Претрага

Упит dcterms_subject_txt:језерске фације

75 items

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... masu i debljina materijala varira od nekoliko m do 30 m (Živaljević et al., 1982). Jezerske i deluvijalne tvorevine su rasprostranjene u neznatnoj meri ı male su debljine 16 (Živaljević et al., 1982). Jezerske tvorevine su najčešće vezane za glacijalne prostore i nastanak ledničkih jezera, ...
    ... et al. (2008, 2020) i Stefanović & Krstekanić (2024). Najstarije stene istraživanog područja predstavljaju metamorfite do semimetamorfite, facije zelenih škriljaca, Istočnobosansko-durmitorske jedinice. Nešto su mlađe mezozojske stene koje grade u najvećoj meri izgrađuju bjelasičku tektonsku ...
    ... pojasa, oko Mojkovca, Kolašina i u severoistočnom uglu karte. Generalno su to fluvijalni deponati vezani za reke Taru i Lim, zatim glacijalni, jezerski i deluvijalni sedimenti (Živaljević et al., 1982). Aluvijalni nanos ima najveće rasprostranjenje na karti i vezan jJe za rečna korita Tare i Lima ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... prekambrijskih stena. M. Protić (1963) godine u jugozapadnom delu Selečke planine izdvaja škriljce niţeg kristaliniteta (filitične škriljce iz facije zelenih škriljaca) i škriljce višeg kristaliniteta (gnajseve, mikašiste i amfibolitske stene). M. Teofilović (1966) godine, vrši istraţivanja u ...
    ... Čine je sivo-zeleni peskovi različite granulacije, šljunkovi i gline, koji se facijalno menjaju po vertikali i horizontali. Najviši nivo bazalne facije predstavljen je produktivnom ugljenom facijom koja predstavlja heterogen sedimentni kompleks, sastavljen od sivo-zelenih prašinastih peskova različite ...
    ... rasprostranjeni ţućkasti šljunkovi, šljunkoviti peskovi, alevroliti, peskovi i sugline. Gornja facija predstavlja produţetak sedimentacije donje facije. Njena debljina u velikoj meri zavisi od morfologije terena, strukturno tektonskih karakteristika kao i stepena erozionih procesa. U blizini ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... Plavne, 8) Granitoid Bujanovca. 70 Pojave podzemnih voda iz oligocensko-miocenskog magmatskog pojasa prate trend dijagrama hidrohemijske facije Na-HCO3 tipa, što ukazuje na proces rastvaranja minerala magmatskih stena u izdani. Celu grupu karakteriše veliki opseg rastvorenih mineralnih ...
    ... 8.2.1. Analiza varijanse hidrohemijskih tipova podzemnih voda Na osnovu komponenti osnovnog hemijskog sastava izdvojene su tri hidrohemijske facije: Na-HCO3, Ca-HCO3 i Mg-HCO3 tipovi voda. U cilju određivanja postojanja značajnih statističkih razlika koncentracija prirodnih radioaktivnih elemenata ...
    ... akumulira u basenima, koji su tokom geološke evolucije u pojedinim etapama svog razvoja bili izolovani, zatim u zalivima sa prinosom slatke vode ili jezerskim 17 basenima sa obodnim terigenim (kontinentalnim) fluvio–deltičnim ili sličnim facijama (barski–močvarni tereni). Njihova zajednička k ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... konstatovano je da facija korita ima razviće na celom istražnom području. Preko povodanjske facije istaloženi su mlađi aluvijalni sedimenti facije starača stvarani u rukavcima i meandrima Dunava. U okviru ove facije izdvojeni su pripovršinski prašinasti i zaglinjeni peskovi sa organskim ostacima i lesoidne ...
    ... prašinaste i peskovite gline (CH, CL-CI, MH), koje su u pojedinim intervalima obogaćene organskim materijama. Ispod njih su istaloženi sedimenti facije korita, predstavljeni svetlosivim peskovima i prašinasto-šljunkovitim peskovima (SP, SU-SF, SU) u okviru kojih se povremeno javljaju proslojci ...
    ... formirano telo deponije, blago je zatalasan sa generalnim nagibom prema jugu – jugoistoku. Izgrađuju ga aluvijalni stariji sedimenti u vidu povodanjske facije peskova prašinastih do srednjezrnih različito zaglinjenih i lesoidnih (SP, SU/SF, SC). Sa porastom dubine, prelazi se u faciju korita koja istražnim ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... konstatovano je da facija korita ima razviće na celom istražnom području. Preko povodanjske facije istaloženi su mlađi aluvijalni sedimenti facije starača stvarani u rukavcima i meandrima Dunava. U okviru ove facije izdvojeni su pripovršinski prašinasti i zaglinjeni peskovi sa organskim ostacima i lesoidne ...
    ... prašinaste i peskovite gline (CH, CL-CI, MH), koje su u pojedinim intervalima obogaćene organskim materijama. Ispod njih su istaloženi sedimenti facije korita, predstavljeni svetlosivim peskovima i prašinasto-šljunkovitim peskovima (SP, SU-SF, SU) u okviru kojih se povremeno javljaju proslojci ...
    ... formirano telo deponije, blago je zatalasan sa generalnim nagibom prema jugu – jugoistoku. Izgrađuju ga aluvijalni stariji sedimenti u vidu povodanjske facije peskova prašinastih do srednjezrnih različito zaglinjenih i lesoidnih (SP, SU/SF, SC). Sa porastom dubine, prelazi se u faciju korita koja istražnim ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... g kompleka, izdvojeni su sledeći paketi tvorevina: 1) dolomiti plitkovodne jezerske facije sa algama (M1); 2) gruboklastični bazalni paket konglomerata i peščara aluvijalno proluvijalne i priobalske jezerske facije sa izraženim litofacijalnim razlikama u pojedinim delovima basena (1M2); LEGENDA: ...
    ... paket sa slojevima uglja jezerske i blatno tresetne facije (2M2); 3b) finoklastično-karbonatni tufogeni izrazito laminaran paket sa magnezitom i dolomitom u južnom delu jarandolskog basena (2M2); 4) finoklastično-pelitsko-karbonatni tufogeni paket jezerske facije severnog dela basena ...
    ... kreće oko 100 m. Krečnjaci barema i apta (K13+4), čine najvećim delom paleoreljef ugljonosnoj miocenskoj seriji. Razvijeni su po tipu urgonske facije, a debljina im se kreće od 200 do 500 m (Andrejić 1993). Dacito-andeziti oligocena (αOl), javljaju se u području Strmostena, Stenjevca, Ravne ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... izmenjeni serpentiniti; Uslovno-bezvodni delovi terena: 1 - Kvartarni sedimenti (glinoviti sedimenti, eoloski sedimenti, jezersko-barske facije, barske facije, eolsko-koluvijalne facije, itd.). *Standardne i topografske oznake prikazane na hidrogeološkoj karti odgovaraju istim oznakama opisanim u sklopu ...
    ... zama zavisi od koncentracije organskih supstanci, raspodele toplote, itd., pri čemu je zona jezerskog mulja znatno bogatija mikroorganizmima u odnosu na vode rasprostranjene iznad. Mikroorganizami jezerskog mulja uglavnom su psihrofili, anaerobi i heterotrofi (Jemcev & Đukić, 2000). Kada je reč o marinskim ...
    ... i retko hemoautotrofi Hidrološki, hemijski i geološki Vodena prostranstva, zone mešanja plitkih podzemnih i površinskih voda, finozrni jezerski sedimenti 24-časovna i sezonska dinamika, nepredvidiva Oligotrofan- eutrofan Okeani i mora 4.000 godina 305 × 1012 (sa masom ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... ispresecan rasednim stukturama. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 400 m. Tokom neogena kotlina je predstavljala jezerski basen, zbog formiranih naslaga jezerskih sedimenata, na visini od oko 600 mnm. Sa ove visine, preko ovih sedimenata potekla je pliocenska Nišava (217 m iznad sadašnjeg ...
    ... 0,1 do 1 m. Sedimenti odgovaraju jezerskim i močvarnim facijama, a sadrže slatkovodnu faunu koja ne govori mnogo o starosti. Duž zapadnog ı južnog oboda basena javljaju se žutomrke do crvenkaste peskovite gline sa proslojcima peska, interpretirane kao jezerski sedimenti u smeni sa bujičnim i a ...
    ... pripadajubankoviti i masivni krečnjaci, svetlosive ili žute bije, sa sprudnim organizmima, ukupne debljine preko 250 m.Sprudne i subsprudne titonske facije jJavljaju se delom i na SZ padinama Ruja kod Zvonačke banje, ali u ovoj zoni znatno rasprostranjenje imaju flišni sedimenti (antiklinala Talambasa) ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... predstavljene kristalastim kompleksom. Kompleks se sastoji iz dva nivoa, odnosno dve serije. Donja vulkanogeno-sedimentna serija, metamorfisana do facije zelenih škriljaca, pripada stenama prekambrijumske starosti (najverovatnije rifeju i proterozoiku) i predstavljena je metamorfisanim bazičnim stenama ...
    ... zastupljena je na zapadnoj strani masiva u okviru Ridanjsko-krepoljinske zone, gde ove stene probijaju crvene permske peščare i sedimente urgonske facije, koje ujedno i metamorfišu (slika 4.35.). Izlivanje dacito-andezita veoma je značajno sa aspekta definisanja geneze podzemnih voda, obzirom da ...
    ... basena, a delom i kod Krepoljina i Siga. Takođe su vulkaniti ove starosti konstatovani u vidu proboja kristalastog kompleksa i sedimenata urgonske facije i u okviru samog masiva Beljanice (Stevanović, 1981). Autori OGK Žagubica (1970) navode da gornju vremensku granicu ovog magmatizma nije moguće ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... се терени у оквиру распрострањења карстне издани формиране у масивним и слојевитим кречњацима и доломитима, као и терасне и алувијалне наслаге фације корита, са развијеном збијеном издани са слободним нивоом. Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 177 У односу на површину коју ...
    ... х наслага одређене су вредности од 0,7. Високе вредности за параметар O између 0,8 и 0,9 додељене су карстним теренима и алувијалним наслагама фације корита, које се одликују са високом степеном водопроводности надизданске зоне. Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 179 ...
    ... подземних вода. Напуштени површински копови на површинске и подземне воде директно утичу истицањем воде из језера у потоке и реке и инфилтрацијом језерске воде у издан (слика 2-7). Небојша Б. Атанацковић Докторска дисертација 40 Слика 2-7. Шематски профил кроз напуштени рудник ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... skih krečnjaka dahštajnskog tipa i donjolijaskih plitkovodnih karbonata, preko kojih leže amonitski krečnjaci i Bositra - protoglobigerinidske facije srednjeg lijasa do donjeg dogera, koji se završavaju hardground - om. Sukcesija se nastavlja srednjojurskim radiolaritima (Radoičić i dr., 2009) ...
    ... Tešić Doktorska disertacilja GEONASLEĐE GOLIJE I PEŠTERA 43 Prysjazhnjuk (2008) i Kovalenko (2004) su dali značajan doprinos poznavanju jezerskih miocenskih sedimeneta na osnovu analize mekušaca u sjeničkom basenu. Prilikom izrade OGK dobijeni su najpotpuniji podaci regionalnog poznavanja ...
    ... . Tercijar se karakteriše slatkovodnim naslagama i magmatskim stenama. Tokom tercijara došlo je do stvaranja depresija u kojima su formirani jezerski baseni. Tokom miocena svi procesi su bili praćeni vulkanskom aktivnošću. U složenom magmatskom kompleksu centralnog dela Golije konstatovane su ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... (Обрадовић и Димитријевић, 1978). Краћу студију језерских пребаденских миоценских седимената у Београдском дунавском кључу даје Долић (1997). Он овде издваја: кластичну формацију Великог Села као најстарији пакет језерских седимената, затим праве језерске басенске наслаге „сланачке формације“ у чијем ...
    ... хоризонтом у доњем делу и језерским пелитима у горњем. Угљоносни хоризонт са састоји од угљевитих, лапоровитих, масних и шкриљавих глина местимично са жилицама и танким прослојцима угља. Дебљина овог хоризонта варира од 26 до 30 m. Језерски пелити представљају типичне језерске формације. Састоје се ...
    ... них пирокластита не могу имати неки већи економски значај. Творевине језерског миоцена налазе се и источно од Београда у Дунавском Кључу, у атару Великог Села и Сланаца, где језерски пелити представљају типичне језерске формације кој се састоје од добро услојених лапоровитих глина и лапораца ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... појединих хидрогеохемијских параметара. Преглед узорка (Sample Summary) даје увид у појединачне узорке, укључујући макроелементе, хидрохемијске фације, израчунату тврдоћу, јонски биланс, однос јона и сл. Драгослав Р. Бањак Докторска ...
    ... лапораца и пјешчара (Мирковић, 1974). Неоген (Ng) Неогене творевине су развијене у Гатачком пољу, на површини од око 40 km2. Представљене су језерским седиментима који леже преко наслага горњег тријаса, јуре, креде и палеогена. На површини су прекривене алувијалним наносима. Најнижи пакет седимената ...
    ... нанешени у зајезерене увале (Марковић, 1975). Флувиоглацијални нанос издвојен је у ували код Граба и Дубраве, гдје у виду велике плавине лежи преко језерских седимената са којима је дјелимично у седиментној вези. Цвијић (1924) сматра да је плавина формирана радом ријеке која је долазила са Орјена потичући ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... je i Q-mod klaster analiza, kako bi se utvrdilo da li je moguće klasifikovati ispitivanih 110 uzoraka mineralnih voda u hidrohemijske grupe ili facije, koje bi imale smisla, ne samo u statističkom, nego i u geološkom kontekstu. Slično kao kod R-mod klaster analize, ustanovljeno je da euklidsko ...
    ... vоdе, tаkо štо gа pоvršinski аdsоrbuјu, аli tаkоđе i ugrаđuјu u svојu strukturu, tј. аpsоrbuјu. Моrski sеdimеnti sаdržе višе bоrа nеgо rеčni i јеzеrski sеdimеnti, zbоg pоvišеnоg sаdržаја оvоg еlеmеntа u mоrskој vоdi (Aggarwal 1999). Kао pоslеdicа tоgа јаvlјајu sе pоvišеni sаdržајi bоrа u glincimа ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... Биочког стана (Црна Гора). Геолошки анали Балканскога полуострва, 60/2, 99–122, Београд. ЕРЦЕГОВАЦ М., ЈЕРЕМИЋ М., ЂАЈИЋ С., 1997. Органске фације и палино- фације миоценских седимената у депресији Дрмно (Србија). Геолошки анали Балканскога полуострва, 61/1, 143–165, Београд. СВЕТОЗАР МИЛЕНКОВИЋ ...
    ... примена у геологији 2 +2 5 ГИС - апликација у геологији 2 +2 5 Стратиграфија континентално језерског терцијара 2 +2 5 Неотектоника 2 +2 5 Геологија нафте 2 +2 5 Стратиграфија континентално-језерског терцијара 2 +2 5 Изборни блок 4 Изборни блок 4 Неотектоника 2 +2 5 Гемологија I 2 +2 5 ...
    ... +2 5 Рендгенска структурна анализа 2 +2 5 Стратиграфија континентално језерског терцијара 2 +2 5 2. НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ НА ФАКУЛТЕТУ У ПЕРИОДУ 1991. – 2015. ГОДИНА 134 Стратиграфија континентално језерског терцијара 2 +2 5 Рендгенска структурна анализа 2 +2 5 2. семестар 2. семестар ...