Претрага

Упит dcterms_subject_txt:карстни масив

167 items

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... izvesna odstupanja. U jugoistočnom delu karte (slika 9) defi- nisan kontakt najverovatnije ukazuje na granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa oko- lnim metamorfnim stenama. U ostalom delu karte defi- nisani kontakti ukazuju na postojanje raseda koji su stariji, dublji i prekriveni ...
    ... raseda na istražnom prostoru, u jugoistočnom delu detektovani su i kontakti koji predstavljaju granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa okolnim metamorfnim stenama terena, dok su ostali definisani kontakti najverovatnije stariji, neaktivni rasedi. LITERATURA [1] Vasiljević ...

  • Bilans karstnih izdanskih voda i optimizacija rešenja njihovog zahvata na primerima iz Srbije

    Igor Jemcov (2008)
    Karstne izdanske vode, bilans, optimizacija rešenja zahvata, Srbija.

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... strukture od velikog značaja za nastanak ovog vulkanskog masiva. Prvu strukturu predstavlja Tupalska dislokacija koja se pruža preko istočnog dela leckog masiva, nastavljajući se preko tupalske andezitske mase i dalje preko Bujanovačkog masiva. Drugu regionalnu razlomnu strukturu čini Merdarska ...
    ... melanžu. Može se pratiti od leckog masiva preko Novog brda do Bučima u Makedoniji i Halkidika u Grčkoj (Serafimovski, 1990). Tupalska dislokacija se pruža preko istočnog dela leckog masiva, nastavljajući se preko tupalske andezitske mase i dalje preko Bujanovačkog masiva u Makedoniju. Duž ove Mi ...
    ... alteracije nisu utvrđene. 12.8. MINERAGENETSKA REONIZACIJA „Ispitivanjem litološkog sastava masiva, njegovog tektonskog sklopa i metalogenije dobijeni su rezultati koji ukazuju na činjenicu da lecki andezitski masiv, posmatran u celini, predstavlja sasvim izolovanu geološko-tektonsku i metalogenetsku ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... kofica koji je u kontaktu sa masivom mi=1+ % = 1+. =6,75 U KONTAKTU 6 VEDRICA a = 90 + Aaq = 909 D h-ZS __0,59—4,5 _ SImAa = g PNNIE 0 B = % = 2 – 15,65? a- ugao kopanja P- ugao između kofica Š h- visina podetaže (0,5D) Slika 44 kofice u kontaktu sa masivom Sila kopanja: P, = "* = ...
    ... sa obrtanjem rotornog točka u vertikalnoj ravni i okretanjem rotorne strele zajedno sa platformom u horizontalnoj ravni svaka vedrica otkopava iz masiva odrezak koji Je određen oblikom i geometrijskim parametrima. Obrtanjem rotornog točka i nailaskom punih vedrica u zonu istovarnog sektora, material ...
    ... fakultet 6. ODREĐIVANJE KAPACITETA BAGERA SRs 1300 Pod kapacitetom rotornog bagera podrazumeva se zapremina materijala koju bager otkopa iz masiva i prenese preko svojih transportera na rastojanje koje Je određeno njegovim radnim parametrima u jedinici vremena. U zavisnosti od ciljeva za koji ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... obzirom da pripada Zlatiborskom masivu, kao i prethodno opisani krečnjak „Skržut“, šira geologija područja je slična, sa paleozojskim, trijaskim, jurskim, krednim ı miocenskim stenskim masama. Paleozojske stene se nalaze sa severoistočne i istočne strane Zlatiborskog masiva, a u okviru njih se najviše ...
    ... rs/o_nama.html). Površinski kop „Ploča“ se nalazi u centralnoj Srbiji, u selu Bukovik, a od Aranđelovca je udaljen 5,5 km zapadno. Pripada granitoidnom masivu Bukulje i pruža se po njegovom severoistočnom obodu. Put koji vodi do površinskog kopa je asfaltiran i dobro povezan sa saobraćajnicom Aranđelovac ...
    ... prolazi kroz ovo područje, međutim ne ometa samu cksploataciju kamena Jer Je najčešće bez vode u letnjem periodu (Erić, P., et al. 2000). Granitoidni masiv Bukulje se Javlja u vidu sočivastog magmatskog tela koje je u zapadnom delu utisnuto u devon — karbonske škriljce, a u istočnom delu u sedimente ...

  • Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)

    Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић (2022)
    Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...
    Бијели Нерини, карстно врело, Мртвица

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... AN-FO eksploziva koeficijent radne sposobnosti iznosi: 25 ki = 400/360 ki=1,11 k> - koeficijent uticaja pukotina u masivu, koji karakteriše uticaj pukotina u rudnom masivu a određuje se po formuli: ko = (lp/dk)nd lp- srednje rastojanje između vidljivih pukotina (0,6) dk- veličina komada ...
    ... Sigurnost i zdravlje radnika su prioriteti, a izbor adekvatne metode i opreme pomaže u smanjenju rizika kao što su priliv vode i zarušavanje natkopnog masiva. Ovaj rad će razmotriti kako savremene tehnike i inovacije u metodama otkopavanja mogu doprineti efikasnijoj ı sigurnijoj eksploataciji rudnih ...
    ... sne pumpe i hidrotehnički objekti dizajnirani za specifične uslove u Jami. Efikasno odvodnjavanje je ključno za očuvanje stabilnosti stenskog masiva i prevenciju problema sa vlagom, omogućavajući sigumo i produktivno odvijanje rudarskih radova. Ovaj sistem odvodnjavanja osigurava optimalno ...

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... širina bloka bagera kašikara računa se kao: S= Rkh (sinbBm + sinBo), (m) ili S= Rkh + Ri - C, (m) gde su: sinbm - ugao obrtanja bagera u stranu masiva; sinbo - ugao obrtanja bagera prema otkopanom prostoru; C- rastojanje od ose transportne komunikacije do donje ivice etaže. Radni parametri Komatsu ...
    ... kružnog kretanja, brzina transportnog uređaja); • Fizičko mehaničke karakteristike materijala (specifični otpor na kopanje, rastresitost, pukotine u masivu); • Stepen usaglašenosti tehnoloških parametara radilišta ı radnih parametara bagera; • Organizacija radnih procesa (trajanje radnih smena i ...
    ... -– Prohodnost, efikasnost, količina tereta (u tonama) Izbor transportne šeme kretanja vozila zavisi od: geomehaničkih karakterisika stenskog masiva, rudarsko-geoloških · faktora, rudarsko-tehničkih · faktora, konstrukcionih i eksplotacionih osobina opreme za transport 1 utovar, intenzivnosti ...

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Primena digitalne fotogrametrije u rudniku Rudnik

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Katarina Urošević (2023)
    Digitalna fotogrametrija, lasersko skeniranje i virtuelizacija sve više pronalaze aktivne uloge u rudarstvu, prvenstveno zbog svoje široke mogućnosti primene. Laserskim skeniranjem i fotogrametrijom snimaju se i kreiraju 3D modeli otkopa, jamskih hodnika, površinskih kopova, površinskih objekata (zgrada, spomenika, predmeta), a vrši se skeniranje celih rudnika koji se rekonstruišu u 3D digitalne modele. Fotogrametrija predstavlja proces fotografisanja objekata pomoću fotoaparata i daljom obradom fotografija u različitim softverskim alatima kreiraju se realne kopije 3D modela objekata ili predmeta u digitalnoj formi. Za ...
    digitalna fotogrametrija, prostorna vizuelizacija, rudarski objekti, podzemna eksploatacija
    ... zaista na sasvim drugom mestu. Primenom digitalne fotogrametrije u rudarstvu, moguće je određivati sisteme pukotina za potrebe upravljanja stenskim masivom, merenja deformacija jamskih prostorija, određivanja zapremina otkopanih prostora, kartiranje geoloških struktura stena kroz koje se izrađuju jamske ...
    ... razlike). Kao što vidimo period od šest meseci je dovoljan da dođe do vizuelnih promena geoloških formacija uticajem spoljašnjih faktora na stenski masiv. Na sledećem modelu prikazan je izgled podgrade niskozasvođenog profila (Slika 6), sa kojom se nekada podgrađivalo u rudniku Rudnik. Fotografisano ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... delu terena nailazimo u radovima V. Tomića i P. Papića „Prilog poznavanju hidrogeoloških karakteristika karstne izdani na teritoriji grada Beograda“ i „Jedan primer termalnog zagađenja karstne izdani“, kao ı u sledećoj fondovskoj i objavljenoj literaturi: 19 Mašanović Đ.: Hidrogeološki izveštaj ...
    ... Panonskog basena, Srpsko-Makedonskog masiva i njegovog graničnog dela sa Dinaridima i iznosi oko 40km. Na području Karpato-Balkanida i ostalog dela Dinarida dostiže 150km. Na području 24 Mezijske platforme je najveća, 160-180 km. U srpsko-Makedosnkom masivu njena debljina je oko 32 km, a na ...
    ... prosečne vrednosti za kontinentalni deo Evrope. Najveće vrednosti (> 100mW/m2) su u Panonskom basenu, Srpsko-makednosnkom masivu i u graničnim delu Dinarida sa Srpsko-makedonskim masivom. Najmanje vrednosti su u području Mezijske platforme. (Milivojević, 1993) Na osnovu slike 8 koja predstavlja kartu ...

  • Prirodna ranjivost karstnih izdani srednjetrijaskih krečnjaka u oblasti između reka Bistrice, Uvca i Lima

    Branislav Petrović, Veljko Marinović, Zoran Stevanović (2022)
    karstna izdan, Priboj, prirodna ranjivost izdani, COP metoda

  • Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)

    Marina Pešić, Vesna Ristić Vakanjac, Boris Vakanjac, Kostadin Jovanov (2016)
    Из перспективе снабдевања пијаћом водом, квалитет воде карстних издани је међу највишим, и често захтева само њихову дезинфекцију пре употребе. Међутим, карстне подземне воде изложене су одређеним притисцима. Током сушних периода углавном има мало воде, а током кишних периода има изненадних променa и квалитета и количине воде. Реакција слива на падавине је често брза и варијације у параметрима квалитета и квантитета (истицање, ниво вода, замућеност, укупан број микроорганизама, суспендовани нанос, итд.) су нестабилни. Ово захтева праћење истицања и ...
    водоснабдевање, карстно врело, истицање, мутноћа, симулациони модели

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... stenskog masiva (terena ili tla) se manifestuje ili oseća kao potres, odnosno vibracija tla. Dok seizmički talasi putuju znatno većim brzinama kroz stensku masu, pobuđujući oscilacije čestica u tačkama koje se nađu na njihovom putu prostiranja, oscilovanje materijalnih čestica masiva oko svog ...
    ... geomehaničkih karakteristika stenskog masiva. Brojni parametri kao što su: dubina bušenja, brzina bušenja, osna sila, radni pritisci beleže se na određenim intervalima u toku bušenja i na taj način se dobijaju ulazni podaci za analizu karakteristika stenskog masiva. Za svaku bušotinu, beleže se takođe ...
    ... predstavljaju diskontinuitete izrađene u stenskom masivu, između minskog polja i objekata koje treba štititi, u cilju smanjenja intenziteta seizmičkih talasa u oblasti iza ekrana. Pri tome se istovremeno teži kako povećanju efikasnosti drobljenja stenskog masiva, tako i smanjenju štetnog dejstva seizmičkih ...

  • Model predviđanja potresa od miniranja na površinskim kopovima primenom simulacione metode Monte Karlo i fazi logike

    Milanka N. Negovanović (2015-06-30)
    Modeliranje predviđanja potresa tla od miniranja primenom fazi logike i metode MonteKarlo zasnovano je na podacima dobijenim terenskim merenjima potresa uzrokovanihminiranjem. Promenljive modela definisane su analizom parametara bušenja i miniranjaminskih serija, kao i velosigrama izmerenih potresa od miniranja. Iskorišćene suprednosti fazi logike u implementaciji mnogo većeg broja ulaznih i izlaznih veličina zamodeliranje u odnosu na postojeće empirijske modele. Na osnovu identičnih podataka,dobijen je regresioni model predviđanja potresa, da bi se izvršilo testiranje novogmodela. U cilju povećanja pouzdanosti modela predviđanja, ...
    model, predviđanje potresa, miniranje, površinski kop, Monte Karlo, fazilogika, regresiona analiza, FFT analiza, spektri odziva, pomeraj pukotina
    ... stenskog masiva (terena ili tla) se manifestuje ili oseća kao potres, odnosno vibracija tla. Dok seizmički talasi putuju znatno većim brzinama kroz stensku masu, pobuđujući oscilacije čestica u tačkama koje se nađu na njihovom putu prostiranja, oscilovanje materijalnih čestica masiva oko svog ...
    ... geomehaničkih karakteristika stenskog masiva. Brojni parametri kao što su: dubina bušenja, brzina bušenja, osna sila, radni pritisci beleže se na određenim intervalima u toku bušenja i na taj način se dobijaju ulazni podaci za analizu karakteristika stenskog masiva. Za svaku bušotinu, beleže se takođe ...
    ... predstavljaju diskontinuitete izrađene u stenskom masivu, između minskog polja i objekata koje treba štititi, u cilju smanjenja intenziteta seizmičkih talasa u oblasti iza ekrana. Pri tome se istovremeno teži kako povećanju efikasnosti drobljenja stenskog masiva, tako i smanjenju štetnog dejstva seizmičkih ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... metazoanska fauna (Griebler & Avramov, 2015). Posebno je izražen uticaj mikroorganizama u aluvijalnim i karstnim tipovima izdani (Ćirić & Petrović, 2017), pri čemuje poznato da mikroorganizmi u karstnim vodama učestvuju u geohemijskim procesima, kao što su taloženje i rastvaranje minerala (Goldscheider ...
    ... et al., 2015). Na Slici 1.6 prikazani su ekološki uslovi staništa mikroorganizama u karstno-pukotinskoj sredini. Uvod 15 Slika 1.6 Shematski prikaz ekoloških uslova staništa mikroorganizama u karstno-pukotinskoj sredini (Preuzeto i modifikovano prema Goldscheider et al., 2006) 1.1 ...
    ... „Јоrdan“ i „Sveti Đorđe”e Slankamen Banja Basen/Panonski basen Karstno- pukotinskig Kopani bunar „B-1“ (Slanjača) 3.6g 2 – (bunar „B-1“-Slanjača)g Balneoterapijska primena – kupanje Selters Banja Basen/Srpsko-kristalasto jezgro Karstno- pukotinskid Više istražnih bušotina (bunara)c 816,4 (bunar ...