Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ofiolitski pojas

102 items

  • Палеомагнетски резултати из Тимочког магматског комплекса, Источна Србија

    Весна Лесић, Емо Мартон, Драган Лукић, Весна Цветков (2018)
    ... УВОД     Тимочки магматски комплекс припада вулканско‐седиментном комплексу Карпато‐Балка‐ нида познат као Банатитски магматски и металогенетски појас (Berza и др., 1998). Геотектонски он  припада Гетикуму и  горњо кредне  је  старости  (радиометријски подаци, Banješević, 2010 и рефе‐ ренце  унутра) ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... ležišta ı metode otkopavanja, pojedini otkopi mogu biti međusobno povezani ili odvojeni pripremnim radovima ili sigurnosnim stubovima. Etaža ili pojas predstavlja horizontalni ili nagnuti deo ležišta koji se otkopava određenom metodom, pri čemu visina etaže može biti od 2 do 4 metra ili više. (1) ...
    ... k-140 do k-260 metara, eksploatacija se sprovodi metodom „podetažnog otkopavanja zapunjavanjem otkopanog prostora zasipom“. Ovaj eksploatacioni pojas je podeljen na šest otkopnih etaža visine po 20 metara: -140/- 160, -160/-180, -180/-200, -200/-220, -220/-240 i -240/-260. Na svakoj etaži planirana ...
    ... transportuje na površinu. 5.1 Dimenzije otkopa i količina rude Prema usvojenoj metodi otkopavanja, sve otkopne etaže u drugom eksploatacionom pojasu imaju visinu od 20 metara. Otkopavanje se sprovodi otvaranjem otkopa dimenzija 20 m visine, 15 m širine ı 45 m dužine. Bušenje se izvodi iz prostorija ...

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... 1977) Juru Fruške gore čini ofiolitski melanž i sedimenti gornje Jure. Sedimenti gornje jure predstavljeni su glincima, peščarima i krečnjacima čija Je starost utvrđena na osnovu retke foraminiferske faune (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Serpentiniti i ofiolitski melanž se prostiru pravcem ...
    ... Serpentiniti su tektonizirani i na pojedinim mestima hidrotermalno promenjeni, a sa njima se javljaju i spiliti i dijabazi (Toljić et al. 2013). Ofiolitski melanž izgrađen od blokova klastita, karbonata, radiolarita i dijabaza povezanih slabometamorfisanim glinovitim matriksom je kasnooksfordsko ...
    ... uočljivim zrnima piroksena, dok 15 su serpentiniti zeleni i pločasti sa žicama magnezita. Na čitavom prostoru planine javljaju se kao izduženi pojasevi, a oko Rakovca prate pravac grebena Fruške gore (Čučulić-Trifunović & Rakić 1977). Slika 6 Izdanak serpentinita i serpentinisanih peridotita ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... com/web/ 18 Izvor: https://earth.google.com/web/ 5.2. Geološka građa terena Lokacija objekta se nalazi na platou istočnog pojasa Sremske lesne zaravni, Jjužnog obodnog pojasa velike Panonske nizije, koji Je dolinama reka Save ı Dunava odvojen od pobrđa Balkanskog poluostrva. Za Zemunski lesni plato ...
    ... „lutajuća” slobodna voda. Ova voda se veoma brzo, skoro vertikalno naniže, proceđuje u izdan.. Na kontaktu izdanske i nadizdanske zone postoji izraženi pojas kapilarnog penjanja. Pretpostavlja se da debljina zone kolebanja u zaleđu ne prelazi 1 - 1.5 m. U priobalju Dunava ova zona je deblja i iznosi 2 ...
    ... „lutajuća” slobodna voda, koja se veoma brzo, skoro vertikalno naniže, proceđuje u izdan. Na kontaktu izdanske i nadizdanske zone postoji izraženi pojas kapilarnog penjanja. Lesna zaravan se odlikuje odsustvom hidrografske mreže što je prirodna posledica njenog litološkog sastava. Sve povremene ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... Neotetisa tokom srednje jure, koje Je kulminiralo u gornjojurskoj obdukciji i nastanku ofiolitskog pojasa, navučenog preko pasivne margine Adrije (Stefanović & Krstekanić, 2024). Ofiolitski pojas navučen u dinaridskom domenu preko jedinica kontinentalnog afiniteta je poznat kao Zapadna Vardarska ...
    ... .na a anaaanaaaaaaaaaaaaaaaaaeaaaaakaktvt LITERATURA PRILOZI ......... 1. UVOD Bjelasica predstavlja planinu koja pripada domenu orogenog pojasa Internih Dinarida, na području severne Crne Gore. Istraživano područje Internih Dinarida, obuhvata prostor kontakta tektonske klipe Drinsko-ivanjičke ...
    ... karte (Stefanović & Krstekanić, 2024). Stene karbonske starosti predstavljaju najstarije tvorevine na području karte i rasprostranjene su u tri pojasa, u okolini Mojkovca, severoistočnom uglu karte i u zapadnom uglu karte. Njihovo površinsko rasprostranjenje je generalno malih razmera. Podina ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... radijacionim pojasevima je različito. Čestice u unutrašnjem pojasu su posledica kosmičkog zračenja ili izbacivanja koronalne mase Sunca CME (eng. Coronal Mass Ejection). Čestice u spoljašnjem pojasu potiču od solarnog vetra i jonosferske plazme. Međutim, postoje i veštački radijacioni pojasevi sačinjeni ...
    ... kog polja, postoje zarobljene visokoenergijske čestice koje formiraju Van Allen-ove radijacione pojaseve. Unutrašnji pojas se prostire od visine 400 km do 1200 km, odakle počinje spoljašnji pojas, koji se prostire do 6∙104 km, gledano u ekvatorijalnoj ravni. Kada pomenute čestice napuste oblast ...
    ... vrednosti između energija čestica u Van Allen-ovim pojasevima i u plazmasferi.  U magnetopauzi se nalaze čestice čiji sastav i energije regulišu solarni vetar i plazma iz magnetoobloge. U Van Allen-ovim pojasevima, naelektrisane visokoenergijske čestice, sa kinetičkim energijama ...

  • Утицај соларне активности на здравље човека

    Каролина Ђукић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... izvor jonizujućih zračenja je Sunce, mada deo zračenja na Zemlju stiže i sa planeta Sunčevog sistema, posebno sa Jupitera, kao i iz Van Alenovih pojaseva. Naime, osim svetlosti i drugih nejonizujućih EH talasa većih talasnih dužina, sa Sunca nam stiže i neprekidan tok jonizujućeg zračenja (pretežno ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... zapadu u vidu navlake leže crveni permski peščari, protežu se u dva približno paralelna pojasa razdvojena mezozojskim krečnjacima gornjačke zone. Permski sedimenti su uglavnom arkozni. Peščari prvog pojasa sastoje se od kvarca, feldspata (kiselog plagioklasa, retko mikroklina), malo liskuna, odlomaka ...
    ... odlomaka granita ı kvarcita. U oblasti Grze i Debeloglavskog potoka česti su fragmenti vulkanskih stena. Peščari drugog pojasa pripadaju nelistim arkoznom vrstama. Kod crvenih permskih peščara u gornjem delu dominiraju sitnozrni peščari, dok u donjem srednjezrni peščari sa proslojcima konglomerata ...
    ... U delu zapadnog Kučaja prostire se u oblasti Brezovice, gde titonski krečnjaci sadrže korale, gastropode, brahiopode ı sferaktinije. U ravaničkom pojasu titonski krečnjaci izgrađuju planinu Babe, krečnjački plato Samanjca (Čestobrodica), Košući vrh, Krajnji rid. KREDA Paledijski i otrivski ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... nadovezuje na drugu zonu i zahvata širu teritoriju. Ovaj pojas je ograničen neutralnom linijom toka koja ograničava oblast zahvata podzemnih voda, odnosno posmatrano u planu onu oblastu kojoj su strujnice usmerene ka vodozahvatu. Cilj ovog pojasa je otklanjanje mogućnosti pojave Žarišta zagađenja u ...
    ... grada Subotice, u okviru Subotičke peščare. b) Morfološki neoblikovan pesak: Morfološki neuobličeni peskovi čine niži deo terena koji se sa uskim pojasom od 2-10 km proteže uz dinska uzvišenja i dolinske ravni. Istočno od Subotičke peščare i reke Kereš, prostire se zona neuobličenih peskova, uz državnu ...
    ... sanitarne zaštite i to: 1. Zona neposredne zaštite ili zona I podrazumeva ograđeni prostor oko objekta prečnika 10 m. Razmere I oblik teritorije ovog pojasa ne zavise od hidrogeoloških uslova već mogu biti najčešće definisani fizičkom zaštitom. 2. Uža zona zaštite ili zona II. Osnovni cilj ove zone ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... devet facijalnih pojaseva i 24 standardne mikrofacije (slika 4.1.) D. Božović: Mineragenija i potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora) - doktorska disertacija 44 Slika 4.1: Šematski prikaz glavnih karakteristika facijalnih pojaseva, (Wilson, 1975) ...
    ... Značajnije prisustvo crvenice konstatovano je u juţnom dijelu Zagarača. Rudni reon Bjelopavlića se, u sjeveroistočnom dijelu nalazi u graničnom pojasu starocrnogorske i kučke tektonske jedinice. Preko prethodno opisanih jedinica starocrnogorske tektonske jedinice razvijeni su sedimenti kučke tektonske ...
    ... facijom sivih litiotitskih krečnjaka (J12,3) i sedimentima oksford - kimeridţa (J31,2). Litiotitski krečnjaci su izdvojeni u jednom neprekidnom pojasu od Kopilja preko Seoca do Ilijinog brda, a predstavljeni su kriptokristalastim, mikrogrudvastim, grudvastim i pseudoolitskim krečnjacima, u kojima ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... urostilom u jedinstvenu kost. Transferzalnim nastavcima sakralni pršljen je zglobljen sa ilijačnom kosti i gradi karlični pojas, u kom još učestvuju išijum i pubis (hrskavičav). Ramenski pojas čine kleitrum, skapula, korakoid i klavikula (okoštale); epikorakoid, prokorakoid i supraskapula (hrskavičave); oslonac ...
    ... koji su bez nogu (npr. Anguidae), zadržavaju se ostaci ramenskog i karličnog pojasa. Zmije su potpuno izgubile ekstremitete, samo neki predstavnici (familije Boidae, Typhlopidae, Aniliidae) imaju rudimente karličnog pojasa. Rebra zmija su slobodna (grudna kost ne postoji), a zglobljena su uz svaki trupni ...
    ... predstavnici nekih familija (Anguidae, Pygopodidae, Dibamidae, Cordylidae) odsutni ramenski i karlični pojas razvijeni; kod beznogih rudimenti uvek postoje odsutni; rudimenti karličnog pojasa postoje samo kod nekih familija (Boidae, Typhlopidae, Aniliidae) kičmeni stub diferencirani na vratni ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... mctavulkaniti iti, kvarciti 3 Centralni kraton je na jugu okružen Limpopo kolizionim pojasom i odvojen je od Kaapvaal kratona, dok njegovu marginu na severu 1 istoku čine Pan-Afrički Mozambik i Zambezi mobilni pojas (Sčderlund et al., 2010). Kraton grade gnajsevi, zelene stene, bazične i ultrabazične ...
    ... severoistočno od glavnog grada Harare (s/l. 2.7) (Tanyaradzwa, 2010.). U geološkom smislu, osnovu Zimbabvea čini Arhajski kraton izgrađen od pojaseva zelenih stena od kojih polovinu dominantno izgrađuju bazične i ultrabazične stene (Blenkinsop et al., 1997.; Vieri et al., 2023. ) (sl. 2.2). ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... nsko-Rodopskom metalogenetskom pojasu (SMRMP) oligocensko-miocenske starosti. Ovaj pojas vezuje se za kalko-alkalni magmatizam nastao kao posledica kontinent-kontinent kolizije, dok je ovaj magmatizam u direktnoj vezi sa subdukcijom samo u pojedinim delovima pojasa, uglavnom u jugoistočnom delu (Heinrich ...
    ... do nivoa facija zelenih škriljaca). U gornjoj kredi dolazi do deponovanja flišnih sedimenata. Krajem mezozoika i početkom kenozoika obrazuje se ofiolitski melanž Vardarske zone, praćen mobilizacijom i aktivacijom magmatskih ognjišta. Istovremeno dolazi do regionalnih transkurentnih i reversnih kretanja ...
    ... obrazovanim u okolnim krečnjačkim formacijama. S druge strane, porfirska Cu-Mo-Au i epitermalna Au ležišta pristuna su u jugoistočnom delu ovog pojasa (Janković, 1997; Heinrich and Neubauer, 2002). Nastanak svih pomenutih ležišta vezuje se za vulkano-intruzivni kompleks kalko-alkalne magme. U ranijoj ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... se pravcem S-J u dužini od oko 80 km. Ovaj pojas se prema severu nastavlja na rumunske Banatite, a prema jugu na zonu Srednjegorja u Bugarskoj. U širem geološkom kontekstu ovaj pojas je deo jednog mnogo većeg planetarnog sistema, Alpsko-himalajskog pojasa koji se nalazi između Euroazijske i Afro- ...
    ... su prostiranje ovog pojasa u Bugarskoj (zona Srednjogorja) obradili (Lilov & Chipchakova, 1999; von Quadt et al., 2001, 2002; Kouzmanov et al., 2001; Velichkova et al., 2001; Kamenov et al., 2003; Handler et al., 2003, među ostalima). Magmatizam TMK, i ustvari celog BTS pojasa, značajan je po razviću ...
    ... kao i geohemijskom sagledavanju prostora Balkanskog poluostrva. Metalogeniju Karpato- balkanida, odnosno Banat-Timok-Srednjegorje (BTS) magmatskog pojasa (slika 6) su u svojim radovima obradili (Janković, 1997; Karamata et al., 1997; Berza et al., 1998; Ciobanu et al., 2002; Karamata et al., 2002; ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... bezbjednosti na glavnoj saobraćajnici. Podzemni (zakopani) rezervoari treba da budu postavljeni na udaljenosti od najmanje 1.0 m od ruba putnog pojasa, ili 5.0 m od desnog ruba kolovoza glavne saobraćajnice, uz uslov da Je obezbijeđena stabilnost kolovoza ili trupa puta. Potrebno je da budu ukopani ...
    ... svega na onim područjima gdje objekat indirektno ili direktno utiče na njen kvalitet. Ova područja su određena propisima kao posebni bezbjednosni pojasevi i kao potencijalni izvori vode. Hidrogeološka istraživanja moraju da budu izvršena i interpretirana tako da za potrebe odgovornog projektanta ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... (тзв. ABTS појас - скраћено од Апузени-Банат-Тимок-Средњогорје појас, Neubauer, 2002) односно BMMB појас (скраћено од Банатитски магматски и металогенетски појас; Berza et al., 1998) (слика 1), док Карпатско-балканска провинција представља један од сегмената Тетиског металогенетског појаса, који је ...
    ... простора данашњег Балканског полуострва. Слика 1: Шематски приказ ABTS појаса са означеним положајем металогенетских зона, магматских интрузива кредне старости и већих лежиштa бакра и полиметала (модификовано из Schmid et ...
    ... доба креде и још увек траје (Heinrich & Neubauer, 2002; Fügenschuh & Schmid, 2005). 2.1 Тектонска грађа Настанак порфирских лежишта бакра у ABTS појасу везује се за субдукционе процесе на простору Неотетиског океана и формирања остврског лука, пре око 92 до 75 Ма (Neubauer, 2002, Fügenschuh & Schmid ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... kao ofiolitskom melanžu predložena je od strane Dimitrijević & Dimitrijevića (1974), koji su ovaj model razradili i primenili na ofiolitski pojas u Srbiji. Ofiolitski melanž je izgrađen od blokova peščara, rožnaca i bazičnih magmatskih stena u alevrolitskoj osnovi. U sastav peščara ulazi kvarc ...
    ... i Karamata 2006). Legenda (po abecednom redu): CBES – Karpato-balkanidi istočne Srbije; DIU – Drinsko-ivanjička jedinica; DOB – Dinaridsko-ofiolitski pojas; EBDU – Istočna bosansko-durmitorska jedinica; EVZ – istočna Vardarska zona; JB – Jadarska jedinica; KB – Kopaonička jedinica; SMM – Srpsk ...
    ... Strganika i Divčibara. U okviru njih razlikuje četiri strukturno homogena bloka. Donji strukturni sprat čine trijaski krečnjaci, ofiolitski melanž i maljenski ofiolitski masiv, a gornji obuhvata sedimentne stene kredne starosti. Slika 3.1. Glavne geotektonske ...