Претрага

Упит dcterms_subject_txt:gornja jura

55 items

  • Lower Berriasian ammonites from Dedina (Golubac Mountains, eastern Serbia) and their biostratigraphic implication

    Zdenek Vasícek , Dragoman Rabrenović, Petr Skupien, Barbara Radulović (2023)
    Ammonites, Taxonomy, Lower Berriasian, Getic, Northern Tethys, Serbia
    ... ie. In: Steinmann, G., Doderlein, L. (Eds.), Elemente der Palaontologie. Wilhelm Engelmann, Leipzig, pp. 1-848. Steuer, A., 1897. Argentinische Jura-Ablagerungen. Ein Beitrag zur Kenntniss der Geologie und Palaeontologie der argentinischen Anden. In: Palaontologische Abhandlungen Jena, Neue Folge ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... серија навучена преко јурске формације. 7 Слика 2.2 – Прегледна геолошка карта шире околине басена Ђурђевик (према ОГК СФРЈ лист Тузла) Јура (Ј) Јури припада врло хетерогена серија глинаца, пешчара, рожнаца са изливима спилита, ређе дијабаза и "пилоу лава". За ову серију је прихваћен термин ...
    ... глачања ивица полигона или ће задржати карактер оштрих ивица. Геометрије полигона који може бити дефинисан наношењем: - горње и доње слојне границе (top&bottom); - само горње (top); - само доње (botom); - затворене путање (креирање објекта, closed loop) и - линије (line). 26 а ...
    ... Позиционирање извора сеизмичких таласа дефинисано је на основу интервала кабла, површи (горња граница првог полигона) или на основу вредности задатог полигона. У овом случају одабрана је површ тла, односно горња граница првог слоја, јер је то позиција која је касније коришћена у стварним теренским ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... je trijas zastupljen samo donjim i srednjim delom, dok prisustvo gornjeg trijasa paleontološki nije utvrđeno. Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 64 Jura (J) Jurski sedimenti su nastajali u toku srednje i gornje jure. Taloženje je počelo u srednjoj juri, odnosno u dogeru transgresivno ...
    ... Kučaju iznosi prema autorima OGK Boljevac 20 do 50 metara. (J2,3) Srednja i gornja jura – serija je predstavljena dolomitima i dolomitičnim krečnjacima, koja zapravo predstavlja posebnu faciju prelaza srednje ka gornjoj juri. Krečnjaci su bankoviti ili bez jasne slojevitosti. Donji slojevi serije ...
    ... transgresivno preko stena starijeg paleozoika (devona). Na tvorevine dogera se potom talože sedimenti gornje jure, koji imaju potpuno razviće u okviru oksford-kimeridža i titona. (J2) Srednja jura je predstavljena neritskim plitkovodnim sedimentima. Rasprostranjenje na Beljanici i severnom Kučaju ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... времена: а) горњи тријас – карнијски кат (220 Ма), b) горња јура – оксфордски кат (156 Ма), c) горња креда – сантон (84 Ма). Тектонску реконструкцију приказану на скицама прате и профили, чији су положаји у односу на данашњи положај Карпато-балканског лука приказани у горњем десном углу ...
    ... Meliata – Maliac океан (Channel and Kozur 1997; Stampfli and Borel 2004), је наставио да се шири током горњег тријаса, што је трајало све до лијаса односно почетка догера (доња – средња јура). Крајем доње јуре почело је отварање централног Атланског океана, као и његових источних грана у склопу ...
    ... тектонски наставак претходне тектонске фазе. Била је активна од горњег еоцена до горњег олигоцена, а њен узрок везује се за још увек активну колизију између Јадранске микроплоче и европског континента. Трећа тектонска фаза трајала је од горњег олигоцена до доњег миоцена, а карактерише се екстензионом ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... времена: а) горњи тријас – карнијски кат (220 Ма), b) горња јура – оксфордски кат (156 Ма), c) горња креда – сантон (84 Ма). Тектонску реконструкцију приказану на скицама прате и профили, чији су положаји у односу на данашњи положај Карпато-балканског лука приказани у горњем десном углу ...
    ... Meliata – Maliac океан (Channel and Kozur 1997; Stampfli and Borel 2004), је наставио да се шири током горњег тријаса, што је трајало све до лијаса односно почетка догера (доња – средња јура). Крајем доње јуре почело је отварање централног Атланског океана, као и његових источних грана у склопу ...
    ... тектонски наставак претходне тектонске фазе. Била је активна од горњег еоцена до горњег олигоцена, а њен узрок везује се за још увек активну колизију између Јадранске микроплоче и европског континента. Трећа тектонска фаза трајала је од горњег олигоцена до доњег миоцена, а карактерише се екстензионом ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... ............................................................................ 30 5.1.3. Jura–kreda (?) (ofiolitski kompleks) ....................................................................... 33 5.1.4. Gornja kreda ................................................................................. ...
    ... slike 9.5 c) Dubinski konvertovan interpretiran seizmički profil sa slike 9.3 0 km10 30 Pl-Q/Gornji pont Donji pont Panon Sarmat Baden Gornja kreda Donja kreda Zapadno Vardarski ofiolitski melanž Gornji Trijas Codru(Tisa) Bihor(Tisa) Srednji Trijas Donji Trijas Jadar-Kopaonik (Dinaridi) Srpsk ...
    ... breče, u kojima nisu pronađeni fosilni ostaci, koje najverovatnije pripadaju donjem ladinskom katu (Čanović & Kemenci, 1988). 5.1.3. Jura–kreda (?) (ofiolitski kompleks) U južnom delu istražnog prostora nalazi se ofiolitski kompleks predstavljen dijabazima i spilitizovanim ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... kih. Transgresivno preko krečnjačke facije leže svetlo — mrki laporoviti krečnjaci sa rožnacima jurske starosti debljine oko 30 – 50 m. 18 JURA (J) Krajem srednjeg trijasa u okviru Karpato-balkanske paleogeografske oblasti more se povuklo. U donjoj juri obrazovani paleoreljef delimično je ...
    ... peskovito-laporoviti krečnjaci; 2/ Gornji, predstavljen tamnosivim peskovitim krečnjacima sa rožnacima, koji odgovara kelovejskom katu. Alenski kat i lijas nisu konstatovani. Oksford-kimeridž (Ja!*ž) U zoni rasprostranjenja Ravaničkih krečnjaka gornjoj juri odgovara serija slojevitih i bankovitih ...
    ... krečnjaci, donji orbitolinski slojevi, gornji urgonski krečnjaci ı mestimično orbitolinski slojevi (Petković, 1922). PALEOGEN (Pg) Vulkanske stene ridanjsko-krepoljinske zone (q.,) U zoni Senjskog Rudnika ove stene probijaju donjokredne krečnjake. Njihova gornja vremenska granica nije pouzdano utvrđena ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... Najrasprosrtanije su stene gornjokredne starosti. Stene jurske i donjokredne starosti se nalaze u podlozi Timočkog magmatskog kompleksa. Jura U područjima duţ celog oboda TMK izdvojene su stene Jurske starosti. Ove stene leţe diskordantno preko paleozojskih stena, a u povlati su im ...
    ... Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa 14 Kreda Na istraţnom području se izdvajaju tvorevine donje i gornje krede, pri čemu tvorevine gornje krede zauzimaju dominatu površinu istraţnog terena, dok se tvorevine donje krede nalaze duţ oboda TMK. Donja kreda Preko ...
    ... konglomeratima, peščarima i glincima. Gornja kreda Stene gornjokredne starosti su najzastupljenije tvorevine na istraţnom prostoru, a predstavljene su sedimentima, epiklastitima, vulkanitima, plutonitima i latitima. Sedimente gornje krede čine peskoviti i alevrolitski krečnjaci, ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... Andeziti; 16 – Donja-gornja kreda: krečnjaci, dolomiti, klastiti; 17 – Barem-apt: krečnjaci sa dolomitima, klastiti; 18 – Barem: krečnjaci i dolomiti; 19 – Otriv-barem: krečnjaci, dolomiti, klastiti; 20 – Valned-otriv: krečnjaci, dolomiti; 21 – Malm: krečnjaci, dolomiti, breče; 22 – Jura uopšte; 23 – Sre ...
    ... utvrđeno; 6 – Veća reka; 7 – Potok (reka); 8 – Pojava mineralnih voda. Uvod 59 Sedimentne stene su paleozojske (devon-perm), mezozojske (trijas-jura) i kenozojske (miocen i holocen) starosti. Metamorfne stene su paleozojske i tercijarne starosti, dok su intruzivne i efuzivne stene tercijarne starosti ...
    ... blokiraju dren (Obradović et al., 2012). Razvoj sluzi i mineralnih depozita na gornjim delovima konstrukcije bunara ugljokiselih mineralnih voda u Čibutkovici prikazan je na Slici 1.14. Slika 1.13 Starenje gornjih delova konstrukcije bunara u Čibutkovici U procesu formiranja taloga, oksidovana ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... факултету у Бео- граду изабран је 1994. године, а за асистента 2000. Област научноистраживачког рада и интересовања је геологија, стра- тиграфија, јура источне Србије. Члан Српског геолошког дру- штва. Са факултета отишао 2008. го- дине. Мр НЕНАД ГРУБИН, рођен је 1967. године у Зрењанину ...
    ... 1992: Стратиграфско место ургонских рудиста у Србији. Геолошки анали Балканскога полуострва, 56/1, 37–44. РАБРЕНОВИЋ Д., ЈАНКИЧЕВИЋ Ј., 1993: Граница јура-креда у Карпато- балканидима Источне Србије. Геолошки анали Балканскога полуострва, 57/1, 59-70. JANKIČEVIĆ J., RABRENOVIĆ D., BANJAC N., 1995: Osnovna ...
    ... за регионалну геологију и палеонтологију, РГФ, 1–237, Београд. (монографија) АНЂЕЛКОВИЋ М., МИТРОВИЋ-ПЕТРОВИЋ J., 1992: Палеогеографија Србије – Јура. Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, Институт за регионалну геологију и палеонтологију, 1–128, Београд. (монографија) МИТРОВИЋ-ПЕТРОВИЋ ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... Mikasisti, mermeri, kvarciti, Metamorfisani turbiditi | p Serpentis grafitiéni Skriljci ("Sava flis") GE Peridotiti i gabrovi Ofiolitski melanz (gornja jura) D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u podruéju Jastrepca - doktorska disertacija PRILOG 1 BIOGRAFIJA ...
    ... amfibolita kod Gornje Jošanice. Fotografija 5-69: Deluvijalno-proluvijalne naslage sa krupnim blokovima granodiorita kod Gornje Jošanice. D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 64 Na izdanku dužine 100 m uz put iz Gornje Jošanice, uočeni ...
    ... evropske gornje ploče ušao u sastav ovog metamorfnog jezgra tokom kredno-eocenske kolizije. D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 17 Takođe, interpretiraju naknadnu ekshumaciju metamorfnog jezgra Fruške Gore koja je započela u gornjem oligocenu ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Okeanski basen čiji je relikt glavna Vardarska zona je zatvoren u periodu srednja-gornja jura, dok je ogranak Vardarskog okeana čiji je relikt zapadni pojas Vardarske zone otvoren u gornjem delu norijskog kata (gornji trijas), i ostao je otvoren, razdvajajući Adrija ploču od Evroazije, do mastrihta ...
    ... oblasti, odnosno zapadnog Vardarskog okeana, koji je otvoren u gornjem norijskom katu (gornji trijas), verovatno usled subdukcije ka zapadu okeanske litosfere glavnog Vardarskog okeana i postojao je do gornjeg mastrihta (kraj gornje krede) (Karamata, 1995; Karamata et al., 2000b). U centralnoj ...
    ... okeana) se u dinaridskom regionu odvijalo tokom gornje krede i donjeg paleocena. Subdukcija i procesi vezani za aktivni obod su završeni zatvaranjem Tetisa putem kolizije Alpskog orogena sa južnim kontinentalnim obodom Evrope pre oko 65 Ma, na granici gornje krede i tercijara (Cvetković et al., 2000a) ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... Okeanski basen čiji je relikt glavna Vardarska zona je zatvoren u periodu srednja-gornja jura, dok je ogranak Vardarskog okeana čiji je relikt zapadni pojas Vardarske zone otvoren u gornjem delu norijskog kata (gornji trijas), i ostao je otvoren, razdvajajući Adrija ploču od Evroazije, do mastrihta ...
    ... oblasti, odnosno zapadnog Vardarskog okeana, koji je otvoren u gornjem norijskom katu (gornji trijas), verovatno usled subdukcije ka zapadu okeanske litosfere glavnog Vardarskog okeana i postojao je do gornjeg mastrihta (kraj gornje krede) (Karamata, 1995; Karamata et al., 2000b). U centralnoj ...
    ... okeana) se u dinaridskom regionu odvijalo tokom gornje krede i donjeg paleocena. Subdukcija i procesi vezani za aktivni obod su završeni zatvaranjem Tetisa putem kolizije Alpskog orogena sa južnim kontinentalnim obodom Evrope pre oko 65 Ma, na granici gornje krede i tercijara (Cvetković et al., 2000a) ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... peščari i glinci (Petrović 2011). Gornju kredu (K2) izgrađuju senonske tvorevine predstavljene laporcima i peščarima, žućkastim peskovitim krečnjacima i aktinolitskim peščarima. Gornja kreda ovog dela sokobanjskog basena, završava se serijom peščara gornjeg mastrihta koji su najbolje otkriveni ...
    ... uslojenih i peskovitih krečnjaka u nižim partijama i bituminoznih krečnjaka i alevrita u višim partijama (slika 18.). U području krepoljinskog basena, jura je predstavljena dogerom (J2) i malmom (J3). U severnom delu krepoljinskog basena, tvorevine jure čine autohtoni paleoreljef miocenskoj ugljonosnoj ...
    ... laporci, ugalj; T3 – krečnjaci gornjeg trijasa; T2 – krečnjaci srednjeg trijasa; C – karbonski peščari; SF – argilošisti, fliti i peščari karbona; F – filiti karbona; M – mermeri karbona; ------ - resed; - kontura rudarskih radova Karbonatne tvorevine gornjeg trijasa (T3), čine jednim delom ...