Претрага

Упит dcterms_subject_txt:magnezitska žica

45 items

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... 44. Чоловић М. Милош 10.10.1997. Проучавање могућности примене подетажне методе са сукцесивним засипањем при експлоатацији магнезитских жица Подземна експлоатација ЛМС З. Петковић А. Глушчевић, М. Лилић 45. Богдановић З. Дејан 24.10.1997. Утицај параметара бушења и минирања ...
    ... Деушић; Д. Симеуновић 110. Чоловић Милош 19.7.2002. Техно - економски модел избора оптималне методе подземне експлоатација магнезитских жица "Магнохром" - Краљево Рударство З. Петковић З. Петковић; А. Глушчевић; Д. Гагић; Љ. Вукајловић 111. Дулић Иван 12.3.2003. Палиноморфе ...
    ... 1984. године одбранио и докторску дисертацију под називом: "Прилог проучавању могућности продужења употребе извозних ужади контролом стања свих жица у ужету електромаг- 3. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ ФАКУЛТЕТА У ПЕРИОДУ 1991. – 2015. ГОДИНА 288 нетним мерењима", из уже научне области Примена ...

  • Mikroelementi u uljnim šejlovima Aleksinca i njihov uticaj na životnu sredinu

    Nikoleta Aleksić (2021)
    ... okarakterisani i elekrohemijski, u troelektrodonom sistemu (radna elektroda – disk od staklastog ugljenika sa nanetim katalizatoro, kontra el. – Pt žica, referentna el. – zasićena kalomelova (ZKE)), u kiseloj sredini Rezultati i diskusija Rezultati fizičko-hemijske i elektrohemijske karakterizacije ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... og piroksena, olivinom i kvarcom dok se plagioklas samo izuzetno javlja. Kvarclatiti (χα) kao i fenodaciti, javljaju se u brojnih korkondantnih žica i proboja u metamorfnom kompleksu Lazarevca. Kvarciti su najčešće silifikovani, delimično alterisani i hidrotermalno izmenjeni. Mineralni sastav ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... og piroksena, olivinom i kvarcom dok se plagioklas samo izuzetno javlja. Kvarclatiti (χα) kao i fenodaciti, javljaju se u brojnih korkondantnih žica i proboja u metamorfnom kompleksu Lazarevca. Kvarciti su najčešće silifikovani, delimično alterisani i hidrotermalno izmenjeni. Mineralni sastav ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... žilica ili pukotinskih ispuna. Obično se tako javljaju pojave pirita, kalcita, kaolinita, hidrotermalnog kvarca (slika 190.). Slika 190. Žica hidrotermalnog kvarca debljine 1 cm u sloju kamenog uglja ležišta „Progorelica“-Ibarski basen (foto B.Miladinović) U uglju je do sada pronadjeno ...