Претрага

Упит dcterms_subject_txt:rudna tela

198 items

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... postojanje dva glavna rudna tela (Bučumet 1 – „gornja“ i „donja“ ploča) oblika ploča, subhorizontalnog položaja, kao i jedno manje pločasto rudno telo koje se nalazi na samom vrhu Bučumeta („Bučumetski vrh“). Osim pomenutih rudnih tela, utvrđeno je i prisustvo manjeg rudnog tela pločastog oblika na ...
    ... morfološki tipovi rudnih tela juvelirskog kamena u leckom vulkanskom kompleksu su pločasta i, u mnogo manjoj meri, izometrična rudna tela. Rudna tela hidrotermalne geneze (epitermalna i teletermalna) su strukturno kontrolisana što, u osnovi, i predodređuje njihov oblik. Rudna tela juvelirskog kamena ...
    ... tski oblici rudnih tela su predstavljeni: žicama, sočivima, slojevima, žiličastim i stratiformnim pločastim rudnim i manjim gnezdastim rudnim telima prisutna uglavnom kod vulkanskih ahata. U rudnom reonu Lece, sastavnom delu Lece-Halkidiki mineragenetske zone, izdvojena su rudna polja juvelirskih ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... e o rudnom ležištu. Rezultat ovog proučavanja treba da bude mentalni model rudnog tela u geološkom okruženju. Na osnovu ličnog praktičnog iskustva u podzemnom otkopavanju, kao i dobrog poznavanja metoda i tehnoloških postupaka, inženjer vizualizuje konstrukciju otkopa u modelu rudnog tela. Mentalni ...
    ... prirodno formirana ležišta sirovina. Važno je napomenuti da rudno blago nije obnovljivo – jednom kada se ruda otkopa, ne može se nadoknaditi. Međutim, istraživanjem se mogu pronaći nova ležišta za eksploataciju. Pri otkopavanju rudnih tela, posebna pažnja se mora posvetiti kombinovanju eksploatacije ...
    ... osnovne rudne komponente i sadržaja zlata kao osnovne prateće korisne komponente. Pri određivanju moćnosti, mora se uzeti u obzir kompletna morfeologija orudnjenog prostora, kaoi stepen složenosti karakter promenljivosti njihovih spoljnih kontura. Od toga da li mineralizovani prostor (rudno telo odnosno ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... Kod vodnih tela za koja je ocenjeno da su pod pritiskom, uvođenje monitoringa treba projektovati do 2020. godine. Isto se odnosi i na vodna tela koja su potencijalno pod pritiskom, osim kada je procenjeno da su relevantna izvorišta PV prostorno locirana u delu vodnog tela sa nižim stepenom ...
    ... po vodnom telu i sl). Opšti (formalni) cilj Projekta jeste ispunjavanje obaveze uspostavljanja/ unapređenja monitoringa PV, koja proističe iz postojećih nacionalnih regulatornih akata: Zakona o vodama, Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, Pravilnika o utvrđivanju vodnih tela površinskih ...
    ... neposrednih korisnike podzemnih voda u Republici Srbiji (RS) c)značajnijih nekaptiranih izvora, odnosno, novih namenskih pijezometara, na “nepokrivenim“ telima podzemnih voda (TPV) 3/Ekonomičan i fazni razvoj mreže uz definisanje broja i okvirnih lokacija objekata. Korišćene su sledeće grafičko-tehničke ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... vodnih tela (Službeni glasnik RS 96/10). Na teritoriji Srbije je identi'kovano 153 podzemnih vodnih tela i prikazani su na slici 24. Na osnovu tipa izdani, sva podzemna vodna tela su podeljena na porozna (kvartarna i neogena), karstna i ispucala. Slika 24: Karta sa ucrtanim podzemnim vodnim telima u Srbiji ...
    ... određivanju površinskih i podzemnih vodnih tela, Službeni glasnik RS 96/10) 70 Da bi se omogućila tačna procena statusa podzemnih voda, podzemna vodna tela su identi'kovana kao povezane jedinice u rečnom slivu. Kriterijumi za razgraničenje podzemnih vodnih tela su zasnovani na lokalnim geološkim i ...
    ... podzemna vodna tela između Srbije, Mađarske i Rumunije, bazirana na osnovu kriterijuma za velike prekogranične izdani u slivu reke Dunav. Rumunija, Mađarska i Srbija imaju identi'kovana vodna tela na svojim teritorijama koje su u stvari deo jednog, prekograničnog podzemnog vodnog tela, formiranog u ...

  • Optimizacija površinskog kopa Ciganuša – Škorac

    Vasilije Zejak (2024)
    U radu se govori o značaju optimizacije u savremenom rudarstvu i kako nam to softveri štede vreme, novac i olakšavaju procese planiranja.Konkretno u izradi ovog rada korišćen je softverski paket Whittle.Da bi se optimizacije mogla uspešno sprovesti, potrebno je konstruisati pre svega blok model ležišta kao i definisati niz tehno – ekonomskih parametara. Na osnovu tih podataka definiše se optimalna kontura i dinamika razvoja radova. U skladu sa definisanim podaci i odgovarajućim podlogama definisana je optimalna kontura površinskog kopa Ciganuša ...
    optimizacija, površinski kop Ciganuša - Škorac, blok model, strateško planiranje, optimalna kontura, dinamika razvoja, fazni razvoj
    ... 12 Izrada optimalnog konusa za tri rudna tela Metoda prvo ispituje rudna tela najbliža površini, u ovom slučaju Je to rudno telo koje ima vrednost +40 i rezultati pokazuju da nema odgovarajuću vrednost otkopavanja (+40-20-30=-10). Zatim se ispituje rudno telo sa desne strane +200, koje je povoljno ...
    ... krajnji rezultat biti da će se +40 i +200 rudna tela otkopati, a rudno telo +60 se neće otkopati. Sledeće rudno telo koje se ispituje je +60. Trenutni sadržaj konusa je 60 - 70 + 40 - 20 = +10, tako da program otkopava ovu rudu, što je pogrešno. Rudno telo +60 nikada ne bi trebalo da se otkopava ...
    ... a geometrije rudnog tela (ili nekog drugog domena) je zasnovana na manuelnoj digitalizaciji velikog broja profila. Nakon mnopgobrojnih i iscrpnih analiza, geometrija rudnog tela se interpretira na profilima sa bušotinama. Na ovaj način se analiza kompleksne geometrije rudnog tela uprošćava, jer ...

  • Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia

    Zoran Stevanović, Veljko Marinović, Branislav Petrović (2020)
    У циљу оцене стања животне средине и разумевања потенцијалних узрока још раније евидентираног лошег хемијског статуса водног тела подземних вода „Крш–север“, извршенa je хидрогеолошка проспекција шире околине лежишта бакра Мајданпек, која је укључилаистраживање површинског копа, флотационог језера и главних карстних врела и пећина. Имајући у виду да се експлоатационо поље рудника бакра Мајданпек директно граничи са карстном издани и водним телом подземних вода „Крш–север“, параметри квалитета подземне воде су анализирани (in situ и лабораторијски) на два главна карстна врела ...
    Опасне супстанце, карстна издан, бакар, флотацијско језеро, Мајданпек, Србија

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ...  у зонама сулфидних лежишта и одлагалишта јаловине која садржи сулфиде, али који су комплетно оксидовани током припреме и/или експлоатације рудног тела, Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 18  у лежиштима која поред сулфида садрже и високе садржаје карбоната који неутралишу ...
    ... површинских копова Методе површинске експлоатације се масовно примењују при експлоатацији угља и металичних сировина. Један од предуслова је да се рудно тело налази релативно плитко како би експлоатација била економична, мада постоје и примери веома дубоких површинских копова („Bingham Canyon“ – дубина ...
    ... бушотина Б-1) - Рудно поље „Бањска Река“, поткопи „“Бањска Река 1“ и „Бањска Река 2“  Рудно поље Караманица - Рудник олова и цинка „Подвирови“  Рудно поље Рогозне - Поткоп „Каравансалија“  Рудно поље Рашке - Површински коп „Кижевак“ - Рудник „Саставци“  Рудно поље Рупље - Црвени ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... IVZ u ovom delu terena nisu jedinstveno telo kao na područjima lociranim u severnom delu (Srbija i Makedonija), već su sastavljeni od više manjih tela, između kojih se nalaze metamorfiti (Slika 47b). Posebno je izražena promena u padnom uglu ovih tela. U severenoj Grčkoj, a verovatno i sa druge ...
    ... vardarske zone na teritoriji Srbije javljaju se kao tela izdužena u pravcu SSZ-JJI, dugačka 20 km i široka nekoliko km. Ovi izdanci su locirani u okolini Kragujevca i u okolini Kuršumlije. Na teritoriji Makedonije izdanci ofiolita predstavljeni su telima izduženim u pravcu SZ-JI, dugačkim oko 50 km i ...
    ... 18 Ofiolitski kompleks Demir Kapije (OKDK) obuhvata sekvencu sačinjenu od pilou bazalta, nepravilnih tela dijabaza, dijabaznih dajkova i gabrova (Slika 6). Mala, izolovana tela serpentinisanih peridotita predstavljena su dunitom i podređenim lerzolitom (Lepitkova, 2000). Granitoidi i graniti ...

  • Primena termografije u rudarstvu

    Stevan Đenadić, Vesna Damnjanović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Dragutin Jovković, Filip Miletić (2019)
    Danas, gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode u oblasti rudarstva.
    infracrvena termografija, rudarstvo, monitoring
    ... mogućnosti primene infracrvene termografije (ICT) a da se nešto ne propustiti. Lociranje zagrejanih objekata i tela, kao i beskontaktna kontrola raspodele temperature na površini objekta i tela, koristi se za rešavanje širokog spektra zadataka kako u vojsci i u bezbednosne svrhe, tako i u energetici ...
    ... gotovo da nema oblasti u nauci i tehnici u kojoj se Infracrvena termografija ne primenjuje kao metoda za lociranje i praćenje zagrejanih objekata ili tela, beskontaktnu procenu temperature površina, i nedestruktivno ispitivanje materijala. U radu su prikazane mogućnosti i perspektive primene ove metode ...
    ... trećem atmosferskom prozoru (8 – 14 m), transmisija ovog zračenja je bolja, pa se pri normalnim atmosferskim uslovima, mogu detektovati objekti i tela čije su temperature respektivno 1100 – 1200oC, 500 – 600oC i 30 – 40oC, što je izuzetno važno kada se termografska razmatranja vrše na rastojanjima ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... stenske mase, kompaktnost stenske mase – karakter lučenja, sistemi pukotina i prslina) i naturalni pokazatelji geološko-ekonomske ocene (dimenzije rudnih tela, prisustvo jalovine, sadržaj štetnih komponenata i dr.). Geofizička ispitivanja se koriste pri okonturivanju zona intenzivno ispucalih stena ...
    ... Ušće-Biljanovac-Raška-Bisina. 2. geološki faktori obuhvataju geološki tip ležišta, morfo-strukturne karakteristike (uslovi zaleganja, debljina rudnih tela, strukturna deformisanost stenske mase), strukturno-teksturne karakteristike stene (sklop), prisustvo varijeteta stene, kvalitet AGK (sadržaj ...
    ... površina iznosi oko 67 km2. Duža osa masiva iznosi oko 15 km. Sastoji se od dva granitoidna tela. Veće telo koje se nalazi na istoku, pluton Cera, ima ukupnu otkrivenu površinu od oko 60 km2. Manje telo koje se nalazi na zapadu, Stražanica, ima otkrivenu površinu od oko 7 km2. U reljefu se ističu ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... stenske mase, kompaktnost stenske mase – karakter lučenja, sistemi pukotina i prslina) i naturalni pokazatelji geološko-ekonomske ocene (dimenzije rudnih tela, prisustvo jalovine, sadržaj štetnih komponenata i dr.). Geofizička ispitivanja se koriste pri okonturivanju zona intenzivno ispucalih stena ...
    ... Ušće-Biljanovac-Raška-Bisina. 2. geološki faktori obuhvataju geološki tip ležišta, morfo-strukturne karakteristike (uslovi zaleganja, debljina rudnih tela, strukturna deformisanost stenske mase), strukturno-teksturne karakteristike stene (sklop), prisustvo varijeteta stene, kvalitet AGK (sadržaj ...
    ... površina iznosi oko 67 km2. Duža osa masiva iznosi oko 15 km. Sastoji se od dva granitoidna tela. Veće telo koje se nalazi na istoku, pluton Cera, ima ukupnu otkrivenu površinu od oko 60 km2. Manje telo koje se nalazi na zapadu, Stražanica, ima otkrivenu površinu od oko 7 km2. U reljefu se ističu ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... sada poznata rudna tela ovog ležišta, njih preko 30, raspoređena su u jednoj uzdužnoj relativno uskoj zoni, dugoj 2 km, koja se pruža pravcem severozapad-jugoistok. Oblici rudnih tela su pretežno sočiva, ili imaju sličnosti sa nepravilnim pločama različite moćnosti. Veličina rudnih tela Je različita ...
    ... 10-300.000 m? i dužine 30-200 m. Rudna tela ležišta "Rudnik" se značajno razlikuju u pogledu sadržaja rudnih i nerudnih minerala. Najvažniji korisni minerali su galenit, marmatit i halkopirit uz značajno prisustvo minerala srebra, bizmuta ı kadmijuma. Osnovnu rudnu masu čine kvarc, skarnovski minerali ...
    ... minerali, pirhotin, markasit i pirit, dok su oksidni minerali ređe prisutni. Rudna tela, u zavisnosti od dela ležišta, mnogo se razlikuju po prisustvu korisnih minerala i međusobnom odnosu istih. U nekim delovima dominantni su olovo i cink, dok je u drugim njihovo prisustvo minimalno, a povećava ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... fakultet Datum odbrane: REZIME Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno ...
    ... POTENCIJALNOST Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije (slika 2.17). Na teritoriji Srbije ova jedinica, poznata i pod nazivom Borska zona senmso stricfo (u užem smislu), je deo rudnog rejona Bor ...
    ... . Njegov pad je, duž pružanja, vrlo promenljiv: kod grupe rudnih tela Tilva Mike Borski rased pada vrlo strmo oko 80% prema JZ, dok je Jjugoistočno od Tilva Mike i od Tilva Rontona prema rudnom telu Kamenjar ugao pada znatno blaži (oko 50-60"), da bi u nastavku prema Brezaniku, pad postao još blaži ...

  • Geostatički proračuni sanacije klizišta šipovima

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić, Dušan Berisavljević (2019)
    U ovom radu su, polazeći od rezultata geotehničkih istraživanja, prikazani geostatički proračuni sanacije klizišta vertikalnim šipovima. Metodologija proračuna je složena, jer podrazumeva interakciju klizišta i stabilizirajućih šipova. Stoga se simultano analiziraju stabilnost klizišta i stabilnost šipova. Prilikom određivanja bočne otpornosti tla oko šipova koristi se metoda Brinč Hansena koja uzima u obzir trodimenzionalne uslove u tlu i može da se primeni u složenim geološkim uslovima koji su česti u Srbiji. Analize stabilnosti klizišta vrše se odgovarajućim metodama granične ravnoteže. ...
    sanacija klizišta, interakcija klizišta i šipa, bočna otpornost šipova, stabilnost klizišta i šipova
    ... landslide and piles 294 UVOD Prilikom sanacije klizišta važno je, pre svega, poznavanje geoloških karakteristika terena a posebno oblika kliznog tela klizišta, analizira njegova stabilnost i definišu optimalne sanacione mere (Lokin i sar., 2000). vertikalnim šipovima. okolnog su. To se može da ...
    ... s zahtevani faktor sigurnosti Fs (Slika 5). Figure 5. Stabilizing force s = 1.2 – 1.5, zemljotresa Fs = 1.1. horizontalne sile Hp šip u kliznom telu (Slika 6). Figure 6. Calculation of pile stability 298 1 2 pF - F = H (2) 1 1 2 2F e = F e (3) o 0 površine Lb Navfac, 1982; Poulos et al. ...
    ... sigurnosti Fs s s s s R +HF = D (5) gde je: Rs – otporne sile u klizištu Hs – otporne sile od šipova Ds – - otporne sile, duž - deo kliznog tela, koji je ispred šipova, lizivanje otporne sile Hs. Kao posledica ovoga, dobija se racionalno rešenje sanacije klizišta vertikalnim šipovima. , u ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... primarnih rudnih tela odvojeni i mehanički prineti u vulkansku breču. U ležištu Stari Trg postoji veći broj rudnih tela (uglavnom stubastog oblika, žična i sočivasta) koja se mogu grupisati u a) centralna, b) rudna tela “severnog krila” i c) rudna tela “južnog krila”. Prostorno, rudna tela su nastala ...
    ... Geološka osnova rudnog polja sačinjena Je od jurskih serpentinita koji su u velikoj meri prekriveni flišnim sedimentima krede. U samom rudnom ležištu rasprostranjen je gornjokredni fliš (konglomeratični peščari, laporci, alevroliti i krečnjaci) u kome su i smeštena rudna tela. Najveća rudna tela lokalizovana ...
    ... metasomatski izmenjenim stenama (Stojanović et al., 2016). Skarnovska rudna tela grupisana su u centralnom delu ležišta, dok su žična rudna tela u vidu individualnih pojava rasejana po obodnom delu ležišta. U smislu prostornog razmeštaja, rudne Žžice često prate kvarclatitske i dacitske dajkove ili se javljaju ...

  • Primena aeromagnetskih i gravimetrijskih podataka pri izrad geofizičkog-geološkog modela dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana Ignjatović (2023)
    Geofizičke metode istraživanja imaju veoma veliki značaj pri definisanju Zemljine potpovršine, pošto podaci dobijeni geofizičkim merenjima mogu da se koriste za izradu geofizičko – geološkog modela za prostor koji se istažuje. Na primeru sevrnog dela Timočkog magmatskog kompleksa (TMK) u radu je prikazano kako se primenom geofizičkih (aeromagnetskih i gravimetrijskih) i geoloških podataka može napraviti model istažnog terena u cilju definisanja potpovršine. TMK predstavlja najveće vulkansko područje u Srbiji, koje se nalazi u istočnoj Srbiji. Rezultati geofizičko-geološkog ...
    geofizički podaci, model, severni deo Timočkog magmatskog komleksa

  • Mogućnost korelacije zatezne čvrstoće i dinamičkih svojstava belog venčačkog mermera

    Jelena Majstorović, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar, Nebojša Gojković (2022)
    Zatezna čvrstoća se koristi pri dimenzionisanju komora (raspona između stubova), određivanju rezne sile na bagerima, izračunavanja efekata miniranja itd. Iskustvo je pokazalo da zatezna čvrstoća stena predstavlja 10-15% jednoosne č vrstoće na pritisak. Za preciznije određivane ovog parametra pristupa se laboratorijskim ispitivanjima, direktim ili indireknim metodama. U ovom radu su prikazana ispitivanja zatezne čvrstoće indirektnom metodom na uzorcima belog meremera ležišta Venčac. Pre utrđivanja zatezne čvrstoće, na svakom probnom telu izvršeno je merenje brzine longitudinalnih elastičnih talasa. Na osnovu ...
    mermer, zatezna čvrstoća, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, indirektna metoda

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ... bljine, na manjoj i većoj dubini zaleganja, kao  i model na kome je prikazano više  tela na različitim dubinama, koja se nalaze u sredini koja ima različitu vrednost magnetske susceptibilosti  u odnosu na zadata tela. Za formiranje sintetičkih modela korišćene su  izmerene vrednosti zapremiske  magnetske  ...
    ... ile dobro definisane. Nešto  bolji rezultat za Lociranu O3DD je dobijen kada su podaci prvo redukovani na pol.   Kod modela na kome se nalazi više tela različitih dubina pokazano je da se bolji rezultati sa obe  metode postižu nakon redukcije na pol. Time se postiže da granice svih uzročnika anomal ...
    ... bilo moguće  jasno  odrediti  ivice  uzročnika  anomalija, nad podacima  sa  lokaliteta Kremenite njive one nisu  jasno naglašene.  Imajući u  vidu da su tela koja su uzročnici anomalija nepravilnog oblika, takav rezultat nije  iznenađenje. Izuzetak  predstavlja jedino rezultat u jugoistočnoj anomalijskoj zoni ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... rudimentarnih struktura u svojim telima (Bogićević, 2018). 32 15.1 Klasa PISCES (ribe) Klasa riba predstavlja raznovrsnu grupu vodenih kičmenjaka koji tokom celog života imaju škrge. Ove Žživotinje naseljavaju slatke vode i mora, a njihov torpedni oblik tela je prilagođen kretanju u vodi. Ribe ...
    ... kod različitih organizama mogu se klasifikovati prema poreklu, funkciji i izgledu (Bogićević, 2018). Homologija se odnosi na dva ili više delova tela koji dele zajedničko poreklo. Analogija se odnosi na delove (organe) koji služe sličnoj funkciji. Homoplazija na delove koji izgledaju slično, Tako ...
    ... Pavlović, 1980). Glaveni skelet čini rskavičava ili koštana lobanjska čaura i visceralni aparat. Lobanja je nepomično spojena sa kičmom; vratni deo tela kod ovih kičmenjaka ne postoji (Mitrović i Pavlović, 1980). Peraja su široki kožni nabori poduprti hrskavičavim ili koštanim zracima. Leđno peraje ...