Претрага

Упит dcterms_subject_txt:donja kreda

64 items

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... се јављају врло ријетко у танким слојевима или сочивима (Мирковић, 1974). Креда (К) Творевине креде већином изграђују слив Требишњице. Јављају се у фацији кречњака и, сјеверније, у фацији флиша. Доња креда (К1) је откривена на већем простору од горње јуре. Представљена је кречњацима и ...
    ... је на мањем простору између ријеке Требишњице, манастира Дужи и Орашја, као и у језгру секундарне антиклинале Леотар, непосредно код Требиња. Доња креда је утврђена и на простору Орјена, али ју је ту тешко одвојити од горње јуре. Валендин-барем (1K1) се на територији општине Требиње среће у области ...
    ... 14 Ждријеловићи и Жабица доња оцијењени су за период 1961-1990. године на основу континуираних осматрања падавинске станице у Заградцима (општина Гацко). Оцјена података осталих 7 станица-Гранчарево, Драчево, Горњи Грбеши, Мириловићи, Требиње, Тули и Црквице доње извршена је на основу резултата ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... i laporovitim krečnjacima. Gornji miocen je predstavljen brakičnim donjim sarmatom i kaspibrakičnim panonom. Brakični donji sarmat (Mx!) je predstavljen konglomeratima, peščarima, peskovima, šljunkovima i krečnjacima u donjem delu i laporcima ı laporovitim glinama u gornjem delu. Sadrži bogatu ...
    ... bogatu faunu školjaka i puževa. Između sedimenata brakičnog donjeg sarmata i panonskih sedimenata postoji postepeni prijelaz. Panonski sedimenti (M«?) su predstavljeni pločastim, glinovitim i peskovitim laporacima u donjem delu ı „kompaktnim neslojevitim laporovitim glinama, glinovitim laporacima ...
    ... „Beli cementni laporci”. Donjopliocenski (Pl:?) sedimenti pripadaju gornjem pontu koji je kaspibrakičnog razvića sa Jakim oslađivanjima, dok donji deo donjeg pliocena nije razvijen. Litologiju predstavaljaju plitkovodne, prioblaske facije, predstavljene peskovima, peskovitim glinama, ređe šljunkovima ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... su dve geološki značajne jedinice: „Gornji andeziti“ i „Donji andeziti“. „Gornji andeziti“ su predstavljeni lavičnim tokovima relativne debljine do 300 m, sa tektonskom granicom prema jedinici „Donji andeziti“. Debljina jedinice „Donji andeziti“ u centralnom delu istraživanog terena iznosi oko ...
    ... jure i donje krede, dok su u osnovi paleozojski metamorfiti i klastični sedimenti. Na istočnom delu istraživanog područja otkrivena je starija formacija gornjokrednih sedimenata, vulkanita i vulkanoklastita. Ova formacija prekriva litološki heterogene klastično-karbonatne sedimente donje jure, ...
    ... njih, dok je moćnost ploče 15 m. Detaljno, prvi otkopni blok se proteže od K-150 m do K-90 m (donji, srednji i gornji otkopni nivo), dok drugi otkopni blok obuhvata opseg od K-225 m do K-165 m (donji, srednji ı gornji otkopni nivo). Visina malog bloka korišćena u proračunu rezervi odgovara p ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... geografske 1 karte Trstenik DETALJ GEOLOŠKE KARTE LISTA K34-19-KRUŠEVAC Proluvijum Gline, pijesak i šljunak neogena Pješčari i glinci, donja kreda Sitnozrni gnajsevi Istražno područje Detalj geološke karte lista K34-19-Kruševac Ime i prezime Razmjera Br. priloga Milica Dutina, | I2voz ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... značajne jedinice, uslovno nazvane andoeziti gornjeg dela i andeziti donjeg dela. Andeziti gornjeg dela su predstavljeni lavičnim tokovima relativne debljine do 300 m, sa tektonskom granicom prema andezitim donjeg dela. Debljina donjeg 5 andezitskog dela je u centralnom delu istraživanog terena ...
    ... kao i njegove bočne granice su oštre, sa naglim prelaskom iz mineralizacije u okolne stene, dok je donja kontura ležišta gradaciona ı konstruisana na osnovi izabranog graničnog sadržaja bakra. Donja zona hidrotermalnog Cu-Au sistema je predstavljena mineralizacijom porfirskog . tipa, odnosno ka ...
    ... vulkanizam i intruzivni magmatizam. Smatra da je tektonsko oblikavanje šireg područja u vezi sa sledećim procesima: 1) ranom fazom ekstenzije (gornja kreda), kada je nastala graben- struktura; posle prestanka vulkanske aktivnosti, taloženi su alevriti karbonatnog sastava; 2) srednja faza kompresije ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... i dr., 1967). Donja kreda Sedimenti donje krede imaju znatno manje rasprostranjenje u odnosu na gornjokredne sedimente. Granica donje krede prema gornjoj kredi, odnosno cenomanu nije svuda tačno određena zbog odsustva karakteristične faune. Karbonatne tvorevine donje krede razvijene su ...
    ... koje su karakterisale gornju kredu Dinarske karbonatne platforme. Dinarska karbonatna platforma je vrlo prostrana jedinica koju uopšteno karakterišu tri stadijuma: srednjetrijaski pretplatformni stadijum, trijaski platformni stadijum tokom gornjeg trijasa do donje jure, i sekundrana karbonatna ...
    ... sivkasti, bankoviti, ređe slojeviti i masivni krečnjaci. Mjestimično, u donjem dijelu turona, pojavljuje se i zona debljine 15 m tankoslojevitih i pločastih krečnjaka sa roţnacima, kao i bituminozne stijene, vezane uglavnom za donji i srednji turon. U okviru ovog kata karakteristično je preovlađivanje ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... Na profilima u Jermenovačkoj reci „olistrostromski horizont“ se postepeno razvija iz donjeg dela fliša. „Olistostromska jedinica“ počinje alevrolitima, a zatim prelazi u tanke trake jako deformisanih peščara. U donjem delu ima veoma malo uklopaka, dok su naviše sve češći i veći. Najčešći uklopci su ...
    ... (J) ............................................................................................................................................ 10 Kreda (K) ....................................................................................................................................... 10 Neogen ...
    ... strukture. Najintenzivnije hidrotermalne promene su zapažene na kontaktu serpentinita sa krečnjacima barem-apta, gde se nalaze i rude gvožđa. Kreda (K) Prema tumaču i OGK listova Gornji Milanovac i Kragujevac, stene kredne starosti Rudnika su svrstane u dve grupe: grupu rudničkog (K1) i grupu ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... 35–50 Krečnjak <1–10 Pesak, prašina i šljunak (mešano) 30–50 Dolomit 0,1–15 Glina i prašina (mešano) 35–60 Karstifikovani krečnjak 5–50 Pesak 25–50 Kreda 15–45 Srednjezrni i krupnozrni pesak 35–40 Glinoviti škriljac < 1–10 Dobro granulisani pesak (uniformni) 30–35 Ispucala magmatska stena < 1–10 Šljunak ...
    ... pojedinih vrsta mekih i rastresitih stena [81-adaptirano] Vrsta stene ρs (g/cm3) Vrsta stene ρs (g/cm3) Bentonitska glina 2,34 Les 2,65–2,75 Kreda 2,63–2,81 Treset 1,26–1,50 Glina 2,44–2,92 Kvarcni pesak 2,64–2,65 Humus 1,37 Prašina 2,68–2,72 Kaolinit 2,47–2,58 Gustina stene predstavlja ...
    ... Škriljci: -neispucali -ispucali 10-11–10-7 10-7–10-3 0–10 5–50 Dolomiti 10-7–10-3 35–45 Oolitični krečnjaci 10-5–10-4 1–25 Kreda: -primarna -sekundarna 10-6–10-3 10-3–10-1 15–45 0,5–20 Koralni krečnjaci 10-1–101 30–50 Karstifikovani krečnjaci 10-4–102 ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... formacija Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 46 ogovara po starosti gornjem delu donjeg karbona – donji deo srednjeg karbona (Đoković, 1985). Najstarija partija mezozoika u ovom području predstavljena je donjotrijaskim klastitima i srednje ...
    ... Istočnim Alpama, gornji santon – donji kampanian (Milovanović, 1956). Takođe, ovi slojevi pokazuju sličnost sa slojevima sprudnjih krečnjaka Pučišća formacije, na istočnom delu Brača (Hrvatska), sa Vaccinites atheniensis (= V. chaperi) i bogatom faunom foraminifera donje kampanske starosti. Prisustvo ...
    ... koordinate: 7445935; 4789665 Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 84 Stratigrafski nivo: Gornja kreda Grupa objekata geonasleđa: Istorijskogeološko i stratigrafsko geonasleđe Struktura objekta geonasleđa: Paleontološki objekat Reprezentativnost: ...

  • Lower Berriasian ammonites from Dedina (Golubac Mountains, eastern Serbia) and their biostratigraphic implication

    Zdenek Vasícek , Dragoman Rabrenović, Petr Skupien, Barbara Radulović (2023)
    Ammonites, Taxonomy, Lower Berriasian, Getic, Northern Tethys, Serbia
    ... (Umbria, Marche e Sabina). Bolletino del Servizio Geologico d'ltalia 103, 133—162. Anno 1882. Dimitrova, N., 1967. Fosilite na Balgariya. IV. Dolna kreda — glavonogi (Nautiloidea i Ammonoidea). Izd. B'lgarska Akademiya na Naukite, Sofiya, pp. 1—424. Djanćlidzć, A., 1922. Les Spiticeras du sud-est de ...
    ... tithoniques de I'Ardčche. Bulletin de la Socićtć gćologique de France, (series 3) 18, 560-629. Toula, F., 1891. Prvi izveštaj o ekskurziji od Golupca do Donjeg Milanovca. Geološki anali Balkanskoga poluostrva 3, 318—321 (in Serbian). Trauth, F., 1935. Die Punctaptychi des Oberjura und der Unterkreide. Jahrbuch ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... južno od Brestovca. 27 U okviru hidrotermalnog sistema, dve ključne Jedinice su „Gornji andeziti" i „Donji andeziti". „Gornji andeziti" su lava tokovi debljine do 300 m, dok „Donji andeziti" u centralnom delu istraživanog. područja imaju debljinu oko 2 km. Ove Jedinice su značajne za rudnu ...
    ... po tri visine od po 20m i pločom između njh, · moćnosti 15m. Prvi otkopni blok, od K-150m do K-9Om (donji, srednji i gornji otkopni nivo); Drugi otkopni blok, od K-225m do K-165m (donji, srednji i gornji otkopni nivo). Visina malog bloka, koji je korišćen pri proračunu rezervi se poklapa sa ...
    ... površine terena do dna rudnog tela je 920m. Hidrotermalni Cu-Au sistem ležišta Čukaru Peki se nalazi u geološki složenoj oblasti koja uključuje gornju kredu, tercijarne sedimente, kao i starije formacije. U ovom području, formacije su izgrađene od paleozojskih metamorfita, klastičnih i karbonatnih sedimenata ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... arkoznom vrstama. Kod crvenih permskih peščara u gornjem delu dominiraju sitnozrni peščari, dok u donjem srednjezrni peščari sa proslojcima konglomerata ı krupnozrnih peščara. 5.2.2 Mezozoik TRIJAS Donji trijas (Ti) u njegovoj građi učestvuju pretežno karbonatne stene. Na istočnim padinama planine ...
    ... ređe oolitični i siromašni mikroorgranizmima. Baremski i aptski kat (Kr?“) je deo donje krede koji karakterišu slojeviti i bankoviti krečnjaci sprudnog i subsprudnog tipa, koji odgovaraju urgonskoj faciji donje krede 28 mediteranske oblasti. Njihova debljina kreće se od 200 do 300 m. Od feosila ...
    ... sferaktinije. U ravaničkom pojasu titonski krečnjaci izgrađuju planinu Babe, krečnjački plato Samanjca (Čestobrodica), Košući vrh, Krajnji rid. KREDA Paledijski i otrivski kat (K;!'?) leže u povlati krečnjaka gornje jure, njihova serija predstavljena je slojevitim sivobelim ili rumenkastim krečnjacima ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... ugljevi; 10 – Miocen uopšte; 11 – Granodioriti; 12 –Dacito-andeziti ; 13 – Granodioriti; 14 – Senon: fliš; 15 – Andeziti; 16 – Donja-gornja kreda: krečnjaci, dolomiti, klastiti; 17 – Barem-apt: krečnjaci sa dolomitima, klastiti; 18 – Barem: krečnjaci i dolomiti; 19 – Otriv-barem: krečnjaci, dolomiti, klastiti; ...
    ... – sarmat; 5 – Peščari, konglomerati, gline i tufovi (baden – donji sarmat); 6 – Hidrotermalno promenjene stene; 7 – Kvarcne žice; 8 - Granodioritporfiriti; 9 – Krupnozrni granodioriti; 10 - Peščari, konglomerati, filiti i glinci (kreda – paleogen); 11 – Aktinolitski, albit-hloritski i epidot-aktinolitski ...
    ... tip izdani: 5 – Peščari, konglomerati, gline i tufovi (baden – donji sarmat); 6 – Hidrotermalno promenjene stene; 7 – Kvarcne žice; 8 - Granodioritporfiriti; 9 – Krupnozrni granodioriti; 10 - Peščari, konglomerati, filiti i glinci (kreda – paleogen); Uslovno-bezvodni delovi terena: 11 – Aktinolitski ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... mogu izdvojiti gornji i donji titon. 19 U zoni gde nisu otkrivene tvorevine trijaske starosti, na potezu Crnica-Čestobrodica, tvorevine titonske starosti pojavljaju se na kontaktu sa crvenim permskim peščarima. Ukupna debljina ovih tvorevina iznosi od 400-700 m. KREDA (K) Tvorevine kredne ...
    ... a u podnožju Samanjca. Silurske tvorevine predstavljene su peščarima, liditima i glinenim škriljcima u donjem delu serije i glinenim škriljcima sa sočivima krečnjaka ı peščarima u donjem delu serije. Usled znatne ubranosti i nepotpunog razvića u pojedinim delovima, debljina ovih tvorevina nije ...
    ... okviru Karpato-balkanske paleogeografske oblasti more se povuklo. U donjoj juri obrazovani paleoreljef delimično je obuhvatila transgresija, koja se u srednjoj juri nastavlja ka zapadu i plavi prostranu oblast koja je u donjoj juri bila kopno. Jurski sedimenti koji su predmet istraživanja i tvorevine ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 11 Kreda (K) Sedimenti krede imaju veliko rasprostranjenje u široj okolini Rudovaca i Darosave. U okolini Rudovaca razvijena je donja kreda i gornja kreda. Donjokredne tvorevine su malo rasprostranjene i izvan su Kolubarskog ...
    ... aluvijona Kolubare, međusobno povezana. Izdvojeni su donji i srednji trijas. Donji Trijas (T1) Donjotrijaska serija počinje svetlim stratifikovanim krečnjacima, koji se postepeno razvijaju iz podinskih – bituminoznih krečnjaka. Viši delovi donjeg trijasa izgrađeni su od laporovitih krečnjaka ...
    ... glinenih škriljaca. U višim odeljcima donjeg trijasa nađena je makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 11 Kreda (K) Sedimenti krede imaju veliko rasprostranjenje u široj okolini Rudovaca i Darosave. U okolini Rudovaca razvijena je donja kreda i gornja kreda. Donjokredne tvorevine su malo rasprostranjene i izvan su Kolubarskog ...
    ... aluvijona Kolubare, međusobno povezana. Izdvojeni su donji i srednji trijas. Donji Trijas (T1) Donjotrijaska serija počinje svetlim stratifikovanim krečnjacima, koji se postepeno razvijaju iz podinskih – bituminoznih krečnjaka. Viši delovi donjeg trijasa izgrađeni su od laporovitih krečnjaka ...
    ... glinenih škriljaca. U višim odeljcima donjeg trijasa nađena je makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... disertacija 66 Granica između donjeg i gornjeg titona se može mestimično izdvojiti na osnovu fosila, ali granica između tvorevina titonske i donjokredne starosti je nejasna. Bankoviti krečnjaci koji prelaze u masivne imaju debljinu oko 400 metara. Kreda (K) Na području Kučaja i Beljanice ...
    ... njenje. Najveće rasprostranjenje imaju sedimenti valend-otriva i barem-apta, dok se sedimenti alba javljaju u vidu izolovanih partija. Donja kreda (K1) leži preko titona i zajedno grade kontinualnu seriju neritskih sprudnih i subsprudnih krečnjaka. (K1 1+2) Sedimenti valendijskog i otrivskog ...
    ... okviru Kučajsko-beljaničkog masiva, karstni tip izdani dominira i to u krečnjacima i dolomitičnim krečnjacima mezozojske starosti (gornja jura i donja kreda). Karbonatne stene se odlikuju litološkom i strukturalnom nehomogenošću i kao takve mogu se smatrati jedinstvenom hidrogeološkom izdani. ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... resursima podzemnih voda severne Bačke 36 raščlanjivanje miocena na donji, srednji gornji miocen. Kod različitih autora naslage donjeg miocena često se svrstavaju kao pretortonske tvorevine. Donji miocen (M1) Tvorevine donjeg miocena konstatovane su u dubokim bušotinama na više lokacija ...
    ... gracilis) i bogatog detritusa algi, hidrozoa, korala, spongija, moluska i dr. Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 34 Kreda (K) Gornja kreda (K2) Na području severne Bačke gornjokredni sedimenti konstatovani su u dubokim bušenjem na području Bečeja. Ove naslage više su r ...
    ... nastavljaju se u kontinuitetu konkordantno na sedimente donjeg ponta. Prelaz između donjeg i gornjeg ponta je postepen i teško uočljiv u odsustvu faune. Sedimenti gornjopontske starosti taloženi su u kaspibrakičnoj sredini i u odnosu na donji pont sadrže znatno više psamitske komponente. Prisutne ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... vodotokovi: Avramički potok (vodno područke Donji Dunav), Lubnička reka (vodno područke Donji Dunav), Bogovinska reka (vodno područke Donji Dunav), Vinska reka (vodno područke Donji Dunav), Podvis (vodno područke Donji Dunav), Vlaško polje (vodno područke Donji Dunav), Rakitska reka (vodno područje ...
    ... izgrađuju peskoviti krečnjaci, peščari i glinci (Petrović 2011). Gornju kredu (K2) izgrađuju senonske tvorevine predstavljene laporcima i peščarima, žućkastim peskovitim krečnjacima i aktinolitskim peščarima. Gornja kreda ovog dela sokobanjskog basena, završava se serijom peščara gornjeg mastrihta ...
    ... (Bokčić 1982) T1 – sajski slojevi; T2 – bituminozni krečnjaci srednjeg trijasa; M12a – podinski odeljak ugljenog sloja donjeg miocena; M12b – povlatni odeljak ugljenog sloja donjeg miocena 1. površ navlake; 2. rased; 3. rasedna zona Miocenska ugljonosna serija (M3) je najvećim delom pokrivena ...