Претрага
4229 items
-
Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије
Црногорац Мирослав, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Даниловић Душан. "Анализа избора механичке методе експлоатације нафтних бушотина на истражном подручју Србије" in Енергија no. 01-Feb, Београд:Удружење енергетичара (2016): 187-193
-
Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun
Anja Dević (2024)U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...... bilo nikakvih zastoja. U završnom radu prikazane su 4 istražne bušotine na samoj lokaciji izgradnje objekta Poreske uprave, (u situacionom planu završnog rada označene kao IB1-IB4, u prilogu 1). Sve četiri bušotine su izvedene do dubine od 30 metara u ukupnoj metraži 120.00 metara. Podaci ...
... rasposoložive, relevantne dokumentacije. U završnom radu dati su sledeći, samostalno obrađeni, grafički prilozi: Situacioni plan sa položajem izvedenih istražnih radova; Geotehnički preseci terena 1-I, 2-2, 3-3; Inženjerskogeološki profili istražnih bušotina IB-I- IB-4, sa fotodokumentacijom; Geotehnički ...
... ı Departmana za Geotehniku Rudarsko — geološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, odobrena mi je izrada završnog rada na temu: „Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama — objekat Poreska uprava Zemun”. U završnom radu prikazane su geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na ...Anja Dević. Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun, 2024
-
Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90.
Цветковић Владица, Цвијић Предраг, Шарић Кристина, Дулић Иван. "Базалтоидне стене чачанско‐краљевачког басена: нови подаци из бушотине Јелица‐1. Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018, Књига апстраката 1, 86-90." in Српски геолошки конгрес, Врњачка Бања, 17‐20. мај 2018 no. 1, Врњачка Бања: (2018): 86-90
-
Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације
Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош (2016)Даниловић Душан, Каровић-Маричић Весна, Лековић Бранко, Црногорац Мирослав, Танасијевић Милош. "Параметри који дефинишу оптималну производњу нафтних бушотина при примени механичке методе експлоатације" in Техника no. 2, Београд:Савез инжењера и техничара Србије (2016): 209-214
-
Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja
Seyed Ali S. Razeghi (2022)Gubitak isplake predstavlja nekontrolisano isticanje bušaćeg fluida kroz formacije kao što su kaverne, pukotine, ili drugi slojevi. Tradicionalne metode procene gubitka isplake se zasnivaju na primeni seizmičkih podataka ili pronalasku „mesta“ gubitka isplake na osnovu raspoloživih podataka iz susednih bušotina. Međutim, ove metode procene nisu pouzdane.‘ U disertaciji je izvršena analiza i procena uticaja parametara bušenja, geoloških faktora, karakteristika formacije i fluida na gubitak isplake kao i na formiranje fraktura u formacijama. Uspostavljeni su modeli koji podrazumevaju proces obrade ...Seyed Ali S. Razeghi. Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja, Beograd : [S. Razeghi], 2022
-
Izdvajanje vode iz prirodnog gasa
Dejan Nedeljkov (2024)U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...... proticanja fluida. Mali gubici pritiska u bušotinskim vodovima daje duži eruptini rad bušotine, manju specifičnu potrošnju gasa kod rada bušotine sa gas liftom, veći učinak rada dubinske pumpe od bušotina koje rade pumpanjem. Za postizanje što manjeg gubitka pritiska u bušotinskim vodovima treba omogućiti ...
... energetike. Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu Je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index. U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja ...
... omogućeno je ispitivanje i merenje svake bušotine pojedinačno u pogledu proizvodnje nafte, gasa i vode, kao i svih bušotina zajedno. • nafta se za jedno kraće vreme može uskladištiti u rezervoarima sabirne stanice, uz eventualno potrebno zagrevanje pomoću pare radi lakšeg prepumpavanja, a para se dobija ...Dejan Nedeljkov . Izdvajanje vode iz prirodnog gasa, 2024
-
Optimizacija rada eruptivnih bušotina primenom multivarijantne sistem analize
Aleksandra Deljak (2011)Aleksandra Deljak. Optimizacija rada eruptivnih bušotina primenom multivarijantne sistem analize, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2011
-
Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika
Kostić N. Bojan (2021)Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...... Oznake odabranih bušotina su 186/18, 219/18, 294/18, 330A/18, 352/18. Radi boljeg sagledavanja karakteristika uzoraka (fizičkih, strukturnih i teksturnih) sve bušotine su fotografisane u makro i u mikro modu. LABORATORIJSKA ISPITIVANJA Uzorci prikupljeni terenskim radom podvrgnuti su različitim ...
... докторског рада истоветна електронској верзији коју сам предао/ла ради похрањивања у Дигиталном репозиторијуму Универзитета у Београду. Дозвољавам да се објаве моји лични подаци везани за добијање академског назива доктора наука, као што су име и презиме, година и место рођења и датум одбране рада. Ови ...
... hornfelsi Rudnika Skarnovi u ispitivanim bušotinama Rudnika se pojavljuju od 170-og metra i dostižu dubinu do 360 metara u bušotini 330A/18 (vidi sliku 48). Bušotina 186/18 je zaustavljena u skarnovima, te se zbog toga ne zna prava debljina skarnova u navedenoj bušotini. Mineralni sastav skarnova ...Kostić N. Bojan. Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra
Aleksandar Milojević (2024)Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...... izvođenja radova, povećava se i emitovanje toplote sa površine zidova podzemnih prostorija. Pored toga, dizel oprema takođe predstavlja značajan izvor toplote. U mnogim rudnicima, toplota koja se oslobađa pri radu dizel opreme predstavlja ograničavajući faktor pri rešavanju problema ventilacije ...
... N:t: =V_-n'kw/m. c ln 56 gde je: ny — broj ventilatora u radu, N – snaga elektromotora ventilatora (20 kW), t- vreme rada elektromotora ventilatora (24 h), n — koeficijent angažovanja snage (0,8), nc — broj ciklusa u danu (3) _1·20·24·0,8_431kW ne - — 3-2,07 - #91kW/m Specifikacija ...
... pumpu računa se na sledeći način 59 gde je: np — broj pumpi u radu (1), N – snaga elektromotora pumpe (0,4 kW), t — vreme rada elektromotora pumpe (18 h) ı) — koeficijent angažovanja snage (0,8), nc — broj ciklusa u danu (3), kW/m" la — normalno napredovanje za jedno miniranje (3 ...Aleksandar Milojević. Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra, 2024
-
Tehničko-tehnološki aspekti optimizacije sigurnosne opreme na ušću bušotine
Aleksandar Dimitrijević (2007)Aleksandar Dimitrijević. Tehničko-tehnološki aspekti optimizacije sigurnosne opreme na ušću bušotine, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2007
-
Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)
Miroslav Radeta (2024)U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...... 22 1. UVOD Bušotina IB-18-3 kod Aranđelovca (lokalnost rasadnik Mladost) je nabušena za potrebe istraživanja kompanije A.D. Knjaz Miloš Aranđelovac u oktobru 2018.godine. Nabušeno Je oko 550 metara jezgra. Uzorci iz istražne bušotine IB-18- 3 koji su obrađeni u ovom radu, su ustupljeni Departmanu ...
... og fakulteta u Beogradu. Najstarija Jedinica u istražnoj bušotini su klastično-karbonatne sedimentne stene kredne starosti dok su u povlati miocenski ı kvartarni sedimenti. Kvartarni sedimenti su predmet ovog rada. Na predlog mentora profesorice Violete Gajić, tema završnog rada je „Kvartarni ...
... i fakultet, Beograd 3. DrMaja Roksić, docent, član Rudarsko-geološki fakultet, Beograd Datum odbrane: REZIME U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB- 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni ...Miroslav Radeta. Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost), 2024
-
Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu
Aleksa Petrović (2024)Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste temperaturnih senzora, kao što su termoparovi, bimetalni i otpornički termometri, kao i senzori na bazi optičkih vlakana, koji se primenjuju za kontinualno merenje temperature duž cevovoda u realnom vremenu. Daljinsko merenje temperature omogućava pravovremeno otkrivanje curenja i nepravilnosti, što je ...temperatura, daljinsko merenje temperature, bušotinski cevovodi, DTS sistemi, infracrveni senzori, bežične mreže... ekoloških i sigurnosnih problema. Dizajnirani su za rad u ekstremnim temperaturnim uslovima. U naftnoj industriji, DTS sistemi mogu meriti temperature u rasponu od -200%C do preko 300?C, što ih čini pogodnim za primenu u različitim industrijskim uslovima, uključujući bušotine, cevovode i skladišne ...
... vlakna, koja omogućavaju merenje temperature u realnom vremenu na svakom metru cevovoda, što doprinosi ranom otkrivanju curenja i anomalija koje mogu izazvati ozbiljne probleme u naftnim postrojenjima. Koriste se ne samo u cevovodima, već i u bušotinama za praćenje temperature unutar bušotinskog ...
... tt 32 Rezime Ovaj diplomski rad analizira daljinsko merenje temperature na bušotinskim cevovodima, koje Je od velike važnosti za kontrolu i nadzor nad industrijskim procesima posebno u ekstremnim uslovima kao što su visoke temperature i pritisci u bušotinama. Opisane su različite vrste te ...Aleksa Petrović. Daljinsko merenje temperature na bušotinskom cevovodu, 2024
-
Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)
Vladimir Kovačević (2024)Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...... opita PDP-a za bušotinu B-1 u intervalu 10 – 15 m: a) dijagram zavisnosti protoka i pritiska, b) protok u različitim ciklusima, c) Lugeon-ova jJedinica (Lu) za različite cikluse Rezultati ispitivanja VDP-a u intervalu od 15 - 20 m u bušotini BI nisu analizirani usled problema koji su se Javili ...
... izvođenja bušenja u zoni Starog grada, sprovedeni su testovi vodopropusnosti (VDP) kako bi se procenilo stanje stenske mase i materijalni zahtevi za injekcione radove. Bušotine su proširene na prečnik od 0146mm, što je omogućilo da se sidara neometano ubace u bušotinu. Zidovi bušotina su sve vreme ...
... istraživanja Od terenskih istražnih radova izvedene su četiri istražne bušotine čija je ukupna dubina bušenja iznosila je 111,30 m. Subhorizontalne bušotine B1 ı B2 izvedene su na strani Starog grada i u njih su ugradjena geotehnička sidra. Bušotine B3 ı B4 su izvedene u zoni stubnog mesta na desnoj dolinskoj ...Vladimir Kovačević. Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad), 2024
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition" in XVII Srpski simpozijum o hidrologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Srbija, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739406
-
Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије
Goran H. Marinković (2014-06-17)Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.... – македонске масе, Дринско – ивањичког елемента и др. У протеклом периоду објавио је више стручних, прегледних и научних ауторских и коауторских радова. Аутор, коаутор или сарадник био је на више од сто фондовских радова. Данас ради на пројектима израде ОХГК 1:100000, пројектима истраживања ...
... прошлог века, у области Приличког кисељака, избушена је бушотина дубине 43 m, а седамдесетх још 5 бушотина, дубине 50 – 200 m (Вилимоновић, 1980). Већина бушотина је имала самоизлив, издашности до 0,2 l/s. На периферији Ивањице, у Ратковцу, осамдесетих година је избушена бушотина дубине 240 m ...
... П., 1991: Извештај о изради истражно – опитне бушотине BN – 3/90-150 m у Орашју. Републички фонд за геолошка истраживања, Београд. Илић С., 1988: Хидрогеолошке карактеристике термоминералних вода шире околине Сијеринске бање и Тулара, дипломски рад. Фонд Рударско – геолошког факултета, Београд ...Goran H. Marinković. "Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-17)
-
Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte
Dunja Milojević (2024)Sadržaj parafina u nafti ima dominantan uticaj na svojstva parafinskih nafti. Taloženje parafina, odnosno taloženje čvrstih čestica parafinskog voska, predstavlja ozbiljan globalni problem tokom proizvodnje i transporta sirove nafte. Samo taloženje voska zavisi od termodinamičkih faktora, poput temperature, pritiska i sastava nafte. Transport nafte cevovodima je uobičajeni proces transporta u naftnoj industriji. Kada prilikom cevovodnog transporta parafinske sirove nafte, dođe do prekida protoka i hlađenja nafte ispod temperature stinjavanja, parafini će kristalisati, pri čemu će doći do, geliranja celokupne transportovane ...... njenom primenom u bušotini rešavamo problem protoka u tubingu, bušotinskim vodovima, procesnim sudovima i naftovodu. Za razliku od ove metode, druge metode imaju ograničenu primenu. Modifikatori se moraju shodno upustvu proizvođača pripremiti za korišćenje, putem rastvaranja u vodi ili nekom ...
... povremeno utiskivati i direktno u sloj u određenoj količini. Povraćaj utisnutog rastvora iz sloja se obavlja veoma lagano, tako da to ima efekat doziranja. U zavisnosti od uslova i efikasnosti aditiva, jedna porcija od 1-2 mŠ utisnutog rastvora rešava problem dotoka iz bušotine do sabirne stanice za period ...
... kontrolu rada u zadatom temperaturnom opsegu. Posebnu pogodnost predstavlja mogućnost rada sistema sa 1/3 snage. Nakon podizanja zadate radne temperature umesto da se sistem isključuje on prelazi u radni režim sa 1/3 snage. Na ovaj način sistem radi optimalno jer se ne isključuje u potpunosti ...Dunja Milojević. Analiza primenjenih metoda za transport parafinske nafte, 2024
-
Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva
Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode... tricijuma u vodi bušotine, kao i u vodi termalnog izvora su znatno niže i iznose 3.9 TJ i samo 1.7 TJ. Ovi sadržaji, na osnovu tabele 16, ukazuju da se radi o mešavini submodernih (polu starih) voda sa skorije infiltriranom vodom u podzemlje. Tabela 121. Sadržaj tricijuma voda bušotine na Krupaji ...
... daljim proračunom, zajedno sa vrednostima δ13C u vodi bušotine u periodu uzorkovanja i δ13C u matičnoj steni za Kučajsko-beljanički masiv, dobija se zaključak da se radi o mladim, modernim vodama, čija starost ne može da se utvrdi analizom ugljenika, obzirom da ova metoda služi za detekciju veoma ...
... bistre vode. Mutnoća vode je u bušotini povišena najverovatnije usled priliva voda pri radu pumpe i većim ulaznim filtracionim brzinama, dok kanal vode vrela Mrljiš sprovodi ascedentno vode bez stvaranja pritisaka u stenskoj masi ili aktiviranja sedimenata nataloženih u kanalima, o čemu svedoče i ...Ljiljana M. Vasić. "Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-07-14)
-
Gas-lift wells optimization at the oil field "K"
Dušan Danilović, Marija Ilić, Miroslav Crnogorac, Lola Tomić. "Gas-lift wells optimization at the oil field "K"" in Podzemni radovi, University of Belgrade - Faculty of Mining and Geology (2022). https://doi.org/10.5937/podrad2241031D
-
Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata
Dejan N. Radivojević (2014-12-30)Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika... karte Karpatskog basena u vreme miocena, a korelacija donjeg i gornjeg miocena Paratetisa prikazana je u radu Gudrun Daksner‐Hek (Daxner‐Höck, 2001). Lučić i koautori (2001) objavili su rad o neogenoj evoluciji i ugljovodoničnom potencijalu Panonskog basena u Hrvatskoj, dok je paleogeografiju ...
... gvožđevitih polimiktnih konglomerata, breča i peščara u kojima nije pronađen fosilni materijal, konstatovana je u velikom broju bušotina u srednjem Banatu i tri bušotine u severnom Banatu (Čanović & Kemenci, 1988). U jednoj od bušotina, probušeni su sedimenti koji pripadaju seriji gvožđevitih ...
... concinna i dr. (V. Marković u periodu 1954–1984). Karbonatni deo badenskih sedimenata po svom razviću odgovara Ebeš (Ebes) formaciji u Mađarskoj, odnosno Lajtakalku (Leithakalku) u Austriji. Vulkanoklastiti, predstavljeni tufovima i tufitima utvrđeni su samo u tri bušotine u zapadnom delu istražnog ...Dejan N. Radivojević. "Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-12-30)
-
Problemi u izradi dubokih bušotina za naftu i gas u Kostolačkoj subdepresiji i doprinos njihovoj sanaciji
Vukoman Krgović (1989)Vukoman Krgović. Problemi u izradi dubokih bušotina za naftu i gas u Kostolačkoj subdepresiji i doprinos njihovoj sanaciji, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1989