Претрага
68 items
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађајиAna S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa
Snežana M. IGNJATOVIĆ (2014)Timočki magmatski kompleks; aeromagnetska istraživanja, gravimetrijska istraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja StržSnežana M. IGNJATOVIĆ. Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Mehanika 1
Ivan Šestak, Ines Grozdanović (2013)Ivan Šestak, Ines Grozdanović. Mehanika 1, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet, 2013 Без категорије
-
Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada
Mariја Bošković (2024)Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...Mariја Bošković. Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada, 2024
-
Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)
Luka Jović (2024)Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopitLuka Jović. Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja), 2024
-
Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena
Lidija M. Kurešević (2014-01-22)U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...Lidija M. Kurešević. "Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-01-22)
-
Primena termografije u rudarstvu
Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić (2019)Danas, gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode u oblasti rudarstva.Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić. "Primena termografije u rudarstvu" in IX Međunarodna konferencija UGALJ 2019, Zlatibor, Srbija, 23-26. oktobar 2019., Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2019) М33
-
Mogućnost korelacije zatezne čvrstoće i dinamičkih svojstava belog venčačkog mermera
Zatezna čvrstoća se koristi pri dimenzionisanju komora (raspona između stubova), određivanju rezne sile na bagerima, izračunavanja efekata miniranja itd. Iskustvo je pokazalo da zatezna čvrstoća stena predstavlja 10-15% jednoosne č vrstoće na pritisak. Za preciznije određivane ovog parametra pristupa se laboratorijskim ispitivanjima, direktim ili indireknim metodama. U ovom radu su prikazana ispitivanja zatezne čvrstoće indirektnom metodom na uzorcima belog meremera ležišta Venčac. Pre utrđivanja zatezne čvrstoće, na svakom probnom telu izvršeno je merenje brzine longitudinalnih elastičnih talasa. Na osnovu ...Jelena Majstorović, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar, Nebojša Gojković. "Mogućnost korelacije zatezne čvrstoće i dinamičkih svojstava belog venčačkog mermera" in Inženjerski problemi u mekim stenama - Druga konferencija regionalnih geotehničkih društav, Specijalizovana konferencija ISRM-aa, Друштво за геотехника на Македонија (2022) М33
-
Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka
Jovana Mirčeta (2024)Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...Jovana Mirčeta. Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka, 2024
-
Отпад из процеса сагоревања угља као сировина за добијање елемената ретких земаља
Бојан Земљак (2024)Због великог броја индустрија у којима се користе ови ресурси, глобална економија се у великој мери ослања на елементе ретких земаља. Елементи ретких земаља су есенцијална сировина — материјал за развој савремених технологија, али у односу на њихову огромну потражњу, њихово вађење је ограничено и повезано је са значајним утицајима на животну средину. Због њихове ограничене доступности, проблема који се јављају при процесима експлоатације, све више и више земаља почиње да тражи повољније могућности вађења елемената [REE] из секундарних ...Бојан Земљак. Отпад из процеса сагоревања угља као сировина за добијање елемената ретких земаља, 2024
-
Interpretation of Trace Element Chemistry of Zircons from Bor and Cukaru Peki: Conventional Approach and Random Forest Classification
Dina Klimentyeva, Milos Velojic , Albrecht Von Quadt, Shawn Hood. "Interpretation of Trace Element Chemistry of Zircons from Bor and Cukaru Peki: Conventional Approach and Random Forest Classification" in Geosciences (2022). https://doi.org/https://doi.org/10.3390/geosciences12110396 М23
-
Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia
У циљу оцене стања животне средине и разумевања потенцијалних узрока још раније евидентираног лошег хемијског статуса водног тела подземних вода „Крш–север“, извршенa je хидрогеолошка проспекција шире околине лежишта бакра Мајданпек, која је укључилаистраживање површинског копа, флотационог језера и главних карстних врела и пећина. Имајући у виду да се експлоатационо поље рудника бакра Мајданпек директно граничи са карстном издани и водним телом подземних вода „Крш–север“, параметри квалитета подземне воде су анализирани (in situ и лабораторијски) на два главна карстна врела ...Zoran Stevanović, Veljko Marinović, Branislav Petrović. "Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia" in Geoloski anali Balkanskoga poluostrva (Annales geologiques de la Peninsule balkanique), University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology (2020). https://doi.org/10.2298/GABP201107010S М24
-
Hidrogeologija ležišta bakra i zlata Čukaru Peki – od istraživanja do eksploatacije
Podzemne vode, Mineralne sirovine, Rudnička hidrogeologija, Odvodnjavanje rudnika, Timočki magmatski kompleksNebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Jelena Davidović. "Hidrogeologija ležišta bakra i zlata Čukaru Peki – od istraživanja do eksploatacije" in 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022., Srpsko geološko društvo (2022) М34
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition" in XVII Srpski simpozijum o hidrologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Srbija, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739406 М63
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization" in XVII Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Serbia, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739443 М63
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађајиAna S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Punctuated, episodic magmatism and mineralization of the Rogozna skarn-hosted Au-Zn-Pb-Cu deposits revealed through high-precision U-Pb zircon geochronology
The subvolcanic regions of magmatic centers are commonly associated with alteration, mineralization, and economic ore deposits, however the duration and frequency of mineralizing pulses within the overall lifespan of these centers can be poorly defined. Therefore, models for the formation of mineral systems require more highprecision geochronology data to refine their evolutionary models. Rogozna Mountain and its eponymous magmatic complex, located in SW Serbia, hosts multiple base metal deposits associated with variable rock types and structural expressions and serves as a natural laboratory to ...Skarnovska mineralizacija, Magmatsko-hidrothermalni sistemi, Subvulcanske intruzije, geohronologija na cirkonima, CA-ID-TIMSSean P. Gaynor, Milorad D. Antić, Vladica Cvetković, Kristina Šarić, Urs Schaltegger. "Punctuated, episodic magmatism and mineralization of the Rogozna skarn-hosted Au-Zn-Pb-Cu deposits revealed through high-precision U-Pb zircon geochronology" in Ore Geology Reviews, Elsevier (2023). https://doi.org/https://doi.org/10.1016/j.oregeorev.2023.105775 М21
-
Geohemija
Dejan Prelević (2021)Dejan Prelević. Geohemija, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021 Без категорије
-
Multiphase evolution of fluids in the Rudnik hydrothermal-skarn deposit (Serbia): new constraints from study of quartz-hosted fluid inclusions
This study presents and discusses first detailed petrographic, microthermometric and Raman spectroscopic data from quartzhosted fluid inclusions at Rudnik Zn-Pb-Cu-Ag skarn deposit (Serbia) and combines them with the information on skarnand ore paragenesis. Three periods in the metamorphic-hydrothermal history of the deposit are recognized: 1) the pre-ore prograde skarn period when garnet-clinopyroxene skarns formed, 2) the syn-ore period that encompasses a retrograde stage marked by epidote and zoisite and a quartz-sulfide stage characterized by quartz, pyrrhotite, sphalerite, galena and ...skarnovska ležišta, rudnik, fludine inkluzije, srpska kenozojska magmatska provincija, Zapadno Tetisjki metalogenetski pojasStefan Petrović, Ronald J. Bakker, Vladica Cvetković, Rade Jelenković. "Multiphase evolution of fluids in the Rudnik hydrothermal-skarn deposit (Serbia): new constraints from study of quartz-hosted fluid inclusions" in Mineralogy and Petrology, Springer Science and Business Media LLC (2024). https://doi.org/10.1007/s00710-024-00860-7 М22
-
Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa
Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognozaZoran Ž. Miladinović. "Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-12-11)