Претрага

Упит dcterms_subject_txt:prilivi rudničkih voda

523 items

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... podzemnih voda koje reprezentuju hidrogeološke sisteme. Glavni razlog se nalazi u činjenici da postoji mogućnost vezivanja rudničkih voda za lokalne hidrogeološke sisteme, imajući u vidu da na njihov hemijski sastav mogu uticati podzemne vode, površinske i atmosferske vode, kao i otpadne vode iz tehnološkog ...
    ... prostorna distribucija pojava podzemnih voda uslovljava složenost ispitivanja porekla hemijskog sastava podzemnih 3 voda, pri čemu je grupisanje pojava sa hidrogeološkog aspekta, predstavljalo veoma važan metod u sprovođenju istraživanja. Iako rudničke vode mogu da sadrže značajne koncentracije ...
    ... Prisustvo različitih tipova podzemnih voda se može uočiti na trilinearnom dijagramu, pri čemu se podzemne vode sa najvišim TDS vrednostima karakterišu Na-HCO3 tipom podzemnih voda (Slika 5.8.). 62 Slika 5.8. Pajperov dijagram osnovnog sastava podzemnih voda Na Pajperovom dijagramu se uočava ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... ima u monitoringu podzemnih voda, kao i u definisanju: geneze, porekla i mehanizama prihranjivanja podzemnih voda; srednjeg vremena zadržavanja vode unutar sistema i starosti podzemnih #voda; međupovezanosti površinskih i podzemnih voda i mešanja vode iz različitih vodonosnih slojeva korišćenjem ...
    ... analizama vremenskih serija isticanja i kvaliteta karstnih voda, zaštitom podzemnih voda, ocenom prirodne ranjivosti, hazarda i rizika podzemnih voda, procenom uticaja klimatskih promena na podzemne vode, ocenom bilansa podzemnih karstnih voda i implementacijom Okvirne direktive o vodama FEvropske ...
    ... istraživanjima arstne podzemne «morfologije, monitoringom podzemnih voda i izradom baze podataka, primenom GIS-a u hidrogeologiji, problemima u rudničkoj hidrogeologiji karsta, kao i menadžmentom karstnih izdani ı zaštitom podzemnih voda u karstu. lako je spisak projekata na kojima su učestvovali članovi ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... Litološke Ng-M tvorevine koje su iznad ležišta (tabela v-1) su kolektor podzemnih voda, koje se moraju sagledati detaljno pri budućoj podzemnoj eksploataciji, naročito sa tektonikom koja može imati uticaj na priliv podzemnih voda u ležište pri eksploataciji buduće proizvodnje bakra i zlata Debljina ...
    ... izveden je 201 opit utiskivanja vode pomoću pakera, kao i 13 opita crpenja na 4 istražna i Jednom postojećem eksploatacionom bunaru. Utvrđene su lokacije za praćenje i održavanje režima površinskih ı podzemnih voda. Cilj uspostavljanja kvaliteta površinskih voda i brzine protoka mreže monitoringa ...
    ... izvršena radi: a) hidrogeološke karakterizacije ležišta i okolnih stena i procene priliva i budućih potreba za odvodnjavanjem planiranih rudarskih radova i b) uspostavljanja „nultog stanja“ kvaliteta ı nivoa podzemnih voda u široj zoni ležišta pre početka rudarskih radova na otvaranju ı eksploataciji ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... hidrociklona, a muljevita frakcija odvodi se u taložno jezero koje Je od krune brane udaljeno 200—300 m. Voda iz jezera koristi se kao povratna voda a višak vode odlazi preko kolektora u Rudnički potok. Vreme zadržavanja muljevite frakcije u taložnom jezeru je veoma dugo, tako da ima dovoljno vremena ...
    ... industrijskom vodom Flotacijsko postrojenje snabdeva se industrijskom vodom iz Jame i povratnom vodom sa Jalovišta. Pumpna stanica koja transportuje povratnu vodu sa jalovišta nalazi se u neposrednoj blizini flotacije na Zlokućanskom potoku. Voda iz Jame dovodi se gravitacijski. Sve ove vode dovode ...
    ... koji deluju na granici faza mineralna čestica-voda. Deprimatori se primenjuju radi sprečavanja flotiranja onih minerala koji ne treba da pređu u penu. Iz ovoga je Jasno da deprimatori imaju zadatak da čestice određenih minerala učine kvašljive vodom (hidrofilne). U procesu flotiranja rude rudnika ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... процеса експлоатације Резултати утицаја Ресурси воде Одводњавање лежишта, измештање површинских токова. Истакање дренажне воде и воде из површинског копа. Изградња објеката за пречишћавање вода. Исцрпљивање резерви површинских и подземних вода. Нарушавање хидрогеолошких и хидролошких режима ...
    ... средину су следеће: • на воду и водене ресурсе: пресецање водотокова рударским радовима, измена микрослива, измена режима вода на захваћеном простору, измештање водотокова, стварање вештачких акумулација, измена нивоа подземних вода, загађење подземних и површинских вода; • на земљиште: нарушавање ...
    ... (нпр. бука, еутрофизација вода као последица пољопривредног коришћења). 2. ОДМОР И РЕКРЕАЦИЈА: 2.1. Интензивно купање (Најмања површина под водом 3 до 5 ha); 2.2. Једрење и веслање (Минимална површина воде 20 ha) 2.3. Мото и ски спортови на води (Минимална површина воде 20 ha) 2.4. Веслачке регате ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... Odvodnjavanje tokom otkopavanja Sva voda koja se javlja na čelu radilišta otkopnog hodnika, uključujući kapajuću vodu, vodu ız pukotinskih sistema i otpadnu tehnološku vodu, gravitacijski se usmerava ka hidrotehničkim objektima u prostorijama pripreme i razrade. Voda iz otkopnih hodnika u gornjem i ...
    ... nje Sva voda koja se pojavi tokom izrade prostorija (podzemne vode, servisne vode) mora se adekvatno odstraniti sa čela radilišta kako bi se obezbedili normalni uslovi za nastavak radova. U procesu izrade pripremnih prostorija, odvodnjavanje se vrši gravitacijski unutar etaža. Voda sa čela radova ...
    ... pripremao materijal za popunjavanje praznog prostora u podzemnom otkopavanju. Ovi radovi su uticali jedni na druge; površinski radovi su uzrokovali priliv vode i mulja, dok su radovi u jami narušavali stabilnost kosina površinskog . kopa. U prethodnim radovima korišćena je podetažna metoda sa zarušavanjem ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... ubrano kristališu pri povećanom odnosu voda/stena ulaskom magmatskih rastvora u sistem. Analize andraditskog oboda bogatog gvožđem pokazuju povišen sadržaj volframa. Keppler i Wiyllie (1991) zaključuju da obogaćenje volframom prouzrokuju hidrotermalni fluidi koji vode poreklo od granitskih plutona. Da ...
    ... Milanovac i Kragujevac, stene kredne starosti Rudnika su svrstane u dve grupe: grupu rudničkog (K1) i grupu jermenovačkog razvića (K2), koje su u tektonskom kontaktu duž Jermenovačkog raseda (slika 4). U okviru rudničkog razvića preovlađuju sedimenti starosti barem-apta (K14+5) i alba (K16). Barem-apt ...
    ... deo gornje krede, koji je izgrađen od klastične komponente, od gornjeg dela koji je klastično-karbonatnog sastava. Isti autori zaključuju da rudničkom rudonosnom kompleksu pripadaju metasomatski i hidrotermalno izmenjene sedimentne stene ljiškog fliša koje su u domenu Malog Šturca izdiferencirane ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... терцијарне седиментно – 71 вулканске наслаге моћности 40 – 50 m, а максимални приливи угљокиселих вода били су у базалном делу ових наслага. Бушотином кроз вулканске стене, захваћене су угљокиселе воде температуре 68 оС, у интервалу дубине 108 – 170 m. Издашност бунара износла је 20 l/s ...
    ... угљокиселих вода (39,5 оС), указује да угљокисела вода залеже више стотина метара испод нивоа регионалног дренирајућег базиса. Угљокиселе воде се прихрањују на рачун атмосферских вода. Област храњења се поклапа са гравитационим сливним подручјем река у чијем сливу се јављају угљокиселе воде. Хладни ...
    ... интрузиви; 5. хладне угљокиселе воде са температуром до 20 оС; 6. термалне угљокиселе воде са температурама 20 – 50 оС; 7. термалне угљокиселе воде са температуром преко 50 оС; 8. граница геоструктурне јединице. Подземне воде хидрогеолошких структура угљокиселих вода одражавају њихове дубинске г ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... примјене инверзног моделовања је код издани које су под утицајем тачкастих извора загађења, попут киселих рудничких вода (Zhu, Anderson, 2002). С обзиром да на мјесту узимања узорка почетне воде, на Требишњици у Горици, на Мушници у Срђевићима, и на водама које се улијевају у акумулацију Горица ...
    ... хемијске еволуције вода, без ризика да ће за почетну и крајњу воду бити изабране оне које се не налазе на истом путу отицања. 5.5. Оцјена квалитета воде 5.5.1. Употреба у домаћинству Квалитет вода у сливу Требишњице оцијењен је на основу Уредбе о класификацији вода и категоризацији водотока ...
    ... узорака вода узетих на мјестима одабраним за моделовање, употријебљени су сљедећи параметри: температура воде, pH, Ca2+, Mg2+, Na+, HCO3 -, SO4 2- и Cl-. Температура воде и pH вриједност су неопходни за разумјевање и моделовање хидрогеохемијских процеса и еволуције подземних вода, а у исту ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... kоncеntrаciје bоrа kаrаktеrističnе zа: tеrmаlnе vоdе u оblаstimа vulkаnskе аktivnоsti, pоdzеmnе vоdе gеnеtski vеzаnе zа lеžištа еvаpоrаtа, pоdzеmnе vоdе pоrеklоm iz sеrpеntinitа, nаftnе vоdе (rаsоlе) i sl. U litеrаturi sе mоgu nаći brојni primеri оvаkvih vоdа. Matthess (1982) nаvоdi pоdаtаk о tеrmаlnој ...
    ... e rečne vode sadrže između 0,001 i 0,005 mg/l (Hitchon 1999). Medijana koncentracije za evropske površinske vode iznosi 0,0021 mg/l (Salminen, et al. 2005). Za razliku od slatkih voda, morske vode su znatno bogatije litijumom (0,17 mg/l) (Hem 1992), dok malomineralizovane podzemne vode sadrže ...
    ... litijuma od ukupne mineralizacije podzemnih voda (modifikovano prema: Крайнов 1973). Jana S. Stojković Doktorska disertacija 57 Važnu ulogu u obogaćivanju podzemnih voda litijumom imaju duboki regionalni rasedi, posredstvom kojih može doći do priliva različitih gasova, u prvom redu ugljen-dioksida ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Mutnoća vode je povišena samo u bušotini i maksimalno iznosi 1.36 NTU, dok je u vodi vrela konstantno ispod 1 NTU, što ukazuje na veoma bistre vode. Mutnoća vode je u bušotini povišena najverovatnije usled priliva voda pri radu pumpe i većim ulaznim filtracionim brzinama, dok kanal vode vrela Mrljiš ...
    ... podzemnih voda, (2) pri hidrogeološkim istraživanjima ležišta slatkih, termalnih i mineralnih voda, (3) pri režimskim proučavanjima, odnosno proučavanjima dinamike podzemnih voda, (4) pri istraživanjima u oblasti rudničke hidrogeologije radi davanja ocene i prognoze doticaja vode u rudničke prostorije ...
    ... zaključak da u pećinskim kanalima u periodu malih voda postoji priliv starijih voda, odnosno voda iz kanala koji zaležu nešto dublje u podzemlje, što dokazuje i vrednost δ13C, koja je u letnjem periodu iznosila -11.66 ‰, i koja govori o nešto dužem kontaktu vode sa matičnom stenom u odnosu na druga godišnja ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... Brojnost (ćelije cm-3) Bakterije Karstne vode i vode pećinskih sistema Ne 102-105 Sedimenti iz voda pećinskih sistema Ne 104-108 Vode granitskih i bazalatnih sistema Ne 102-105 Podzemne vode Ne 103-106 Da 103-107 Podzemne vode – zasićeni porozni sedimenti Ne 105-108 Da ...
    ... izbijanja vode, različitih zagađivača (kanalizacionih i drugih otpadnih voda) (Stanković, 1998), itd. Autohtonim mikroorganizmima podzemne vode predstavljaju prirodno boravište, dok alohtoni mikroorganizmi u podzemne vode dospevaju iz drugih sredina, najčešće iz zemljišta i površinskih voda procesima ...
    ... pojave mineralnih voda. Tako, mineralne vode Torde, Velike Vrbnice, Lomnice i Obrenovačke Banje se mogu označiti kao Proteobacteria mineralne vode, dok pojava u Slankamen Banji se može označiti kao Proteobacteria-Bacteroidetes mineralne vode. U okviru Proteobacteria mineralnih voda, mogu se označiti ...

  • Стабилизација косине приступног пута у југоисточном делу површинског копа „Ћерамиде“

    Никола Анђелић (2024)
    Експлоатација дацита као техничког камена се на површинском копу "Ћерамиде" врши дисконтуалном технологијом уз примену бушачко-минерских радова и високо капацитативне и габаритне опреме. Примане наведене технологије захтева стабилне и безбедне транспортне путеве како би се планирана производња и реализовала. Услед клизишта које је настало у зони главног извозног пута на површинском копу дацита "Ћерамиде" неопходно је обезбедити одговарајуће техничко решење којим би се косина пута довела у стабилно стање. У том смислу предложено је техничко решење са насипањем косине ...
    дацит, површинска експлоатација, стабилност косина, Бисхоп
    ... području ležišta, neće doći do zadržavanja površinskih voda u ležištu već da će one kroz veće i manje prsline ı pukotine silaziti do nižih nivoa potoka Brezovice koji drenira sve vode ovog područja. Činjenica je da su izdani podzemnih voda na celom širem prostoru dosta retki ı Javljaju se kao ...
    ... profila na slikama od 4.4 do 4.11. Izradi nasipa prethode izrada kanala za prihvatanje i odvođenje podzemnih voda i hidroizolacija izrađenih kanala u cilju sprečavanja dotoka podzemne vode u telo nasipa i kosine pristupnog puta u ovom delu površinskog kopa. #1 Nikola 4nđelić 506.70 506 48 ...
    ... preseci na slikama od 4.13 do 4.19. Izradi nasipa prethode izrada kanala za prihvatanje ı odvođenje podzemnih voda i hidroizolacija izrađenih kanala u cilju sprečavanja dotoka podzemne vode u telo nasipa i kosine Slika 4.12. Položaj profila u zoni kosine pristupnog puta u jugoistočnom delu površinskog ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... KORIŠCENJE TERMALNIH VODA b) INDIREKTNO KORIŠCENJE TERMALNIH VODA c) DIREKTNO KORIŠCENJE TERMALNIH VODA SA TOPLOTNOM PUMPOM 1. Geotermalna bušotina 8. Instalacija potrošne tople vode 10 3 6 12 5 7 8 9 1 11 a) DIREKTNO KORIŠCENJE TERMALNIH VODA b) INDIREKTNO KORIŠCENJE TERMALNIH VODA c) DIREKTNO ...
    ... поделити на топлотне пумпе вода-вода, ваздух-вода и земља-вода. При коришћењу топлотних пумпи које користе ваздух постоји ограничење услед чињенице да је зими ваздух често хладнији од флуида у испаривачу. Топлотне пумпе које као извор топоте користе подземне воде или земљу (изворе уједначене ...
    ... док на секундарној страни греје воду у грејном систему објекта. Важно је напоменути да је за овакав процес грејања неопходно имати довољну количину воде из бунара и одговарајућу температуру бунарске воде.. Топлотне пумпе вода-вода које су везане за бунар могу се користити у реверзибилном режиму ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Milos 200 —— BB Minaqua —+— Voda Vinjeci 150 —— Rosa —— Karadorde 100 —o— Prolom voda ee . Se —— Voda voda Plasman vode u mil. litara —x*— Vuji¢ voda —— Mivela 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 |~o~ Jazak Godina Slika 9: Prikaz plasmana flasiranih podzemnih voda na trzistu Srbije (zastupljeniji ...
    ... Broj stanovnika Količina vode (l/s) Poreklo podzemnih voda Vešt. prih. Površinske vode / Akumulacije Prosečno učešće podz. voda Prosečno učešće pov. voda Kvartar Neogen Karst Max.   Sred. Max. % % Kragujevac 180796 191.5 300 616.5 650 24 74 Leskovac 161086   320 400 - - 100 ...
    ... resursi podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Količina vode 60 dobijena primenom veštačke in'ltracije zajedno sa procenjenim obnovljivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m3/s kvalitetnih podzemnih voda (slika 14). Slika 14: Učešće potencijalnih količina podzemnih voda prema tipovima ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... resursi podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Koli ina vode dobijena primenom vešta ke infiltracije zajedno sa procenjenim obnovljivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m3/s kvalitetnih podzemnih voda. 4. ZAKONSKA REGULATIVA U SRBIJI U OBLASTI PODZEMNIH VODA Zakonodavstvo vezano ...
    ... duplirati resursi podzemnih voda u_ aluvijalnim sredinama. Kolicina vode dobijena primenom veStacke infiltracije zajedno sa _ procenjenim obnovljivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m*/s kvalitetnih podzemnih voda. 4. ZAKONSKA REGULATIVA U_ SRBIJI U OBLASTI PODZEMNIH VODA Zakonodavstvo vezano ...
    ... klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda, uspostavljanje grani nih vrednosti po pitanju kvaliteta podzemnih voda, metodologija procene stanja i monitoringa podzemnih voda. 5. PRIMENA EVROPSKE OKVIRNE DIREKTIVE ZA VODE NA STATUS PODZEMNIH VODA U SRBIJI Iako nacionalnim zakonima nije ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... podzemnih voda u Srbiji su prezentovani po zastupljenim tipovima izdani. Posebna je srpskoj zakonskoj regulativi vezanoj za podzemne vode i implementaciji Evropske okvirne direktive za vode na status podzemnih voda u Srbiji. : vodosnabdevanje, rezerve podzemnih voda, monitoring podzemnih voda, zakonska ...
    ... podzemnih voda u aluvijalnim sredinama. Kolicéina vode dobijena primenom vestacke infiltracije zajedno sa procenjenim obnovijivim rezervama podzemnih voda iznosi ukupno oko 107 m 415 kvalitetnih podzemnih voda. Podzemne vode i zakonska regulativa u Srbiji Zakonodavstvo vezano za podzemne vode u Srbiji ...
    ... podzemnih voda u Srbiji su prezentovani po zastuplienim tipovima izdani. Posebna paznja posvecena je srpskoj zakonskoj regulativi vezanoj za podzemne vode i implementaciji Evropske okvirne direktive za vode na status podzemnih voda u Srbiji. Kljuéne reéi: vodosnabdevanje, rezerve podzemnih voda, monitoring ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... otapanja leda vrši priliv velikih količina vode u vodotokove i povećava njihova Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 63 transportna snaga zbog čega fluvijalni proces ima primarni uticaj na izmenu reljefa. Najznačajniji vodotok na ovom području, Dunav, snabdevan je vodom na račun topljenja ...
    ... po zagađenje podzemnih voda prve izdani. U kanalizaciju dospevaju otpadne vode domaćinstava, otpadne vode manjih industrijskih preduzeća i oborinske vode (gradske otpadne vode). Oko 40 % Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 177 kanalizacionih voda potiče od stanovništva ...
    ... navodnjava se površinskom vodom, a deo (manji) podzemnom vodom. U tabeli 16 prikazani su rezultati koji se odnose na količine podzemnih voda koje se utroše u zavisnosti od površine koja se zaliva. Samo iz teoretskih razloga proračun vode Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke 109 ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... industrije i banjskih centara u severnoj Ba koj zahvata se oko 2,86 m3/s podzemnih voda, od ega je 1,7 m3/s za potrebe javnog vodosnabdevanja. Na ma arskoj strani zahvata se oko 2,1 m3/s podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izra enih od peskova. Za ...
    ... dominantno vode iz prvog, manje iz drugog vodonosnog sloja, dok se na ma arskoj strani za iste namene koriste vode pretežno iz drugog vodonosnog sloja. Obzirom na uslove prihranjivanja kaptiranih vodonosnih slojeva, ovo je povoljna okolnost koja uslovljava manja obaranja nivoa podzemnih voda po slojevima ...
    ... industrije i banjskih centara u severnoj Ba¢koj zahvata se oko 2,86 m°/s podzemnih voda, od éega je 1,7 m°/s za potrebe javnog vodosnabdevanja. Na madarskoj strani zahvata se oko 2,1 m/s podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izradenih od peskova. Za potrebe ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve podzemnih voda i istražene mogućnosti obezbeđenja dopunskih količina podzemnih voda na postojećem izvorištu. Utvrđeno je da najveće probleme u vodosnabdevanju predstavlja velika potrošnja vode u gradu, usled neracionalnog ...