Претрага

Упит dcterms_subject_txt:horizontalni bunari

93 items

  • Doprinos proučavanju mehanizovane izrade pripremnih radova u uglju u vezi mehanizovanog otkopavanja horizontalnih i blago nagnutih ležišta

    Dragoljub Đokić (1965)
    Ugalj, mehanizovano otkopavanje, horizontalna, blago nagnuta ležišta

  • Izvorišta i zahvati podzemnih voda

    Dušan Polomčić (2021)
    podzemne vode, izvorišta

  • Hidrohemijske karakteristike termomineralnih voda Mataruške Banje

    Snežana Kretić, Jana Štrbački (2022)
    Mataruška Banja je naseljeno mesto u Centralnoj Srbiji, koje teritorijalno pripada opštini Kraljevo. Banja je poznata po prirodnim lekovitim vodama visokih temperatura. Formiranje termomineralnih voda vezuje se za rasprostranjenje magmatskih stena. Cilj rada je definisanje hidrohemijskog sastava ovih voda i razmatran je kroz rezultate osam kompletnih hemijskih analiza i jedne skraćene hemijske analize, uzete sa bunara MB-2/81. Hidrogeološka istraživanja, uzorkovanje i izrada kompletnih hemijskih analiza izvršeni su u periodu od 1981. do 2004. godine, dok je uzorkovanje i izrada ...
    Mataruška Banja, termomineralne vode, kvalitet podzemnih voda, vodonik-sulfid, metasilicijumska kiselina

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... Tokom zahvatanja podzemnih voda, javljaju se i problemi razli itih vrsta. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara, dok je nadeksploatacija neogenih izdani zabeležena na više mesta u Srbiji. U Vojvodini je zabeleženo opadanje pijezometarskog nivoa zbog višed ...
    ... 225-231 Tokom zahvatanja podzemnih voda, javljaju se i problemi razli¢itih vrsta. Aluvijalne izdani Cesto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara, dok je nadeksploatacija neogenih izdani zabelezena na viSe mesta u Srbiji. U Vojvodini je zabelezeno opadanje pijezometarskog nivoa zbog viSedecenijskog ...
    ... same podzemne vodne resurse i na tehni ke probleme u vezi sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat višedecenijskog ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Metodologija određivanja vremena i putanje zagađivača na primeru zaštite izvorišta podzemnih voda

    Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Vesna Ristić Vakanjac, Jelena Ratković, Marina Čokorilo Ilić (2018)
    Analiza vremena putovanja potencijalnog zagađivača do bunara izvorišta podzemnih voda predstavlja veoma bitan segment kod upravljanja i zaštite podzemnih voda. Ova metodologija se zasniva na simulaciji kretanja nereagujuće čestice sa podzemnim vodama i poroznom sredinom (“idealna” čestica). Rezultati hidrodinamičkog modela, kojim se vrši simulacija režima podzemnih voda, predstavljaju osnovu za model praćenja “idealne” čestice. Postoje različiti softveri koji se koriste u hidrogeološkoj praksi za analizu problema zagađivača. U ovom radu korišćen je numerički kod Modpath, dok je za simulaciju ...
    upravljnje podzemnim vodama, zaštita podzemnih voda, hidrodinamički model, metoda praćenja „idealne“ čestice, modflow, modpath.

  • Razvoj algoritma fuzzy optimizacije u hidrodinamičkoj analizi za potrebe projektovanja sistema odbrane od podzemnih voda

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2019)
    Sistemi za odbranu od podzemnih voda se koriste za zaštitu hidrotehničkih objekata, priobalja, meliorativnih područja, naselja, rudnika, industrijskih područja, predstavljajući značajne segmente bez kojih bi funkcionalnost ovih objekata i područja bila dovedena u pitanje. Posebno složeni sistemi odbrane od podzemnih voda se karakterišu kod ležišta mineralnih sirovina, imajući u vidu njihovu dinamičnost, koja se ogleda u stalnom širenju ležišta, kao i činjenicu da ova ležišta prodiru duboko u stensku masu različitog strukturnog tipa poroznosti, a time i u podzemne ...
    upravljanje podzemnim vodama, hidrodinamički model, fuzzy logika, trougaoni fuzzy brojevi, znanje eksperta, optimizacija

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... podzemnih voda započeta je izradom dva injekciona i jednog eksploatacionog bunara. Injekcioni bunari (B-1 i B-3) locirani su uzvodno, dok je eksploatacioni bunar (B-4) izveden u nizvodnom delu izdani (slika 4.56). Bunari su raspoređeni u pravcu kretanja Nenad M. Marić ...
    ... sanacionih radova (slika 4.6 - 4.9). Sanacioni radovi obuhvatili su izradu dva kopana bunara, u zoni bušotine P-9 u kojoj je registrovano prisustvo čistog kerozina. U periodu od 10. do 16.02.1994. iz pomenutih bunara u toku 60 časova iscrpljeno je 30 tona kerozina (Matić, 1994). Periodičnim Nenad ...
    ... 7. Kopani bunari koji su korišćeni za crpenje kerozina (foto: Matić, 1994) Nenad M. Marić Doktorska disertacija Rezultati i diskusija 69 Slika 4.8. Crpenje kerozina iz kopanog bunara (foto: Matić ...

  • Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje

    Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević (2016)
    Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...
    kvalitet voda, hidrohemijski parametri, navodnjavanje, zagađenje, reka Ralja

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... prepreka iz bunara. U pitanju je pneumatsko-mehanička hvataljka za podvodne radove u bunarima, bušotinama, akumulacijama do dubina od 100-150 metara. Ovaj uređaj je konstruisan i prvi put uspešno iskorišćen 2014. godine. Pneumatska hvataljka Je iskorišćena Još nekoliko puta u bunarima prečnika od ...
    ... 2:551.44(567-179), ISSN 0583-6050 33 15 CKH Terenska oprema CHK Istraživanja u bušotinama i bunarima Najbitniji objekti u istraživanju karsta su svakako istražne bušotine i eksploatacioni bunari. Istraživanja koja CHK izvodi na ovim objektima pri terenskim istraživanjima su: Merenje nivoa ...
    ... česta uzorkovanja iz istražnih bušotina ili bunara sa određenih dubina i to uglavnom za potrebe opita obeležavanja ili uzimanja uzorka vode, kada u isti nije instalirana pumpa. Interni sistem snimanja bušotina Današnji sistemi za snimanja u bunarima su napredovali tako da postoje sistemi internog ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... same podzemne vodne resurse i na tehni¢ke probleme u vezi sa eksploatacijom. Aluvijalne izdani €esto prati relativno brzo starenje eksploatacionih bunara. Intenzivno zahvatanje voda iz Osnovnog vodonosnog kompleksa u Vojvodini, uslovilo je znatno opadanje pijezometarskog nivoa kao rezultat visedecenijskog ...
    ... na podzemne vodne i hidrogeotermalne resurse. Takode, ovim zakonom je geolozima praktiéno onemoguceno projektovanje hidrogeoloskih objekata kakvi su bunar i pijezometri, za Cije se projektovanje u Republici jedino osposobljavaju studenti hidrogeologije na Rudarsko-geoloSkom fakultetu. Takode, prema ovom ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... вертикално (на дубини од 50-250 m), хоризонтално (на дубини од 1-2 m), у виду хоризонталних намотаја и намотаја у оквиру површинске акумулације. [32] 30 Отворен систем се састоји од топлотне пумпе на површини терена и експлоатационог бунара. Подземна вода из бунара долази до топлотне пумпе где ...
    ... Важно је напоменути да је за овакав процес грејања неопходно имати довољну количину воде из бунара и одговарајућу температуру бунарске воде.. Топлотне пумпе вода-вода које су везане за бунар могу се користити у реверзибилном режиму за хлађење у летњем периоду. Сталним развојем технологије топлотних ...
    ... смањењем излазне температуре бунарске воде на примарном делу. Са друге стране, СОР расте са повећањем температуре воде из бунара и са повећањем издашности извора. Већа издашност бунара повећава и снагу потапајуће бунарске пумпе, што значи и већу потрошњу електричне енергије. Најбољи резултати се добијају ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... dručju severne i severozapadne Bačke predstavlja iz- gradnja regionalnog izvorišta na levoj obali Dunava, kod Apatina (sl. 4), na kojem bi se nizom bunara zah- vatale podzemne vode iz aluvijalnih naslaga [3]. Izv- orište čini osnov tzv. Bačkog regionalnog sistema iz kojeg je predviđeno da se vodom ...
    ... površinskih voda kroz korito reke. Opisani procesi imali bi negativan uticaj za regi- onalno izvorište kod Apatina, na kojem je planirana izrada bunara na obali Dunava, u nizu od više stotina metara, kao što je u radu prikazano. Iako se u studiji uticaja navodi da bi na granici sa našom državom, ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... ......................... 76 8.1.4. Košaninova jezera ispod Crepuljinka, Golija - objekat br. 4 ................ 77 8.1.5. Džomba - Karajukića bunar, Pešter - objekat br. 5 ............................ 78 8.1.6. Suva kraška dolina - Koštam polje - Delimeđa, Pešter - objekat br. 6 .......... ...
    ... mnv), srce Pešterske visoravni, markirano je ponornicom Borošticom. Omeđeno je naseljima Boroštica, Suvi Do, Donje Đerekare, Leskova, Karajukića Bunari, (Slika 15), površine ≈60 km2. To je potpuno zatvorena depresija nastala srastanjem vrtača i uvala. Ovaj prostor predstavlja dno nekadašnjeg velikog ...
    ... poremećaja vodenih tokova (reke Boroštice) tako da su tresave izdrenirane podzemnim tokovima. Slika 15. Peštersko polje uz obod naselja Karajukića Bunari, foto Lj. Grujičić - Tešić Sjeničko polje je najniži deo Pešterske visoravni 900 mnv, površine približno 120 km2. Koštam polje (800-1000 mnv) smešteno ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... bušotina primenom opita utiskivanja pomoću pakera (paker testova); 2) Izrada hidrogeoloških osmatračkih bunara i pijezometara; 3) Izrada „vibro-wire“ pijezometara; 4) Izrada istražnih bunara; 5) Režimska osmatranja podzemnih i površinski voda; 6) Režimska osmatranja klimatoloških parametara i ...
    ... aciji ležišta i uspostavljanju osmatračke mreže za monitoring režima i kvaliteta podzemnih voda obuhvatili su analizu 58 osmatračkih bunara, 4 istražna bunara, 11 vibro-wire pijezometara sa 3-5 sondi postavljenih na različitim dubinama. Za utvrđivanje hidrogeoloških parametara, na 30 bušotina ...
    ... 2024-10-02 09:12:27 Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu Tomislav Lazić Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu | ...

  • Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац)

    Лука Обрадовић (2024)
    За потребе формирања изворишта за водоснабдевање фабрике у селу Мајур (град Шабац) технолошком, техничком, санитарном и водом за потребе противпожарне заштите,спроведена су примењена хидрогеолошка истраживања која су обухватила израду две истражне бушотине ЗКИБ-1 и ЗКИБ-2 ,директном методом бушења, са уградњом пијезометарске конструкције и израду једног истражно-експлоатационог бунара. Бунар је израђен реверсном методом бушења уз примену чисте воде као радног флуида.Пројектовани бунар је дубине 30 метара чији капацитет износи 32,67 l/s. Захвата подземне воде формиране у овкиру алувијаних слојева реке ...
    израда бунара, истражно бушење, хидрогеолошка истраживања, Мајур