Претрага

Упит dcterms_subject_txt:distribucija godišnjih padavina

217 items

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... 510 Ow, [čm?/h] 2437 65 Ukupno godišnje vreme rada na uglju Tu= 1402 h Ukupno godišnje vreme rada na jalovini Tj= 3598 h Proizvodnja uglja na godišnjem nivou: Q._u„ = 1 234 213 mščm/god. Qe-_u = 1 530 424 t/god. Proizvodnja Jalovine na godišnjem nivou: Qe_ja = 8 141 245. mŠčm/god. ...
    ... 650 Om [čm"/h} 3124 67 Ukupno godišnje vreme rada na uglju Tu= 1110 h Ukupno godišnje vreme rada na jalovini Tj= 3890 h Proizvodnja uglja na godišnjem nivou: Q._u„ = 1 893 838 mščm/god. Qe-_u = 2 348 359 t/god. Proizvodnja Jalovine na godišnjem nivou: Qe-jai = 11 283 629 mščm/god ...
    ... Kpbj 0,469 Ow, (čm?/h| | 579 Ukupno godišnje vreme rada na uglju 7,=2579 h Ukupno godišnje vreme rada na Jalovini 7j= 1921 h Proizvodnja uglja na godišnjem nivou: Op_u =1102 551 mSčm/ god. Oč_u =1367164 / god. Proizvodnja Jalovine na godišnjem nivou: O jat =1038 360 mžem / god. 72 ...

  • Примена аутокорелационе анализе издашности врела са циљем разумевања карстних хидрогеолошких система

    Весна Ристић Вакањац, Вељко Мариновић, Саша Милановић, Љиљана Васић, Бранислав Петровић, Петар Војновић, Радисав Голубовић (2023)
    Карстна издан у највећој мери се прихрањује на рачун падавина. Међутим, чест случај је да режимска осматрања истицања појединих врела, не прате и осматрања метеоролошких парамeтара (на првом месту падавина, дебљине снежног покривача и температуре ваздуха). У овим случајевима аутокорелационе анализе нам умногоме могу помоћи да разумемо сам механизам истицања карстног врела, да ли се ради о узлазном или силазном режиму истицања, као и да имамо информацију о томе какве су анализиране године биле (сушне или кишне) и да ...

  • Projected changes in air temperature, precipitation and aridity in Serbia in the 21st century

    Boško Milovanović, Sebastian Schubert, Milan Radovanović, Vesna Ristić Vakanjac, Christoph Schneider (2021)
    In this study, the projected changes of the average monthly and annual air temperatures, precipitation amounts and De Martonne aridity index in Serbia in the 21st century are examined. For that purpose, the spatial distribution of air temperature and precipitation amount is statistically modelled using data of 64 climatologic stations and 421 precipitation stations for the period 1976–2005 using multiple linear regression. The De Martonne aridity index is calculated from the spatially distributed data. In order to obtain regional ...
    21 vek, temperatura vazduha, klimatske promene, De Martonne-ov indeks ardinosti, padavine, Srbija

  • Примена дискретног ауторегресивно – кросрегресивног модела покретног просека за прогнозу дневних вредности издашности врела Мокра и Дивљана

    Бранислав Петровић, Вељко Мариновић (2021)
    Аутокорелациона и кроскорелациона анализа временских серија падавина и истицања подземних вода карстних врела Мокра и Дивљана (Сува планина, ЈИ Србија) извршена је ради формирања стохастичког ауторегресивно-кросрегресивног модела (ARCR) и прогнозе дневних вредности издашности. Будући да је тешко предвидети просторну дистрибуцију подземних вода у оквиру карстног хидрогеолошког система услед постојања хетерогености и анизотропности карстне издани (тј. кречњачких стена у овом случају), апликативност детерминистичких модела је минимизирана, па је примена стохастичког модела у овом случају учинковитија. Овим моделом могуће је дати ...
    карстно врело, стохастички модел, анализа временских серија, ауторегресивно-кросрегресивни модел (ARCR)

  • Primena AHP и WoEmetode u proceni podložnosti terena na kliženje za područje opštine Krupanj

    Biljana Abolmasov, Jelka Krušić, Katarina Andrejev, Miloš Marjanović, Ranka Stanković, Uroš Đurić (2017)
    ... 230-973m. Područje opštine se karakteriše umereno kontinentalnom klimom sa elemen- tima subplaninske klime u višim predelima. Prosečna godišnja količina padavina iznosi 770mm za referentni period 1981-2010. Istražno područje se odlikuje složenom geološkom građom u kojoj preovlađuju niskokristalasti ...
    ... Academy Press, Washington, D.C. 1996, Chapter 3, pp 36–75, 1996. [6] Đokanović S. Klizišta i štete nastale na objektima kao posledica intenzivnih padavina u opštini Kru- panj. Časopis Tehnika1/2016, pp.48-55, 2016. [7] Đurić D, Mladenović A, Georgiades Pešić M, Mar- janović M, Abolmasov B. Using m ...
    ... od namene, veličine područja i zahtevane tačnosti procene [12], [3], [4]. Kao rezultat procene na- staju karte na kojima je prikazana prostorna distribucija klasa hazarda, odnosno rizika od procesa kliženja. U ve- likom broju primera u literaturi i praksi, za nivo srednje razmere, proceduru procene ...

  • Tehnička i biološka rekultivacija deponije pepela i šljake na Površinskom kopu Gračanica, Gacko

    Boban Crnogorac (2024)
    U završnom radu prikazane su faze rekultivacije u cilju uklanjanja degradiranih površina nastale usled deponovanja pepela i šljake, tehnološki proces nastajanja istih, kao i način transporta i odlaganja šljake i pepela. Primenjena je optimalna rekultivacija koja se sastoji od tehničke i biološke rekultivacije. Detaljno je predstavljen opis izvođenja radova tehničke i biološke rekultivacije, ukupni troškovi svih radova, kao i izbor metoda prevođenja degradiranih površina izazvanih odlaganjem šljake i pepela, u cilju njihove rekultivacije i rehabilitacije u njihov koliko je moguće prvobitni oblik. Ovi ciljevi se ...
    Površinska eksploatacija, PK „Gračanica“, Tehnička rekultivacija, Biološka rekultivacija, zaštita životne sredine, pepeo, šljaka
    ... Područje se odlikuje veoma karakterističnim klimatskim uslovima, gdje se temperature kreću od -30 do +37? C, sa prosečnim atmosferskim padavinama od 1 750 mm godišnje. Teren je uglavnom ravničarski. Basen je podeljen na četiri eksploataciona polja: Zapadno eksploataciono polje, Centralno eksploataciono ...
    ... konkretnom slučaju ne postoji uticaj, podzemnih voda već samo atmosferskih. S obzirom na namenu tla (biološka rekultivacija) i uticaj atmosferskih padavina, usvojena jJe izrada slojeva na poseban način: postavljanje prvog sloja od glinovitih laporaca kako bi voda imala adekvatan protok (slika 3.13) ...
    ... eksploataciji uglja u Gacku su počeli 1954. godine na izdancima glavnog ugljenog sloja, a 1982. godine Jje pušten u rad rudnik lignita "Gračanica" sa godišnjim kapacitetom od 1 800 000 tona uglja i 3 200 000 m otkrivke, na prostoru Zapadnog eksploatacionog polja. Na PK "Gračanica" je primjenjena kontinualna ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... односно око 160 kWh по еквивалентном становнику годишње. Како је просечна годишња производња топлотне енергије у читавом систему даљинског грејања у Шапцу око 62.000 MWh/a, то значи да би овакав систем топлотних пумпи могао да покрије до 32,5% годишње потребе за топлотном енергијом. Утрошена електрична ...
    ... Податак о губицима у дистрибутивној мрежи система даљинског грејања није експлицитно приказан у билансу, јер су губици топлотне енергије при дистрибуцији приказани збирно са губицима топлотне енергије из енергана. У Србији постоје значајни, локално доступни извори енергије: комунални отпад, отпадна ...
    ... на степен дан. Израчунате вредности за Србију, као и карактеристичне вредности за неке европске градове [6] приказане су на слици 2. Слика 2 Годишња потрошња енергије по јединици површине и степен дану Производња топлотне енергије у системима даљинског грејања је у потпуности заснована на ...

  • Efikiasnost distribucije i korišćenja prirodnog gasa u domaćinstvima

    Dejan Brkić (2009)
    Prirodni gas, distribucija, korišćenje u domaćinstvima.

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... је: да је температура воде релативно стабилна, да издашност објекта има неуједначене промене (месечне, сезонске и годишње), да су по интензитету те промене сличне режиму падавина и да су хемијске особине вода релативно стабилне (Миловановић и други, 1986, фонд. докум.). Издашност осматраног објекта ...
    ... дијаграму 18О - 2Н који садржи линију падавина и линију падавина на основу сталних изотопских мерења у Загребу и Љубљани. Тачке на овом дијаграму груписане су у пољу које несумљиво показује да све испитиване угљокиселе воде потичу од метеорских вода, тј. падавина. 21 Хемијски састав угљокиселих ...
    ... х вода одвија се на рачун атмосферских падавина. Оне се генерално инфилтрирају у границама гравитационих сливних подручја река у чијим сливовима се дренирају и угљокиселе воде (Каленићка река и др.). У пропусним седиментима мешају се атмосферске падавине са угљокиселим водама које се дренирају ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... инсталисаној снази По мерилу количине топлотне енергије За инсталисану снагу Утрошена енергија дин/m 2 годишње дин/kW годишње дин/ kW годишње дин/m 2 годишње дин/ kWh дин/m3 Стамбени простор 1.243,62 2.834,58 445,86 6,20 164,32 ПДВ 10% 123,46 283,46 44,59 0,62 16 ...
    ... приближно проценити да она износи око 150 kWh/m 2 годишње. Истина, нови објекти који се зидају последњих година углавном имају веома добру изолацију, па њихова годишња потрошња износи и мање од 100 kWh/m 2 годишње, а неки чак око 70 kWh/m 2 годишње. Међутим, у односу на укупан број објеката, њихов ...
    ... за системе за пренос електричне, дистрибуцију електричне и топлотне енергије и за транспорт и дистрибуцију природног гаса. Подносилац захтева за издавање енергетске дозволе за изградњу нових или ревитализацију постојећих постројења, система за пренос и дистрибуцију, мора приложити елаборат о е ...

  • Ostvarivanje dobiti pri uvođenju sistema agregatnih zamena na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji površinskih kopova EPS

    Predrag Jovančić, Ignjatović Dragan, Đenadić Stevan (2021)
    Jedan od osnovnih zadataka na površinskim kopovima uglja je ostvarivanje zadovoljavajućeg vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja kontinualnih sistema. Da bi se to postiglo, neophodno je izvršiti izmene u postojećoj strategiji održavanja. Preduslov je uvođenje agregatne zamene vitalnih delova na rudarskim mašinama. Benefiti su višestruki. Očekivani rezultati ovakvog pristupa su: smanjenje zastoja i povećanje vremena rada; direktne materijalne uštede; bolja organizacija rada; racionalizaciju radioničkih i magacinskih kapaciteta; povećanje vrednosti mašina. Da bi se uvela agregatna zamena neophodne su investicije za nabavku ...
    agregatne zamene, održavanje, mehanizacija, Benefit Cost analiza

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... najmanje padavina zabeleženo je tokom zimskih meseci, sa prosečnim količinama od 40 mm u januaru i februaru. Ovi podaci ukazuju na blage zime sa umerenim padavinama, dok letnji period donosi obilnije padavine, što je važno za poljoprivredu i vodne resurse u regionu. Tabela 1. Padavine (Republički ...
    ... y=| L [-4 Slika 2. Padavine (Republički hidrometeorološki zavod Srbije - RHMZ period od 1976. do 2022. godine.) Prema tabeli/grafiku padavina iz RHMZ-a Srbije, minimum padavina se javlja tokom zimskih meseci, posebno u januaru i februaru, gde je minimalna vrednost padavina 30 mm, kao i u decembru ...
    ... privrednih sektora u opštini. 2.2.1. Padavine Na osnovu prikazanih podataka (table 1. i slika 2.), opština Kanjiža ima tipičnu umereno-kontinentalnu klimu sa ravnomerno raspoređenim padavinama tokom godine, ali sa izraženim sezonskim varijacijama. Najviše padavina javlja se u prolećnim i letnjim ...

  • Optimizacija utovarno-transportnih sistema u funkciji planiranja površinskog kopa

    Mirjana V. Banković (2018-07-13)
    Profitabilna eksploatacija sve složenijih ležišta je težak zadatak koji zavisi odtemeljnog procesa analize, planiranja i projektovanja rudnika. Izvodljiv strateškiplan mora da zadovoljava društvena, regulatorna, tehnološka, geometrijska iekonomska ograničenja. Kako bi se postigao osnovni cilj, odnosno profitabilnost iodrživost rudarskog projekta na duži period, neophodno je unapređenjematematičkih modela i informatičke podrške procesima planiranja i optimizacijekoji će omogućiti efikasnu realizaciju ovih ciljeva...
    tehnološki model, integralni model, planiranje, optimizacija,utovarno-transportni sistem, neto sadašnja vrednost projekta
    ... Proces planiranja se razvija od srednjeročnog do godišnjeg plana, preko kvartalnog, mesečnog i nedeljnog do dnevnog i smenskog sa poštovanjem ograničenja koja obezbeđuju ostvarenje strateških ciljeva projekta. Godišnji plan se kreira jednom godišnje, kvartalne prognoze i mesečni planovi ažuriraju se ...
    ... proizvodnje (smena, dan, sedmica, itd). Pri definisanju planova za dnevni rad bagera kreće se od godišnjeg potrebnog kapaciteta i godišnjeg plana rada celovitog kontinualnog tehnološkog sistema. Godišnji plan uključuje između ostalog i definisanje angažovane opreme sa planom zastoja i raspoloživosti ...
    ... projektovanje zona eksploatacije i odobrenje menadžmenta kompanije za aktiviranje plana. Godišnji plan se izrađuje na osnovu godišnjih potreba potrošača, u konkretnom slučaju termoelektrane. Podatak o godišnjem kapacitetu kopa koji je usklađen sa potrebama termoelektrane i ostalim planovima površinskog ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... 365 dana u godini, u 2 Siniša Bujišić R44/20 smene od po Š časova. Plan godišnjeg broja radnih sati prikazan je u tabeli 5.3. Tabela 5.3 Organizacija rada na kopu Godišnje korišćenje vremena |Smena/godišnje Časova/godišnje Ukupno smena 730 5.840 Planirani broj neradnih smena 10 80 Neplanirani ...
    ... u kašici tona 8,21 Broj operativnih sati godišnje OpSati 4.125,00 Broj radnih smena godišnje Broj smena 550,00 Prosečno vreme ciklusa kašike min 0,75 Kapacitet po operativnom času tona/h 343,34 Smenski kapacitet tona/smeni 2.575 Mogući godišnji kapacitet tona/god 1.416,276 Vreme čekanja ...
    ... u kašici tona 8,22 Broj operativnih sati godišnje OpSati 4.125,00 Broj radnih smena godišnje Broj smena 550,00 Prosečno vreme ciklusa kašike min 0,75 Kapacitet po operativnom času tona/h 384,54 Smenski kapacitet tona/smeni 2,884 Mogući godišnji kapacitet tona/god 1.586,246 Vreme čekanja ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... Turku godišnje proizvede 302 GWh toplotne energije - što je dovoljno za 24.000 stanovnika, ili 8% stanovnika na području sa kog se generiše otpadna voda. Toplotna energije dobijena radom toplotnih pumpi je uglavnom zamenila upotrebu nafte i uglja, pa se procenjuje da je time smanjena godišnja emisija ...
    ... godine, peta 1991. godine, a preostale dve 1997. godine. Od 1998. godine, dve toplotne pumpe se koriste i u sistemu daljinskog hlađenja (23 MW). Godišnje, ovaj sistem proizvede 1.235 GWh energije. Za rad toplotnih pumpi koristi se toplota otpadne vode koja se doprema iz PPOV „Henriksdals“. Temperatura ...
    ... zgradama oko 99.000 m2. Ukupna dužina mreže sistema daljinskog grejanja je око 23 km. Prosečna potrošnja prirodnog gasa iznosi oko 7 miliona m3 godišnje [11]. Uobičajeno vreme zagrevanja je 16 sati dnevno u periodu od 5 do 21 sata, osim u toku tzv. "ledenih dana" (prosečne dnevne temperature u ...

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... sisari se takođe koriste i za rekonstruisanje klimatskih uslova, odnosno količine padavina (vlažnosti) ı temperature. Postoji čitav niz metoda kojima se izračunava relativna ı apsolutna temperatura i količina padavina na osnovu procentnog učešća raznih vrsta glodara koji su indikatori vlažne, suve ...
    ... Upotreba sitnih kičmenjaka ı mekušaca u rekonstrukciji uslova paleosredine i paleoklime nalazi se tek u začetku. Paleontolozi pokušavaju da, poredeći distribuciju Jedne ili više grupa sitnih kičmenjaka ili mekušaca (fosilnih i savremenih), protumače paleoekološke uslove istraživanog područja. Svaka od ...

  • The oil industry and climate changes

    Dejan Radivojević (2020)
    Uprkos tome što je problem klimatskih promena poznat dugi niz godina i dalje veliki broj ljudi poistovećuje pojam vremenskih prilika sa klimom ne uzimajući u obzir različitu dužinu njihovog trajanja. U medijima se vrlo često mogu naći katastrofična predviđanja vezana za zagrevanje naše planete usled neodgovornog ponašanja čoveka. Sa druge strane geolozi znaju da je tokom geološke prošlosti naše planete bilo mnogo toplijih intervala od današnjih kao i da ti intervali nisu neminovno rezultovali masovnim izumiranjem živog sveta već su ...
    vremenske prilike, klima, naftne kompanije, strategije, Srbija
    ... Oni pod pojmom klima podrazumevaju prosečne padavine, tempera- turu, vlažnost, insolaciju, brzinu vetra, maglu, mraz, grad i druga merenja vremenskih uslova koji se poja- vljuju u dužem periodu na određenom mestu. Mere- njem podataka o kišnim padavinama, nivou vode u jezerima i rezervoarima i promenama ...
    ... između ova dva pojma se odnosi na dužinu njihovog trajanja. Pod vremenskim prili- kama uglavnom podrazumevamo temperaturu, vla- žnost vazduha, padavine, oblačnost, vidljivost, vetar i atmosferski pritisak. U većini slučajeva ovi parametri se menjaju iz minuta u minut, sata u sat, dana u dan, dok ...
    ... klimatskih promena je veoma značajno obzirom da utiče na ljude širom sveta. Porast globalne temperature utiče na podizanje nivoa mora, promene padavina i druge lokalne klimatske uslove. Promena regionalnih klimatskih uslova može uticati na šume, useve i snabdevanje vodom. Takođe može uticati na ...

  • Optimizacija ugla nagiba generalne kosine unutrašnjeg odlagališta površinskog kopa Tamnava-Zapad

    Natalija Pavlović, Branko Petrović, Tomislav Šubaranović, Ivan Janković (2022)
    Formiranje geomehanički tabilnih unutrašnjih odlagališta otkrivke ima izuzetno značajnu ulogu pri projektovanju i planiranju razvoja površinskih kopova uglja sa aspekta preraspodele masa otkrivke, dinamike eksploatacije, ekoloških zahteva, rudarskih rizika i troškova. Uvećanje zavodnjenosti unutrašnjeg odlagališta otkrivke površinskog kopa Tamnava-Zapadno Polje, kao posledica globalnih klimatskih promena sa pojavom katastrofalnih obimnih padavina i velike poplave, dovelo je i do značajnih ali i trajnih promena geomehaničkih karakteristika materijala, umanjenja stabilnosti generalne kosine unutrašnjeg odlagališta i znatnog povećanja rudarskog rizika. Inovirane varijantne ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... адак’. У овом  раду  ће  се  посматрати  само  проблем  дистрибуције  гаса  као  сложенији  у  односу  на  проблем  дистрибуције  воде  из  тог  разлога  што  је  гас  компресибилан  флуид.  Наиме  у  типичној  градској  мрежи  за  дистрибуцију  гаса  притисак  је  отприлике  4·105  Pa  abs.,  што  ...
    ... 2023-10-14 03:44:24 Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима;Natural gas distribution and domestic usage efficiency Dejan Brkić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у д ...
    ... и  ко нс та нт ни м  п ро то ци м а  ‐ 103 ‐    Г. Дистрибуција гаса цевоводима, проблем оптимизације пречника цеви  при константним протоцима    У  тзв.  класично  постављеном  проблему  прорачуна  прстенастих  мрежа  за  дистрибуцију  флуида, проток се посматра као променљива док се све ост ...

  • Uticaj voda Dunava na formiranje kvaliteta podzemnih voda u zoni Apatina

    Bojan Hajdin, Željko Kljajić, Vesna Ristić-Vakanjac, Milojko Lazić, Marina Čokorilo-Ilić (2018)
    Područje Apatina u proteklom periodu često je pominjano u razvojnim vodoprivrednim strategijama kao potencijalno perspektivna lokacija za izgradnju izvorišta duž obale Dunava, koje bi moglo da ima regionalni značaj. Ovim rešenjem trebao bi se prevazići problem lošeg kvaliteta vode za piće na celom području severne Bačke, tako što bi se kvalitet podzemne vode poboljšao zahvatanjem infiltriranih rečnih voda u priobalju Dunava. Istraživanjima koja je Departman za hidrogeologiju, Rudarsko-geo¬loškog fakulteta vršio tokom poslednjih 13 godina na izvorištima za vodosnabdevanje grada ...
    vodosnabdevanje, osnovni vodonosni kompleks Vojvodine, regionalni vodovodni sistem