Претрага

Упит dcterms_subject_txt:горња креда

67 items

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... u postsedimentacionom ciklusu za vreme intenzivnih orogenih i epirogenih pokreta, praćenih intenzivnom vulkanskom aktivnošću, tokom gornje krede.“4 Gornja kreda (K2) zastupljena je u istočnom delu masiva, a najveći deo serije pripada senonu (K2 3). Okonturivanjem istražnog prostora zahvaćene ...
    ... disertacija 66 Granica između donjeg i gornjeg titona se može mestimično izdvojiti na osnovu fosila, ali granica između tvorevina titonske i donjokredne starosti je nejasna. Bankoviti krečnjaci koji prelaze u masivne imaju debljinu oko 400 metara. Kreda (K) Na području Kučaja i Beljanice ...
    ... Donja kreda (K1) leži preko titona i zajedno grade kontinualnu seriju neritskih sprudnih i subsprudnih krečnjaka. (K1 1+2) Sedimenti valendijskog i otrivskog kata predstavljeni su sivobelim do žućkastim krečnjacima stvaranim u plitkovodnoj sredini. Razvili su se postepeno iz gornje jure, ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... severne Bačke 34 Kreda (K) Gornja kreda (K2) Na području severne Bačke gornjokredni sedimenti konstatovani su u dubokim bušenjem na području Bečeja. Ove naslage više su rasprostranjene u delovima južne Bačke, južnog i srednjeg Banata. U zoni Bečeja tvorevine gornje krede leže diskordantno ...
    ... Bački Sokolac 609 Bikovo 1824 Svilojevo 1364 Nova Crvenka 524 Bezdan 5263 Bogaraš 94 Višnjevac 639 Sonta 4992 Ruski Krstur 5213 Gakovo 2201 Gornja Rogatica 477 Gornji Tavankut 1381 Sivac 8992 Doroslovo 1830 Gunaroš 1441 Donji Tavankut 2631 Crvenka 10163 Kljajićevo 6012 Zobnatica 309 Đurđin 1746 Kolut ...
    ... jednobrazno razvijen u Bačkoj i Banatu, dok je gornji pont zbog oplićavanja raznovrsniji u ova dva dela Pokrajine (Grupa autora "Geologija Srbije", 1977) U zapadnom delu područja, u okolini Sombora debljina sedimenata donjeg ponta iznosi oko 500 m, a gornjeg ponta 210 m. Izgrađeni su od laporaca, ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... peščari i glinci (Petrović 2011). Gornju kredu (K2) izgrađuju senonske tvorevine predstavljene laporcima i peščarima, žućkastim peskovitim krečnjacima i aktinolitskim peščarima. Gornja kreda ovog dela sokobanjskog basena, završava se serijom peščara gornjeg mastrihta koji su najbolje otkriveni ...
    ... laporci, ugalj; T3 – krečnjaci gornjeg trijasa; T2 – krečnjaci srednjeg trijasa; C – karbonski peščari; SF – argilošisti, fliti i peščari karbona; F – filiti karbona; M – mermeri karbona; ------ - resed; - kontura rudarskih radova Karbonatne tvorevine gornjeg trijasa (T3), čine jednim delom ...
    ... serije“ gornjeg trijasa (T3), slika 60. 84 Slika 60. Geološki profil terena kroz deo ležišta antracita „Mala Čuka“ J1 – lijaski ugljonosni klastiti: konglomerati, kvarcni peščari, glinci, ugalj, glinoviti škriljci; T3 – konglomeratično-karbonatna „šarena“ serija gornjeg trijasa; ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... времена: а) горњи тријас – карнијски кат (220 Ма), b) горња јура – оксфордски кат (156 Ма), c) горња креда – сантон (84 Ма). Тектонску реконструкцију приказану на скицама прате и профили, чији су положаји у односу на данашњи положај Карпато-балканског лука приказани у горњем десном углу ...
    ... тектонски наставак претходне тектонске фазе. Била је активна од горњег еоцена до горњег олигоцена, а њен узрок везује се за још увек активну колизију између Јадранске микроплоче и европског континента. Трећа тектонска фаза трајала је од горњег олигоцена до доњег миоцена, а карактерише се екстензионом ...
    ... у периоду од горњег еоцена, док је најмлађа тектонска фаза активна и данас. Најстарија тектонска фаза карактерише се транспресионом тектоником са максималном осом компресије чија оријентација варира од И – З до ССЗ – ЈЈИ. Ова фаза била је активна од краја средњег до краја горњег еоцена и представља ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... времена: а) горњи тријас – карнијски кат (220 Ма), b) горња јура – оксфордски кат (156 Ма), c) горња креда – сантон (84 Ма). Тектонску реконструкцију приказану на скицама прате и профили, чији су положаји у односу на данашњи положај Карпато-балканског лука приказани у горњем десном углу ...
    ... тектонски наставак претходне тектонске фазе. Била је активна од горњег еоцена до горњег олигоцена, а њен узрок везује се за још увек активну колизију између Јадранске микроплоче и европског континента. Трећа тектонска фаза трајала је од горњег олигоцена до доњег миоцена, а карактерише се екстензионом ...
    ... у периоду од горњег еоцена, док је најмлађа тектонска фаза активна и данас. Најстарија тектонска фаза карактерише се транспресионом тектоником са максималном осом компресије чија оријентација варира од И – З до ССЗ – ЈЈИ. Ова фаза била је активна од краја средњег до краја горњег еоцена и представља ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... predstavlja kop lajtovačkog krečnjaka (bela kreda) koji se koristi za kalcifikaciju zemljišta. Na njemu se jasno izdvajaju dva tipa naslaga, prema Jovanović i Ječmenica (2005). Donji deo predstavljen je lajtovačkim krečnjacima gornjeg badena, a gornji deo je izgrađen od žućkastih krečnjaka sa retkim ...
    ... srednji i gornji baden (Grill, 1941). Donji baden (moravijan) se odlikuje velikim razvojem foraminiferskih vrsta iz rodova Praeorbulina i Orbulina, i pripadaju mu donja i gornja Lagenidna zona. Srednjem badenu (velicijan) pripada Sandschal zona ili Spirorutilus carinatus zona. Gornji baden (kosovijan) ...
    ... 2007), početak badena stavljaju u gornji deo NN4 zone. Donja granica donjeg badena je obeležena prvom pojavom roda Praeorbulina i pronađena je u gornjoj krečnjačkoj nanoplankton NN4 zoni. Sa biostratigrafske tačke gledišta baden je podeljen na donji i gornji i ako mnogi autori koriste trodelnu ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Стратиграфско место ургонских рудиста у Србији. Геолошки анали Балканскога полуострва, 56/1, 37–44. РАБРЕНОВИЋ Д., ЈАНКИЧЕВИЋ Ј., 1993: Граница јура-креда у Карпато- балканидима Источне Србије. Геолошки анали Балканскога полуострва, 57/1, 59-70. JANKIČEVIĆ J., RABRENOVIĆ D., BANJAC N., 1995: Osnovna ...
    ... Стевановић Б. Филиповић, С. Вујасивновић, Д. Стојадиновић 74. Милентијевић О. Гордана 12.06.1996. Могућности коришћења и заштита подземних вода горњег слива Ибра Хидрогеологија З. Стевановић Б. Филиповић, С. Вујасиновић, М. Коматина 75. Бацковић Т. Бранимир 21.06.1996. Металогенија урана ...
    ... истраживања на преградним местима за високе бране ? П. Локин Д. Сунарић, М. Влаховић 82. Јеротијевић М. Светлана 21.02.1997. Микрофауна горње креде мира и градине у околини Новог Пазара Микропалеон- тологија М. Судар М. Петровић, Р. Радоичић, Ј. Јанкичевић 83. Ракић З. Зоран ...