Претрага
75 items
-
Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu
Željko R. Cvetković (2013-11-18)Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara... basena i uticaj... 56 sedimentacije da obuhvati širok opseg vrednosti. Na primer, pri pritisku od 101,3 kPa i na 20°C, čestice gustine 1 g cm-3 i r = 0,1 μm ima konačnu brzinu padanja od 3,2 mm/sat. Ovaj primer pokazuje da je brzina sedimentacije vrlo malih čestica skoro beznačajna ...
... serija prekrivena je naslagama pleistocena i kvartarnim nanosima. Kroz čitav period neogenog razvoja basen karakteriše pretežno mirna sedimentacija sa povremenim prilivom gruboklastičnog materijala, uz povremene oscilacije dna basena, zamenu morskog uglavnom plitkovodnog, močvarskim režimom ...
... koje uzrokuje prašina. Lebdeće Inhalabilne Respirabilne Sl. 6 . Respirabilne i inhalabilne čestice ( Š.A. Ćarmati & all., 2008) Sedimentacija čestica. Brzina padanja čestica izražena je varijantom Stokesovog zakona : u = 2*g*r2(ρč – ρv)/9*η gde je : ...Željko R. Cvetković. "Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-11-18)
-
Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva
Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode... prelaze u masivne imaju debljinu oko 400 metara. Kreda (K) Na području Kučaja i Beljanice, sedimenti kredne starosti imaju najveće rasprostranjenje od stena mezozoika, a među krednim sedimentima, najrasprostranjeniji su sedimenti donje krede. Sedimenti gornje krede nisu prisutni u zapadnoj ...
... Starom planinom, koja se u Bugarskoj blago spušta prema Crnom moru (Stevanović, 1991). Na području ovog luka postojali su različiti uslovi sedimentacije, sa čestim bočnim i vertikalnim smenjivanjem. Česte vulkanske aktivnosti, magmatske intruzije i stvaranje efuziva, praćeno kontaktnim i regionalnim ...
... čkog masiva, a preko njih leže tvorevine paleozojske starosti, predstavljene formacijama škriljaca ordovicijuma, silura i devona. Prekid u sedimentaciji nastaje posle devona i traje do kraja perma. Tokom trijasa i donje jure stvaraju se formacije terigenog ili karbonatnog karaktera, ali se najdeblje ...Ljiljana M. Vasić. "Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-07-14)
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација... исхране. Пољопривредни производи из овог краја се конзумирају и у удаљенијим деловима Србије. На хемијска својства земљишта у великој мери утиче седиментација минерализоване прашине са јаловишта. Емисија прашине са сувих површина платоа или брана јаловишта врши се под динамичком силом која је подиже ...
... метаморфизма у Србији. Гласник природњачког музеја у Београду, серија А, књ. 14-15, Београд, 125-136. Алексић В., Каленић М. (1966): Основне црте седиментације, магматизма и тектонског развића централне и источне Србије. Реферати VI саветовања геолога Југославије, део I, Охрид, 96-130. Бабич Д. (2003): ...Božidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)
Božidar Đokić (2012-07-16)У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација... исхране. Пољопривредни производи из овог краја се конзумирају и у удаљенијим деловима Србије. На хемијска својства земљишта у великој мери утиче седиментација минерализоване прашине са јаловишта. Емисија прашине са сувих површина платоа или брана јаловишта врши се под динамичком силом која је подиже ...
... метаморфизма у Србији. Гласник природњачког музеја у Београду, серија А, књ. 14-15, Београд, 125-136. Алексић В., Каленић М. (1966): Основне црте седиментације, магматизма и тектонског развића централне и источне Србије. Реферати VI саветовања геолога Југославије, део I, Охрид, 96-130. Бабич Д. (2003): ...Božidar Đokić. "Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2012-07-16)
-
Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije
Jana S. Stojković (2013-09-25)Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije... generalnog pravca pružanja severozapad‒jugoistok, odvaja kredno-vulkanogeni kompleks (B) od brajkovačko-bukuljskog horst-antiklinorijuma (A). Geoelektričnim ispitivanjima utvrđeno je da je ovim rasedom, i sistemom paralelnih raseda, spušten kredno-vulkanogeni kompleks i doveden u isti nivo sa metamorfnim ...
... ugljokiselih boronosnih voda, mogu se izdvojiti sledeći faktori, to jest procesi, koji dovode do njihovog formiranja: 1. povoljni uslovi sedimentacije, koji dovode do obogaćenja sedimentnih stena borom; 2. uticaj magmatskih procesa na formiranje ugljokiselih voda u okviru hidrogeoloških struktura ...
... različiti hidroksidi) (Langmuir 1997). Naročito je naglašena koncentracija silicijuma u terigenim sedimentima, koji nastaju transportom i sedimentacijom ostataka raspadanja, tj. mehaničkog detritusa. Među pomenutim sedimentima, maksimalnim sadržajem SiO2 odlikuju se peščari. Koncentrovanje ...Jana S. Stojković. "Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-25)
-
Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima
Nenad M. Marić (2016-09-26)Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...... ljunkovitim naslagama, u okviru kojih sa povećanjem dubine raste udeo šljunkovite frakcije. Litološki profil ukazuje na promenljive uslove sedimentacije, u vidu mestimičnog pojavljivanja glinovitih proslojaka. Debljina ovih sedimenata varira u intervalu od 6,7 do 7,5 m. U mineraloškom sastavu ...Nenad M. Marić. "Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-26)
-
Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija
Dragana D. Đurić (2019)U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...... formiraju najrasprostranjenije geološke formacije u Srbiji (Stevanović 1977). Obrađivani neogeni lokaliteti su jezerskog i jezersko-rečnog tipa sedimentacije. Hronostratigrafska pozicija proučavanih lokaliteta, kao i korelacija sa nekim sinhronim lokalitetima iz okruženja i Evrope, prikazana je na slici ...
... Bugarska, Rumunija) takođe je slabo proučavana. Još početkom XX veka značajna su istraživanja u Bosni i Hercegovini (tadašnjoj Austrougarskoj), krednih zmija Pachyophis i Mesophis u radovima Bolkay (1925) i Nopcsa (1923). Iz vremena bivše SFRJ poznati su radovi Maje Paunović o fosilnoj herpetofauni ...Dragana D. Đurić. Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet, 2019
-
Geonasleđe Golije i Peštera
Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...... peščarsko-alevrolitskog matriksa u kome se nalaze uklopljeni blokovi rožnaca, karbonata, kao i magmatita (dijabazi, spiliti, peridotiti i gabrovi). Sedimentacija u kredi započinje taloženjem bazalnih konglomerata i konglomeratičnih krečnjaka, preko kojih leže plitkovodni krečnjaci santon-kampanske starosti ...
... neujednačenom metodologijom. Prve pisane podatke o geologiji ove oblasti nalazimo kod Žujovića (1893) koji je izdvojio zonu paleozojskih škriljaca i kredne sedimente. Geoekološka istraživanja na ovom području izvođena su u skromnim razmerama. Davne 1907. god. Nedeljko Košanin, hidrobiolog, proučavajući ...
... stratigrafiji gornje krede šireg regiona uključujući i Staru Rašku na osnovu analize rudistnih školjki i gastropoda. Rampnoux (1964, 1970) je proučavao kredne rudiste i foraminifere okoline Novog Pazara. Radoičić (1988), Petrović i Jankičević (1988) su se bavili proučavanjem mastrihtskih foraminifera ...Ljiljana V. Grujičić-Tešić. "Geonasleđe Golije i Peštera" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2017-09-01)
-
Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine
Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon... bentonita je uzet sa lokaliteta Bogovina. Bentonit je prvo samleven do frakcije praha (˂1mm). Tako samleven benonit je prodvrgnut dekantaciji (sedimentaciji) sa ciljem dobijanja što čistijeg montmorionitskog uzorka. 2.1.1 Priprema Na-montmorionita U staklenim časama od 5L je izmereno 60 g ...
... dolina prema severozapadu. U centralnom delu duţ Zlotske i Šarbanovačke reke i Đinovog polja basen zalazi u obod Timočkog vulkanogenog kompleksa i krednih sedimenata. Na širem području bogovinskog basena nalaze se naselja: Bogovina, Podgorac, Zlot, Sumrakovac, Metovnica, Borska Slatina i Boljevac ...Lazar M. Kaluđerović. "Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-01-17)
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји... креде. У сантону (84 Ма) су се две гране Алпског Тетиса (Valais и Piemont – Liguria) преко карпатског простора повезале са кредним гранама Неотетиса. Једна од тих кредних грана био је изалучни океан који ће касније формирати Сава зону (слика 2.2 c, Schmid et al. 2008; Ustaszewski et al. 2009). ...
... Cvetković et al. 2007) и формирања екстензионих метаморфних комплекса (енгл. core complex) који су ексхумирали поменуте интрузије и довели до седиментације услед активације нормалних раседа благог пада (енгл. detachment fault) (Stojadinović et al. 2013). Marović et al. (2007) су показали да је правац ...
... унутрашњи део динарског орогена, и налазе се на контакту овог орогена са Карпато-балканским орогеном, смештеним на истоку. 11 Ова два орогена дели кредна Сава зона (Schmid et al. 2008; Централна вардарска зона према Димитријевићу (1995) и Сава-Вардар зона према Pamić (2002)), која представља сутурну ...Ana S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина
Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице... у миогеосинклиналном простору велике медитеранске геосинклинале (слике 14. и 15). Главна карактеристика овог дијела геосинклинале је мирна седиментација у плићим дијеловима неритске зоне, у којој је с времена на вријеме долазило до незнатних продубљивања (Натевић, 1970). ...
... између депресија мјестимично је условило њихово спајање и формирање плићих увала. Југозападни дио Гатачког поља, изграђен углавном од јурских и кредних кречњака, карактерише прави крашки рељеф. Најчешће се манифестује појавом Драгослав Р. Бањак ...Dragoslav R. Banjak. "Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-08-25)
-
Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе
Ana S. Mladenović (2015-06-19)Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји... креде. У сантону (84 Ма) су се две гране Алпског Тетиса (Valais и Piemont – Liguria) преко карпатског простора повезале са кредним гранама Неотетиса. Једна од тих кредних грана био је изалучни океан који ће касније формирати Сава зону (слика 2.2 c, Schmid et al. 2008; Ustaszewski et al. 2009). ...
... Cvetković et al. 2007) и формирања екстензионих метаморфних комплекса (енгл. core complex) који су ексхумирали поменуте интрузије и довели до седиментације услед активације нормалних раседа благог пада (енгл. detachment fault) (Stojadinović et al. 2013). Marović et al. (2007) су показали да је правац ...
... унутрашњи део динарског орогена, и налазе се на контакту овог орогена са Карпато-балканским орогеном, смештеним на истоку. 11 Ова два орогена дели кредна Сава зона (Schmid et al. 2008; Централна вардарска зона према Димитријевићу (1995) и Сава-Вардар зона према Pamić (2002)), која представља сутурну ...Ana S. Mladenović. "Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-06-19)
-
Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije
Ivana N. Jelić (2023)Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...... magmatskog kompleksa (Stajević, 1982). Tokom geološke istorije, evolucija sastava i građe rudnog rejona Golije odvijala se kroz složene procese sedimentacije, metamorfizma i magmatizma uz aktivan uticaj tektonskih i magmato- tektonskih pokreta tokom tercijara. Paleozojski fundament je najzastupljenija ...
... alpska orogeneza koja uzrokuje promenu celokupnog strukturnog.sklopa i stvaranje nove geotektonske celine. Kao posledica toga dolazi do nabiranja krednog pokrova i do isticanja linearnih dubinskih razloma pravca pružanja SZ-JI koji trasiraju zonu aktivizacije, što je uzrokovalo i obrazovanje magma ...
... centara kvarclatit-latitskog sastava. Depozicione sredine su tektonizirani kontakti alterisanih vulkanita i karbonatno-laporovito-terigenih sedimenata krednog fliša, ili lokalne pukotinsko-rasedne zone u flišu oko subvulkanskih proboja uz glavne dislokacione pravce. Ovaj genetski tip predstavljen Je sa ...Ivana N. Jelić. Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije, Beograd : [I. Jelić], 2023
-
Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду
... подручја 4+0 10 Палеогеографија одабрана поглавља 4+0+2 10 Палеогеографија квартара Србије - одабрана поглавља 4+0 10 Системи кластичне седиментације 4+0+2 10 Геохемија земљишта 4+0 10 Геолошки хазарди и управљање ризиком 4+0 10 Микрофауна у седиментологији и биостратиграфији ...
... Реконструкција палеосредина - одабрана поглавља 4+0+3 10 Палеонтологија и палеоекологија неогена Србије 4+0 10 Системи карбонатне седиментације 4+0+3 10 Области теоријске геофизике 1 4+0 10 Изборни блок 05 Изборни блок 05 Аналитичка хемија са микроаналитиком - одабрана поглавља ...
... Магматски комплекси и формације – одабрана поглавља 4+0+3 10 Просторно-временска анализа структурних података 4+0 10 Системи карбонатне седиментације 4+0+3 10 Седиментациони системи 4+0 10 Методе истраживања чврстих минералних ресурса- одабрана поглавља 4+0+3 10 Магматски комплекси и ...главни и одговорни уредник Душан Поломчић. Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду, Београд : Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2016
-
Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije
Vladimir Šaraba (2021)Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik... e na dubini od 305-1.365 m u istražnoj bušotini „BZ-2“, predstavljene su metaalevrolitima i metapeščarima stvaranim u uslovima sa turbiditskom sedimentacijom i odgovaraju flišnoj seriji, čije formiranje je rezultat termometamorfnih procesa alevrolita i peščara usled izraženih geotermalnih aktivnosti ...
... su peskovitim sedimentima, badenskim i sarmatskim krečnjacima, dok su izdani sa najvećim hidrogeotermalnim potencijalom registrovane u trijaskim i krednim krečnjacima (Protić, 1995). Uvod 44 1.2.1.1 Mineralne vode Torde Za područje Vojvodine, kao dela Panonskog basena u užem smislu, vezuje ...
... kvartarni sedimenti, kao i debeli kompleksi aluvijalnih tvorevina (Filipović & Stevanović, 1987). U podini neogene serije nalaze se vodonepropusni flišni kredni sedimenti (peščari, glinci, laporci), koji su na području Obrenovačke Banje nabušeni na dubini od 452 m (Protić, 1995; Šaraba & Dimkić, 2019a), kao ...Vladimir Šaraba. Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije, Beograd : [V. Šaraba], 2021