Претрага

Упит dcterms_subject_txt:pomeraj pukotina

103 items

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... sposobnosti iznosi: ki = 400/360 ki=1,11 k - koeficijent uticaja pukotina u masivu, koji karakteriše uticaj pukotina u rudnom masivu a određuje se po formuli: ko = (Ip/dk)wd lp- srednje rastojanje između vidljivih pukotina (0,6) dk- veličina komada odminirane rude (0,5) na - koeficijent ...
    ... ovoj oblasti. Padavine su glavni hidrogeološki faktor koji utiče na ovodnjenost ležišta i rudarskih radova. Atmosferske vode infiltriraju kroz pukotine stena u rudarske radove, što dodatno komplikuje situaciju. Jama Bor se, prema hidrogeološkoj klasifikaciji, svrstava u ovodnjene Jame, pri čemu ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... niže od prethodne tačke, nalazi se izdanak tufova i tufoznih laporaca (slika 10). Laporci su horizontalno stratifikovani i ispresecani sistemima pukotina. Tufovi se pojavljuju kao veći ili manji proslojci unutar laporaca. U tufovima su prisutne gvožđevite konkrecije, a od minerala se uočavaju zrna ...
    ... badenski tufozni laporci, 19 belih boja. Javljaju se kao ploče i tanki slojevi. Može se uočiti da su Jako ispucali bez dominantnog sistema pukotina. U najvišem delu stuba, diskordantno preko krečnjaka leže fluvijalne kvartarne tvorevine. Slika 12 Ostaci puževa i školjki u lajtovačkim krečnjacima ...
    ... puta dugačak je oko 20 m i visok oko 3 m (slika 13). Izdanak grade laporci sivo beličastih boja, praškasti i ispucali. Ispresecani su sistemima pukotina subvertikalnih padnih uglova. U laporcima su prisutni ostaci školjki (slika 14a) kao i slabo razvijena horizontalna laminacija (slika 14b). Stena ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... vidu pukotina, komadastog gubitka materijala na ivicama i uglovima, erozije na površinama kamenih blokova, obojenost kamena i ispiranje spojnica. Posebno je intenzivna degradacije registrovana na kamenom postolju na kome stoji plinta sa skulpturom usled potpune ispranosti spojnica, pukotina na ...
    ... decenija, otkako je spomenik podignut, prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika, osim čišćenje spomenika od grafita i zaprljanosti i popunjavanja pukotina i spojnica kamene obloge, druge vrste radova na održavanju spomenika nisu vršene. Prva složenija istraživanja stanja i stepena 5 oštećenja ...
    ... ukazuje na karbonatni sastav stene. U teksturnom smislu, stena se odlikuje velikim prisustvom šupljina različitog oblika i veličina kao i brojnim pukotinama i prslinama. Šupljine su najčešće elipsoidalnog do potpuno nepravilnog oblika, međusobno povezane, sa prečnikom oko 4 mm. Određene šupljine su ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... i iznosi: 25 ki = 400/360 ki=1,11 k> - koeficijent uticaja pukotina u masivu, koji karakteriše uticaj pukotina u rudnom masivu a određuje se po formuli: ko = (lp/dk)nd lp- srednje rastojanje između vidljivih pukotina (0,6) dk- veličina komada odminirane rude (0,5) na - koeficijent ...
    ... t, doprinosi složenosti hidrogeoloških odnosa. Padavine značajno utiču na vlažnost ležišta i rudarskih radova. Infiltracija vode kroz stenske pukotine i stari površinski kop doprinosi ovodnjenosti. Industrijska postrojenja u okolini takođe utiču na vodostaj. Rudničke vode se klasifikuju prema ...

  • Развој геолошког информационог система Републике Србије

    Бранислав Благојевић, Бранислав Тривић, Ненад Бањац, Ранка Станковић, Велизар Николић (2005)
    Геолошки информациони систем Србије (ГеолИСС) је пројектован, првенствено, са намером ефикасног дигиталног архивирања геолошких и њима сродних података. У овом раду је приказана структура базе података као основа за развој геолошки конципираног ГИС-а. Нови, објектно орјентисани (О-О) начин моделирања омогућио је дефинисање самосталних типова објеката, хијерархијски повезаних кроз тополошке и друге релације, чиме је обезбеђена њихова медјусобна интеракција. Објектно оријентисано моделирање извршено је коришћењем унифицираног језика моделирања (UML) и CASE алата, кроз концептуални и логички ниво. Физички модел ће ...
    ГеолИСС, геолошки подаци, управљање базама података, концептуални модел, логички модел, ГИС
    ... SingenetskeStrukture TektonskeStrukture Slojev itost Litaz Imbrikacija Laminacija UkstenaSlojev itost Folijacija Kliv az Rasedi Nabori Pukotine Skriljav ost Lineacija StrukturnaMerenja KompozitneStrukture DeformacioniProcesi TektonskiDogadjaj TektEv olucija_Geneza +output +input 1 ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... sekundarni kvarc (Slika 7.38b). Generalno, krečnjaci su jače tektonski polomljeni. U njima je često razvijen sistem pukotina i prslina čiji odnosi ukazuju na više generacija. Pukotine i deo prslina je zapunjen krupnokristalastim neokalcitom (Slika 7.39b) i ređe kvarcom. Deo prslina (verovatno najmlađe) ...
    ... Izvesnim stepenom tektonizacije u ovim krečnjacima, stvorene su tanke pukotine koje su zapunjene sitnokristalastim kvarcom. Stilolitizacija je nastupila nakon tektonizacije, na šta ukazuje protezanje stilolita i preko pukotina (Slika 8.18). Mikritski varijeteti pokazuju mikroskopsku laminaciju ...
    ... na kontaktima alohemih zrna došlo je do rastvaranja i formiranja mikrostilolitskih šavova (Slika 8.7). Duž stilolitskih šavova razvijene su i pukotine. Mehanički diskontinuiteti su delom zapunjeni (sekundarnim kalcitom, kvarcom ili Fe-hidroksidima) ili su nezapunjene (zjapeće). U šupljinama nastalim ...

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... Povećanjem stepena karstifikacije podinskih krečnjaka povećava se i njihova vodopropusnost, dok kod homogenih krečnjaka i krečnjaka sa kavernama i pukotinama ispunjenim glinovitim materijalom dolazi do smanjenja vodopropusnosti. Dijagrami oscilovanja nivoa podzemnih voda, za period dok su osmatrački ...
    ... objekti koji se nalaze u blizini mesta eksplozije mogu biti oštećeni, a u težim slučajevima i uništeni. Pored drobljenja stenske sredine i stvaranja pukotina, u steni u neposrednoj blizini eksplozije, odnosno na relativno malom rastojanju, na većoj udaljnosti 24 energija eksploziva izaziva talasanje ...
    ... na razorno dejstvo eksplozije Razorno dejstvo eksplozije manifestuje se u steni stvaranjem dve zone i to: 25 · zone drobljenja i · zone pukotina. U zavisnosti od dubine prostorije u kojoj je došlo do eksplozije, razorno dejstvo se može, a ı ne mora, odraziti na površini iznad MES što ima ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... спрату. Овај масив карактерише јака испуцалост коју формирају једнако изражена три система пукотина које преко равних површина ломе стене у угласте блокове. У масиву су јаче развијена два система пукотина који имају пружања приближно управна на пружање плутона, са међусобно супротним падовима. ...
    ... простора у прслинана и пукотинама дуж раседних зона разликују се: 1. компактна рудна тела настала метасоматозом карбонатних стена (мермера, калкшиста) на контакту гнајсева и кварцлатита са серијом биотитско- серицитских шкриљаца, 2. рудна тела настала испуњавањем већих пукотина у раседима који ...
    ... флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 49 3. жична рудна тела у пукотинама и раседима, 4. рудна тела у виду омањих гнезда која су настала на пресеку два или више система пукотина и прслина, 5. сочиваста и/или рудна тела у фолијацији шкриљаца, 6. стубасто-призматична ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... спрату. Овај масив карактерише јака испуцалост коју формирају једнако изражена три система пукотина које преко равних површина ломе стене у угласте блокове. У масиву су јаче развијена два система пукотина који имају пружања приближно управна на пружање плутона, са међусобно супротним падовима. ...
    ... простора у прслинана и пукотинама дуж раседних зона разликују се: 1. компактна рудна тела настала метасоматозом карбонатних стена (мермера, калкшиста) на контакту гнајсева и кварцлатита са серијом биотитско- серицитских шкриљаца, 2. рудна тела настала испуњавањем већих пукотина у раседима који ...
    ... флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија) 49 3. жична рудна тела у пукотинама и раседима, 4. рудна тела у виду омањих гнезда која су настала на пресеку два или више система пукотина и прслина, 5. сочиваста и/или рудна тела у фолијацији шкриљаца, 6. стубасто-призматична ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... pokriven izdanak u potoku, dimenzija približno 8 x 1 m. Mestimično slabo otkriven i na desnom krilu potoka. Izrazito je tektoniziran ı sa vidljivim pukotinama hlađenja. Slabo je zahvaćen površinskim raspadanjem ı površinskom oksidacijom, ali je lokalno jako silifikovan. Uzorkovan je deo izdanka sa svežim ...
    ... porfirske strukture i fluidalne teksture sa usmerenim tamnim liskunima. Liskuni su dimenzija do 3 x 2 mm. Izmeren je primarni penetrativni sistem pukotina EP, = 318/64 sa SL-JZ. pružanjem (v = 42*) i sekundarni sistem EP» = 022/52 sa IJI-ZSZ pružanjem (v pružanja = 112*). Izdanak se nalazi na oko ...
    ... približno 8 x 1 m. Mestimično slabo otkriven, ali vidljiv i 24KR01; 44 18' 19 17 na desnom krilu potoka. Tektoniziran i sa vidljivim 24KR02; P P pukotinama hlađenja. Slabo zahvaćen površinskim 24KR03; 14.1 30.6 raspadanjem i sa slabom površinskom — oksidacijom, ali lokalno srednje do snažno silifikovan ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Inženjerskogeološke karakteristike: Pukotine su glavni rupturni element terena, a najčešće su prisutne smične pukotine. Na nekim od njih registrovane su dve generacije strija, što ukazuje na promene u glavnim naponskim osama. Identifikovana su četiri seta smičućih pukotina: Ptl = 10/82, Pt2 = 248/44, ...
    ... Pt2) predstavljaju konjugovane setove sa reversnim kretanjem, dok druga dva (Pt2 i Pt3) pokazuju transkurentno kretanje. Tenzione i relaksacione pukotine su ređe i obično metarskog reda, sa zevovima od 1 do 10 mm, ispunjenim kalcitom, gipsom, zeolitom ili glinom. Na osnovu istraživanja u hidrotermalnom ...

  • Primena termografije u rudarstvu

    Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić (2019)
    Danas, gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode u oblasti rudarstva.
    infracrvena termografija, rudarstvo, monitoring
    ... rezervoarima, cevovodima i instalacijama. Termografska oprema pruža mogućnost bezbednog praćenja svih curenja, čak i u slučaju curenja iz sitnih pukotina (Slika 13). Posledice curenja mogu biti ozbiljno štetne po zdravlje a korišćenje termografskih kamera je praktičan način da se blagovremeno id ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... habitusa, i zapravo predstavlja akcesorni mineral, odnosno fenokristal vulkanske stene. Zrna magnetita su uglavnom dobro polirana, bez pukotina (ili sa malo pukotina), a negde se uočavaju i zaobljene forme zrna sa karakterističnim prorastanjem u obodnim delovima sa mineralima jalovine, nalik na mirmekitsku ...
    ... Širina lamela je uniformna i kreće se od oko 10 μm do 20 μm kod super-trelis oksidacije. S obzirom na lokalizovano formiranje ilmenitskih lamela oko pukotina, silikatnih zrna i na graničnim zonama sa titanomagnetitom, jasno je da proces oksidacije dovodi do formiranja ovih lamela a ne, kao se ranije mislilo ...
    ... (3) 11 U slučaju procesa martitizacije pločaste forme hematita se uglavnom obrazuju duž oktaedarskih pljosni magnetita, ali i duž pukotina i mogu kompletno zameniti magnetit (Ramdohr, 1969). Ovaj proces se u laboratorijskim uslovima odvija na visokim temperaturama dok je u prirodi on ...

  • Parameter determination of soil oscillation law using quotient of the relative growth increments of oscillation velocity and reduced distances at “Nepričava“ open pit mine

    Suzana Lutovac, Sanja Bajić, Marina Ravilić, Radmila Gaćina (2015)
    ... mesta miniranja razara, drobi stensku masu, nešto dalje stvara pukotine i trajne deformacije u stenskoj masi, a još dalje se pretvara u elastične deformacije. Delovanjem seizmičkog elastičnog talasa čestice stenske mase osciluju tj. pomeraju se iz svog ravnotežnog položaja. Takvo oscilovanje čestica ...

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... presecaju i pomeraju starije rasede, kao i strukture vulkanskih aparata, a istovremeno predstavljaju kvarcne razlomne zone za koje su vezana orudnjenja (npr. Brajšor, Đavolja varoš, Tulare). Treći pravac je pružanja SSI–JJZ; predstavlja najmlađe rasedne strukture budući da preseca i pomera ranije ...
    ... naviše u već konsolidovanim delovima masiva, što je dovelo da izdizanja dna kaldera u vidu doma i stvaranja zrakastih sistema pukotina (Majdan planina). Duž tih sistema pukotina dolazi kasnije do cirkulisanja hidrotermalnih rastvora i do obrazovanja kvarcnih razlomnih zona, a u njihovoj okolini do ...
    ... Intenzivno je brečizirana. Drugi generalni pravac razlomnih struktura u leckom vulkanskom kompleksu je I– Z. Ovi razlomi, delom, presecaju i pomeraju starije razlome, kao i strukture vulkanskih aparata, istovremeno predstavljajući kvarcne razlomne zone za koje su vezana polimetalična orudnjenja ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... (Ratnikov 1996). Herpeto–asocijacija lokaliteta Riđake najviše odgovara ovakvoj vrsti akumulacije. Česta je akumulacija ostataka u karstnim pukotinama. Obično su u ove pukotine spirani ostaci već uginulih životinja iz neposredne okoline (Ratnikov 1996), a može se očekivati i spiranje starijih sedimenata sa faunom ...
    ... 2013 i reference u okviru 124 ovih radova; Böhme & Ilg 2003; Rage & Roček 2003; Villa et al. 2017). Tokom pliocena njen areal se postepeno pomera ka jugu (nalazi u Francuskoj, Mađarskoj i Ukrajini). Poslednji nalazi latonije na evropskom tlu zabeleženi su u donjem pleistocenu Italije, te se ...
    ... Velike Balanice nešto mlađi, nastali tokom MIS7–6 (Mihailović 2014). Iako kompletnu asocijaciju možemo posmatrati kao gornjepleistocensku, datiranje pomera starost ovih slojeva na granicu ili sam kraj srednjeg pleistocena. Uopšteno govoreći, herpetofauna ovih pećina pretežno ima karakteristike toplijih ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... čvrstog andezita uslovila je formiranje većeg broja subparalelnih pukotina od kojih se neke, koje su bile zapunjene rudnim mineralima, po visini mogu pratiti sve od prvog do devetog horizonta revira Stara jama. Postojeće pukotine/rasedi koje su se pružale generalno pod pravim uglom u odnosu na ...
    ... brzina kružnog kretanja, brzina transportnog uređaja); • Fizičko mehaničke karakteristike materijala (specifični otpor na kopanje, rastresitost, pukotine u masivu); • Stepen usaglašenosti tehnoloških parametara radilišta ı radnih parametara bagera; • Organizacija radnih procesa (trajanje radnih ...