničarskim krajevima i dolinama vojvođanskih reka: Dunava, Save i Tise. One se odlikuju prvenstveno rečnim, fluvijalno‐aluvijalnim, kopnenim sedimentima i lesom. ...
    ... početka riftogeneze u određenom grabenu. On suštinski predstavlja sistemski pojas početka riftogeneze formiran u kontinentalnoj/aluvijalnoj sredini (Prosser, 1993). Iz tih razloga, u slučaju da je proces riftogeneze počeo u trenutku kada je ovaj region već „potopljen“, ovaj sistemski pojas ...
    ... zapadnu granicu čini aluvijalna ravan Tise, dok južno‐jugoistočnu predstavlja aluvijalna ravan Zlatice. Poglavlje 1 Opšti podaci 7 Drugu morfološku celinu čine aluvijalne ravni, koje predstavljaju najniže delove terena. Najprostraniju aluvijalnu ravan ima reka Tisa, a znatno ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... mineralnih voda uzimani su sa izvora i iz kopanih i bušenih bunara. Uzorkovanje je vršeno u periodu 2008‒2012. godine, širom teritorije Srbije, pri čemu je prikupljeno preko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina (magmatske, metamorfne i sedimentne stene). Prilikom prikupljanja ...
    ... žica i proboja, u okviru paleozojskih metamorfita. Mineralna voda u Rudovcima kaptirana je eksploatacionim bunarom dubine 119 m, i to u niskokristalastim paleozojskim škriljcima. Izdašnost bunara iznosi 0,4 l/s, a temperatura vode je 18 °C. Jana S. Stojković Doktorska disertacija 167   Darosava ...
    ... postoji nekoliko eksploatacionih bunara, čija je voda sprovedena do objekata Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bukovička banja“, a koja se takođe koristi i za flaširanje, u vidu brenda „Knjaz Miloš“. U ovom istraživanju analiziran je uzorak mineralne vode iz bunara CB-8, čija dubina iznosi 509 ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... 1991), ili pak da utiče na njihovo neracionalno korišćenje. Iako se najveće količine zahvataju iz aluvijalne sredine, eksploatisanje ovih voda prate i određeni problemi, kao što su starenje bunara i često nepovoljan hemijski sastav voda, što je povezano sa dubinom zaleganja izdani. Zato se poseban ...
    ... isticanja Kučajsko-beljaničkog masiva nalaze se u okviru sledećih zona (Stevanović, 1981): - aluvijalne naslage Crnog Timoka (potvrđeno i kasnijim hidrometrijskim merenjima, bušenjem i crpenjem bunara), - oblast senjsko-resavskih ugljonosnih basena (potvrđeno prilivima u rudarske radove, pr. ...
    ... iz aluvijalne izdani. Znatno manje količine u odnosu na aluvijalne naslage, zahvataju se iz karstnih izdani, zatim iz OVK i neogena, Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 367 dok su količine voda koje se zahvataju iz pukotinske izdani praktično zanemarljive u odnosu na aluvijalnu izdan ...

  • Pregled hidrodinamičkih istraživanja bunara sa horizontalnim drenovima numeričkim metodama

    Đorđije Božović, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2020)
    U radu je predstavljen pregled odabranih hidrodinamičkih istraživanja realizovanih primenom numeričkih metoda simulacije kretanja podzemnih voda pod uticajem rada bunara sa horizontalnim drenovima. Na osnovu pristupa u matematičkom i hidrauličkom tretiranju, kao i numeričkoj simulaciji bunara sa horizontalnim drenovima na modelima, predstavljeni su najznačajniji aspekti izrade hidrodinamičkih modela ovog kompleksnog tipa vodozahvatnog objekta. Metodologija obuhvata izbor: a) graničnih uslova za simulaciju prirodnih granica, izvora prihranjivanja i dreniranja izdani; b) primenjivanog stepena diskretizacije prostora obuhvaćenog modelom u planu i profilu; ...
    horizontalni bunari, hidraulika bunara, analitički modeli, numerički modeli, hidrodinamičko modeliranje podzemnih voda

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... zaleđa. • Aluvijalno-barske naslage, u podini nadizdanske zone, po svojoj hidrogeološkoj funkciji predstavljaju hidrogeološki kolektor slabe izdašnosti. Vršni deo ovih naslaga je polupropusna sredina koja predstavlja zonu oscilovanja nivoa podzemne vode. Zadržavanje vode u ovoj sredini je posledica ...
    ... 09% Kohezija c= 15 —18 kPa Modul stišljivosti Myuvaoo-zoo) = 6 230 – 8 620 kPa Aluvijalno-barski sedimenti (p) Debljina ovih sedimenata nije utvrđena obzirom da je istražno bušenje završeno u ovoj sredini. Predstavljeni su prašinastim peskovima, peskovima, prašinastim glinama i slabovezanom ...
    ... i rečno-jezerski sedimenti do oko 100 metara dubine, definisani su najčešće kao dvoslojna sredina. - Saistraživanjem rečno-Jezerskih naslaga ıi sedimenata starijeg kvartara, do 200 metara dubine, sredina Je definisana kao troslojna, pa ı kao četvoroslojna. - U okviru same lesne serije nepovoljnija ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... систем се састоји од топлотне пумпе на површини терена и експлоатационог бунара. Подземна вода из бунара долази до топлотне пумпе где се врши размена топлоте, док се охлађена бунарска вода враћа под земљу кроз упојни бунар или се пушта да слободно отиче. Овде топлотна пумпа у режиму грејања на ...
    ... објекта. Важно је напоменути да је за овакав процес грејања неопходно имати довољну количину воде из бунара и одговарајућу температуру бунарске воде.. Топлотне пумпе вода-вода које су везане за бунар могу се користити у реверзибилном режиму за хлађење у летњем периоду. Сталним развојем технологије ...
    ... смањењем излазне температуре бунарске воде на примарном делу. Са друге стране, СОР расте са повећањем температуре воде из бунара и са повећањем издашности извора. Већа издашност бунара повећава и снагу потапајуће бунарске пумпе, што значи и већу потрошњу електричне енергије. Најбољи резултати се добијају ...

  • Model za određivanje efikasnosti odvodnjavanja bunarima na primeru površinskog kopa «Drmno»

    Anđica J. Kričković (2003)
    Efikasnost odvodnjavanja, bunari, površinski kop, Drmno

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... veoma nizak. Geološkim starenjem jezera dolazi do njegovog zapunjavanja i ono biva obraslo vegetacijom koja je nekada to jezero okruživala. Ovaj prirodni process geološkog Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 78 starenja veoma je uočljiv na ...
    ... životne sredine – glavni aspekti, Zbornik radova konferencije zaštita životne sredine u energetici, rudarstvu i pratećoj industriji, Divčibare, str. 194 - 200 Polavder, S. Grujičić, Lj. (2011): “ Paleoekološki uslovi formiranja ležišta zeolita” (saopštenje), Konferencije zaštita životne sredine u energetici ...
    ... energetiku, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva za kulturu, te je Zakonska regulative različita i pretrpela je brojne promene. Od ključnih Zakona iz oblasti geonasleđa izdvajaju se: Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS” br. 66/91) i Zakon o geološkim ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Хидродинамичке карактеристике изворишта подземних вода ,,Кључ“ у Пожаревцу

    Милица Степановић, Драгољуб Бајић, Александар Аврамовић, Милан Туцаковић, Стефан Шикман (2021)
    vodosnabdevanje, step-test, hidraulički parametri bunara, filtracioni parametri, maksimalno dozvoljeni kapaciteti bunara

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... (2012) Višeparametarska analiza prihranjivanja karstne izdani na primjerima iz sliva Skadarskog jezera • Brankica Majkić (2013) Starenje bunara u aluvijalnim sredinama različitih stepena oksičnosti • MSc Bojan Hajdin (2014) Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke • Ljiljana Vasić (2017) ...
    ... definisanje zona sahitarne zaštite Studija ocene uticaja na životnu sredinu – Bekhme — Mindawa (Irak) Studija ocene uticaja na životnu sredinu Khazer — Gomel (Irak) Preliminarni izveštaj o raspoloživosti podzemnih vodnih resursa aluvijalnih formacija reke Dunav u Bačkoj (Srbija} Vodosnabdevanje crnogorskog ...
    ... ovakvih brana (Hercegovina, Crna Gora}i prvi put su u tako poroznim sredinama kao što je karst postignuti uspešni rezultati u akumulisanju voda. Tehničke mere za kontrolu i regulaciju karstne izdani kroz izgradnju galerija, baterija bunara i rezervoara (akumulacija) podzemnih voda predstavljale su značajan ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hidrodinamička simulacija i analiza režima podzemnih voda pod uticajem bunara sa horizontalnim drenovima (primer beogradskog izvorišta)

    Božovć Đorđije, Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub (2015)

  • Hidrodinamička analiza opravdanosti utiskivanja novih drenova na većoj dubini na bunarima beogradskog izvorišta podzemnih voda

    Božovć Đorđije, Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub (2016)