Претрага

Упит dcterms_subject_txt:termalne,termomineralne,mineralne vode,

583 items

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... 2005: Елаборат о резервама термоминералне воде експлоатационог бунара КБ-2 у изворишту Кисела вода у Нересници код Кучева. Фонд Концем „Бамби“, Пожаревац. Протић Д., 1980: Анализа и критичка оцена досадашњих истраживања минералних, термалних и термоминералних вода, процена потенцијалности, могућности ...
    ... 1969: Формирование химического состава подземных вод. Гидрометеорологическое издателъство, Ленинград. Протић Д., Ђаловић П., 1979: Термоминералне воде Рајчиновића бање. Радови Геоинститута, 13, Београд. Протић Д., 1995: Минералне и термалне воде Србије (посебно издање, књига 17). Београд: ...
    ... угљокиселе воде веће температуре (Буковичка бања, Паланачки кисељак, Чибутковица, Луковска бања и др.). Произилази да се и код осталих извора са хладном водом, термалне воде могу очекивати на дубинама испод 100 – 300 m. Распрострањење ресурса термалних и хладних угљокиселих вода везано је за ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Službeni glasnik RS 92/08), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku i stonu vodu (Sl. List. SCG 53/05). Najvažniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovođenju ...
    ... zaStite objekata za snabdevanje vodom za pice (Sluzbeni glasnik RS 92/08), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku i stonu vodu (Sl. List. SCG 53/05). Najvazniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju ...
    ... potrošnja preko 150 l po stanovniku. Gazirane mineralne vode učestvuju sa oko 72% u ukupnoj realizaciji >aširanih voda u Srbiji, dok 28% zauzimaju negazirane >aširane vode. Kada je reč o proizvođačima, zapaža se blago opadanje u realizaciji prirodne mineralne vode „Knjaz Miloš“ (u toku 2007. godine oko ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi¢e (1998), Pravilnik o na¢inu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne zastite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu 1 drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku ...
    ... higijenskoj ispravnosti vode za pi e (1998), Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku i stonu vodu (2005). Najvažniji pravni ...
    ... akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovo enju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na zaštitu izvorišta podzemnih voda, održavanje i unapre enje ih izvorišta, kao i razvoj novih (Dimki et al. 2011). Zakon o vodama uvodi vodoprivredno planiranje, kroz ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pice (1998), Pravilnik o naéinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&Stite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku ...
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). NajvaZniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na za&stitu izvorista podzemnih voda, odrzavanje i unapredenje postojecih izvoriSta, kao i razvoj novih (Dimkié et al. 2011). Zakon ...
    ... Razvoj izvoriSta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje¢em periodu mora biti uskladeno sa odrzivim koriSéenjem podzemnih voda kao strateSkog prirodnog resursa. Jedan od najznaéajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovijivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... u vodi sifonalne cirkulacije do 10 mg/l (Krupajsko vrelo), dok u vodama subtermalnog i termalnog karaktera iznosi svega 1.5 mg/l (termalni izvor na Krupaji). Mutnoća voda varira i izražava sezonski karakter, odnosno uglavnom je povišena u periodu velikih voda. Subtermalne i termalne vode koje ...
    ... HCO3 grupi voda, sa oko 80% sadržaja Ca2+ i HCO3 - u jonskom sastavu, što je upravo slučaj i sa vodama ponora, s tim što se u izvorskim vodama javlja i nešto veći sadržaj sulfata SO4 2-. Termalne vode pokazuju nešto drugačiji hidrohemijski sastav voda, pa tako subtermalne i termalne vode pripadaju ...
    ... Najstarije termalne vode od 23.4 °C (kanali t3), dominantno izbijaju na površinu u letnjem periodu, kada je znatno smanjen uticaj mlađih i atmosferskih voda, a vreme koje ova voda provede u podzemlju iznosi svega 432 godine (kanali t3), što ove vode čini najmlađim termalnim vodama u okviru ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima ...
    ... nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve podzemnih voda i istražene mogućnosti obezbeđenja dopunskih količina podzemnih voda na postojećem izvorištu. Utvrđeno je da najveće probleme u vodosnabdevanju predstavlja velika potrošnja vode u gradu, usled neracionalnog ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... potapaju u vodu tako da samo polovina visine uzoraka bude u vodi (sl. 2.75). Nakon sat vremena, dodajemo Još vode, toliko da ona sada pokriva % visine uzoraka. Posle još sat vremena, dodajemo jJoš malo vode, kako bi uzorci potpuno bili pod vodom. Slika 2.15 — Uzorci do pola potopljeni u vodi Zatim ...
    ... merenja, upijanje vode možemo lako izračunati korišćenjem formule: 23 ms_md 100 (5) Ab – upijanje vode pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa u potpunosti zasićenog uzorka vodom (p); mua — masa suvog uzorka (g). 2.3.5. Kapilarno upijanje vode Kapilarno upijanje vode uzoraka je izmereno ...
    ... uklonile kapljice vode sa njihove površine. Nakon prvog merenja uzorci se vraćaju u vodu na još 24 sata, pa se postupak merenja ponavlja — m-. Posle drugog merenja uzorci se opet potapaju u vodu na jJoš 24 sata ı ceo postupak se ponavlja sve dok uzorci ne dostignu potpuno zasićenje vodom — ms. Po završetku ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
    ... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
    ... od 3,6 do 3,8. Mreža daljinskog grejanja ima temperaturu vode u napojnom vodu 82°C. Temperatura povratne vode iz sistema daljinskog grejanja je oko 40°C. Minimalna temperatura otpadne vode iz postrojenja za prečišćavanje otpadne vode je 4°C, a maksimalna 18°C. Da bi se balansiralo oscilovanje ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... U domaćoj praksi se, za vode koje se karakterišu i povišenom temperaturom i specifičnim hemijskim sastavom, najčešće koristi izraz “termomineralne vode”. Termalne vode (bez obzira na hemijski sastav) predstavljaju deo veoma brojne i heterogene grupacije mineralnih voda i brojni autori ih upravo ...
    ... JE PODZEMNIH VODA NA OSNOVU HEMIJSKOG SASTAVA 134 19. MINERALNE I TERMALNE VODE 135 XI DEO: REŽIM PODZEMNIH VODA; OSNOVNA NAČELA ZAŠTITE PODZEMNIH VODA 138 20. REŽIM PODZEMNIH VODA 139 20.1. FAKTORI REŽIMA PODZEMNIH VODA 139 20 ...
    ... Beograd 69. Protić D. (1995) : Mineralne i termalne vode Srbije, „Geoinstitut“, posebna izdanja, knj. 17, Beograd 70. Pušić, M. (1994): Hidraulika podzemnih voda, Slavija-pres, Novi Sad. 71. Radovanović, S. (1897): Podzemne vode (izdani, izvori, bunari, terme i mineralne vode), Srpska književna zadruga ...

  • Remedijacija otpadnih voda Rudnika prirodnim zeolitom

    Igor Veličković (2024)
    U radu je razmatrano prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeolitskim tufom sa planine Jastrebac. Prečišćavanje otpadnih flotacijskih voda sa područja rudnika Rudnik prirodnim zeoliskim tufom sa obronaka planine Jastrebac pokazala se veoma efikasnom. Naime, u tri otpadne flotacijske vode utvrđen je povišen sadržaj arsena, hroma, gvožđa, mangana, kao i nikla. Jednostavnim tretmanom zeolitskim tufom iz ovih voda uklonjeni su svi ovi elementi. Sadržaji gvožđe i mangana su sniženi od 95 do 99 %, dok su ...
    flotation waste water, zeolite tuff, purification
    ... specifičnosti zeolita Je i sadržaj tzv. zeolitske vode. Ova voda se kod zeolita veoma lako odstranjuje bez rušenja same strukture, što nije slučaj u procesu dehidratacije kod drugih mineralnih vrsta. Nakon odstranjivanja zeoliti mogu ponovo da prime vodu, ali i druge katjone i anjonske grupe. Značajno ...
    ... kalcijumovih i magnezijumovih Jona u vodi i izražava se u ppm (delovima na milion) kalcijum karbonata. Na primer, tvrdoća vode od 100 ppm znači da voda sadrži 0.1 g (100 mg) kalcijum karbonata u 1 litru vode sa gustinom od 1 g/cm5. Mekom vodom se smatra voda sa koncentracijom kalcijum karbonata ...
    ... nakon kolektora (voda koja se iz cevi uliva u potok — slika 4.2), uzorak 2 predstavlja vodu iz potoka nakon ulivanja vode iz kolektora (slika 4.3), dok uzorak 3 predstavlja vodu iz samog kolektora. Slika 4.1. Mesto uzorkovanja ispitivanih voda (44"%06'16.5"N 20%28'59.9"E), nadmorska visina 456 ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... 2.6. MINERALNE UGLJOKISELE VODE Hidrogeološkim istraţivanjima u juţnom i jugoistočnom deo Pelagonijske kotline, potvrĎeno je prisustvo pojava mineralnih voda i gasa ugljen-dioksida (CO2). Ugljokisele vode i pojave gasa ugljen dioksida javljaju se u okviru svih nivoa izdanskih voda i ove pojave ...
    ... tvrde do tvrde vode (12,7 – 17,7 0 dH). Mineralizacija podzemnih voda krovinske izdani je promenljiva. Kod leţišta „Suvodol” kreće se u granicama od 1,10–1,83 g/l (mineralne vode), kod leţišta „Brod-Gneotino” od 0,34-1,43 g/l (malo mineralizovana, mineralizovane do mineralne vode), a kod leţišta ...
    ... cija podzemnih voda meĎuslojne izdani je promenljiva. Kod leţišta „Suvodol” kreće se u granicama 0,83–1,15 g/l (mineralne vode), a kod leţišta „Brod- Gneotino” 0,55-0,85 g/l (mineralizovane do mineralne vode). Prema makrokomponentnom sastavu pripadaju hidrokarbonatnoj klasi voda sloţenog katjonskog ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... karstne podzemne vode karakteriše sličan hemijski sastav kao iz dubljih delova akvifera. Radi se o termalnim vodama, temperature od 22,5-28oC. Male su mineralizacije (311,66 mg/L) i pripadaju izrazito hidrokarbonatnoj klasi, kalcijskoj grupi I tipa (CICa), tabela 43. Karstne podzemne vode koje se na ...
    ... Za razliku od površinskih voda, rudničkle vode koje se formiraju u rudarskim radovima, imaju znatno složeniji hemijski sastav. Radi se zapravo o vodama sa visokom mineralizacijom i to od 2074 – 2560 mg/L. U hemijskom sastavu, utvrđeno je da su rudničke vode koje se u ON-1 javljaju iz starih ...
    ... rudničkih voda iz uglja (Poglavlje 3.4.4.). Hloridne rudničke vode, posebno su karakteristične za eksploataciono polje uglja „Osojno” u lubničkom basenu. Sadržaj jona hlorida (Cl-) u ovim rudničkim vodama, konstatovan je od 664,8 mg/L. Kod ostalih ležišta uglja, ovaj jon u rudničkim vodama retko ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... Thermal Waters. Int. J. Environ. Res. 9(2):595 – 604. 42. Filipović B, Dimitrijević N. 1991. Mineralne vode. Rudarsko-geološki fakultet, Beograd. 43. Filipović B. 2003. Mineralne, termalne i termomineralne vode Srbije. Univerzutet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd. 44. Filipović B ...
    ... Southeastern Europe. Springer International Publishing, Switzerland, pp. 1 – 29. 27. Dangić A, Protić D. 1994. Mineralne i termalne vode Srbije: Radioaktivni elementi i kvalitet voda. Kvalitet voda, zbornik radova međunarodne konferencije, Čačak, pp: 149 – 157. 28. Debye P, Hückel E. 1923. The theory ...
    ... grupe voda iz istočne Srbije, dve pojave termalnih voda iz tercijarnih granitoida se odlikuju povišenim koncentracijama U, što može da ukaže na cirkulaciju voda kroz stene izuzetno obogaćene uranom. ROC analiza je pokazala da se povišene koncentracije urana javljaju u podzemnim vodama u kojima ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... 500 m, temperatura rečne vode ne sme prelaziti 30 oC. Na taj način voda Dunava se u nizvodnom delu toka povećava za oko 3 oC u odnosu na tok iznad mesta crpenja vode za hlađenje NE. Fizičko-hemijski proces u akvatičnoj sredini odvija se kada se zbog povišene temperature vode, koja se iz NE ispušta ...
    ... bez vode ostaje veliki broj gradova i naselja koji se iz sistema snabdeva. Centralizovanje sistema vodo- snabdevanja i ranije je isticano kao nedostatak rešenja otvaranja ovog izvorišta pored Dunava, jer je u pitanju međunarodna reka zbog čega ne možemo imati kon- trolu u pogledu kvaliteta vode na ...
    ... reke koristi između 90-132 m3/s vode, a izgradnjom dva nova reaktora, pri radu svih šest reaktora potrošnja će iznositi 232 m3/s vode. Sistem se sastoji od primarnog (hlađenje reaktora) i sekundarnog kruga u kojem se voda pretvara u vodenu paru za pogon turbina koje proizvode električnu ene- rgiju ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... geološke i metalurške struke Jugoslavije. Filipović, B., & Dimitrijević, N. (1991). Mineralne vode. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet. Filipović, B. (2003). Mineralne, termalne i termomineralne vode Srbije. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Institut za ...
    ... nalazi se i pojava mineralnih voda Velike Vrbnice. Osim nekoliko kopanih bunara sa mineralnom vodom u Velikoj Vrbnici, u formi razbijenog izvoršita mineralne vode se pojavljuju i na obali reke Pepeljuše, na nadmorskoj visini od 200 m (Protić, 1995). Prema Leku et al. (1922), mineralne vode Velike Vrbnice ...
    ... klasifikaciji lekovitih mineralnih voda na osnovu vrednosti temperature i pH vrednosti (Dragišić & Živanović, 2014), pojava mineralnih voda u Obrenovačkoj Banji pripada toplim (subtermalnim) vodama, dok mineralne vode Velike Vrbnice, Lomnice, Slankamen Banje i Torde pripadaju hladnim vodama. Slabo kiselim ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... kvalitetnom pijaćom vodom, od ukupnih količina voda, podzemne vode obezbeđuju stanovništvo sa 75% učešća (Stevanović, 1995). Podzemne vode formirane u okviru karstnih izdani, čine najbitniji resurs podzemnih voda, kako u jugozapadnom delu Srbije, tako i u velikom delu istočne Srbije. Vode koje se zahvataju ...
    ... mogućnost mešanja voda ovih vrela, sa vodama drugih karstnih vrela. Sadržaj mikrokomponenti ı makrokomponenti je u granicama MDK, vode su malomineralizovane, što potvrđuje to da je vodozamena brza ı da nema dugog kontakta sa okolnim formacijama. 9. Režim i rezerve podzemnih voda izvorišta Krupac ...
    ... dužine kontakta vode sa stenskom masom. Za tačno definisanje srednjeg vremena zadržavanja voda, neophodno je izvršiti ciklus mesečnih uzorkovanja podzemnih voda u periodu od najmanje Jedne godine, kako bi se definisale varijacije sadržaja stabilnih izotopa !TO i ?H u podzemnim vodama i pratile njihove ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... Хемијски састав рудничких вода у односу на врсту минералне сировине Као што је већ напоменуто, према садржају макрокомпоненти утврђена је значајна разноликост у односу на врсту минералне сировине, изузев рудничких вода из лежишта бакра, у оквиру којих преовлађују Ca-SO4 воде. Са друге стране, ...
    ... 35 2.3. Површинске и подземне воде у подручју напуштених рударских радова Експлоатација минералних сировина је препозната као једна од основних антропогених активности које суштински утичу на ресурсе подземних вода (UNESCO 2004). Површинске и подземне воде су у интеракцији са рударским ...
    ... закључити да су Ca-SO4 и Ca-HCO3 доминантни типови вода, без јасне диференцијације у односу на врсту минералне сировине. Изузетак представљају рудничке воде из напуштених рударских радова у лежиштима бакра, које већински припадају Ca-SO4 типу вода. С обзиром на карактер хидрохемијских података ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... podzemnih voda. Podzemne vode su formirane generalno u okviru pet vodonosnih slojeva izradenih od peskova. Za potrebe javnog vodosnabdevanja i industrije na srpskoj strani se zahvataju dominantno vode iz prvog, manje iz drugog vodonosnog sloja, dok se na madarskoj strani za iste namene koriste vode pretezZno ...
    ... severne Ba ke prou ena je na osnovu podataka dubokih bušotina za istraživanje ugljovodonika (nafte i gasa), istraživanja za eksploataciju termomineralnih voda, izvedenih geofizi kih ispitivanja, kao i podataka bušenja za potrebe vodosnabdevanja naselja i industrije. Generalno, istraživani teren ...
    ... osnovu podataka dubokih buSotina za_istraZivanje ugljovodonika (nafte i gasa), istrazivanja za eksploataciju. termomineralnih voda, izvedenih geofizickih ispitivanja, kao i podataka buSenja za potrebe vodosnabdevanja naselja i industrije. Generalno, istrazivani teren izgraduju stene paleozojske (preka ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... — specifična masa uzorka (g/cm*); pm — stvarna zapreminska masa vode (g/cm?); me — masa uzorka (g); mi- masa piknometra ispunjenog disperzijom (uzorak + destilovana voda) (g); m – masa piknometra ispunjenog destilovanom vodom (g). Prividna zapreminska masa (p») Je određena primenom metode na ...
    ... određivanje upijanja vode kamena (3.5) čija je vrednost izražena u procentima. A = %* 100 (3.5) Ab – upijanje vode kamena pri atmosferskom pritisku (%); ms — masa vodom zasićenog uzorka (g); mua — masa suvog uzorka (8e). 2.4.2.4. Određivanje kapilarnog upijanja vode kamena Metoda za određivanje ...
    ... srednja vrednost krečnjaka za restauraciju iznosi 8,09 %. 3.3.5.Upijanje vode na atmosferskom pritisku Upijanje vode podrazumeva sposobnost kamena da, potopljen u vodu pod određenim uslovima, primi u svoje pore određenu količinu vode i da Je u njima zadrži (Bilbija & Matović, 2009). Ova sposobnost kamena ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... Уобичајено за површинске воде проучаваног слива, на отоци Билећког језера, ријеци Сушици и акумулацији Горица, вода је засићена у односу на минералне фазе арагонита, калцита и доломита, а незасићена у односу на сулфатне минерале, халит и угљен-диоксид. Воду извора у Ластви карактерише равнотежа ...
    ... ика вода проучаваног слива. У табели 68, дати су подаци о преносу молова минералних фаза и међусобном односу дијелова раствора (solution fractions), који показује колико је килограма почетне воде додано или изгубљено дуж пута отицања, до крајње воде. Табела 68. Пренос молова минералних фаза ...
    ... хемијске еволуције вода, без ризика да ће за почетну и крајњу воду бити изабране оне које се не налазе на истом путу отицања. 5.5. Оцјена квалитета воде 5.5.1. Употреба у домаћинству Квалитет вода у сливу Требишњице оцијењен је на основу Уредбе о класификацији вода и категоризацији водотока ...